Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6960">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo poslanici, kada sam govorila o amandmanu na prethodni zakon nisam htela nakon komentara predsednika Skupštine da se javim po Poslovniku da ne biste, naravno neopravdano, rekli da mi opstruišemo i govorimo o Poslovniku kada za to nema potrebe, ali moram da iskoristim priliku sada, iako predsednik nije tu, ali valjda će pročitati stenogram kada se vrati iz Požege.
Rekao je da Poslovnik zaista jeste restriktivan za vladajuću većinu. Ovo moram zbog javnosti da prokomentarišem. Jednostavno, predsednik parlamenta je izrekao jednu neistinu. Poslovnik je apsolutno isti za vladajuću većinu i za poslanike opozicije. Nigde ne stoji da se jedan član primenjuje na ove, a drugi na druge, a to što poslanici vladajuće većine ne žele da učestvuju u radu, to im nije obaveza iz Poslovnika nego njihovo opredeljenje.
Što se tiče amandmana na član 5. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, poslanik poslaničke grupe SRS Igor Bečić predložio je da se član 5. Predloga ovog zakona briše.
Kada je ministar Dinkić govorio u načelnoj raspravi o ovom zakonu u sklopu paketa od desetak zakona, koliko ih je bilo objedinjeno u načelnoj raspravi, rekao je da je Srbija jedina zemlja koja još uvek nema ovu agenciju. Ja sam mu rekla tada, a ponavljam i sada, da je verovatno Srbija jedina zemlja koja, nažalost, nema šta da izveze. Tim pre mislimo da je formiranje još jedne agencije, i to ove vrlo specifične, mnogo drugačije i mnogo opasnije od onih do sada formiranih agencija.
Sve one agencije koje ste do sada formirali imale su, ono između redova što smo vam čitali i ovde objašnjavali, za cilj da se pozapošljavaju aktivisti i funkcioneri stranaka vladajuće većine, a ovaj predlog zakona uvodi nešto mnogo gore i nešto mnogo opasnije. Uvodi na mala vrata legalizaciju mnogih nezakonitih radnji koje su bile prisutne i do sada u radu ove vlade, u radu tajkuna koji podržavaju i finansiraju stranke koje čine Vladu.
Zato ćemo do kraja ove rasprave pokušati da utičemo na vas da u danu za glasanje ne prihvatite ovaj zakon, odnosno da glasate za naše amandmane kako bismo sprečili Vladu Republike Srbije da kroz ovaj zakon uvede na mala vrata kriminal direktno u Vladu.
U obrazloženju Vlade Republike Srbije zašto se ne prihvata ovaj amandman kaže se: ″Amandman se ne prihvata s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.″ Ja kažem da je amandman podnet zato što ni Vlada nije navela razloge koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u članu 5. Predloga zakona.
U članu 5. kaže se: ″Agencija je pravno lice i ima pravo da zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i pravne radnje u skladu sa zakonom.″ Koji su to drugi pravni poslovi naravno nije napisano. Svaki put kada imate ovako neodređenu zakonsku formulaciju ostavlja se velika mogućnost zloupotrebe.
Uvek smo vam skretali pažnju, pre svega kao pravnici, da predlagač mora da vodi računa da zakonska formulacija i zakonske odredbe moraju da budu decidirane, jasne, da mogu striktno da se primenjuju, da ne dozvoljavaju mogućnost zloupotreba, a Vlada kao predlagač i dalje ide u takve formulacije da kada usvojite ovaj zakon i ovakve zakone stvorili ste uslove za zloupotrebu u samom startu primene ovog zakona, ako uopšte dođe do njegove primene. Čućete u toku dalje rasprave, kada dođu određeni članovi ovog zakona na red, da je ovo jedan potpuno neprimenjiv zakon.
Dakle, koji su to drugi pravni poslovi i druge pravne radnje u skladu sa zakonom? Naravno, ministra nema da eventualno odgovori na ovo pitanje. Mladi gospodin koji ovde sedi, mada nam još nije predstavljen, sigurno ne zna i verujem da ste vi krajnje iskreno radili ovo što ste radili, ako ste vi to radili za ministra, ali ne znate da ministar iza ovoga krije mnogo opasne stvari i zato je trebalo on ovde da sedi, a ne vi da mu prenosite ono što mi govorimo.
U stavu 2. člana 5. kažete da agencija posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, odnosno ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Ovaj stav 2. je nešto nedopustivo i najopasniji deo ovog zakona. Niko još nije pokušao da nam odgovori. Imamo obrazloženje Predloga ovog zakona, imamo jedno veliko obrazloženje dato uz amandman na član 1, imamo pojedinačna dalja obrazloženja data od strane Vlade Republike Srbije na sve ove amandmane, ali niko nam nije rekao ni nagovestio koje je to zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, ko je taj osnivač, odnosno ograničen broj drugih lica.
Jednom rečju, ko su ti akcionari, ko je ta grupa ljudi kojoj ćete, kolege poslanici koji ćete glasati za ovaj zakon, dati u ruke 25 miliona evra narodnih para. Ovde stoji da su ta sredstva obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Biće, naravno, obuhvaćena u rebalansu do kojeg očigledno jako žurite i između ostalog zato pokušavate da ubrzate rad ove sednice tako što produžavate svaki radni dan, odnosno predsednik parlamenta koristi poslovničko pravo da produžava rad, istina bez valjanog obrazloženja. Po Poslovniku ima obavezu da obrazloži takav svoj stav, a obrazloženje je, u stvari, vaša žurba, odnosno žurba Vlade da ovaj parlament usvoji rebalans budžeta, između ostalog i zbog ovih 25 miliona evra.
Ponavljam, 25 miliona evra narodnih para, ako usvojite ovaj zakon, predaćete u ruke tajkunima koji već utiču na rad pojedinih članova Vlade tako što finansiraju pojedine članove Vlade i kumovskim vezama i pojedine stranke. Dakle, mnogo toga je nezakonito već u radu tih grupa ljudi. Kada ih smestimo u ovaj zakon, kada otvorimo mogućnost da se formira to akcionarsko društvo, onda će oni moći da funkcionišu i da nam jasno i glasno kažu ko su ti akcionari.
Kada biste i vi koji ćete glasati u danu za glasanje za ovaj zakon znali ko su ti budući akcionari kojima dajete 25 miliona evra, sasvim sam sigurna da mnogi od vas iz vladajuće koalicije ne bi sebi dozvolili da glasaju za takvo akcionarsko društvo, za takve ljude koji su inače skloni malverzacijama i zloupotrebama, a sada treba da ih dovedemo u red paralelnog organa vlasti tako što ćemo formirati agenciju.
Vi znate stav Srpske radikalne stranke, principijelan stav o postojanju i formiranju agencija. Od početka vam govorimo – ne vlada se agencijama, vlada Vlada, Vlada mora u okviru ministarstava da formira određena odeljenja, odseke, kako god hoće neka ih zove.
Dovoljno ima zaposlenih ljudi i u Vladi i u pojedinačnim ministarstvima da mogu da obavljaju sve ove poslove koje vi predviđate ovim zakonima koje uglavnom donosite po nekakvim direktivama.
Dakle, apsolutno smo protiv agencija kao paralelnog organa vlasti, kao izvora korupcije, kao jednog strahovitog potrošača državnih para. Pogotovo smo protiv ovakve agencije koja posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo, bez obrazloženja ko čini to akcionarsko društvo.
Gde to ima, u kojoj zemlji to ima da se izdvoji 25 miliona evra i da se da, recimo, petorici ili desetorici ljudi i da se kaže – evo, mi vas formiramo kao akcionarsko društvo, evo vama ove pare, pa vi vidite i otvorite mogućnost izvoza.
Zar ne bi bilo bolje, pametnije, korisnije i u interesu svih građana Srbije da je ovih 25 miliona evra uloženo u proizvodnju, u privredu? Kada bi se ta sredstva uložila u proizvodnju i oživljavanje privrede onda bismo stvarno imali šta i da izvezemo, onda bismo postali konkurentni bar na nekim tržištima.
Ovako, džabe otvorene mogućnosti, džabe agencije, nema, nažalost, Srbija šta da izveze. Ono što bismo eventualno mogli da izvezemo, poljoprivredne proizvode koji su postali robna marka, opet zaslugom Vlade Republike Srbije neće biti prilike, jer neće vam dati proizvođači malina maline po ceni po kojoj se danas otkupljuju, a ovde neko reče po 30 dinara. Rađe će ljudi da ih bace, nego da svoj trud u toku godinu dana na taj način za bagatelu prodaju da bi neko zarađivao na njima.
Dame i gospodo, morate da počnete da vodite računa o građanima Srbije, o ljudima koji sve teže i teže žive, koji su na ivici egzistencije. Mnogi su, nažalost, daleko ispod te ivice egzistencije.
Vi ste, sećamo se, na početku 2001. godine, kada je DOS bio onako u euforiji i vi sastavni deo tog DOS-a, spominjali građane po kontejnerima. Prošetajte sada i Beogradom i ostalim delovima Srbije. Nažalost, sve više ljudi se hrani iz kontejnera. To je strašno, to je tragično, ali to je zasluga ove vlade.
Zato, kanite se ćorava posla, kanite se bacanja narodnih para. Ako ste sve moguće i nemoguće oporezovali, ako svaki dan povećavate poreze i takse, punite budžet, onda bar ta sredstva koja dobijete iz budžeta uložite u nešto da građani Srbije osete da imaju Vladu, da imaju vlast koja vodi računa o njima.
Nemojte da vas prevari ministar Dinkić, da vam podvali, da formirate ovu agenciju, da tajkunima, Dinkićevim i Labusovim kumovima, predate u ruke 25 miliona evra narodnih para, kolege narodni poslanici, ne dozvolite, prihvatite ovaj amandman i glasajte da se ovaj član briše i da se svi članovi brišu. Ne treba nam agencija koja će stimulisati izvoz. Treba nam privreda, treba nam poljoprivreda koja će imati proizvode koji će moći da se izvezu.
Dame i gospodo, neverovatno je i neshvatljivo da se narodni poslanici, umesto da aktivno i ozbiljno učestvuju u radu, smeju na zaista ozbiljne primedbe poslanika SRS, odnosno da se smeju građanima Srbije u lice. Ali, građani Srbije prate naš rad. Naravno, vide šta se sve ovde dešava.
U glavi IV Predloga zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije sadržani su članovi 7, 8, 9. i 10.
Šta je karakteristično za sve ove članove? Govori se, zapravo, o sredstvima za osnivanje i za rad ove agencije. Ali, interesantno je da su ovi članovi međusobno u koliziji, kao da nisu pisani u istom ministarstvu ili u istoj vladi.
U članu 10. predviđeno je da se rezerve sigurnosti za poslove osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, kao i za poslove osiguranja izvoza od komercijalnih rizika, formiraju od premija osiguranja, regresa po isplaćenim naknadama šteta i iz dela dobiti koju Agencija ostvaruje poslovanjem iz oblasti osiguranja. Rezerve sigurnosti se koriste za izmirenje obaveza prema osiguranicima i za pokriće gubitaka iz poslova osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.
Na kraju se kaže – početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika obezbeđuju se od osnivačkog kapitala. Još nismo ustanovili šta se podrazumeva pod tim osnivačkim kapitalom. Da li je to onih 25 miliona evra koje treba da da narod Srbije, građani Srbije? Da li su to namenski krediti?
Zamislite tragedije – namenski krediti međunarodnih finansijskih organizacija za jednu agenciju koja niti će imati šta da radi, niti ima potrebe da postoji, niti da se formira. Da li su to donacije domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica? O ovome je već govoreno i to je zaista neverovatno da se i ovo predviđa kao jedan od vidova obezbeđenja sredstava za rad Agencije.
Naravno, kolega koji je podneo amandman iz poslaničke grupe Demokratske stranke je govorio očigledno iz iskustva. Zna čovek šta znači i kako moraju da se plaćaju donacije domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica. Zna dobro koliko košta jedan dinar koji se na ovaj način dobije.
Naravno, nismo ni mi zaboravili aktivno učešće u radu određenih agencija gospode Janjuševića i Kolesara. To je nešto što je obeležilo onu prethodnu vladu, a vi, gospodo, stvarate uslove za nove Janjuševiće i za nove Kolesare koji će obeležiti svojim aferama rad ove sadašnje vlade.
Ali, čini se da će u ovoj agenciji ipak najaktivniji biti članovi Vlade Dinkić i Labus, a Dinkić pogotovo ima značajnog iskustva u ovim procentima sa Nacionalnom štedionicom, s tim koliko je na taj način uzeto državnog kapitala. To je predviđeno u članu 9. ovog poglavlja IV Predloga zakona.
Dakle, ništa neće ostati nedirnuto, neopljačkano, građani Srbije znaju da privreda ne funkcioniše, da ništa ne radi, svi znaju da je smešno ovo što se priča, da se formira Agencija, da se planira nekakav izvoz, da Amerikanci obećavaju da možemo da izvozimo, samo još niko nije izašao da kaže šta ćemo da izvozimo, šta će da radi ova agencija. Ali, bitno je da će za nju biti obezbeđena sredstva.
Dakle, početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti Agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika obezbeđivaće se iz osnivačkog kapitala i, pošto nema nikakvog objašnjenja, po onome kako može da se protumači Predlog ovog zakona to znači da će ta sredstva da se obezbeđuju iz džepova građana Srbije.
U članu 4. je napisano i predviđeno koji su to nekomercijalni rizici iz ovog prethodnog stava, pa između ostalog: zaplena, oštećenje, zabrana raspolaganja ili uništenje robe; zabrana uvoza robe ili usluga od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga; elementarne nepogode.
I, onda, pod nekomercijalnim rizicima smatraju se događaji usled kojih je nastala šteta domaćim licima u vezi sa imovinom investiranom u sopstveno privredno društvo, mešovito privredno društvo ili poslove jedinice u inostranstvu, i to: nacionalizacija, eksproprijacija ili druge mere države koje se mogu izjednačiti sa nacionalizacijom ili eksproprijacijom.
Ne znam da li ste ozbiljno čitali ili razmišljali o ovome šta je ovde napisano, šta se u stvari krije, kako se na mala vrata obezbeđuju sredstva za neke buduće denacionalizacije, da se građani ne dosete na koji način im se zavlači ruka u džep, ali za šta god da ste to naumili, za šta god da ste namenili 25 miliona evra, to je nešto što ne može da se sakrije, to je nešto što građani moraju da zapamte, moraju da shvate, i hoće, da ova vlada nije u stanju da obezbedi ni jedan jedini dinar, da zaradi ni jedan jedini evro, da sve što eventualno pokušava da uradi jeste tako što će to nešto da finansira iz džepova građana.
Najgore u svemu tome je da narodni poslanici koje su građani birali upravo za takve zakone glasaju. Vlada može sebi da dozvoli luksuz da kroz ovakav ili onakav namet zavuče ruku građanima u džep. Naravno, građani imaju svoje mišljenje o toj i takvoj vladi, ali narodni poslanici, oni koje je narod birao da rade ovo što rade, nemaju moralnog prava da u ovakvoj ekonomskoj situaciji, u ovakvoj socijalnoj bedi u kojoj se nalaze građani Srbije još dodatno građane oštete za 25 miliona evra.
Dame i gospodo, kada smo govorili o ovom tzv. paketu zakona naravno nismo mogli pojedinačno dovoljno pažnje da obratimo svakom zakonu, jer smo govorili o 12 zakona istovremeno u okviru ovog paketa. Tada smo mi iz SRS-a najavili određen broj amandmana na sve ove zakone, pa tako i na Predlog zakona o agenciji za osiguranje depozita.
U članu 6. ovog predloga zakona kaže se da funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje nad kojima je otvoren postupak stečaja ili likvidacije agencija vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje.
Amandmanom je intervenisano tako što se u ovom članu reči "društva za osiguranje" brišu, zato što, to smo govorili u načelnoj raspravi, nije normalno i nije uobičajeno da se za svaku pojedinačnu privatizaciju formira nova agencija.
Suština je da ova sadašnja koalicija na vlasti, odnosno Vlada Vojislava Koštunice iz dana u dan, iz zakona u zakon pokazuje kontinuitet sa vladama Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, zato što je agencija postala moderan način funkcionisanja vlada Republike Srbije, iako su se predstavnici jedne od vladajućih stranaka svojevremeno ovde zaklinjali da će prekinuti sa formiranjem novih agencija, da ih i oni smatraju paralelnim organima vlasti. Ništa od toga se nije desilo. Naprotiv, svaki put imamo još po jednu novu agenciju.
Ova o kojoj danas govorimo zaista je nešto što je apsolutno nepotrebno. Agencija za osiguranje depozita apsolutno je nepotrebna ako imamo Agenciju za privatizaciju, gde se u članu 5. Zakona o privatizaciji govori da Agencija za privatizaciju inicira, sprovodi, kontroliše postupak privatizacije. Potpuno je nepotrebno da se za svaku pojedinačnu privatizaciju donosi nov zakon.
Ovde je ministar Dinkić, kada je obrazlagao ovaj set zakona, rekao da se ovi zakoni koji se odnose na osiguranje donose zbog privatizacije DDOR-a iz Novog Sada. Dakle, nešto neverovatno – da ministar, odnosno Vlada predlažu da formiramo agenciju da bi se privatizovao DDOR! Verovatno treba posebna agencija u kojoj će da se zaposle ljudi koji će uredno, u skladu sa stavovima ministra i Vlade da sprovedu tu privatizaciju.
Mi iz Srpske radikalne stranke smo principijelno, i svaki put smo to ovde govorili, apsolutno protiv formiranja agencija. Mislimo da svi ovi poslovi koje predviđate mogu da se obavljaju u okviru ministarstva, da u ministarstvima mogu da se formiraju određena odeljenja i odseci, a tako i kada je u pitanju ova agencija, odnosno ovaj zakon; mi ne možemo i nećemo glasati za vladin predlog zakona.
Predlažemo vam da usvojite ovaj amandman, kada već donosite zakon da bar liči na nešto, da ne bude toliko očigledno i toliko providno da pokušavate kroz ovaj parlament da određenu grupu ljudi, koja će završiti posao za nekog iz Vlade, smestite u ove agencije koje izglasa Skupština. Vlada skida odgovornost u tom delu sa sebe i onda će da se formira ta agencija, da završi posao onako kako joj se naloži, a mi ćemo opet imati pune novine komentara o još jednoj kriminalnoj privatizaciji.
Zato, poštovane kolege, još jedanput vas pozivam – glasajte za ovaj amandman, znam da za zakon hoćete, ali bar pokušajte kroz usvajanje ovog i ostalih naših amandmana da ga dovedete u neke granice normalnog zakona.
Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnog amandmana o kom su kolege govorile. Zaista, članovima 4. i 5. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje predviđeno je nešto što bismo mi pravnici morali da ocenimo kao pravno nemoguće.
Čudi me da je ovako nešto moglo da prođe Zakonodavni odbor, pod uslovom da je Zakonodavni odbor uopšte razmatrao ovaj tekst Predloga zakona.
Nedopustivo je i neshvatljivo da se predlažu zakoni za koje svaki pravnik u startu zna da bi dobili negativnu ocenu kod Ustavnog suda, makar i ovakvog kakav je ovaj Ustavni sud, kada bi se ovaj predlog, odnosno zakon, kada bude usvojen, našao na oceni ustavnosti i zakonitosti.
Uopšte, predlaganje ovog zakona, po nama srpskim radikalima, bilo je potpuno nepotrebno, jer Vlada je ovaj zakon nazvala zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, a svi dobro znamo da, nažalost, banaka za likvidaciju takoreći više i nema.
Sve srpske banke Mlađan Dinkić je još kao guverner likvidirao, ostavio je desetine hiljada ljudi koji su radili u tim bankama bez posla. Dan-danas im je isteklo ono vreme kada su iz Fonda za zapošljavanje dobijali neki dinar.
Sada su ti ljudi ostali bez ikakvih mesečnih primanja, samo zahvaljujući tome što je to bila volja Mlađana Dinkića, koji je umesto srpskih banaka (a naravno i Miroljuba Labusa, jer oni to rade u tandemu) uveo u Srbiju razne banke iz inostranstva koje dobro posluju u Srbiji i daju građanima kredite, vrlo skupe kredite.
Ljudi u situaciji u kojoj se nalaze, šta će, moraju da uzimaju i takve kredite. Te banke dobro rade, umesto da je to omogućeno srpskim bankama; ne, srpske banke su likvidirane, a ovde imamo razne, čija imena ne znamo ni da izgovorimo.
Dakle, suština je da zakon zbog banaka nije trebalo donositi, ali se zakon donosi (rekao nam je ministar Dinkić zbog čega i govorila sam to i jutros), ceo ovaj paket zakona donosi se, kako nam je sam Dinkić priznao, zbog privatizacije DDOR-a iz Novog Sada.
Sada, kakva će tu uloga biti predsednika Upravnog odbora ″Dunava″, Miroljuba Labusa, koji je poznat po tome što je kao predsednik Upravnog odbora sve značajnije komitente (i one koji su likvidni i imaju više sredstava) upućivao da sve svoje poslove završavaju kod ″Delta osiguranja″; kakva će uloga biti gospođe Labus, koja je takođe značajno ime u ″Dunav osiguranju″, to će tek građani Srbije da vide, to će tek da vide zaposleni u DDOR iz Novog Sada.
Dakle, neverovatno je da nas vi dovodite u situaciju da nekoliko dana ovde potrošimo raspravljajući o nekom zakonu koji je u startu predviđen samo za jedan konkretan posao. Mi pravnici to zovemo lex specialis, a mi koji sebe smatramo i potvrđeni smo kao dobri pravnici znamo da je lex specialis najlošije rešenje za regulisanje bilo koje oblasti u društvu i životu. Leks specijalisi uglavnom su u suprotnosti sa sistemskim zakonima, u suprotnosti su sa Ustavom, kao što je slučaj i sa ovim zakonom o kom danas govorimo.
Što se tiče člana 5, predviđeno je da se protiv rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanja stečajnog postupka može pokrenuti upravni spor, a prethodno je u članu 4. ovog zakona rečeno da faktički upravnog postupka u ovom poslu nema. Ovde stoji da se radi o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Ako ne postoji neki organ koji bi pre suda rešavao po žalbi ili prigovoru na odluku Narodne banke i na rešenje, onda dolazimo u situaciju da faktički nemamo drugostepeni organ u redovnom upravnom postupku.
Imamo samo upravni spor, bez obzira što je taj upravni spor ograničen na 60 dana za koliko bi trebalo da se pravnosnažno reši. Svi mi dobro znamo da je to nemoguće. Možda u prvom stepenu eventualno i može da se reši za 60 dana, a da odluka postane pravosnažna, to svi ovde i svi koji nas danas gledaju i slušaju znaju da je to nemoguće.
Nije dobro ni da se ovakvim zakonima uplićemo, tako da kažem, u rad sudova, odnosno u Zakon o sudovima. Bilo bi bolje i bilo bi jedino dobro da slučajno članovi Vlade koordiniraju svoj rad, pa da onda od Vlade dobijamo predloge gde se na jedinstven i celovit način rešava jedna materija, a ne da imamo jedne rokove u jednom zakonu, a druge rokove u drugom zakonu.
Što je najgore u ovom slučaju, dobiće eventualno neko i tu sudsku presudu i onda će Mlađan Dinkić, od njega smo to već navikli, da izađe na neku televiziju i kaže da njega sudske odluke ne interesuju.
Svi znate da je imao takve istupe, nešto što je neverovatno, nečuveno i neviđeno, da ga ne interesuju odluke ni Vrhovnog suda, ni Ustavnog suda, a mi nismo ovde kroz ovaj zakon stvorili uslove da bar neko, ako postoji iko u ovoj državi ko može da utiče na Mlađana Dinkića, mada se čini da takav ne postoji, postoji kao njegov drugostepeni organ.
Naravno, znam ko je guverner Narodne banke, ali isto tako znam da su Jelašić, Dinkić i Labus apsolutno sa istim ciljem, sa istim zadatkom, što reče Moma, lopovi (dobacuju iz klupe, dobro), i da su samo slučajno sada ovaj na ovom poslu, a onaj na onom, a u suštini rade isti posao i u suštini su ovde da unište sve što može da se uništi.
Vi, kolege koji ćete glasati za ovaj zakon, omogućavate da se ozakone kriminalne radnje, neke koje su već završene i neke koje su već u najavi. Zato vas pozivamo, da bismo onemogućili dalje uništavanje i to nešto banaka što je ostalo i društava za osiguranje, pošto Vlada neće da povuče ove zakone, prihvatite amandmane SRS, a naši amandmani su takvi da se pojedinačno svaki član briše, jer je to naš odnos prema ovom zakonu.
To je način da se, usvajanjem naših amandmana, Vladi Republike Srbije kaže: gospodo ministri, Skupština nije u funkciji Vlade, obrnuto je, vi ste ti koji morate da slušate Skupštinu. Nažalost, kroz ovo vanredno zasedanje smo videli koliko je Skupština i skupštinska većina, nažalost, u funkciji Vlade Republike Srbije: te nam daju dnevni red od 45 tačaka, te im onda padne na pamet da jednu po jednu tačku povlače iz njima znanih razloga ili zato što im se žuri na godišnje odmore.
Mi ovde trošimo vreme donoseći neke zakone koji se nigde u Evropi ne donose. Vaša priča je da sve ovo što mi ovde usvajamo radi po nekim direktivama; mi koji imamo drugačije mišljenje znamo i kakve su direktive, znamo šta predviđa EU i znamo da je ovo što vi nudite građanima Srbije samo pljačka građana Srbije, uništavanje zaposlenih, uništavanje osiguravajućih društava, uništavanje to malo banaka što je ostalo. To niko u Evropi ne radi svojim bankama i svojim osiguravajućim društvima.
Zašto vi slušate ono što vam niko čak i ne naredi, to je vaš problem i to ćete morati da objasnite građanima, kojima se kosa na glavi diže od ovakvih vaših zakona, jer svaki dan, primenom nekog od ovih zakona, desetine hiljada građana Srbije ostaje bez korice hleba.
Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, između ostalog, u analizi efekata zakona predlagač nam je napisao: ″Opravdanost nove pravne regulative iz oblasti stečaja i likvidacije leži u neophodnosti da se pravno urede svi segmenti vezani za bankarski sistem i sistem osiguranja, kao specifičan oblik poslovanja čija je stabilnost od javnog značaja. Zakonskom regulativom do sada je obuhvaćeno poslovanje, zatim nadzor i kontrola njihovog poslovanja, a u cilju zaštite građana formira se fond osiguranja depozita kao i garantni fond za osiguranje.″
U ovom delu obrazloženja postoji zaista nekoliko nejasnoća na koje bi trebalo predstavnik Vlade (da je slučajno ovde) da odgovori narodnim poslanicima i da nam objasni ovo što je zaista vrlo nejasno i nemušto ovde napisano.
Međutim, predstavnik Vlade, to je već stalna praksa ovog parlamenta, niti je ovde, niti ga interesuje šta narodni poslanici kažu. Dođe na desetak minuta da pročita ono što je već napisano u obrazloženju, ništa novo nam ne kaže, niti želi da nas čuje, niti želi eventualno da nam nešto dodatno objasni da bismo možda prihvatili ono što je on napisao ili da mi objasnimo njemu da on u ime Vlade to prihvati.
Ali, to je praksa ove vlade, kao i one prethodne, tako da mi radimo ono što je posao narodnih poslanika, a Vlada očigledno ne radi svoj posao. Sasvim sigurno da ne radi u odnosu na Narodnu skupštinu.
Dakle, ako je opravdanost za donošenje ovog zakona, između ostalog, u neophodnosti da se pravno urede svi segmenti vezani za bankarski sistem, pitanje ministru Dinkiću: kako je on to likvidirao one srpske banke koje je likvidirao, onog januara kada je to uradio i ostao je u sećanju svima koji su bili zaposleni u bankama, a i onima koji nisu, kako je mogao da likvidira četiri najveće srpske banke, ako nije imao pravnu regulativu za to? Da li je to bila samo izražena njegova volja?
Dalje, kaže – za banke kao specifičan oblik poslovanja, čija je stabilnost od javnog značaja. Mi znamo da jeste stabilnost banaka od javnog značaja, ali opet pitanje za ministra: zašto je on ne samo destabilizovao, nego likvidirao četiri najveće srpske banke, ali naravno, ministar nije tu, predstavnik Vlade nije tu, pa ćemo sami da nagađamo odgovore, a odgovori su oni koje znaju svi građani u Srbiji.
Kada bismo i prihvatili ovaj zakon... A, naravno, mi iz SRS-a govorili smo u načelnoj raspravi, a i sada u pojedinostima, da ovaj zakon nije trebalo donositi.
Ne treba nam lex specialis, imamo one sistemske zakone po kojima mogu da se obavljaju svi poslovi koji su predviđeni u ovom zakonu, i mislimo da nema potrebe da se donosi zakon zbog privatizacije DDOR-a, kako je ministar Dinkić ovde rekao.
Dakle, i da eventualno mislimo da može ovaj zakon da se donese, onda član 7. ne bi imao smisla i ne bi bio potreban, jer član 7. kaže: ″Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni upravnik i odbor poverilaca. Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom. Na predlog agencije stečajno veće bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja.″
Prvo, agencija za ovaj segment nije potrebna, jer postoji Agencija za privatizaciju, protiv koje smo mi takođe, ali utvrđena je zakonom, prihvatamo sve ono što je u skladu sa zakonom, jer mi srpski radikali smo istinski legalisti, možemo da budemo protiv nekog zakona dok se on ne donese, ali kada se u ovom parlamentu donese, onda je za nas to zakon koji mora da se primenjuje. Dakle, iz tog razloga nema potrebe za novom agencijom.
Pitanje takođe za ministra (da je slučajno ovde) jeste: ko je stečajno veće, ko je stečajni upravnik? Pošto je rekao da se ovaj zakon donosi zbog DDOR-a iz Novog Sada, onda je sigurno već i onda kada nam je ovo obrazlagao znao ko je stečajno veće, ko je stečajni upravnik i ko je taj koji će da uništi DDOR iz Novog Sada. Taj odgovor ministar Dinkić duguje ovom parlamentu.
U stavu 3. ovog člana kaže – na predlog agencije stečajno veće bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja. Agencija je ovde potpuno suvišan posrednik. Stečajno veće je to koje treba da uredi, odnosno da bira članove odbora poverilaca, da vodi računa o veličini njihovih potraživanja. Šta će tu agencija kao posrednik, osim što će neko u agenciji dobijati pare za to, osim što će neko u agenciji biti posrednik između Vlade i stečajnog veća, osim što će na taj način Vlada da vrši uticaj na pravosuđe, osim što će na ovaj način da se pokuša da se prikrije sve ono što će biti, a već je danas na osnovu ovog predloga zakona jasno – biće nezakonito i kriminalno u postupku privatizacije DDOR-a.
Dakle, poslanička grupa SRS predložila je da se član 7. Predloga ovog zakona briše. S obzirom da nije ovde ministar, kao predstavnik Vlade, ne vredi se njemu obraćati, obraćam se vama, poštovane kolege, da u danu za glasanje – ako se iko više bude sećao o čemu se glasa, jer je prošlo 10 dana od kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu, pa zahvaljujući novom poslovniku danas tek raspravljamo o amandmanima – prihvatite ovaj amandman i da se član 7. Predloga ovog zakona briše.
Govorim o amandmanu na član 8. Iznenađena sam, gospodine predsedniče, da niste reagovali na neke izraze koje je kolega pre mene upotrebio: poziv poslanicima da sa gnušanjem odbace amandmane, pisanje i podnošenje amandmana je nazvao neradom.
Vi jeste da ste doneli Poslovnik koji ne obavezuje narodne poslanike i zaista je, ne znam koji izraz da upotrebim, ali bar neozbiljno da narodni poslanici koji su glasali za Poslovnik po kom u ovoj sali kada se raspravlja o predlogu nekog zakona može da sedi samo predsednik parlamenta ili predsedavajući i još samo jedan poslanik.
A svi ostali na račun građana Srbije mogu i treba da se pojave, da prošetaju kroz Skupštinu, da podignu troškove za taj dan i da napuste ovu salu.
Ako bi bili kamermani ovde kao što nisu, bilo bi lepo da prošetaju ovom stranom gde sedi poslanička većina, pa da se i građani Srbije uvere da je tačno to što kažem. Onda se neko usudi da kaže da mi koji podnosimo amandmane podnosimo besmislene amandmane, da trošimo pare građana Srbije, da trošimo nečije vreme.
Drage kolege, neće biti tako. Mi znamo šta je funkcija narodnog poslanika, šta je posao narodnog poslanika. Mi srpski radikali posao narodnog poslanika radimo tačno onako kako od nas traže građani Srbije koji su nas doveli u ovu salu. Mi smo toga potpuno svesni, za razliku od nekih drugih koji su se slučajno našli u ovoj sali, prvi put, zadnji put i nikada više. Mi srpski radikali smo bili od početka i bićemo još dugo, naravno, u mnogo većem broju nego što smo danas.
Zašto smo podnosili amandmane u kojima smo napisali: član 1. briše se, član 2. briše se itd.? Objašnjavala sam to kada sam govorila o nekom amandmanu malopre, a sada ću da ponovim. Stav poslaničke grupe SRS prema ovom predlogu zakona jeste da ovaj i ovakav zakon u ovom parlamentu ne treba i ne sme da se donese. Kako mi to drugačije da kažemo i da objasnimo nego da predložimo da se svaki član pojedinačno briše?
A, da je ministar slučajno ovde, mi bismo ga lepo uz obrazloženje zamolili, kao što smo već pokušali, da povuče ovaj zakon. On nije tu, nemamo kome to da kažemo. Onda možemo da utičemo na narodne poslanike ili bar da pokušamo da vam objasnimo, da vam obrazložimo zbog čega ovaj zakon ne sme da se donese. Jedini način da se to zaista desi jeste da se prihvate naši amandmani. Zaista mislimo, i obrazlagaćemo to do kraja, da nijedan ....
(Predsednik: Vreme.)
... od ovih članova ne treba da postoji, zato što ovaj zakon ne treba da postoji. Zato predlažemo pojedinačno da se svaki član briše i bez obzira što ste vi doneli Poslovnik da o jednom amandmanu može da se govori samo 15 minuta, mi iz Srpske radikalne stranke iskoristićemo svakih 15 minuta po svakom amandmanu, ma šta vi o tome mislili. Mi smo ovde da mišljenje o nama donose građani Srbije, a ne vi, kolega, i vaša strančica.
Član 13. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje glasi: ″Agencija je dužna da izvrši popis imovine stečajnog dužnika i sačini početni stečajni bilans u roku od 60 dana od dana nastupanja pravnih posledica stečaja.″ U članu 8. istog predloga zakona se kaže da pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda.
O pravnim posledicama i o tome šta su eventualne stvarne posledice govorile su kolege koje su govorile o amandmanu na član 8. koji je u vezi sa članom 13. na koji je amandman podneo kolega Sulejman Spaho i predložio da se ovaj član Predloga zakona briše.
Ponoviću ono što sam danas više puta rekla, da smo svim ovim amandmanima o kojima govore poslanici Srpske radikalne stranke izrazili svoj principijelni stav o ovom predlogu zakona, odnosno svoj principijelni stav o radu dela Vlade Republike Srbije, o tome kakve su posledice delovanja sadašnjeg ministra finansija, još iz vremena kada je bio guverner Narodne banke, o tome kako su uništene srpske banke, kako su ovde dovedene banke iz belog sveta koje zarađuju na nemaštini građana Srbije, koji su prinuđeni da uzimaju kredite od tih banaka, koji su inače veoma skupi.
I, da bi se izbeglo da na taj način funkcionišu naše banke, onda je sadašnji ministar finansija, dok je bio guverner Narodne banke, uništio naše banke. Sada mu je još ostalo da uništi i osiguravajuća društva. Zato nam je ovde najavio da ovaj zakon o kome danas govorimo treba da se donese da bi se privatizovao DDOR iz Novog Sada.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da nije dobro i da je nepotrebno da se donose zakoni za svaku privatizaciju pojedinačno. Zato mislimo da i ovaj član 13, kao i ostale članove ovog zakona, treba brisati, odnosno da ovaj zakon ne treba da se donese.
Da je ministar ovde da nas sasluša, toplo bismo mu preporučili da povuče ovaj zakon iz procedure, kao što je Vlada Srbije povukla iz procedure mnoge zakone koji su mnogo značajniji od ovog i od ovih o kojima danas raspravljamo, ali to je neki plan rada Vlade sa kojim se usklađuje Narodna skupština, a što je nedopustivo prema stavu Srpske radikalne stranke.
Nažalost, vi ste doneli takav poslovnik da niste u obavezi da radite u ovom parlamentu, a onda se usuđujete da nama zamerate zato što mi radimo, pa onda kažete da naši amandmani predstavljaju opstrukciju. Mi kažemo i ja kažem da naši amandmani pokazuju stav Srpske radikalne stranke prema ovako lošim zakonskim predlozima i nemogućnost da se obratimo predstavniku Vlade kao predstavniku predlagača ovog zakona.
Obraćamo se onim narodnim poslanicima koji, iako ih Poslovnik ne obavezuje, sede ovde u ovom parlamentu, da u danu za glasanje prihvate naše amandmane i da spreče uništavanje DDOR-a, ″Dunava″ i ostalih osiguravajućih društava, koja će završiti kao ″Beobanka″, ″Jugobanka″ i ostale srpske banke koje je uništio sadašnji ministar finansija, a tada guverner Narodne banke, Mlađan Dinkić.
Hvala. Dame i gospodo, čini mi se da ste danas zaista čuli mnogo argumenata u prilog stavu poslaničke grupe SRS da ovaj zakon treba da se povuče, odnosno da se prihvatanjem amandmana Srpske radikalne stranke jedan po jedan član ovog predloga zakona briše.
U obrazloženju Predloga zakona, u delu - analiza efekata zakona, stoji da se ovim zakonom, između ostalog, želi postići i usaglašavanje sa drugim zakonima koji uređuju ovu oblast, a u cilju jačanja poverenja građana u celokupan finansijski sistem, što će postići donošenjem zakonske regulative koja obezbeđuje dosledno i adekvatno sprovođenje ovih postupaka.
Ovo je neverovatno, posebno ovaj prvi deo rečenice, gde kaže da se zakonom, između ostalog, želi postići usaglašavanje sa drugim zakonima koji uređuju ovu oblast. Ne znamo ni sa kojim zakonima, ni zbog čega je bilo potrebe da na ovaj način, kako vi kažete, usaglašavate, jer postoje zakoni koji regulišu ovu oblast.
Nije bilo potrebe da se posebno donosi jedan ovakav zakon, koji samo pravi zabunu, jer pokušavate, zato valjda i donosite zakon, da zbunite javnost Srbije.
Sada donosite jedan nov zakon i tim zakonom ćete regulisati sve što je bilo neregulisano u ovoj oblasti, a niste odgovorili na pitanje, odnosno ministar nije odgovorio na pitanje kako je do sada radio ovaj posao ako tvrdi, u ovom obrazloženju, da do sada nije bilo uredne zakonske regulative. Znači da je do sada radio nezakonito.
Mislim da je dobro da najpre pročitam član 30. Predloga ovog zakona (jedan kolega ga je već citirao), gde kaže – postupci sanacije banaka pokrenuti do stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po odredbama Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka.
Dakle, u članu 27. se kaže: ″Ako po okončanju postupka likvidacije preostanu sredstva, ta sredstva se dele akcionarima likvidacionog dužnika saglasno pravima iz akcija i u visini koja je srazmerna učešću u akcionarskom kapitalu likvidacionog dužnika.″
Kažete dalje: ″Potraživanja poverilaca koja nisu prijavljena do dana deobe likvidacione mase izmiriće, po okončanju postupka likvidacije, lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase posle glavne deobe, i to samo do visine vrednosti preuzete imovine.″
Ovo je toliko nejasno napisano da u suštini ništa ne znači i ovako kako je ovde predviđeno uopšte ne može da se primeni. Opet imamo jedan neprimenjiv zakon, a, to smo više puta konstatovali, to je manir sadašnje vlade.
Takođe, ne kažete šta će biti ako po okončanju postupka likvidacije ne preostanu sredstva, kakva je onda sudbina akcionara.
U stavu 3, poslednjem stavu člana 27. stoji: ″Tužbu za isplatu potraživanja iz stava 2. ovog člana poverioci podnose protiv lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase, najkasnije u roku od šest meseci nakon okončanja likvidacionog postupka.″
Gde je ovde odgovornost likvidacionog upravnika ili veća? Da li ovaj član, a pogotovu poslednji stav ovog člana, ne otvara široku mogućnost zloupotreba, mogućnost da likvidacioni upravnik i veće urade posao onako kako se njima dopada ili kako im neko kaže i da onda treća lica snose odgovornost, koja čak mogu biti sa pravnog stanovišta potpuno regularna u ovom poslu.
Dakle, radi se o DDOR-u, to nam je ministar rekao, nemamo mi tu šta da izmišljamo, i kada se desi da dođe do te privatizacije i kada se desi sve ono što se predviđa za DDOR onda će lepo da se kaže – nije tu krivo ni veće, ni ministar, ni stečajni upravnik, nego tamo neko treće lice.
Dakle, ovo je dodatna argumentacija, pored svega onoga što smo mi srpski radikali ceo dan pričali. Evo, sada je i ministar tu, mada ne učestvuje u radu, pa ga pozivam da ovaj zakon povuče.
Ako on to ne želi, onda pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za naše amandmane, jer naši amandmani govore o tome da nam ovaj zakon ne treba.
Prihvatite ove amandmane i da se uhvatimo nekog ozbiljnijeg posla, jer mnogo toga ozbiljnijeg stoji pred nama, pre svega svi oni zakoni koje ste povukli iz procedure. Hvala.
Dame i gospodo, rasprava o Zakonu o radu, o onom osnovnom tekstu o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo, bila je obeležena nizom primedbi narodnih poslanika, velikim brojem amandmana. Jedan broj amandmana je tada bio usvojen. Sećate se onda pokušaja predsednika Republike da stavljanjem veta na ovaj, tada usvojeni, Zakon o radu dobije nekakve poene. Posle toga je potpisao isti tekst, iako je iz ove skupštine i taj drugi tekst izašao u suprotnosti sa onim na koji način su narodni poslanici o njemu raspravljali i šta su prihvatili.
Dakle, ministar ili Ministarstvo su tadašnji tekst Zakona o radu ispravili onako kako je ministar mislio da je moguće, da bude primenjiv sa njegovog aspekta. Ali, i to mu nije dovoljno, već tada je najavljivao da onakav zakon, kakav su narodni poslanici usvojili, ne može da se primenjuje i da će on da se pojavi sa predlogom za izmene i dopune tog zakona.
Mi srpski radikali mislimo i znamo da Narodna skupština ne služi za ispunjavanje želja ministara, da ministri moraju da poštuju volju Narodne skupštine, da moraju da prihvate zakon onakav kakvog ga Narodna skupština usvoji, a to što je ministar Lalović u to vreme pričao da je Narodna skupština donela zločinački zakon, to je nešto o čemu bi Narodna skupština trebalo da raspravlja, ali povodom neke druge tačke dnevnog reda, koje u ovoj Narodnoj skupštini ne mogu da dođu na dnevni red i da se o njima raspravlja.
Ovo što imamo, ovih 13 tačaka Predloga za izmenu i dopunu Zakona o radu, suština je da se sa svim ovim predlozima i svakim ovim članom predlažu rešenja koja idu apsolutno na štetu zaposlenih.
Kada smo govorili o osnovnom zakonu, govorili smo o tome u kojoj situaciji se nalazi to nešto zaposlenih u Srbiji, s obzirom da je mnogo više onih koji ne rade i svaki dan je sve više onih koji ne rade. Mislimo da je nedopustivo da se Ministarstvo drznulo da ovako brzo predlaže ove izmene i upravo da menja sve ono za šta su narodni poslanici, ovde kroz amandmane, glasali većinom glasova Narodne skupštine.
Šta kaže ministar, predlaže u članu 1. da se briše: ministarstvo nadležno za poslove rada, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kada je u pitanju rad koji se obavlja noću i mišljenje kog organa je potrebno da bi neko mogao da radi noću.
Dakle, kada smo usvajali zakon, rekli smo da je neophodno i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada, i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, a sada nam Vlada i ministar Lalović predlažu da se to briše i da se za ovakav rad traži samo mišljenje sindikata.
Da li u sindikatu postoji neko ko je stručno osposobljen da daje ovakvo mišljenje, to je nešto o čemu može da se govori i o tome smo govorili kada smo govorili o osnovnom zakonu. Ali, ministar je ovako naumio, skupštinska većina će to tako da usvoji, a kako će to da se odrazi na život zaposlenih, na radnike u Srbiji, to u ovoj zemlji vladajuću strukturu, vladajuću garnituru, apsolutno ne interesuje.
U članu 2. predlaže se da se smanji broj slobodnih dana za dobrovoljne davaoce krvi. To je neverovatno.
Svaki dan slušamo alarmantne vesti o nedostatku krvi u Srbiji, svaki dan imamo pozive za dobrovoljno davanje krvi i onda onima, koji inače jesu dobrovoljni davaoci, koji su navikli da kada daju krv imaju neki slobodan dan, sada to smanjujemo.
Ministar misli i obrazlaže, naravno, jesu to zdravi ljudi, jeste istina da davanje krvi nije bolest, sve je to tačno, ali mislimo da je zaista neophodno da zakonodavac mora da ima jedan human odnos prema ljudima, koji su, takođe, humani zato što dobrovoljno daju krv i pomažu nekome kome ta krv spasava život. Dakle, to što je predlog da se smanji broj slobodnih dana za dobrovoljne davaoce krvi za srpske radikale je neprihvatljivo.
Član 4. ovog zakona, koji u stvari govori o članu 94a osnovnog zakona, zaista je tako napisan da ne znam koji bi ekspert mogao da ga protumači - da li se porodiljsko odsustvo od dve godine odnosi na treće i četvrto dete, ili se, kako ovde kaže "pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece".
Ovo je zaista neverovatno. Najjednostavnijim tumačenjem ovog člana je jasno da žena koja ima troje dece i u narednom porođaju rodi jedno dete, na nju se ne primenjuje ovaj član zakona. Ovo je pokušano na jedan vrlo nejasan način narodnim poslanicima da se predstavi, ali se zaboravlja da u ovoj skupštini sedi i veliki broj pravnika i da svakako ne može da se pređe preko ovakvog rešenja.
Ukinuli ste predlogom opšti kolektivni ugovor, a sećate se ministre koliko je bilo priče o opštem kolektivnom ugovoru u vreme kada smo govorili o osnovnom zakonu. Vi nam sada predlažete da se to ukida zato što ste i u javnosti i u ovom parlamentu bili apsolutno protiv toga, kao što ste smanjili i tzv. minuli rad. Dakle, sve ono što je bilo dobro u ovom zakonu vi sada predlažete da bude izmenjeno na štetu zaposlenih.
Mislim da je najskandalozniji član ovog zakona - član 10, gde se kaže gde u članu 191. osnovnog zakona dodaje stav 4. koji glasi: "Ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu stava 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu".
Šta ovde radi sud? Sud presudi, utvrdi da neko treba da se vrati na posao kod poslodavca, jer nije dobio otkaz u skladu sa zakonom. To je jedini način kada će sud da ga vrati, ali vi se ovim zakonom mešate u posao suda i kažete da poslodavac može da izrazi svoju želju da ovoga ne vrati na posao, nego samo da mu isplati dvostruku naknadu.
Dakle, ne omogućavate čoveku da se vrati na posao, a suština je da će sud da utvrdi da on može i treba da se vrati na posao. Ko je ovo smislio, zaista, svaka mu čast na ideji. Ovako nešto do sada nije viđeno - da se jednim zakonom, na ovaj način, utiče na rad suda. Zaista, ne znam, kada budu sudije videle ovaj član, koji ćete vi svakako usvojiti, kako će reagovati. Koji će sudija sebi da dozvoli, ako utvrdi da je neko protivzakonito dobio otkaz i da treba da ga vrati na posao, a onda dođe poslodavac i kaže, sudija, ja ću da mu dam duplu naknadu štete, nemoj da ga vratiš na posao, koji će normalan sudija da prihvati da radi na ovaj način, po ovom zakonu. Ovo je zaista skandalozno.
Član 12, koji govori o primeni odredaba člana 118. i 120. osnovnog zakona je, takođe, neprihvatljiv za Srpsku radikalnu stranku, zato što član 12, kako ste sami u obrazloženju napisali, predviđa da se odredbe člana 118. tačka 5) i 6) Zakona o radu, kojima se utvrđuje pravo zaposlenog na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, prestaju da primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a da će se primenjivati od 1. januara 2006. godine.
Odredbe člana 120. tačka 2) i 3), kojima se uređuje mogućnost utvrđivanja prava na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, prestaće da važe 1. januara 2006. godine. Ministre, ako je vama jasno ovo što ste napisali, svaka vam čast.
Dakle, stav poslaničke grupe Srpske radikalne stranke je da je apsolutno neprihvatljivo da se na ovaj način, ovakvim predlozima menja Zakon o radu, tim pre što je Narodna skupština pre dva meseca raspravljala o ovom zakonu, što su odlukom, ne Vlade i ministra, nego odlukom skupštinske većine određeni amandmani prihvaćeni. Ti amandmani su bili dobro rešenje za zaposlene. Tada smo pričali, sada ponavljamo, Ministarstvo i Vlada, očigledno i skupštinska većina, stoje na stavu da Zakon o radu treba da bude u korist poslodavca.
Mi srpski radikali mislimo da treba da bude u korist zaposlenih, naravno, ne da se ošteti poslodavac, ali u svakom slučaju, u situaciji u kojoj se nalazi Republika Srbija, u kojoj se nalaze zaposleni, u vreme kada ništa u Srbiji ne funkcioniše i ne radi, ovaj parlament mora da vodi računa o zaposlenima u Srbiji i zato mi srpski radikali nećemo glasati za izmene i dopune Zakona o radu.
Dame i gospodo, zaista sam bila šokirana predlogom predsednika Skupštine da bez poštovanja Poslovnika, doduše mi Poslovnik formalno ispred sebe nemamo, iako po nekom virtuelnom radimo već nedelju dana, da raspravljamo o dve tačke dnevnog reda u objedinjenoj raspravi, iako to formalno nije na pravi način predloženo i usvojeno.
Zar je malo to što smo dobili tri dana pre početka rada ove sednice dnevni red od 45 tačaka? Naravno, vaša jasna namera je bila da onemogućite narodne poslanike da podnose amandmane i na taj način rade ono što je zaista posao narodnog poslanika. Zar je malo to što smo ovih dana raspravljali u objedinjenoj raspravi o 12, 8 i 7 tačaka dnevnog reda?
Dakle, danas imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i ministar se ovde očigledno pripremio da će govoriti o oba zakona, pa je onda skratio svoje uvodno izlaganje na jednu i po rečenicu, rekao da se ovim izmenama i dopunama rešavaju svi mogući problemi u oblasti založnog prava i da su izmene i dopune u skladu sa potrebama stranaka.
Mi u SRS mislimo da to nije tako, da je suština ovih izmena i dopuna sasvim drugačija i svaki put, to sam govorila i juče, kada se donose, odnosno predlažu izmene i dopune zakona koje se sastoje od nekoliko tačaka novog zakona, suština je da se krije nešto što je potpuno nebitno za građane i korisnike određenih usluga, nego nešto što je trenutna potreba vladajuće koalicije ili Vlade Republike Srbije, odnosno nekog od koalicionih partnera u Vladi Republike Srbije.
Dakle, kroz razne agencije o kojima smo ovde govorili, koje su kroz mnogo zakona postale aktuelne u Republici Srbiji, pozapošljavani su uglavnom stranački, o tome smo često govorili, funkcioneri i poslušnici. Na razna rukovodeća mesta u tim agencijama takođe su postavljeni ljudi koji su od interesa za stranke koje su trenutno vladajuće u Srbiji i ostalo je još nešto što nije pokriveno.
Treba i u oblasti založnog prava da se formira još jedna agencija, da se postavi neki registrator koji će biti iznad svih. Još jedan od načina da se formira paralelan organ u okviru nadležnosti Vlade Republike Srbije. Zato mi u stvari danas imamo izmene i dopune Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima. U članu 2. izmena i dopuna Zakona imamo upravo ovo što sam rekla, registar zaloge vodi agencija preko registratora i bilo bi lepo, ministre Bubalo, da ste nam rekli da se zbog ovoga išlo na izmene i dopune ovog zakona.
U članu 57a, a to je novi član koji se u okviru člana 2. dodaje, napisali ste koja to ovlašćenja i obaveze ima registrator. Pitam vas, ko je do sada sve ovo radio, jer sve ovo je moralo da bude obaveza nekoga ko je, kako ste u osnovnom zakonu napisali, ovlašćeni organ, a kada smo vam mi, kroz amandmane govorili ko treba da bude ovlašćeni organ, naravno niste prihvatili sugestije, zato sada morate da menjate zakon. Dakle, ko je to do sada radio i zašto ovo nisu nadležnosti ministarstva, šta će ministarstvo u ovoj oblasti da radi, ako neće ove poslove koji su predviđeni ovim novim članom 57a.
U članu 5, a to je prethodni član 60. osnovnog zakona, govorite o naknadi, govorite da se za upis i brisanje podataka iz registra zaloge, kao i za druge usluge koje pruža agencija u skladu sa zakonom plaća naknada. Visinu naknade iz stava 1. ovog člana određuje upravni odbor agencije, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Ovo su, takođe, stvari koje su se kroz sve ove zakone iz ove oblasti koje smo imali na dnevnom redu u nekom prethodnom periodu provlačile.
Onda smo dobili onaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama i zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. U stvari, nekog neimenovanog i neidentifikovanog u ovom momentu ovlastite da može da propisuje određene takse i naknade. Onda to skupite na raznim stranama i pojavite se sa izmenama i dopunama ovog zakona, da građani Srbije ne bi primetili na koji način im na mala vrata uvodite nove namete, nove takse, nove troškove. To je jedino što uspešno radi Vlada Republike Srbije.
U članu 6. govorite o podacima i sadržini u registru zaloge i kažete – registar zaloge sadrži podatke o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podatke o založnom poveriocu ili licu iz člana 16. stav 1. ovog zakona, podatke kojima se bliže određuje pokretna stvar ili pravo ko je predmet založnog prava, podatke kojima se bliže određuje potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa, podatke o postojanju spora o založnom pravu i podatke da je započeo postupak namirenja.
Pa, ako je subjekat založnog pravo domaće fizičko lice, a ako je subjekat domaće pravno lice itd. To je ono što već treba da postoji, to je ono što se već radi i nije bilo potrebe da se na ovaj način menja.
Vi ste u stvari kroz ove podatke sadržane u registru zaloge, iako ste prethodno rekli da će registrator da propiše obrasce sa potrebnom dokumentacijom, sada već ovde napisali tako da taj registrator nema šta da radi. To opet potvrđujete našu tezu da nema potrebe da se uopšte uvodi neka nova funkcija u okviru regulisanja ove problematike.
U članu 7. kažete da zalogodavac, založni poverilac i svako drugo lice mogu zahtevati da se u registar zaloge upiše zabeleška spora ako su pokrenuli parnicu koja se odnosi na založne i pokretne stvari ili na druge odnose strana u vezi sa zalogom. Ko je to svako drugo lice, ministre, ovo mora da bude definisano, moraju da budu u pitanju lica koja imaju pravni interes, a ne svakom kome padne na pamet da vrši upise u registar zaloge.
U članu 9. dodali ste novi član 65a, odnosno pet novih članova i kažete, registrator proverava, a to je član 65b, da li je potpisnik zahteva ovlašćen za njegovo podnošenje; kako li će to registrator u praksi da proveri, baš me interesuje; onda kažete, da li zahtev sadrži sve tražene podatke, da li je uz zahtev podneta sva potrebna dokumentacija, da li su podaci sadržani u zahtevu istovetni sa podacima u dokumentaciji itd.
Radi se o čisto formalnom poslu koji treba da proverava neki službenik koji radi ove poslove. To je, što je opet naša teza i naš stav, bilo moguće raditi u okviru vašeg ministarstva, ministre, i da to radi neko od službenika koga ste zaposlili u ovom međuvremenu od kada ste postali ministar.
(Reaguje na dobacivanje.) Onih što ste zatekli, a da bi 20% svojih doveli. Lepo ste to smislili.
Ovo što ste predvideli članom 65v, g, d, a to vam je, ministre Bubalo, regulisano Zakonom o opštem upravnom postupku. Potpuno je bilo nepotrebno da vi ove izmene i dopune zakona opterećujete i ovim navodno novim članovima.
To je opet da se zamažu oči i da ne bude baš da ste samo zbog registratora i agencije menjali zakon, već vi sada objašnjavate kada organ postupa rešenjem, kada zaključkom, kome se podnosi žalba. Sve ono što je Zakon o opštem upravnom postupku odavno uredno, lepo i jasno regulisao. Zato nije bilo potrebe da vi sada ovo kroz ovaj zakon regulišete.
U članu 65d, tom novom, kažete, na pitanja koja se odnose na postupak upisa u registar zaloge, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak. Dakle, rekoh vam, sve ovo prethodno uređuje opšti upravni postupak i nije bilo potrebe da to ponovo upisujete u ovaj zakon.
Stav poslaničke grupe SRS je da nećemo glasati za ove izmene i dopune, zato što se ovim izmenama i dopunama Zakona ne usavršava institut založnog prava i nema nikakve veze sa onim što ste vi, gospodine Bubalo, rekli da je, ne znam, u interesu svih stranaka, a ne znam kojih, da se ovaj zakon menja. U interesu je samo Vlade Republike Srbije, da se oslobodi jednog dela poslova, da formira još jedan paralelan organ, da se formira agencija, da se izabere registrator.
Nešto vrlo interesantno je tu, vezano je za datum 1. jul. U članu 10. ste rekli: "Registar zaloge počinje sa radom 1. jula 2005. godine". Ne znam kako je fizički moguće da počne sa radom 1. jula, osim ako to već neko radi, pa vam samo treba skupštinska većina da ono što ste vi već odavno uradili ...
(Predrag Bubalo, sa mesta: Ide amandman.)
Nema amandmana, mi pričamo o tekstu zakona. Dakle, da li je u pitanju to da već neko radi ove poslove, da ste vi već odredili ko će biti taj registrator, a samo vam treba podrška skupštinske većine da imate ispred sebe jedan čist propis.
Naravno, mi nećemo glasati za ovaj zakon. Amandmanima smo tražili da se brišu svi članovi zakona. To je naš odnos prema zakonu koji ne treba da se donese. Jedini način da skrenemo pažnju i kolegama poslanicima i predstavniku Vlade je da kažemo da se svaki član pojedinačno briše, jer jedino kad se briše svaki član nema ni ovog predloga zakona.
Dame i gospodo, svaki put kada imamo na dnevnom redu neki od Vladinih predloga, mi iz Srpske radikalne stranke upozoravamo Vladu da, kao predlagač, treba ozbiljno da pristupi svom poslu i da Narodnoj skupštini predlaže zakonske tekstove koji su zaista ozbiljni, celoviti i primenljivi. Nikada, u nekoj prvoj raspravi o nekom zakonu, predstavnik predlagača ne prihvata naše sugestije i vrlo brzo se ispostavi da zakoni, koji se donose u ovom parlamentu, na celovit način ne obuhvataju određenu materiju, da su neprimenljivi, najčešće iz nekih formalnih razloga i onda smo ponovo u situaciji da raspravljamo o predlozima izmena i dopuna tih vladinih predloga.
Ovaj zakon, o kome danas govorimo, takođe je, kao i ostali zakoni, dakle radi se o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, u svom osnovnom tekstu iz određenih razloga bio neprimenljiv. Zato mi shvatamo da je ovaj današnji predlog u stvari samo nastojanje Vlade, odnosno resornog ministra, da ovim izmenama i dopunama stvori uslove da se onaj osnovni zakon primenjuje.
Ministar klima glavom da to jeste tako, naravno da jeste. Ali je opet zamerka, ministre, zašto se na taj način ne razmišlja kada se donosi osnovni zakon. Nema potrebe i ne bi trebalo da više puta govorimo o istom zakonu i o istoj materiji.
U obrazloženju koje nam je ministar izneo, zapravo, nismo čuli ništa novo, osim ono što je navedeno u ovom pisanom delu obrazloženja, koje smo dobili kao sastavni deo Vladinog Predloga ovog zakona.
Tu stoji da je Zakon o registraciji privrednih subjekata, ne znam kada je i u kom službenom glasniku objavljen, donet kako bi se pojednostavio, ubrzao i formalizovao postupak osnivanja privrednih subjekata i kako bi se stvorila jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Onda, u cilju realizacije navedenog projekta, donet je Zakon o Agenciji za privredne registre, kojim je osnovana Agencija za privredne registre nadležna da vodi registar privrednih subjekata itd. Onda u sledećem stavu stoji da je Agencija otpočela sa radom nakon donošenja navedenih zakona za vođenje registra 31. decembra 2004. godine, kako je to propisano članom 90. Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Naravno da ovo nije ovako, da je stanje u praksi drugačije. Videćemo i kada budemo govorili pojedinačno o predloženim članovima zakona da je to u praksi drugačije.
Ovde je interesantan deo obrazloženja, gde se kaže da se ukazala potreba za produženjem roka za otpočinjanje registracije preduzetnika u registru Agencije. Dakle, najpre je rečeno da je otpočelo, pa se sada pojavila potreba za produženjem.
Kaže se: "U pregovorima o preuzimanju postojeće dokumentacije od organa lokalne samouprave, čije su službe do sada ovaj posao vršile, načeta je tema međusobne saradnje u daljem postupku registracije preduzetnika". Interesuje me, gospodine ministre, ovo "načeta tema", da li to znači da postoji neki problem u komunikaciji između jedinica lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije?
Ako postoje neki problemi, da li to možda ima nekakve veze sa tim koje stranke ili koja stranka drži vlast na lokalnom nivou? Da li postoji neka razlika u komunikaciji, da li su u pitanju stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou ili stranke koje nisu u vlasti na republičkom nivou? Kao što, nažalost, tih problema u svim sferama i te kako u životu i na terenu ima.
Moram da primetim da, kao i kod ovog prethodnog zakona o kome smo upravo završili načelnu raspravu, dosta članova koji se ovde menjaju jednostavno nije trebalo da budu predmet ovih izmena i dopuna, jer se radi o nekim formalnim izmenama koje, u suštini, ništa ne menjaju. Ne vidim onda zašto je ovde bio potreban 41 član, kada je suštinski možda pet članova trebalo promeniti da bi se ovaj posao obavljao.
Zaista ne vidim nikakvu razliku između oblika organizovanja i pravne forme subjekta u članu 1.
Te nekakve formalne stvari ne treba da budu predmet da se menja neki ili ovaj konkretno zakon, to može da bude iz nekih suštinskih razloga, nešto što suštinski menja primenu ovog zakona. Doduše, ovde ste dodali postupak likvidacije kao nešto novo. To nije zaista bilo do sada sadržano.
Ili u članu 2 - registar sadrži podatke o privrednom subjektu, pa ste onda, to je član 6. osnovnog zakona, tu takođe naveli šta sadrži. Izbrisali ste ono što je bilo u ranijem u osnovnom zakonu, a sada u ovim izmenama, u stvari, ništa niste promenili, samo ste neke druge izraze upotrebili, neke formulacije, poslovno ime, a ranije je bio naziv, tako da nema nekih suštinskih izmena.
Zato imamo član 3, koji se odnosi na osnovni član 17, gde kažete da podnosilac registracione prijave može da registruje poslovno ime ili skraćeno poslovno ime na stranom jeziku koji je u službenoj upotrebi u EU. Ovde ste poštovali ovaj poslovnik Narodne skupštine, koji narodni poslanici još nemaju, gde stoji obaveza da se pozovete na određen akt EU. Vi ćete biti dobar poslanik, gospodine ministre, pošto uredno pratite Poslovnik.
Ovo je nešto što je vama očigledno mnogo važno, a mi srpski radikali mislimo da je mnogo važnije da se stvore uslovi da firme uspešno posluju i ono što je malopre rekao kolega koji je pokušao da vas odbrani od našeg kolege Perića, koji vas uopšte nije napadao, nego je samo rekao da bi bilo dobro da obiđete Loznicu i Mačvanski okrug, i kada je kolega Proroković pokušao da vas odbrani, rekao je da vi ne treba da idete na teren, nego da je naš zadatak da se dovedu investitori, da se dovedu investicioni fondovi, da se nađu strateški partneri itd.
Kada je govorio mi, pretpostavljam da je mislio na Vladu, iako on nije član Vlade, ali to je prevashodni zadatak Vlade i vas kao ministra u Vladi. Da biste sve to uradili, naravno, onda je kolega Perić bio u pravu da morate malo da vidite šta se dešava u zemlji Srbiji u okviru resora vašeg ministarstva.
U članu 4, koji se odnosi na ovaj osnovni član 22. takođe nema nekih suštinskih izmena, potpisnik postaje podnosilac; kažete - da li su podaci koji se unose u registracionu prijavu, vi sada to menjate koji "su uneti"; jednostavno ste i vi gubili vreme, a i narodni poslanici na ovim stvarima koje vam ništa ne znače.
Opet imamo pravo na žalbu, član 27. i 28. osnovnog zakona, član 7. izmena i dopuna, opet je nešto što je već sadržano u Zakonu o opštem upravnom postupku, u Zakonu o upravnim sporovima i, kao što sam rekla malopre za ovaj prethodni zakon, nema potrebe da u ove zakone propisujemo ono što je u sistemskim zakonima propisano. To je jednostavno suvišno i opterećuje ovaj osnovni tekst zakona.
U članu 33. osnovnog zakona, a menja se članom 9. zakona o izmenama i dopunama, govorite o ugovoru o osnivanju, odnosno o osnivačkom aktu. U tački 3) ranije je pisalo uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se, ranije je stajalo overen potpis zastupnika, a vi ste sada napisali - ako je ortak. Znači, pazite, uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se, ako je ortak preneo pravo poslovođenja na treće lice, overen potpis tog lica. Ovo je potpuno rogobatno i nije u skladu i u duhu srpskog jezika.
Kada ste već neke formalnosti ispravljali, onda ste morali da vodite računa i o tome da zakoni koje ovaj parlament donosi i koje nam vi predlažete kao ovlašćeni predlagač moraju da budu i u duhu pravnog sistema Srbije i u duhu srpskog jezika. Najčešće zakoni koje dobijamo od ovih tzv. demokratskih vlada, još od 2000. godine do danas, niti su u duhu srpskog jezika, niti su u duhu srpskog pravnog sistema.
Član 77. osnovnog zakona, regulisan članom 34. izmena i dopuna, govori o naknadama koje se utvrđuju u okviru registracije podataka u registru. Vrlo interesantno da je osnovni zakon donet, čini mi se, ministre, u novembru prošle godine, a evo danas je poslednji dan juna. Za tako kratko vreme ste imali potrebu da za svaku radnju, a ima ih 17, 18, povećate naknadu koju je potrebno uplatiti. Ono što je bilo 450 dinara, danas je 540, pa ono 1.700 danas je 2.040. Ono što je bilo 2.880 danas je 4.200. Ono što je bilo 5.040 danas je 9.600. Dakle, maltene i do 50 posto su povećane ove naknade.
Sada moje logično pitanje je da li vi kao član vlade znate za neku skrivenu inflaciju koja će nas obradovati u toku ove godine, gde je očigledno da ste vi ove naknade usklađivali sa nečim što ni narodni poslanici, ni građani Srbije ne znaju. Ovo je bio isto slučaj i sa zakonima o administrativnim i sudskim taksama, pa sam tada rekla resornim ministrima da će debelo Dinkiću da se zamere što obaraju njegovu i Jelašićevu priču kako nema ni govora o inflaciji u Srbiji.
Na kraju, ovi članovi 85, 88. i 90, a to su 38. i 39. ovog novog, odnosno izmena i dopuna Zakona. U članu 85. je stajalo da su trgovinski sudovi dužni da najkasnije do 15. marta 2005. godine, po dinamici koju utvrde sa agencijom, dostave agenciji svoju dokumentaciju itd. Vi ste to sada produžili na 31. decembar 2005. godine.
Mi narodni poslanici, bar što se tiče poslanika SRS, očekujemo i tražimo, ministre, da nam objasnite zašto to nije urađeno u roku koji ste predvideli kada ste predlagali osnovni zakon, ko je kriv i da li će snositi neku odgovornost. Da li to ima veze sa predsednikom Trgovinskog suda u Beogradu, gospodinom Kljajevićem, ili postoji nešto što ne znamo mi, što ne zna javnost Srbije, pa bih volela da to objasnite.
Takođe je bilo predviđeno da su nadležni organi lokalne samouprave koji vode registre privatnih preduzetnika dužni najkasnije do 15. marta ove godine agenciji da dostave svoju evidenciju registrovanih preduzetnika. U ovim izmenama i dopunama, ministre, predviđeno je da to bude 15. jun 2006. godine. Zašto toliko produžavate ovaj rok, šta je suština problema i da li opet ovaj zakon ništa ne znači, odnosno da li je samo mrtvo slovo na papiru, ako se ove neke osnovne stvari ne poštuju i ne mogu da poštuju.
U članu 88. u stavu 2. stoji: "Odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima, pa sada da ne čitam koji Službeni glasnik, koje se odnose na upis preduzetnika u odgovarajući registar prestaju da važe" bilo je 1. marta 2005. godine, a sada stoji 31. decembra 2005. godine.
To takođe treba da nam objasnite, zbog čega se produžava taj rok, kao i ovaj poslednji član 90. koji kaže da "ovaj zakon stupa na snagu 31. decembra 2004. godine, osim odredaba koje se odnose na registraciju preduzetnika, koje stupaju na snagu" u osnovnom zakonu je pisalo 1. marta 2005. godine, a sada stoji 31. decembra 2005. godine.
Očekujem, ministre Bubalo, da ćete da nam objasnite i da nam jasno i glasno kažete zbog čega niste bili u mogućnosti da primenjujete zakon koji ste ovom parlamentu predložili i koji je skupštinska većina u novembru prošle godine usvojila. Dakle, očigledno je da razlozi nisu samo ovi koji su sadržani ovim izmenama i dopunama.
Ono što ste mogli da uradite i što je moglo da se uradi, vidimo da već znatno kasni i tražimo da nam kažete zbog koga, ko je odgovoran, šta je Vlada Republike Srbije preduzela po pitanju onoga ko je odgovoran za obavljanje tog posla i tek posle toga možemo ozbiljno da razgovaramo i ovom predlogu, jer ste bili u obavezi da nam ovo obrazložite kada ste obrazlagali Vladin Predlog zakona, a ne samo da nam pročitate ono što su vam službe napisale u obrazloženju ovog zakona.
Poslanička grupa SRS ni za ovaj zakon neće glasati. Već sam rekla više razloga koji nas rukovode zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon, a vas ministre molim da odgovorite na ova konkretna pitanja.
Dame i gospodo, aktuelni Zakon o informisanju je jedan veoma, veoma loš zakon. To smo čuli od još nekih kolega koji su govorili o izmenama tog zakona.
Mi u SRS mislimo da je jedino rešenje da se ozbiljno pristupi regulisanju ove materije na jedan potpuno nov i demokratski način.
Kada smo donosili ovaj zakon, doduše to je bilo u prethodnom sazivu ovog parlamenta, tada smo zaista izneli sve što smo imali vezano konkretno za taj zakon i za sve ono što je prethodilo tom zakonu, a svi se sećate, pre petooktobarske euforije, koliko je bilo povike na tadašnji zakon, koji su, nazovidemokrate nazivali - Vučićevim zakonom.
Ali, verovatno mnogi danas žale za jednim takvim zakonom, jer ovo što sada imamo kao Zakon o informisanju ima za posledicu sve ono što se danas dešava u medijima, u sredstvima informisanja u Srbiji i uglavnom ono što su kolege, koje su govorile o ovim izmenama zakona, na svojevrstan način naglašavali.
(Upadica iz sale: Nema predsednika.)
Nikoga nema, ovo je neverovatno. U ovom poslovniku, po kojem niko ne mora ovde da sedi, ne piše da ne mora predsednik ili predsedavajući. Ovo je zaista neverovatno i neozbiljno.
Dakle, posledica lošeg Zakona o informisanju je i ovo što je ovih dana bilo aktuelno, a to su bile ove bezočne patološke laži Nataše Kandić i Verana Matića protiv gospodina Tomislava Nikolića, koji je naravno podneo krivičnu prijavu Republičkom javnom tužiocu i protiv Nataše Kandić i protiv Verana Matića.
Očekujemo svakako da će Republički javni tužilac reagovati u okviru svojih nadležnosti i svojih ovlašćenja, kao što očekujemo da će i ministar shvatiti dobronamerno sve primedbe koje je danas ovde čuo, a većina njih se svodi na to da je aktuelni Zakon o informisanju loš zakon i da treba pristupiti donošenju jednog zaista ozbiljnog zakona o informisanju.
Svi znamo da je oblast informisanja jedna od svakako važnijih oblasti svakog društva i države. Jer, ako hoćemo i politički i slobodno da delujemo, ako hoćemo zaista da budemo objektivno informisani, mi potporu za to moramo imati u jednom dobrom zakonu o informisanju.
Sećamo se, naravno, vremena kada je ona prethodna vlada, čini mi se dve i po godine, funkcionisala bez zakona o informisanju, jer su, nazovidemokrate stavili van snage, takođe potpuno protivposlovnički u to vreme i neustavno, Zakon o informisanju, i onda smo imali taj jedan vakuum period kada je čak u vreme zloglasne akcije "Sablja", protivustavne takođe, kada je tadašnji ministar, znači bez zakona, gasio medije.
Sećate se televizije iz Trstenika. "Nacional" - novina koja je ugašena. Posle toga je navrat-nanos donet Zakon o javnom informisanju, da bi se valjda legalizovalo to što je tada protivzakonito, odnosno pre tog zakona urađeno. Zaista se nije slušalo šta narodni poslanici misle o tada Vladinom predlogu, a danas pozitivnom zakonskom propisu.
Zato imamo, između ostalog, predlog sadašnje Vlade i sadašnjeg ministra gospodina Kojadinovića za izmene i dopune ovog zakona, kojim ništa u suštini - kada budete ove izmene i dopune usvojili, a naravno da će skupštinska većina da ih usvoji – neće biti popravljeno u oblasti informisanja. Pretpostavljam, ministre, da se slažete sa tim.
Da prokomentarišem i ove vaše predloge o izmenama i dopunama. Podneli smo, naravno, amandmane. Kada se bude govorilo o pojedinostima, govorićemo i o amandmanima. Vi ste u članu 1. predložili novi član 14a, koji govori o podacima, o javnim glasilima koja treba, radi evidentiranja, da se upišu u evidenciju javnih glasila.
Rekli ste da su podaci upisani u evidenciju neophodni i koriste se radi pružanja potrebnih podataka drugim nadležnim organima u cilju nesmetanog obavljanja delatnosti javnog informisanja itd. Evidencija se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove informisanja. Nigde niste stavili neko ograničenje, da mora da se zna da postoje neka sredstva javnog informisanja koja ne zaslužuju da budu evidentirana kao sredstva javnog informisanja, poput TV B92. To je sredstvo javnog informisanja notorne laži, antisrpske histerije i takvo sredstvo javnog informisanja ne zaslužuje da se zove sredstvom javnog informisanja.
U istom ovom članu 1, novi član 14v, rekli ste da obrazac prijave za upis u evidenciju i bliži način vođenja evidencije propisuje ministar nadležan za poslove javnog informisanja. Principijelni stav Srpske radikalne stranke je da se nikada u zakonu ministru, kao pojedincu, ne daju nikakva ovlašćenja, već mora da stoji ministarstvo, a u okviru ministarstva, naravno, postoje podzakonski akti koji utvrđuju šta ko u okviru ministarstva radi.
U tom smislu smo i podneli taj amandman. Mi smo predložili da se član 2. ovog vašeg predloga zakona briše. Član 2. odnosi se na član 101. osnovnog zakona, a taj član 101. kaže da su osnivači javnih glasila dužni da svoju organizaciju i opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Javna glasila čiji su osnivači država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, a na koje se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast radio-difuzije, prestaju sa radom u roku, u osnovnom zakonu je pisalo od dve godine, a vi ste sada predložili da bude tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Šta je suština i zbog čega smo mi uopšte amandmanski intervenisali na ovaj član? Jednostavno da bismo skrenuli pažnju i skupštinskoj većini i vama, ministre, kao predstavniku predlagača. Očekujem da nam kažete i da objasnite ovom parlamentu zbog čega su protekle ove dve godine, a da se nije izvršila obaveza, da nisu privatizovani svi ti mediji koji su po ovom zakonu trebalo da budu privatizovani.
Šta je Ministarstvo učinilo da se ovaj zakon u ovom delu poštuje? Vi kažete da ste se blagovremeno sa ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju obratili Skupštini.
Jeste, to je bilo 17. februara 2005. godine. Tada su poslanici dobili ovaj vaš predlog. Zašto predsednik Skupštine nije vodio računa o datumima, pa da to stavi ranije na dnevni red, to je opet stvar predsednika Skupštine.
Ali, i vama zamerka. Suviše je kratko vreme. Ako ste vi to, 17. kada ste govorili ovde u uvodnoj reči, rekli ste da se nije maklo sa početne tačke po pitanju privatizacije ovih medija, vi ste to znali i pre ovog 17. februara i trebalo je da reagujete u okviru postojećih zakona da se jednostavno zakon poštuje. Imate tamo određena ovlašćenja. Doduše, zakon je takav kakav je, rekla sam već više puta da je suviše loš, ali bez obzira i takav kakav je dok je na snazi zakon mora da se primenjuje, pa kakav god da je.
Inače, da ne bude zabune, SRS programski je opredeljena za privatizaciju svih medija osim nacionalne televizije i u tom smislu nije naša primedba, da se pogrešno ne shvati, da mi možda hoćemo da se ne privatizuju. Ne, naprotiv, mi to hoćemo i mi to godinama unazad govorimo, ali ovde postoji drugi problem.
Sigurno i vi, ministre, i sve kolege znaju da formalno nisu privatizovani, ali sve televizije, svi radiji, sve novine na terenu su faktički privatizovane. Politika urednička je privatizovana i to je još tužnije i još gore. I zato kažete vi - nikome ne pada na pamet da privatizuje.
A što će da privatizuje, ima opštinski budžet, opština mu finansira novine, a tamo neki moćnik čija partija vlada u toj opštini ili je finansijski moćnik, on u stvari vodi uređivačku politiku o državnom trošku, odnosno o trošku lokalne samouprave. Naravno, ne pada mu na pamet da daje svoje pare. Ima televiziju, a ne plaća je. Gde to ima nego u zemlji Srbiji. Toga imate u svim opštinama na teritoriji Srbije.
Imali smo primedbu i amandman na član 3. ovog zakona, gde stoji da propis kojim će biti utvrđen obrazac za vođenje evidencije, govorimo sada o evidenciji iz člana 1, i kojim će se bliže odrediti način vođenja evidencije, doneće ministar nadležan za poslove javnog informisanja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. U drugom stavu kaže da se prijave za upis u evidenciju mogu podneti počev od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nema razloga da vi imate, da vama treba toliko veliki rok od 30 dana. Možete to da uradite, odnosno nadležne službe u okviru ministarstva, i u roku od 15 dana i u tom smislu je i bila naša intervencija.
Opet jednom rečenicom da se vratim na ove tzv. neprivatizovane medije u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava. Znate koje su osnovne primedbe na terenu kod vlasnika tih televizija ili radiostanica?
Kažu, može da se u toku mesec, dva ili šest meseci promeni pet puta vlasnik i svaki nanovo mora da plati frekvenciju. Znači, ne dobija frekvenciju radiostanica, nego Marko, Janko itd.
Puno je problema pri ovakvom zakonu i na terenu i u medijima. Govorim sada o ovim formalnim, a suštinski problemi su da, nažalost, mi u Srbiji nemamo nezavisne medije, da svaki medij, i ovi veliki i moćni i oni manji po lokalnim samoupravama, imaju svoje gazde, da se ponašaju onako kako gazde kažu, da je objektivno novinarstvo, nažalost, zamrlo i da, opet ponavljam, sve to možemo da vratimo u neke normalne okvire dobrim i na demokratskim principima izgrađenim zakonom o javnom informisanju.
Dame i gospodo, moje prvo pitanje je da li će Mlađan Dinkić da nadoknadi štetu u budžetu zato što je danas ukrao pola sata Narodnoj skupštini, nije došao i mi smo morali da sednicu počnemo sa pola sata zakašnjenja, a ovde smo danima slušali, dok se pričalo o Poslovniku, koliko svaki naš minut košta, i tačno je da košta. Dakle, najmanje što sam očekivala je bilo da se Mlađan Dinkić izvini narodnim poslanicima, a još pre da se izvini građanima Srbije koji nas plaćaju da bismo ovde neki radili, a neki bili na proputovanju.
Gospodin Dinkić nam je, kao što smo već navikli od njega, ovde došao sa jednim paketom, tako se popularno naziva, a danas je u pitanju osam predloga zakona o kojima treba da raspravljamo, da govorimo u jedinstvenoj raspravi, pa koliko ko stigne od toga da kaže.
Naravno, ministar je za ovo kratko vreme, koliko je ovde bio danas, iskoristio priliku da kaže kako u Srbiji sve cveta, kako je posledica uvođenja PDV-a blagostanje u Srbiji, smanjena siva ekonomija, povećan izvoz, smanjen uvoz, smanjen budžetski deficit. Dakle, da slučajno nismo iz Srbije zaista bismo se pitali o kojoj to zemlji Mlađan Dinkić govori. Jedina je istina da je uvođenjem PDV-a na sve moguće i nemoguće gospodin Dinkić uspeo da uradi ono što je bio njegov zadatak, a to je da puni budžet, i to naravno samo za ono za šta njemu treba i za šta njemu odgovara.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, moram da kažem da je gospodin Dinkić ovde izneo neke neistine kada je pokušao da replicira gospodinu Aleksandru Vučiću. Naravno da je sve ono što je Vučić izneo potpuno tačno, a netačno je ono što je govorio ministar Dinkić, netačno je da su sve komunalne usluge smanjene sa 18% na 8%. Tačno je da je zakonom to tako regulisano da po lokalnim samoupravama imamo različite odluke.
Tačno je i to da se na pogrebne usluge zaračunava PDV od 18% i, što je najvažnije, to je komunalne usluga koja mora da se plati, jer, znate, kada dobijete račun za vodu, struju, telefon možete to i da ne platite, platićete posle opomene itd, ali kada neko treba da se sahrani ta usluga, sa PDV-om od 18%, mora da se plati.
Možda bi bilo bolje da je gospodin Dinkić smislio način kako da oporezuje ove lopuže koje kupuju ili pokušavaju da kupe narodne poslanike, a mislim da bi kolega Mika Vlaović mogao da nam kaže koliko to Bogoljub Karić nudi za prelazak u njegov tabor i formiranje nepostojeće poslaničke grupe.
Mi srpski radikali smo uložili jedan broj amandmana na sve ove zakone i zaista verujemo da će i na odborima i u Skupštini, pošto od ministra to ne očekujem, ovi amandmani biti prihvaćeni, zato što, a ponovo ću da se vratim na Zakon o porezu na dodatu vrednost, sve ono što je sada ugrađeno u ovaj zakon kao pozitivno jeste ono (pogledajte stenograme, pogledajte skupštinske materijale) što smo mi srpski radikali kroz amandmane pokušali da ubedimo još tada Vladu Srbije i ministra da prihvati.
Isti je slučaj i sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Načelna primedba na zakon je ta da je kaznena politika veoma loše definisana, da su potpuno pobrkane nadležnosti, da poreski organi preuzimaju nadležnosti i policije, i pravosuđa i izvršnih organa vlasti. Mislimo da to tako nije moguće.
U članu 2. ovog zakona predviđena je osnovica doprinosa za zaposlene i poslodavce i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje iznad iznosa od 3.000 dinara mesečno. Mislimo da tu treba da bude 5.000 dinara, zato što se ova sredstva ponovo vraćaju u privredu.
Predložili smo brisanje člana 3. ovog zakona zato što on ide isključivo u korist poslodavcu i apsolutno ne vodi računa o radniku.
Član 5. je ono na šta je danas ministar Dinkić kada je replicirao gospodinu Vučiću rekao da nije tačno, a sada ću da vam pročitam ovaj član, pa da se uverite vi i građani koji prate naš rad da je gospodin Vučić bio u pravu. U članu 5. predviđeno je da se članu 27. osnovnog zakona doda stav koji glasi: ″Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.″
Dakle, to je upravo ono što je Aleksandar Vučić rekao, a ja još postavljam pitanje – šta je sa domaćinstvima koja su isključivo poljoprivredna domaćinstva, a nisu pristupila ovom vladinom popisu? Takvih je mnogo više nego što je ovih tzv. popisanih i ta nepopisana domaćinstva se nigde ne tretiraju kao poljoprivredna i nemaju nikakvu povlasticu, ako eventualno negde postoji neka povlastica za poljoprivredna domaćinstva. Naravno, ljudi neće da se popisuju i zašto bi se popisivali i zašto bi pravili nekakve rezervate i ne znam šta imaju nameru od njih da prave.
Kada je reč o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ovde takođe nije dobro što poreska uprava preuzima ulogu i zakonodavne i sudske vlasti i policije u dobroj meri. Mi smo zaista ovde podneli dosta amandmana, odnosno mislim da imamo amandmane na sve članove, zato što mislimo da ovaj zakon, ovakav kakav je, uopšte ne može da bude usvojen u Skupštini i da poreski postupak i poreska administracija moraju na jedan potpuno drugačiji način da budu regulisani.
Kada je u pitanju zakon o Carinskoj tarifi, ovde je veliki materijal i nemoguće je u načelnoj raspravi, a pogotovo kada se govori istovremeno o osam tačaka dnevnog reda, pojedinačno sve ovo komentarisati, ali naravno, dobićete već, nadam se, u toku dana amandmane poslaničke grupe SRS, jer smo uložili amandmane i na ovaj zakon. Činjenica je i na prvi pogled se vidi da ovaj predlog zakona vrvi od nelogičnosti kada su u pitanju carinske tarife, kada je u pitanju oslobađanje od carina.
Ovde je ministar pokušao da nas ubedi kako su to najbolja rešenja, kako nas ova rešenja vode ka EU, kako treba da se, maltene, zabrani uvoz kineskih proizvoda u Srbiju itd. Suština i ono što bi zapravo trebalo ministar da zna, a što znaju svi građani Srbije, jeste da dokle god građani Srbije trče u kinesku četvrt da tamo kupe najjeftinije što mogu da kupe, dotle nema sreće i razgovora o nekim drugačijim i boljim uslovima.
Mnogo toga treba prethodno da se uradi da bi ovi poreski i finansijski zakoni o kojima ovih dana pričamo mogli da se primenjuju i da daju neke efekte. Suština je da građani Srbije izuzetno loše žive; penzioneri ne dobijaju penzije, one se smanjuju, nezaposlenost je iz dana u dan veća. Posledica toga... A, recimo, opet imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Aman, ljudi, pa dokle? Svi ovi zakoni o kojima govorimo danas i ovih dana su novo zavlačenje ruke u džep građana Srbije.
Ta priča ministra finansija da će primenom ovih zakona nešto da pojeftini, da padnu neke cene – pa, o tome nema ni govora, čak iako je smanjen PDV na neke proizvode i usluge. Evo, živi bili pa videli, ništa neće da pojeftini. Imamo iskustvo sa uvođenjem PDV-a koliko je sve poskupelo. Svi znate koliko je meso poskupelo, a čak sad i da pojeftini za ovaj smanjeni PDV biće mnogo skuplje nego što je bilo kada je PDV uveden.
Administrativne takse – pre neki dan smo pričali o sudskim taksama, a danas o administrativnim taksama. Ne znam da li Vlada Srbije misli da građani Srbije uopšte treba da se obraćaju nadležnim organima, jer za svako obraćanje je potrebno da se plati velika taksa.
Sve ono što ste ovde predvideli je ili povećanje takse ili uvođenje nekih novih taksi koje su opet kroz neke druge zakone predviđene.
Sve u svemu, poslanička grupa SRS ne može glasati za ove zakone, zato što mi vodimo računa o građanima, o narodu, a ovo što nam Vlada Srbije predlaže i što će skupštinska većina verovatno da usvoji je još jedno zavlačenje ruke građanima u džep. Mi srpski radikali nikada to nećemo prihvatiti.
Dame i gospodo, nastavlja se loša praksa Vlade Republike Srbije tako što ministri Vlade ignorišu Narodnu skupštinu i zaista je za nas iz Srpske radikalne stranke neprihvatljivo da se raspravlja o bilo kojem vladinom predlogu, a da nemamo ovde predstavnika Vlade kao predlagača ovog zakona.
Kao i kolega Perić čula sam da je ministar Ilić u Loznici, da tamo otvara neki put i ja pitah Spahu – šta se to, Spaho, otvara u Loznici, a on kaže – ma kakvi putevi, od kada je DOS došao na vlast u Loznici se ide samo stranputicama. Bolje bi bilo da je ministar Ilić otišao do Grocke da vidi kako se tamo rade ulice, da vidi kako je doskorašnji predsednik opštine – dan uoči sednice Skupštine opštine kada je predsednik opštine postao gospodin Simonović, srpski radikal, bilo je to ovog utorka – iz grada Beograda dobio velike količine novca da navrat-nanos zaključi ugovore, bez tendera, ne zna se ni sa kim, ni kome je dao te pare.
To je uradio zbog toga da bi radikalski predsednik morao da privremeno zaustavi te radove da bi se ustanovilo koliko je para dato, kome je dato, kako je posao započet i dobijen bez tendera i da bi građani Grocke mislili kako, evo, novi radikalski predsednik neće da gradi po Grockoj. Vrlo brzo će videti da hoće da gradi i da će, naravno, protiv ovoga koji je tako postupao sa opštinskim i gradskim sredstvima da se povede i odgovarajući postupak.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, naš stav je ne samo kada je ovaj zakon u pitanju, nego uopšte kada se donose izmene i dopune zakona, da je to neozbiljan pristup rešavanju određene problematike u određenoj materiji i svakako da je ovo trebalo regulisati jednim jedinstvenim zakonom.
Znamo da je zakon živa materija, da može da se menja, da može da se dopunjuje, ali nije dobro da se svaki put kada postoji neki uži interes zakon promeni, odnosno da se nekome nešto učini, da se neko smiri iz nekog razloga, onda da se Skupština bavi donošenjem izmena i dopuna zakona koje u suštini ne znače i ne predstavljaju ništa.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju došao je na dnevni red i zato što su beogradski taksisti najavljivali veliki štrajk, zato što su razgovarali sa predstavnicima Vlade, zato što su predstavnici Vlade dali niz lažnih obećanja beogradskim taksistima i svakako je bilo vreme i potrebno je da se o toj grupi ljudi, ne samo u Beogradu, nego u Srbiji, raspravlja u ovom parlamentu, jer problemi u toj oblasti su poodavno prisutni.
Ministar Ilić nam je ponudio, odnosno Vlada Republike Srbije, ovaj zakon da bi na neki način rekao nezadovoljnim taksistima i onima koji to još nisu, iako sve uslove ispunjavaju – evo, mi smo učinili, dali smo Skupštini predlog zakona, Skupština usvojila, smirite se, biće sve u redu i biće sve bolje.
Naravno, ništa neće biti u redu i ništa neće biti bolje dok nam zakon poput ovog predlaže zajedno sa Ministarstvom izvesni gospodin Armuš koji vedri i oblači taksi udruženjima u Beogradu, naravno vodeći računa isključivo o sebi i o jednoj užoj grupi ljudi koji se nazovi bave taksijem, jer se u suštini ne bave, bave se nekim trećim poslovima, a taksiranje, odnosno taksi dozvole im služe samo kao kamuflaža i kao mogućnost pranja para. Taj problem, u Beogradu pogotovo, prisutan je godinama, da ne kažem decenijama, i nikada niko nije ozbiljno razmatrao tu problematiku.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci se apsolutno protivimo onome što se sada dešava kada su u pitanju taksi prevoznici u Beogradu, a to je da se od strane gradske vlasti pokušava da se nekim ljudima onemogući da se bave taksi prevozom.
Zašto? Prvo, na taj način, takvom neustavnom odlukom, ljudi se dovode u neravnopravan položaj, ruše se osnovna ljudska prava, jer jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na rad i niko nema pravo da nekome kaže – ti možeš da budeš taksista, a ti ne možeš da budeš, pod uslovom da i jedan i drugi ispunjavaju uslove koji su potrebni da bi se neko bavio taksi prevozom.
Kao korisnik taksi usluga u Beogradu, laički gledam, ali kažem, kao korisnik ne delim mišljenje da u Beogradu ima previše taksista, jer ako ja ujutru moram da okrenem pet taksi udruženja da bih našla vozilo da dođem na posao ili ako idem odavde, ispred Skupštine treba da čekam 10 minuta u centru Beograda, izvinite, to nije dovoljan, uredan i redovan taksi prevoz.
Bez obzira na to, a recimo da je to moj subjektivni stav, nemoguće je i ne postoje parametri da neko može da kaže – u Beogradu treba ovoliko i onoliko taksista. Koji je taj da na taj način spreči jednu lojalnu konkurenciju, kao što niko nikom nije zabranio da otvori prodavnicu, iako u jednoj ulici imate, recimo, pet kuća, jedna pored druge, a svako ima prodavnicu. Naravno, svako ima i svoje mušterije, svako svojim odnosom prema mušterijama zaslužuje da ih ima više ili manje. Isti slučaj je i sa ljudima koji hoće da se bave taksi prevozom.
Šta je sada aktuelno u gradu Beogradu? U Skupštini grada Beograda u nadležnim službama postoji nekoliko stotina zahteva uglavnom mlađih ljudi iz Beograda kojima je omogućeno da polože ispit o poznavanju grada, a za to su dali određene pare, koji su nabavili taksimetre i za to su dali pare, koji su baždarili taksimetre i to su platili i niz drugih troškova su imali. Svu dokumentaciju koja se od njih tražila su podneli Gradskom sekretarijatu za saobraćaj i onda se nađe neko pametan ko kaže – jeste, vi ispunjavate uslove, ali mi smo procenili da je taksista u Beogradu mnogo.
Niko nema pravo na taj način da nekome onemogući da radi. Ako ikad gradske službe procenjuju, eto, oni su na naučnoj osnovi dokazali koliko taksista u Beogradu treba, onda je moralo da se uradi nešto što je potpuno logično, pa da se kaže – od ovog momenta niko nema taksi dozvolu u Beogradu; u Beogradu treba 7000 taksista da radi, otvara se konkurs i 7000 ljudi koji ispunjavaju uslove biće u Beogradu taksisti. To bi možda bilo neko rešenje, a ne ovo koje je sada prisutno.
Svi znamo koliko je problema u taksi saobraćaju, koje su vrste. Imamo mnogo onih koji imaju taksi tablu, koji u stvari nisu taksisti, ne plaćaju porez, nisu platili sve ovo što prethodi izdavanju taksi dozvole. Ima mnogo onih koji imaju urednu dokumentaciju, dozvolu za rad, a oni se bave nekim desetim poslom i bukvalno izdaju pod zakup one svoje taksi table i neki treći ljudi se bave tom vrstom prevoza. Sve su to apsolutno poznati problemi u Beogradu, a verujem da je tako i u drugim delovima Srbije.
Veliki broj taksista su poodavno penzioneri, primaju penziju i, zamislite, ne rade na crno. Primaju penziju, a neko u gradskim službama grada Beograda, u službama Nenada Bogdanovića im je dao dozvolu da kao penzioneri mogu da budu taksisti.
Dakle, jedino se onemogućava tim, da kažem, mlađim ljudima koji hoće na taj način da prehrane porodicu, koji hoće pošteno da rade.
Znate li šta rade? Dođu taksisti, recimo, vrlo često se vozim sa ljudima koji nisu dobili tu dozvolu i otvoreno to kažem. Pošto znaju da im to ne zameram, skinu lepo tablu da ih ne bi inspekcija usput primetila, pa me onda voze kao prijatelji, a u stvari me voze kao taksisti, uz taksimetar. To razumem, ljudi moraju da se snalaze.
Zato bi trebalo... Da, mnogo je to smešno, moje drage kolege, mnogo je to smešno, pitajte ljude koji su poslednji dinar dali ili pozajmili da kupe ta vozila, da ih opreme onako kako je potrebno za taksi prevoz, da plate sve ove troškove i da im neko sedam meseci drži u fioci njihovu dokumentaciju jer je procenio da Beogradu treba, čini mi se, 7.501 taksista. Zamislite umne glave da je zaokružio na jedan komad na kraju! To sve trpe građani, to sve trpi Beograd i to sve trpe građani cele Srbije.
Zato mislimo da je ovako parcijalno rešavanje ovih problema, na način koji se ovde nama nudi, samo zamazivanje očiju i da to nije suštinsko rešavanje problema.
Vlada Srbije trebalo bi da nam predlaže rešenja, i da se time bavimo ovde, kako da se ljudima koji se bave taksi prevozom omoguće povoljniji uslovi uvoza, tako da garancijski fondovi opština i gradova garantuju tim ljudima za neke povoljnije kredite, jer je njima vozilo osnovno sredstvo za rad.
Naravno, o tome niko ne vodi računa. Važno je da vi danas ili sutra, kada budete pričali, i ovo stavite kao još jedan zakon koji je Skupština usvojila, kao da je ne znam šta epohalno postignuto zato što će još nekoliko članova kroz ove izmene i dopune zakona biti usvojeno.
Moje kolege su rekle da je ovo tehnički zakon. Rekla bih da je, bogami, uz to i kazneni zakon, jer više od pola članova ovih izmena i dopuna zakona (ukupno ima 11 članova) odnosi se na to kako će da se kažnjava neko; i to su potpuno sulude i besmislene odredbe, ne kažnjava se neko ko, ne znam, nema taksimetar, nego se priča kako će se kazniti neko ko nije taksista a ima taksimetar. Stvarno da se čovek prekrsti na ovakve formulacije zakona.
U članu 1. ovog zakona opisano je šta je taksimetar. To su izmene i dopune zakona, pa se kaže šta je taksimetar – merni instrument itd. Samo nigde ne piše, gospodine iz ministarstva, kada ćete vi da angažujete odgovarajuće službe, nadležne službe da kontrolišu te taksimetre i one dugmiće pored taksimetara kod pojedinih taksista, pa kada se vozite sa njima na istoj relaciji platite duplo više prevoz nego kod onih poštenih koji uključe taksimetar i voze vas po taksimetru.
Kažem, tih poštenih i časnih koji hoće časno da rade je mnogo više, ali nedopustivo je da je i u ovoj oblasti, nažalost, kao i u mnogim oblastima, ona manjina koja je nečasna i koja zloupotrebljava posao kojim se bavi glavna i vodi glavnu reč i u dogovoru sa njima se predlažu zakoni koji, kao što sam više puta rekla, ne znače ništa.
U članu 2. je predviđeno da taksisti moraju da za svaku taksi vožnju imaju putni nalog i putni nalog potpisuje ovlašćeno lice. Verujte da je ovo nešto što je, po nama iz SRS, neprihvatljivo, a prosto nije dobro donositi zakone koji su neprimenjivi. Ko će svaki put da potpisuje taj putni nalog? Jesam li ja kao korisnik taksi usluga ovlašćeno lice koje će da potpiše taksisti da me vozi od Zemuna do Narodne skupštine? To je prosto neverovatno.
Dakle, nije dobro rešenje, kao što je besmisleno i rešenje u članu 3. gde poslednji stav kaže: "U vozilu kojim se obavlja prevoz putnika, odnosno lica, osim putničkog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz, ne može se nalaziti taksimetar". Ovo je neverovatna zakonska odredba. Zakon treba da kaže šta može, a ne šta ne može. Zakon kaže da se ne sme nalaziti taksimetar. Treba da kaže da mora da ima taksimetar ako se bavi taksiranjem. Koja će budala da kupuje taksimetar, da ga plaća nekoliko stotina evra, a ne bavi se taksi prevozom? Nemojte da se bavite ovako nesuvislim stvarima i da mi trošimo vreme na ovakve, zaista moram da kažem, gluposti.
Nije ni ovaj član 5. dobro rešenje: "Opština, odnosno grad, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima, donosi program kojim se definiše optimalno organizovanje auto-taksi prevoza". Dobile su sve poslaničke grupe od udruženja taksista koji još nisu dobili dozvole za rad predlog amandmana kako bi to trebalo da se reguliše. Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo na nadležnom odboru podržati taj amandman, jer zaista mislimo da to treba da se uradi i da tim ljudima na taj način treba da se pomogne.
U kaznenim odredbama opet ono što je karakteristično za ovu vladu – drastične razlike, rasponi kazni od 15.000 do 60.000, od 20.000 do 80.000. Uvek kad su takve kazne u pitanju otvarate mogućnost za zloupotrebe. Za isti prekršaj neko će da bude kažnjen sa 15.000, neko sa 60.000, zavisi od toga kakav će odnos imati, da ne kažem koliko će para da da da onome ko ga kontroliše.
Pričamo o borbi protiv korupcije, pričamo o pravno uređenoj državi, pa osnovno je da mi radimo i donosimo zakone koji imaju decidne, jasne odredbe, sa što manje ostavljanja mogućnosti za zloupotrebu zakona. Kad takvim zakonima budemo određenu materiju uređivali, onda možemo biti sigurni da će ta materija i biti uređena na pravi način.
Zamislite vi, kolege, molim vas, ovu odredbu člana 7. stav 1. tačka 1) – kaznom od 15.000 do 60.000 dinara kazniće se lice ako vozilo kojim se obavlja prevoz nema na bočnim stranama ispisanu firmu. Slažem se da ima ispisanu firmu, ali ako ima taksi tablu, ako ispunjava sve ostale uslove, u redu je i da bude kažnjen ako i nema firmu, ali će se kazniti kaznom od 15.000 do 60.000 dinara! Zamislite koliko onaj jadan taksista mora da radi da zaradi 60.000 dinara. Da li ovde neko vodi računa o građanima, o narodu, o onima na koje se ovaj zakon primenjuje?
Dakle, stav poslaničke grupe SRS je da ovaj zakon ne treba da se usvoji. Da je ministar ovde, pozvala bih ga, evo, vama kažem da mu predložite da ovaj zakon povuče, da se malo skrasi, da organizuje službe da urade jedan dobar predlog zakona koji će ovu materiju na jedan celovit način da obuhvati i da onda o tome raspravljamo i, ako bude dobar, da ga i usvojimo, zašto da ne.
Dame i gospodo, sve što je ministar Dinkić rekao o ovom, kako se to popularno kaže, paketu od deset zakona, zaista lepo zvuči, ali mu niko ne veruje. Govorio je ministar Dinkić kao da ne živi u zemlji Srbiji i kao da građani Srbije ne znaju šta im se dešava i šta znače svi ovi predlozi zakona koji su, ovako stumbani na jednu gomilu, predloženi Narodnoj skupštini.
Izostavio je ministar Dinkić da kaže da svi ovi zakoni o davanju kontragarancija Republike Srbije iznose 663 miliona evra, 50 miliona dolara i 1,8 milijardi dolara dugoročnih obveznica. Njegova ionako uopštena priča da su se smanjila zaduženja možda bi mogla nekoga da prevari, ali zato smo mi tu da objasnimo narodnim poslanicima (a 10- 15 ih je koji su tu i slušaju), a i građanima Srbije, šta u stvari znače ovi predlozi Mlađana Dinkića i Vlade Republike Srbije ovom parlamentu.
U raspravi su kolege koje su obećale da će podržati ove predloge (naravno podržavaju Vladu i logično je da podrže predloge) naglašavale kako ove kontragarancije, ovi krediti koje smo do sada dobili zaista imaju smisla, jer su ugrađeni u infrastrukturu, pa je nekakva drastična razlika u infrastrukturi u Srbiji u odnosu na 2000. godinu i period od 2000.godine. Stvarno ne znam gde se denu ta infrastruktura. Valjda svi živimo u Srbiji, idemo putevima Srbije, prelazimo mostove, i šta je to što je urađeno što vredi ovoliko koliko ove kontragarancije koje danas imamo ispred sebe.
Kada je reč o zakonu o javnom dugu, bilo je zaista interesantno mišljenje koje je izneo ministar Dinkić. Rekao je koliko su se smanjili krediti, koliko se smanjio dug Srbije i kaže – toliko dobro sada u budžetu stoji situacija da nema potrebe da se više zadužujemo. Lepo je rekao – nema potrebe da se više zadužujemo. Ako nema potrebe da se zadužujemo, onda ne znam šta će nam ovaj zakon, kome ga onda on donosi?
Ministar Dinkić, kada je replicirao Zoranu Krasiću, rekao je da poziva poslanike SRS da povuku amandmane koje su podneli na ovaj zakon o javnom dugu. Naravno, ministar to ne sme da kaže, ali zato mi poslanici njega pozivamo da on povuče ovaj zakon, zato što ništa u ovom zakonu nije dobro regulisano. Njemu očigledno nije jasno zašto smo amandmanima tražili da se brišu svi članovi zakona –naravno, zbog toga što ceo zakon nije dobar, od samog naziva zakona, pa do poslednjeg člana.
Postavila bih pitanje ministru, koji je rekao da do sada nismo imali zakonom regulisanu ovu materiju – kako je on to smeo da se zadužuje, odnosno da nas zadužuje godinu i po dana, ako nije imao zakonskog osnova za to? Kako su to imali pravo i oni pre njega? Na osnovu čega su to radili, ako on kaže danas da nije bilo zakonskog osnova i da to što je u Zakonu o budžetu bilo predviđeno nije dovoljno, da je samo okvirno itd. Zašto onda kada je stupio na funkciju nije odmah podneo predlog ovakvog zakona, da svesno ne krši zakon, kao što je očigledno radio sve ove godine, odnosno već godinu i po dana.
U ovom zakonu, rekoh, od ovog člana 1. koji kaže šta se uređuje: "Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, republičkih fondova za penzijsko" itd. Možda je ovaj zakon čekao ministar Dinkić da počne da deli penzije, pošto ih je najavio još prošle nedelje, a ni u tragovima ih nema.
Dakle, u članu 1. kaže se da ovaj zakon govori o uslovima, načinu i postupku zaduživanja Republike Srbije. I opet, naravno, nastavlja se ista pesma – Republika Srbija će da se zadužuje za nešto što treba, za sredstva koja treba da se obezbede u budžetu. I dalje nikom ne pada na pamet da uradi nešto na pitanju revitalizacije privrede, na pitanju ne samo otvaranja novih pogona, nego oživljavanju postojeće privrede, nego ćemo se i dalje zaduživati, opet sa nekim grejs-periodima.
Sećate se onog vremena sa početka 2001. godine, kada su ondašnji DOS-ovi funkcioneri pričali o kreditima sa grejs-periodom, pa građani Srbije u većini nisu ni znali šta to znači, nisu ni znali da ako je grejs-period tri ili pet godina toliko godina treba da protekne, pa da počnu da se vraćaju ti krediti. To je tada bilo jako moderno, a mi sada garantujemo za te kredite koji su tada uzeti i odavno potrošeni.
Komentarisan je ovde član 5. Predloga zakona o javnom dugu i on zaista jeste najinteresantniji, jer se u stavu 1. kaže: "Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama".
Opet potvrda onoga što mi, srpski radikali, godinama pričamo – da nas zadužujete i zadužujete i da ono što uzimate na ime tih dugova samo protrči kroz budžet; da građani Srbije nikakve konkretne koristi od toga nemaju; ne otvarate mogućnosti da, kada već uzmete neki kredit, otvorite neku proizvodnju iz koje će taj kredit eventualno da se vrati.
Vi razmišljate od danas za danas, razmišljate o onom što ste naumili – da zadovoljite svoje lične i partijske potrebe. A šta će građani Srbije od toga da imaju, u stvari, već sada im je jasno i već sada znaju koliko teško žive.
U stavu 5. člana 5. kaže se: "Ministar finansija je jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti". Ovo je stvarno fantastično! Ovolika ovlašćenja Mlađanu Dinkiću! Pa, on je to i do sada radio bez zakona.
Zašto bismo sada legalizovali nešto što je Mlađan Dinkić radio od kad obavlja funkciju ministra finansija? Naravno, juče smo raspravljali o jednom tzv. paketu zakona kojima se legalizuje ono što već rade predstavnici Vlade, odnosno Vlada Republike Srbije, ovo je samo nastavak toga što smo već juče započeli.
Razlozi za donošenje ovog zakona, piše u obrazloženju, sadržani su, pre svega, u potrebi definisanja uslova, načina i postupka po kojima Republika Srbija može da se zadužuje, kao i potrebi propisivanja načina i postupka po kojima mogu da se zadužuju teritorijalna autonomija i lokalna samouprava.
Zaista se postavlja logično pitanje, kako su se onda do sada zaduživali, na osnovu čijih ovlašćenja, ko je to zloupotrebljavao svoj potpis da zadužuje i Srbiju i lokalne samouprave? To je očigledno nešto na šta ćemo ostati još uvek bez odgovora, mada mi srpski radikali, znamo odlično odgovore na ova i na sva druga pitanja. O tom-potom.
Interesantan je Predlog zakona o restrukturiranju duga po Novom finansijskom sporazumu od 20. septembra 1988. godine i depozita po Sporazumu o trgovinskoj i depozitnoj olakšici, od 20. septembra 1988. godine. Slušamo, od kada je još DOS bio na vlasti, pa sada i ova vlada, da su nam ovi dugovi oprošteni.
Šta će nam onda restrukturiranje duga ako ga više nema? Ili ste lagali narod sve vreme kada ste govorili o tome, a mislim na predstavnike vlasti, odnosno Vlade, još iz vremena Vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, i sada Vojislava Koštunice. Ili ste lagali tada, ili nas lažete sada. Dakle, ovaj zakon ne treba da se donese, ako su tačne informacije da su nam ovi dugovi oprošteni.
Kada su u pitanju ovi pojedinačni zakoni o davanju kontragarancija, ovde zaista ima vrlo interesantnih predloga; recimo, ovaj predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica). Naravno da mi, srpski radikali, nemamo ništa protiv da se razvija opština Subotica, da se uređuje Palić, da se stvaraju uslovi za razvoj turizma. Pitam vas, da li vi znate, dame i gospodo, koliko opština u Srbiji, sedišta opština, a da ne govorim o selima, nema osnovnu infrastrukturu. Koliko opština u Srbiji nema vodovod i kanalizaciju, nešto što je nezamislivo u ovom vremenu. Naravno, o tome se ne vodi računa ni na nivou Republike, a ni na nivou tih lokalnih samouprava.
Što se tiče ovog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B-Srbija i Crna Gora, koliko znam, za neke deonice puteva već su date koncesije. Valjda je logično da koncesije obezbeđuju nova sredstva, a ne da mi dajemo garancije za finansiranje korisnika koncesija.
Ovo je zaista neprihvatljivo i neozbiljno, kao što je neprihvatljivo i neozbiljno da se daju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta obnove železnica. Sećate se kakav ste Zakon o železnici doneli, kako ste uveli mogućnost privatnika da postavljaju određene deonice i da li to znači da ćemo da dajemo kontragarancije za finansiranje tih privatnika koji će raditi na tim deonicama?
Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje projekta obnove elektroprivrede Srbije, ovo je stvarno biser nad biserima, da država Srbija garantuje za profit Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. To je prosto neverovatno, jer su oni jedini imali koristi od ovog posla. Srpski radikali su naširoko o tome govorili. Naravno, postoji i izveštaj Anketnog odbora, odnosno Aleksandra Vučića, kao izdvojeno mišljenje, to će jednog dana biti na sednici ove skupštine, samo ne znamo kada. Postoje i krivične prijave na koje tužilaštvo ne reaguje, ali će jednog dana reagovati.
Imamo i Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnova puteva u Republici Srbiji. Ovaj zakon i još nekoliko ovih zakona pokazuju kontinuitet vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i Vojislava Koštunice.
Svi dobro znamo i sećamo se ko je gradio puteve po Srbiji, kako je dobijao te poslove, kako je dobijao pare. Taj novac je već odavno potrošen, onaj ko je gradio puteve dobio je taj novac i potrošio ga. Ovi koji su u sadašnjoj vladi, takođe su jedno vreme komentarisali te poslove. Danas nam Vlada predlaže da mi dajemo kontragarancije za ta, već odavno potrošena sredstva.
Dame i gospodo, ovo što pokušava Vlada Srbije je neozbiljno u odnosu na građane Srbije. To što ste ovakvim Poslovnikom mislili da ćete onemogućiti nas srpske radikale da građane Srbije upoznamo sa svim namerama Vlade Republike Srbije, kao što vidite, ne polazi vam za rukom. Kao ni to što nam dajete po 10 tačaka spojeno u jednu tačku da bismo što manje vremena imali da govorimo o svakoj od ovih tačaka dnevnog reda, takođe nećete postići cilj.
Uvek ćemo da govorimo ono što mislimo da treba da kažemo. Govorili smo to i kada je ova skupština radila bez TV prenosa, govorimo to i građanima Srbije gde god se pojavimo, a pojavljujemo se. Za razliku od svih vas, mi smo stalno sa svojim narodom.
Još jedanput želim da naglasim da pozivam kolege iz vladajuće većine, kada se vrate sa godišnjih odmora i kada dođu u ovu salu da glasaju – da ne glasaju za ove zakone; da je ono što je Mlađan Dinkić ovde pričao najobičnija laž i bacanje prašine građanima u oči.
Srbija mora da počne da vodi računa o standardu građana, o proizvodnji, o tome da građani zaista hoće promene, hoće da se bolje živi u ovoj Srbiji. Zaslužuju to i građani Srbije, zaslužuje to i Srbija. Naravno, zaslužuje i bolju i ozbiljniju vlast. Od ove vlade zaista niko u zemlji Srbiji nema koristi.