Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je ministar morao da otputuje, a ovde nam u sali ostavio svog savetnika Gašu Kneževića.
Dobar deo zakona, tačnije oko 80%, prepisan je iz prethodnog zakona o spoljnim poslovima, što je i navedeno u obrazloženju ovog zakona.
Osvrnuo bih se na član 5. Predloga zakona - poslovi Ministarstva. U članu 5. tačka 4) stoji da Ministarstvo predlaže Vladi uspostavljanje i prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama. U redu je što Ministarstvo može da predloži prekid i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa drugim državama, ali u tački 4) člana 5. bi trebalo da stoji da bez saglasnosti Vlade Ministarstvo ne može da uspostavi i prekine diplomatski odnos sa bilo kojom državom. Neko od vas bi možda prokomentarisao - to se podrazumeva; ne, gospodo, to se ne podrazumeva, jer nije naznačeno precizno i konkretno u tački 4) da Ministarstvo može bez saglasnosti Vlade da uradi bilo šta.
Evo, na primer, ministar predloži Vladi na sednici Vlade, Vlada kaže da će razmotriti taj predlog i ostane jedno vreme status kvo što se tiče tog predloga, a onda ministar na osnovu svojih ovlašćenja i poslova Ministarstva smatra da se Vlada nije negativno izjasnila u odnosu na njegov predlog i krene po svom nahođenju u realizaciju tog predloga, tj. uspostavljanje i prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama, i to sve uradi bez saglasnosti Vlade.
Onda dođe do diplomatskog skandala, Vlada nije dala saglasnost, ne stoji iza te odluke, ministar se pravda kako je poslao predlog, a Vlada mu nije odgovorila negativno pa je shodno tome on procenio, a ne postoji član zakona koji ga obavezuje na to da sačeka saglasnost Vlade.
U tački 5) člana 5. piše da Ministarstvo predlaže Vladi učlanjenje, odnosno učešće Republike Srbije u međunarodnim organizacijama i integracijama, kao i u drugim oblicima međunarodne saradnje. Potpuno identičan problem kao tačka 4), bez saglasnosti Vlade ne može, i ovde je to izostavljeno u ovoj tački 5) člana 5. Ministarstvu je ostavljeno da se samovoljno ponaša. Znači, obavezno mora da stoji i u tački 5), kao i u tački 4) člana 5. zakona o spoljnim poslovima da bez saglasnosti Vlade Ministarstvo ne može da odlučuje.
Identično je i u tački 16) člana 5. ovog zakona, opet Ministarstvo predlaže, ali nigde ne stoji da bez saglasnosti Vlade može da odluči. Na primer, može da se provuče kroz tekst određeni predlog koji nije u interesu države Srbije. Ko će biti odgovoran za to, kada u zakonu ne piše da je ministar obavezan da dobije saglasnost Vlade na taj predlog?
Član 6. - savetodavna tela, to je nešto novo što nije prepisano iz prethodnog zakona. "U cilju stručnijeg i svestranijeg formulisanja predloga strategije spoljne politike i unapređenja ukupnih aktivnosti Ministarstva, ministar spoljnih poslova može da osniva savetodavna tela sastavljena od uglednih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti, čije bi angažovanje u savetodavnim telima bilo počasne prirode." To vam je član 6.
Znate, imate ovde angažovanje određenih lica čije će angažovanje kasnije u savetodavnim telima biti počasne prirode, pa mi recite da li je to angažovanje Gaše Kneževića, Gorana Svilanovića i ostalih?
Ministru se daje veliko pravo, daje mu se ovlašćenje da bez saglasnosti Vlade, po svom ličnom nahođenju, osniva savetodavno telo ne odgovarajući nikome za svoje postupke.
Ukratko, da li je Vlada sigurna da će osnivanjem savetodavnog tela sastavljenog od "uglednih stručnjaka" doći do unapređenja rada Ministarstva, ili će to biti samo pokriće za uvlačenje pojedinih ljudi koji nisu naklonjeni interesima Republike Srbije u savetodavno telo Ministarstva za inostrane poslove, da oni kroz svoje lične stavove, preko Ministarstva, sprovode predloge ko zna koga i ko zna čije države i Vlade? Pošto će oni biti u Ministarstvu u cilju stručnijeg i svestranijeg formulisanja predloga strategije spoljne politike, onda ne mogu ministru tek tako da se daju odrešene ruke da sam bira koga će u to savetodavno telo, bez saglasnosti Vlade.
Član 39 - Posebne mere za unapređenje diplomatskog kadra Ministarstva: "U izuzetnim slučajevima, kada potrebe diplomatske službe to uslove, ministar može bez sprovođenja konkursa doneti rešenje o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme", pazite sad, "lica sa odgovarajućim iskustvom u naučnoistraživačkom radu, značajnim diplomatskim iskustvom, profesionalnim znanjima i veštinama ili iskustvom u radu u međunarodnim i drugim organizacijama".
Predlagač zakona pokušava ovim Predlogom zakona o spoljnim poslovima da provuče kako oni iznose u novom predlogu neke posebne mere za poboljšanje diplomatskog kadra Ministarstva, pa predlažu izuzetnu mogućnost zapošljavanja bez konkursa lica sa odgovarajućim iskustvom.
Dame i gospodo, nije to samo predlog rešenja zapošljavanja novih kadrova DS-a, to je legalizovanje dosadašnjeg ilegalnog zapošljavanja ljudi bez konkursa u prethodnih sedam godina, otkako je DOS došao na vlast. Podrazumeva se ovim zakonom, ako ga usvojite ovako nakaradnog, da to radite i ubuduće.
Pa se još u obrazloženju člana 39. kaže da se u savremenoj diplomatiji ugled jedne zemlje, između ostalog, procenjuje i na osnovu broja domaćih eksperata koji rade za ugledne međunarodne organizacije, pa se onda navode UN, OEBS, Savet Evrope, Međunarodni komitet Crvenog krsta i ostale nevladine organizacije. Da li svi ti tzv. eksperti zadovoljavaju sve kriterijume da bi mogli eventualno da budu zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova?
Kod nas je opštepoznato da po Srbiji vršljaju tajne službe drugih država. Vi ste im svojom vladavinom tokom sedam godina to omogućavali. Sada ovim zakonom dajete ogromna ovlašćenja ministru, kako bi nastavio da na platni spisak Vlade Srbije dovodi lica koja se vode kao eksperti, a prvi kriterijum, i najvažniji, koji oni ne zadovoljavaju, jeste odanost svojoj zemlji i da rade u njenom interesu. Oni ne rade u interesu svoje zemlje i niko od njih nije patriota. Znači da se i u Ministarstvu spoljnih poslova za sve pita neko drugi, neka druga vlada strane države, a ne pita se Vlada Srbije, ne pita se Vlada za koju je narod Srbije glasao.
(Predsednik: Vreme, gospodine Topaloviću.)
Izvinjavam se, malopre sam razgovarao sa ministrom, rekao sam da imam sedam strana spremno za njega. On je rekao - pošto moram da odem, vi to pročitajte da bih imao u stenogramu.
(Predsednik: Lepo je što ste vi razgovarali sa ministrom, gospodine Topaloviću, ali ova skupština ima svoje vreme. Ali, evo, završite, privodite kraju. Izvolite.)
Gospodo iz vladajuće koalicije, pošto moram da završim, skratiću svoje izlaganje. Ovaj Predlog zakona o spoljnim poslovima je napisan tako da daje ogromna ovlašćenja ministru spoljnih poslova.
To je dokazano i mogli ste da čujete tokom današnje rasprave izlaganja poslanika SRS.
Zato bih poručio ministru, koji sada nije tu, ima svoje savetnike, gospodine Kneževiću, barem ovo biste mogli da mu prenesete, ima dosta amandmana na ovaj vaš predlog zakona, samo SRS ima sedam amandmana, prihvatite te amandmane kako bi ovaj zakon koliko-toliko bio primenljiv u praksi. Zahvaljujem.