Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema gospodina Jočića. Danas nastavljamo, po hitnom postupku, raspravu o Zakonu o državljanstvu. Iz ovog materijala vidimo da je to zakon o državljanstvu Crnogoraca koji žive u Beogradu. Zašto? Evo, iz dva razloga. Prvi razlog je da crnogorski državljani ne bi postali nedržavljani, a drugi je razlog da se omogući nesmetan rad državnih organa, kako stoji u materijalu.
Malo bih rastumačio ovaj drugi razlog. Hoćete da kažete, za ovaj drugi razlog, da je veći ili dobar deo funkcija u državnim organima Srbije na kojima su državljani Crne Gore. Gospodine Jočiću, tu ste u sali, da li je to tačno? Evo, opšte je poznato da su u Srbiji na funkcijama direktora i rukovodilaca pretežno građani Crne Gore. Ako vi mislite da ja nisam u pravu i pošto kažete da nije tačno, pitajte gospodina Tadića, Bulatovića, Hamovića, Lazarevića, BK, Zoricu Radović... Pa i vi, gospodine Jočiću, odakle ste vi?
(Dragan Jočić: Iz Beograda.)
Pola državnog vrha Srbije su Crnogorci ili poreklom iz Crne Gore. To nije suština ovog predloga zakona. Suština je to da crnogorski državljani imaju pravo da postanu državljani Srbije samo uz pismenu izjavu.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, šta ćemo sa 250.000 ljudi koji su došli sa prostora zapadno od Drine, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine? Šta ćemo, gospodine Jočiću, sa našim narodom sa tih prostora? Kako oni mogu da ostvare svoje pravo na državljanstvo i zašto oni ne mogu da napišu izjavu i reše svoj problem koji traje mesecima i godinama?
Gospodine Jočiću, da li odobravate onima koji uzimaju 400-500 evra po državljanstvu da ga ubrzaju i da ga završe? Zašto su ti građani drugog reda? Zašto svi vaši i Tadićevi zemljaci više vrede od njih? Evo, navešću vam jedan primer: Paravinja Danica stanuje u Novoj Pazovi, Proleterska br. 4, i rođena je 9. novembra 1933. godine u Hrvatskoj, opština Obrovac. Starica sada ima 74 godine.
Gospodine Jočiću, ja se izvinjavam ako ste uznemireni, ali donosim informaciju sa terena šta narod kaže, a vi to proverite, pa nas izvestite.
Posle smrti supruga gospođa Danica Paravinja je zatražila državljanstvo jer u Novoj Pazovi živi već 50 godina i državljanstvo joj treba radi nove lične karte; stara lična karta joj je istekla, a lična karta joj treba da bi mogla da primi penziju, kao i da izvadi novu zdravstvenu knjižicu, da bi mogla da se leči. MUP je odbio da joj izda rešenje o državljanstvu i traži rekonstrukciju izvoda iz matične knjige rođenih.
Ovo je nemoguće uraditi u Hrvatskoj, pošto se rekonstrukcija radi za rođene posle 1945. godine, a gospođa je rođena 1933. Da bi to rešila, mora naknadno da ima upis u knjigu rođenih, a to je komplikovan proces. Ona ne može da ode u Hrvatsku jer je stara i bolesna i nema nikakav dokument. Ne može nikome da da punomoćje da to obavi umesto nje, jer joj je istekla lična karta. Znači, nerešiv je problem. Ponavljam da u Srbiji živi neprekidno 50 godina, a njena porodica se 300 godina unazad predstavlja i izjašnjava kao srpska i pravoslavna.
Gospodine Jočiću, postavljam pitanje koliko je građana srpske nacionalnosti koji imaju isti ili sličan problem kao gospođa Danica Paravinja? Šta ste povodom toga preduzeli? Da li možda pravite selekciju ko pripada i kojoj političkoj opciji?
Da li vam je u donošenju ovako važnog zakona za građane koji žele srpsko državljanstvo na prvom mestu politička pripadnost? Ako vam je to na prvom mestu, onda to stavite u zakon pa da pročitamo i da znamo o čemu se radi.
Kako to da Albanac koji želi srpsko državljanstvo treba samo da na papiru napiše svoje ime i prezime i podatke, preda u MUP i preko veze dobije državljanstvo? Priča se u vašem ministarstvu za ovaj slučaj, a ja bih vas molio da proverite i obavestite ovu skupštinu. Zašto samo Srbi imaju problema sa dobijanjem državljanstva u Srbiji?
Vi, ministre, ovakvim predlogom bežite od Srbije i srpskog naroda i terate Srbe da uzimaju tuđa državljanstva.
Da li vi stojite iza ovoga ili neko ko vam je to naredio, ne znam, ali vi uskraćujete elementarna prava građanima.
Amandmanima Srpske radikalne stranke rešićete velike probleme građana u vezi sa ovim zakonom, a takođe ćete rešiti i vaše probleme tako da se ispetljate iz te kučine u koju ste se upetljali predlogom ovako nakaradnog zakona, gospodine ministre. Hvala

Gospodine Albijaniću, znam da vi imate malo tremu, tu vam je predsednik stranke, malopre ste ga dočekali i uveli u salu, ali poštujte i nas ostale narodne poslanike i nemojte da uzurpirate mesto predsedavajućeg, kao što to umete. Ne znam da li to gospodin Dinkić zna, ali da mu skrenem pažnju i na to.
Pozivam se na član 226. i tražim nekoliko objašnjenja od gospodina Dinkića, ministra. CEFTA su osnovali Poljska, Čehoslovačka i Mađarska 21.12.1992. godine u Krakovu, dakle, bivše zemlje istočnog bloka, po nalogu Zapada, kako bi svoju privredu oslobodile državnih carina i kako bi što lakše bio omogućen upliv multinacionalnih kompanija.
Kasnije su članice postale takođe bivše komunističke države: Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija. Ulaskom u EU njihovo članstvo je prestalo, tako da danas ovaj naziv CEFTA ne odgovara stvarnom stanju, jer ga ne čine zemlje centralne Evrope, već zemlje jugoistočne Evrope. CEFTA je sporazum koji danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje države srednje Evrope.
Kada je Srbija u pitanju, od nas se traži da po hitnom postupku usvojimo ovaj sporazum. Njega je u ime Srbije potpisao bivši ministar Parivodić, po nalogu premijera Koštunice, u decembru 2006. godine.
Postoje dva razloga zbog čega smo protiv ovakvog sporazuma.
Prvi razlog, srpski ministar, srpska Vlada su potpisali ugovor sa delom svoje teritorije i trećim zemljama. Dakle, potpisan je međunarodni ugovor sa Kosovom, čime je faktički potvrđeno da je Kosovo samostalno.
Naravno, mi tražimo odgovornost onoga ko je uradio ovo, nikada nećemo podržati nijedan sporazum u kome je Kosovo druga strana.
Drugi razlog, istina je da ovih devet zemalja koje bi trebalo da čine ovo tržište imaju oko 30 miliona stanovnika. Da se u Srbiji vodila nacionalna ekonomska politika poslednjih sedam godina, možda bi nam ovo tržište dobro došlo, ali je situacija u srpskoj privredi, zahvaljujući vama, gospodine Dinkiću, i ostalima, sasvim drugačija. O njoj najbolje govore cifre.
Na jednoj strani su ministri, sadašnji, bivši, pogledajte šta su sve stekli za sedam godina, Vlahović, Đelić, Dinkić.
Na drugoj strani je država Srbija, za sedam godina ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od oko 40 milijardi dolara. Samo u ovoj godini za prvih sedam meseci on iznosi 4,930 milijardi dolara, sa velikim šansama da do kraja godine dostigne 9 milijardi dolara.
Šta vam ovo govori? Pa, u Srbiji se ništa ne proizvodi, sve ste uništili vašom vladavinom. Milion ljudi traži posao, otvaraju se samo skladišta u koja se uvozi strana roba.
Na ovom poslu zarađuje isključivo spoljnotrgovinski lobi. Inače, to su sponzori takozvane vladajuće koalicije.
(Predsednik: Vreme.)
Naše vreme tek dolazi, zahvaljujem, evo završavam. Osnovna uloga Vlade u ekonomskom smislu je da zaštiti domaću privredu i da obezbedi uposlenost njenih građana.
Kako ste to radili poslednjih sedam godina govore cifre, dakle, 40 milijardi dolara....

Gospodine Duliću, kao i svaki narodni poslanik u ovoj sali, imam pravo da se javim po Poslovniku, član 226. i ne znam zašto me ignorišete, ako hoćete da vam pročitam član 226. šta znači i šta kaže ....

Nema potrebe, onda u redu. Tražim objašnjenje od gospodina ministra finansija i ja mislim da ćete mi omogućiti da ga pitam, imam na to pravo.
Gospodine ministre, koliko sam ja vas razumeo, a malopre sam čuo od kolege Obradovića, vi ste malopre izgovorili za ovom govornicom da podržavate inicijativu da se oprema za decu oslobodi poreza, ali ne podržavate amandman koji predlaže da se to reguliše.
Šta to treba da znači? Gospodine ministre, vi verovatno ne znate šta hoćete. Vi ste za to, ali nećete to da uradite. Zašto nećete to da uradite? Zato što je taj amandman podnela SRS ili SPS. Vaš izgovor za to je, vi ste protiv amandmana, zato što bi onda oslobodili one koji imaju novca da plate taj porez.
Jedna stvar mora da vam bude jasna – hrana i oprema za decu je obavezna, jer deca moraju da se hrane i da rastu. Vi znate da za to moraju da odvoje i oni koji nemaju tu mogućnost, ali jednostavno moraju za to da imaju. Šta vi činite sa odbijanjem ovog amandmana, znači, šta gospodin ministar finansija čini sa podržavanjem inicijative, a odbijanjem ovog amandmana?
Terate sve one koji imaju da plate taj porez, terate sve one koji nemaju, a moraju da plate taj porez, jer naravno, oprema za decu je prioritet. Najstrašnije je to što vi ovim odbijanjem amandmana sprečavate rađanje dece za one koji to finansijski ne mogu da izdrže.
Znači, vi direktno utičete i onemogućavate porast nataliteta u našoj zemlji. Vi direktno podržavate problem koji hara našom državom Srbijom, a taj problem je – bela kuga.
Vi se, ministre, borite, ne protiv bele kuge, nego za belu kugu ovakvim vašim ponašanjem.
Gospodine ministre, vi ste u godinama i verovatno ne planirate da imate decu. Gospodine ministre, ja planiram i planiraju mnogi u ovoj sali, planiraju svi mladi u Srbiji, da se razumemo, zbog toga živimo i imati decu to je pravo bogatstvo, a mnogi tu mogućnost nemaju zbog finansijskih problema i finansijskih nameta.

Gospodine predsedniče, još samo minut.

Hoćete li da mi dozvolite da završim?

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, a ovo se i vas tiče, pretpostavljam.
Vi, umesto da se borite protiv toga, vi još ugnjetavate vašim ponašanjem i vašim nametima, mislim na one roditelje koji nemaju tu finansijsku mogućnost. Znate, ministre, najpametnije je da sav taj novac koji ste stekli nepošteno, a mnogo ga ima, najbolje da to poklonite svim mladim bračnim parovima u Srbiji koji planiraju da imaju decu...

Za kandidata za Zaštitnika građana predlog vladajuće koalicije je Saša Janković. Ko je taj čovek? Saša Janković – prebivalište, državljanstvo, mesto i godina rođenja: Beograd, Republika Srbija, Loznica, 1970. godina; radno iskustvo: od novembra 2003. do danas – nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS-a u Srbiji, drugim rečima strani plaćenik nevladine organizacije; 2001.-2002. godina – pomoćnika za opšte poslove i međunarodnu saradnju saveznog sekretara za sport i omladinu; 2000.-2001. godina – sekretar Saveznog ministarstva sporta; 1997.-2000. - stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije; 1994.-1997. - novinar Novinske agencije ''Beta''.
Obrazovanje: 2005. godina – specijalističke studije bezbednosti, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu; 1996. godina – Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo. Dodatno obrazovanje i druge aktivnosti: demokratizacija i politička pitanja, specijalistički kurs Diplomatske akademije u Beču i Austrijskog centra za proučavanje mira i rešavanje konflikata Štad Šlajning 2003. godine; javna uprava i pojedinac u svetlu evropske konvencije o ljudskim pravima, seminar Venecijanske komisije Saveta Evrope, Trst 2001. godine; stručni ispit za rad u organima državne uprave; držao i predavanja u zemlji i inostranstvu i objavljivao radove i članke iz oblasti demokratske kontrole sektora bezbednosti i reforme obaveštajno-bezbednosnog sistema.
Zapamtite ovo " reforme obaveštajno-bezbednosnog sistema". U daljem izlaganju ćete shvatiti zašto sam stavio akcenat na obaveštajno-bezbednosni sistem.
Jezici: engleski, pisani i govorni, profesionalni nivo. Informatička tehnologija: puna informatička pismenost. Porodica: oženjen, otac jednog deteta.
To je biografija gospodina Jankovića, koji je sam pisao i potpisao. Dopunićemo biografiju gospodina Jankovića našim saznanjima i tvrdnjama njegovih prijatelja, komšija, kolega i ljudi iz neposrednog i bližeg okruženja.
Ko je gospodin Janković, da li on može da zaštiti građane Srbije? Gospodin Saša Janković je radio u Ministarstvu za sport i omladinu Vlade Republike Srbije u periodu do 2000. godine.
Vi znate ko je tada bio na vlasti. Radio je kao pravni referent, sa ograničenim pravnim znanjem. Član omladinske organizacije SPS i neko vreme blizak saradnik pomoćnika ministra Milivoja Ćosića, bivšeg omladinskog rukovodioca.
Takođe je bio veoma blizak saradnik direktora Omladinskog kampa "Karataš" na Đerdapu, koji je bio uhapšen posle 5. oktobra i proveo pet ili šest meseci, izvesni Šime. Možda ga je gospodin Janković i prijavio policiji, jer se kasnije utvrdilo da je gospodin Janković špijunirao liderima DOS-a ministra sporta Zorana Anđelkovića, tako što je govorio za Zorana Anđelkovića i ono što jeste i što nije, zarad svojih poena kod lidera DOS-a.
Ovaj potez špijunaže svoje partije potvrđuje i dokazuje to što je gospodin Janković, po dolasku DOS-a na vlast, ubrzo nagrađen i postavljen na mesto sekretara Saveznog ministarstva za sport. Tada je ministar bio gospodin Andrić iz Nove demokratije i stranke bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, koji je ovih dana interesantan svedok oko dešavanja delovanja duvanske mafije u to vreme. Mislim da ste pratili u dnevnoj štampi, to je tekst gde se spominju Čedomir Jovanović i Vladimir – Beba Popović, koji su u to vreme bili potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, postavljeni na te funkcije na predlog DS i, naravno, u to vreme bili članovi DS, tj. vaše stranke, gospodo.
Da se vratimo na temu, gospodina Jankovića. Gospodin Janković to mesto nije zaslužio, mislim na mesto sekretara Saveznog Ministarstva za sport, nikakvim znanjem i radnim iskustvom u Ministarstvu za sport u prethodnom periodu. On je to zaslužio verovatno kao dobro obučeni špijun u tuđim redovima, kao što ove činjenice potvrđuju i njegovo delegiranje i postavljanje za Zaštitnika građana, od strane DS, DSS, šifrovane kombi i kombi stranaka vladajuće koalicije.
Gospodin Janković je bio aktivni član SPS u periodu do 5. oktobra 2000. godine. Iskreni član sigurno nije bio, ali je bio aktivan član. Za njega i još jednu manju grupu iz Ministarstva, koji su bili angažovani na preregistraciji sportskih organizacija, a shodno novom Zakonu o sportu, u to vreme, vezana je afera nelegalnog uzimanja novca, tadašnjih 50 do 100 maraka od klubova, kako bi preko reda bila izvršena preregistracija, ako se zna da je tada u Srbiji bilo preko 12.000 sportskih klubova koji su trebali da izvrše preregistraciju.
Da napomenem, ne zna se tačan broj preregistracija koje su oni izvršili, zato što su, da li na vreme ili pre vremena, prekinuti u tome. To je sve rađeno bez znanja čelnika Ministarstva sporta. Zloupotreba je kasnije otkrivena, kao što sam rekao. Neki ljudi, koji su radili po ugovoru o delu, otpušteni su, a afera je tada zataškana.
Osoba iz bližeg okruženja gospodina Jankovića tvrdi da je on osoba sklona intrigama. To potvrđuju učestale svađe službenika Ministarstva sporta, po dolasku gospodina Jankovića u tu sredinu. Možda je on dobio zadatak od lidera DOS-a u to vreme da tako deluje. To još nije precizno utvrđeno. Kao sekretar Saveznog ministarstva za sport, ponašao se vrlo osiono i bahato, kako prema potčinjenim službenicima, tako i prema strankama koje su dolazile u to Ministarstvo.
Pretpostavljam da su nadležni organi i lideri novog DOS-a, mislim na sadašnju vladajuću koaliciju, dobro pogledali u prošlost gospodina Jankovića i učinak njegovog rada u Ministarstvu za sport u prethodnom periodu. Normalno je da se dobro raspitate o čoveku koga predlažete za Zaštitnika građana, nije to bilo kakva funkcija.
Predlažem vam da pošaljete inspekciju koja je nadležna da pogleda finansijski izveštaj Saveznog ministarstva za sport, za vreme koje je gospodin Janković bio prisutan u tom Ministarstvu. Ako to niste uradili do sada, smatrajte da je to vrlo nestručno sa vaše strane, kao organa koji ima ulogu predlagača gospodina Jankovića za zaštitnika građana. Ako ste nekim slučajem to uradili, onda ste učesnik u mogućim malverzacijama koje ste svesno prikrili.
Postavljam pitanje – da li ste vi dobro ispitali ko je gospodin Janković i da li ćete glasati za ovakvog čoveka koji ne može sam sebe da sačuva, a ne građane Srbije?

Gospodine predsedavajući, moram priznati da mnogo bolje vodite sednicu od gospodina Albijanića. Ne znam da li vi volite da predsedavate kao on, ali požurite, sad će Dulić, pa je i vašoj sreći došao kraj.

Po članu 226, očekujem odgovore od gospodina ministra finansija. Ministre, evidentirajte, da možete posle da odgovorite na moja pitanja.

Novi ministar finansija, kao i neki od njegovih koalicionih partnera, izneli su nekoliko stvari koje, jednostavno, nisu tačne. To su radili tendenciozno kako bi dalje varali ovaj napaćeni narod Srbije.

Kakva je ekonomska situacija u društvu? Nema privrednog razvoja, opšta nelikvidnost privrede, opšte siromaštvo i beda, potpuni kolaps privrede, gubitak ekonomskog suvereniteta i nekolonijalno ropstvo. Ovo je trenutna karakteristika naše privrede.

Ministar finansija je izneo da Srbija nije prezadužena zemlja, govoreći samo o dugu države ili o javnom dugu, koji iznosi devet milijardi evra. Šta je sa dugom privrede koji je još veći i iznosi 11,5 milijardi dolara? Koja privreda će da vraća taj dug i čije stanovništvo će da ispašta zbog toga, gospodine ministre?

Spoljni dug Srbije iznosi 62% društvenog bruto proizvoda. Srbija je visoko zadužena zemlja. Ukupan dug Srbije, javni i privatni, prešao je 20 milijardi dolara, gospodine ministre. Rashodi budžeta za 2006. godinu iznosili su 505 milijardi dinara. Rashodi budžeta za 2007. treba da iznose 646 milijardi dinara. To je rast od 28% na strani rashoda.

Nađite mi nekog ekonomistu koji nije član vaših partija vladajuće koalicije i koji uz inflaciju od 6,5% i privredni rast od 5,9% neće reći da taj budžet nije inflatoran i da se inflacija vešto skriva.

Rekli ste da je na Zavodu za zapošljavanje 692.000 nezaposlenih. To je rekla gospođa iz šifrovane, «kombi» stranke. To nije tačno. Zaključno sa 31. decembrom 2006. godine, na Zavodu za zapošljavanje je evidentirano 916.000 ljudi, bezmalo skoro milion ljudi bez zaposlenja. To možete proveriti u Republičkom zavodu za statistiku.

Spoljnotrgovinski deficit za pet meseci iznosi 2,8 milijardi dolara. Hvalite se prihodima od carina i akciza. Pa, to su prihodi na robu iz uvoza.

Gospodo, šta je sa našom privredom? Šta je sa našom robom? Šta je sa našim radnicima? Vodite računa, privreda Srbije srlja u bankrot.

Taman sam vas pohvalio da niste kao Albijanić, ali to je valjda neki sindrom.

Naša privreda srlja već sedam godina u propast, gde je vi vodite. Vrlo brzo, većina malih privrednika biće u situaciji da ne može da izmiruje svoje poreske obaveze. Čuvajte se tog momenta. Poslanici SRS neće podržati ovakvu politiku sunovrata, kakva je u proteklih sedam godina, koju vi sprovodite i koja se i dalje nastavlja. Poslanici SRS-a neće podržati ovaj predlog budžeta.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, član 226. Poslovnika. Zašto baš gospodin Vlahović da brani budžet? Evo zašto.
Želeo bih da dobijem objašnjenje. Pošto gospodin Vojislav Koštunica, premijer, nije prisutan, a opšte je poznato i da nije obavešten u većini slučajeva, gospodine Mićo, insistirao bih da mi vi kao predsedavajući omogućite i obezbedite pismene odgovore od Koštunice, jer na to imam pravo po Poslovniku. Držeći se devize "nije važno šta je rekao, već ko je rekao", pitam Vojislava Koštunicu – ko je ovaj čovek ovde, ministar finansija gospodin Cvetković?

Gospodine Albijaniću, zaustavite  moje vreme kada mi odgovarate. Koliko znam, vi niste premijer Vojislav Koštunica. Možda biste vi voleli da budete, ali saslušajte me, molim vas.
Da li je gospodin Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju? Jeste, u vreme kada je ministar za privredu i privatizaciju bio gospodin Aleksandar Vlahović. Gospodin Cvetković je u isto vreme bio suvlasnik firme "Ces Mekon" koja se bavila procenom vrednosti kapitala firmi. Da li je to istina, gospodine Cvetkoviću? Sin vašeg ortaka u firmi je u isto vreme bio vaš zamenik u Agenciji za privatizaciju, izvesni gospodin Nenezić. Naravno, to su bili poslušnici Aleksandra Vlahovića. Ovaj gospodin Aleksandar Vlahović...

Da li mogu da nastavim, gospodine predsedavajući?

Ovaj gospodin Aleksandar Vlahović, koji sada čini većinu zajedno sa vama u vašoj Vladi iz vladajuće koalicije, tada je bio ministar, kao što ste sami rekli i što znate, za privredu i privatizaciju. Naravno, da vas obavestim još jednom, ako to ne znate, gospodine Albijaniću. Setite se nekih njegovih privatizacija: "Hemofarm", gde je država oštećena za oko 90 miliona evra, cementare, šećerane prodate za po jedan evro, a u isto vreme je samo gotove robe u magacinu bilo oko 100 miliona ili, po današnjem kursu, oko 120 hiljada evra, a sve to samo za jedan evro.
Ovo je samo mali deo grehova Aleksandra Vlahovića iz prošlosti, čiji je direktor Agencije za privatizaciju bio gospodin Cvetković, ministar finansija u vašoj vladi, gospodine Koštunica. Obraćam se premijeru, a ne vama, Albijaniću.

Da li mogu još minut ili da se javim ponovo?