Gospodine ministre, verujte da ni penzionere, niti mene ne zanima Dragan Đilas. Ako vi mislite da ćete to što ste u zadnjih pet godina, od 2014. do 2019. godine, oteli ogroman novac penzionerima pravdati vlašću Dragana Đilasa do 2012. godine, grdno se varate. To što vi kažete – hvala, penzionerima, što su podneli najveći teret reformi, vi to okačite mačku o rep. Ja vam kažem, u ime mojih roditelja, koji su penzioneri, njih vaše hvala ne zanima. Vratite im novac koji su pošteno zaradili i ostvarili svoje penzije. Verujem da je to mišljenje koje deli 99% penzionera u Srbiji. Šta oni imaju od vaše demagogije i od vašeg hvala?

Dakle, dajte da vidimo, gospodine ministre, koliko ste novca uštedeli svake godine na račun toga što ste penzionerima isplaćivali manje. Za onaj podatak koji sam čuo, mislim da ste to vi rekli, da je to negde oko 210 miliona evra godišnje, ne znam da li sam u pravu, ne tvrdim, ovo ne tvrdim. Za sve prethodne podatke koje sam pročitao tvrdim da su tačni u jednu jedinu paru. Dakle, vi na to nemate pravo. Ko je to vas ovlastio da vi odredite da će penzioneri snositi trošak reformi? Što niste vi u Vladi snosili taj trošak, što niste tu kresali, nego za nešto ima, za nešto nema? Zašto niste kojekakve nevladine organizacije, koje ništa dobro za Srbiju nisu uradile, zašto njih niste prvo skinuli sa budžeta Srbije, pa uštedeli na taj način? Ne, za njih morate da date, morate za razne druge bespotrebne troškove. Prema tome, manite se demagogije, gospodine ministre.

Od vas sam tražio konkretne podatke i tražio da vratite novac koji ste oteli penzionerima. Ko je pomenuo hvala? Šta znači njima vaše hvala? Malopre sam vam pročitao, penzioneru koji je imao 50 hiljada dinara penziju oteli ste mu 282.880 dinara i 14 para. To je konkretan podatak. Izađite sa drugima, ako ovaj nije tačan, a ja tvrdim da je tačan.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vi kažete hvala. Kakvo hvala, vratite pare. Ovo je bez zakonski, završavam, bez zakonske zatezne kamate i bez usklađivanja na koje ste obavezni u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Gospodine ministre, nema bolje potvrde od toga da sam ja u pravu i da su svi podaci koje sam saopštio tačni od toga što vi izbegavate da odgovorite i izbegavate da se javite, već umesto vas odgovara osoba koja o ovome očigledno ne zna ništa i pokušava da objasni kako je…

(Predsedavajući: Kolega Šaroviću, povedite računa kako se izražavate.)

Hvala vam gospodine Arsiću.

(Predsedavajući: Uvažavajte svoje kolege.)

Veoma ću paziti na svoje izražavanje i zato ću sada govoriti još jedanput samo o konkretnim podacima.

Dakle, gospodine Arsiću i gospodine Mali, umanjenjem penzija od 2014. godine u jedanaestom mesecu penzija koja je bila 50 hiljada dinara umanjena je na 44.200. Da li je to istina? I vi sada objašnjavate i tvrdite da su time zapravo penzioneri privilegovani i da je tako što ste im smanjili penzije njihova penzija zapravo povećana.

Odgovorite vi sada, gospodine Siniša Mali, da li su, kako vi tvrdite, penzioneri snosili najveći teret reformi? Ako su snosili teret, znači isplatili ste im manje ili su penzioneri, kako tvrde ovi koji podržavaju vašu Vladu, zapravo privilegovani pa imaju od 13 do 19% veće penzije?

Kako je to dalje izgledalo po godinama? Godine 2014. oduzeli ste im na penziju od 50 hiljada 75 hiljada 405 dinara i 46 para, 2016. godine – 71 hiljadu 475 dinara, 2017. godine – 72 hiljade 547 dinara osam para, 2018. godine, zaključno sa 30.9. – 63 hiljade 478 dinara 60 para. Ukupno od 1.11.2014. godine do 30.9.2018. godine na penzije od 50 hiljada dinara manje ste isplatili 282 hiljade 888 dinara i 14 para. To je za 47 meseci. Prosečno ste manje isplaćivali 6.018 dinara i onda date penzionerima pet hiljada jednokratnu pomoć i očekujete aplauz, očekujete hvalospeve od penzionera. Mnogo ste im dali.

Vratite vi njima tri hiljade evra skoro koje ste oteli i …

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Ponavljam, ove bezakonske zatezne kamate i bez usaglašavanja, odnosno povećanja penzija dva puta godišnje u skladu sa rastom BDP…

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

… i u skladu sa inflacijom.

Dakle, iznos je mnogo veći. Ovo je samo po jednom osnovu. Recite, gospodine ministre, da nisam u pravu. Iznesite drugi proračun. Evo, ja vas izazivam. Dajte na papiru za penziju od 20... (Isključen mikrofon.)

Gospodine ministre, pre svega mislim da nije u redu da se na taj način obraćate narodnim poslanicima. Ja vas nisam uvredio ničim. Vi znate da sam to mogao da uradim da sam želeo, ali sam smatrao da ova rasprava treba da krene od argumenata i da tih argumenata treba se držimo.

Izneo sam dva puta konkretne podatke, pročitao iznose ne u dinar, nego u paru koliko ste manje isplatili penzionerima, i to je suština. Vi na to odgovarate kako, i pitate mene kako je moglo drugačije? Moglo je na mnogo načina gospodine ministre. Vi nemate pravo da otimate penzionerima. To je suština. Da li smo vas ikada napali zbog toga što ste smanjili plate u javnom sektoru? To je nešto što je nepopularno, ali nije protivustavno, nije protivzakonito.

I svako kome ste umanjili platu je mogao da kaže želim ili ne želim za tu platu ubuduće da radim, ali penzija, penzija koju je neko stekao, ostvario u određenom iznosu, u zavisnosti od toga koliko je godina radio, koliko je godina odvajao za taj penzijski staž. Vi u to ne smete da dirate. Ne možete nekome zavlačiti ruku u džep. Zamislite da odredite da ko ima veliku ušteđevinu, odnosno da razrežete svakome 10% ušteđevine. Pa u čemu je razlika? I penzije su nešto zašta garantuje država. Državu ili imate ili je nemate.

Opet ste izbegli, gospodine Siniša Mali, možda zbog tog telefona kojim se neprestano bavite, da odgovorite koliko je tačno miliona evra uštedela država time što ste isplaćivali manje penzije?

Da li je tačno, to je podatak koji ste pominjali, da je to otprilike 210 miliona evra godišnje? I da vidimo koji je iznos po godinama, da vidimo koji je iznos ukupno za sve četiri godine. Da vidimo da li vi imate bilo kakvu analizu, a ja tvrdim da je nemate, niste imali ni pre nego što ste smanjili penzije. Vi nikakvu analizu niste radili, da vidimo kako se to odrazilo na privredu Srbije.

Veoma dobro znate da penzioneri nisu u mogućnosti da uštede…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Šaroviću.)

Evo gospodine Arsiću, Vladimir Orlić je govorio tri minuta i 40 sekundi, a mene već nakon dva minuta i 40 sekundi prekidate.

(Predsedavajući: U istoj sekundi ste opomenuti.)

Dobro, dakle imam još minut. Hvala vam.

(Predsedavajući: Nemate.)

Dakle, ja vas molim gospodine ministre, da umesto te prazne političke priče, demagogije i parola, da izađete sa konkretnim podatkom – koliko ste umanjili onima koji su imali penzije 20.000 dinara, koliko onima koji su imali 30.000, pa tako redom. To je podatak, ako smete da ga iznesete.

Gospodine Arsiću, ovo je nezabeleženo da na ovakav način vi komunicirate sa poslanikom u klupi.

Ja sam se javio da ukažem na povredu člana 107, koji govori o tome da svaki govornik treba da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Nikoga ja nisam uvredio time, ponavljam, što sam izneo konkretne podatke koliko je oteto svakom penzioneru koji je imao penziju 50 hiljada dinara. Pozvao sam ministra da iznese podatke i za one koji su imali 20, 30, 40, 60, 100 hiljada dinara, da se vidi i za njih.

Vi ste prećutali kada je prethodni govornik rekao da jednu diskusiju nije mogao razumeti niko ko je pri zdravom razumu. Zamislite vi da diskusiju narodnog poslanika nije mogao razumeti niko ko je pri zdravom razumu! Da li je to uvredljivo? I ako ćemo da poštujemo neka pravila, hajde da ona važe za sve. Nemojte da bude jedno za predstavnike vladajuće koalicije, a da bude potpuno drugo za one u opoziciji.

Ja sam ovde sve vreme pričao o budžetu, pričao o finansijama. Postavljam pitanje ministru zašto u ovom budžetu nisu predviđena sredstva da se obeštete penzioneri za ono što im je oteto prethodne četiri godine i to je najvažnije pitanje ovoga budžeta i svakog narednog, dok im taj novac i ta sredstva ne budu vraćena.

Ja nisam pričao ovde o ljudima koji ne sede u Skupštini, o stvarima koje nikakve veze sa ovom diskusijom nemaju. Držim se sve vreme budžeta i onoga što je za građane Republike Srbije, koje predstavljam, po mom mišljenju, najvažnije u ovom trenutku. I za tu politiku koju sprovodimo…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Šaroviću.)

Evo, završavam. Dozvolite barem dva minuta, toliko imam pravo. Nemojte me prekidati pre isteka dva minuta.

(Predsedavajući: Prošlo je dva minuta.)

Sada jeste, kad ste me prekinuli.

Gospodine Arsiću, malo pre je gospođa Gojković mnogo duže odgovarala, kako sad meni samo - da ili ne? Ona je minut odgovarala. Naravno da ja želim.

Gospodine Arsiću, ja sam se javio za repliku u skladu sa članom 104. Vi to niste dozvolili, i ja vam sad ukazujem da ste povredili Poslovnik upravo u članu 104. koji kaže da ukoliko neki poslanik pogrešno protumači tuđe izlaganje kao što je prethodni govornik potpuno pogrešno i mogu reći slobodno i zlonamerno protumačio moje izlaganje u delu u kome sam ja pomenuo restituciju. Dakle, ako vi tvrdite da se restitucija obavlja zbog toga što se vraća nešto što je oduzeto, a zarađeno na pošten način, da li to znači da penzije nisu zarađene na pošten način, pa to što je oteto od penzija ne sme da se vraća.

Dakle, imamo pravo. Očigledno, a u i pomenula je u krajnjoj liniji, prethodni govornik je direktno pomenula i moje ime i moju poslaničku grupu, i potpuno je očigledno da se to pogrešno protumačeno izlaganje odnosi na mene.

Da li vi želite Narodnu skupštinu u kojoj će biti razmene mišljenja, to vi treba da razmislite i razmislite na šta bi ličila Narodna skupština Republike Srbije da ovde nema nas poslanika iz SRS? Da li bi to bila atmosfera u kojoj želite da raspravljate o budžetu sami sa sobom? Ako hvalite dva ministra koja su došla, a kudite dva koja nisu, a šta je sa ostalima? Kako vi zamišljate parlament?

Da, želim da se izjasni Narodna skupština.

Gospodine Arsiću, javljam se da ukažem na povredu člana 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i to je upravo uradila prethodno gospođa Gojković, ali stav 4. tog člana kaže da ona može to da učini u trajanju, odnosno da može govoriti najduže dva minuta.

Upravo je ona prethodno vas opominjala iz klupe da vi morate voditi sednice u skladu sa Poslovnikom, a ona je govorila dva minuta i 40 sekundi. Na stranu što u tom periodu od tih dva minuta i 40 sekundi, uopšte nije govorila o povredi Poslovnika, kao što je bila dužna da obrazloži na koji način je povređen Poslovnik, već je iznosila svoje političke stavove, pa optužuje mene da podržavam one koji su ekonomski uništavali Srbiju.

Da li sam ja podržao Borisa Tadića ili je to učinila Maja Gojković? Da li sam ja bio na listi i u koaliciji sa Mlađanom Dinkićem ili je to bila Maja Gojković? Nemojte misliti da smo svi ovde izgubili pamćenje.

Veoma dobro pamtimo i znamo ko je gde bio u prethodnom periodu i kada pričate o koalicionim partnerima koji su prethodnih ne znam koliko godina uništavali Srbiju, vi pričate o vašim koalicionim partnerima, o SPS, o SPO, o Jedinstvenoj Srbiji, o Kariću, o Rasimu Ljajiću, o Ugljaninu i mnogim drugim koji su i dan danas sa vama u koaliciji.

Ako pričate o koalicijama, pa vi ste u koaliciji bili i sa Ramušom Haradinajem, i sa Hašimom Tačijem, sad želite i priželjkujete koaliciju sa Kurtijem a svog koalicionog partnera opominjete da pravi koaliciju protiv Srbije, onda ćete i vi praviti. Odlučite se jednom šta želite, ali budite makar jednom principijelni i dosledni.

Gospodine Arsiću, smatram da Narodna skupština u Danu za glasanje treba da se izjasni.

Gospodine Arsiću, ja ukazujem na to da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, o čemu govori član 107. koji kaže da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine podrazumeva da budemo iskreni i da stvari koje su opšte poznate ne pokušavamo da predstavimo onakvima kakve nisu. Vi govorite o koalicionim partnerima, a upravo ste vi, gospodo, u koaliciji sa Sulejmanom Ugljaninom, za koga je Marko Đurić upravo rekao, evo citiraću da ne pogrešim: da je Ugljanin primer beščašća i nemorala, zbog toga što je išao da se sastane sa Aljbinom Kurtijem.

E, sad ja vas pitam kako je moguće da ste vi u koaliciji u Prijepolju, u Priboju i u Tutinu sa Sulejmanom Ugljaninom, za koga kažete da je primer beščašća i nemorala? Da li to znači da vi nećete ići da se sastanete sa Aljbinom Kurtijem i da li to znači da ste vi odustali od ideje da predstavnici srpske liste učestvuju u Vladi sa Aljbinom Kurtijem?

Sada, budimo principijalni do kraja, iznesite svoj politički stav, kakav god da je. Ali, ne može Kurti biti dobar kada je u koaliciji sa vama, a nije dobar kada je u koaliciji sa Suljom Ugljaninom. Ne može Sulja Ugljanin biti dobar kada je u koaliciji sa vama, a nije dobar kada je sa Kurtijem. Ne može biti dobar SPS, kada je u koaliciji sa vama, a ne valja kada je u koaliciji sa DS, Mlađanom Dinkićem i drugima sa kojima je bio u koaliciji. Zašto predstavnici SPS ne budu pošteni, pa kada ih kritikuju njihovi koalicioni partneri, da su opljačkali Srbiju do 2012. godine, javite se onda, a ne kada to pomenemo mi i pitamo zašto ne reagujete? Budite hrabri, budite iskreni.

Gospodine Arsiću, povređen je…

Prvo bih vas molio da uspostavite red u sali. Vaši poslanici su nešto nervozni izgleda.

Evo, izađoše ovi što dobacuju. Hvala.

Dakle, član 107. kaže da je govornik na sednici dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ministri su u Narodnoj skupštini da bi uvažavali narodne poslanike kao predstavnike građana i da bi odgovarali na njihova pitanja. Sa kim razmenjuju ličnu korespodenciju, nas ne zanima.

Dakle, ja mogu i da vam čestitam, gospodine Mali, što ste skresali na ovakav način u lice Draganu Đilasu to što ste imali, ali je problem što on nije tu.

Idite vi lepo u ministarstvo, pa držite konferenciju za štampu. Ovo je

Narodna skupština i ja vas molim da odgovarate na pitanja koja vam postavljaju… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, zahtevam da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već tri godine se navršava kako sam u ime poslaničke grupe SRS predložio da se formira anketni odbor kojim bi bili utvrđene činjenice u vezi sa ubistvom Zorana Đinđića i kojim bi pre svega bila utvrđena politička pozadina. To je zapravo jedini realna način da građani Srbije, makar nakon proteka ovoliko godina zaista saznaju i šta je prethodilo samom ubistvu Zorana Đinđića, ali i ono što je najvažnije koja je to politika dovela do toga.

Vi ste svojevremeno optuživali i SRS zbog toga što smo bili žestoki protivnici dosovskog režima, zbog toga što smo govorili da je Srbija u to vreme bila mafijaška država, zbog toga što su pripadnici nekih kriminalnih klanova učestvovali u dovođenju dosovskog režima na vlast, što su pored ostalog upali u policijsku stanicu Stari Grad i kasnije sa tim oružjem vršili ubistva širom Srbije.

To je nešto što ni jedan režim nikada nije hteo da razreši i ja bih mogao da shvatim da oni koji su direktno bili povezani za zemunskim klanom, oni koje su dovodili Šiptar i Kum na vlast, da oni za tako nešto nisu zainteresovani, međutim, mi smo očekivali da će ovaj nazovi novi režim, iako sa dosta starih kadrova biti nešto zainteresovaniji da rasvetli i istorijsku ulogu Zorana Đinđića i način i razloge na koji je on ubijen.

Vi veoma dobro znate da su ljudi iz najbližeg okruženja Zorana Đinđića bili oni koji su možda i najviše profitirali od njegovog ubistva i takođe znate da je mnogo onih koji se za života sa njim nikada nisu slagali, koji su o njemu govorili sve najgore, čak nekada govori i mnogo gore nego što smo mi iz SRS, ali su isto tako oni danas spremni da se predstavljaju za neke njegove velike prijatelje, da pričaju o tome kako oni dele njegovu viziju, iako on zapravo nikakvu viziju nije imao.

Mi želimo da formiranjem ovog anketnog odbora, konačno na jedan Ustavom i zakonom propisan način stavimo tačku makar na jednu aferu koja je potresala srpsko društvo tokom ovih prethodnih decenija.

Dame i gospodo, ovo je još jedan predlog koji je podnet pre više godina i koji ja, uporno ponavljam, prilikom početka svake sednice, odnosno kada dođe vreme za izmene i dopune predloženog dnevnog reda. To je još jedan dokaz koliko ste vi i koliko je vaš režim bio nerazuman u prethodnom periodu, koliko odbijate sve predloge opozicije samo zbog toga što dolaze iz opozicije i koliko ste spremni na mnogo gore posledice, zbog toga što stvari ne radite na pravi način i u pravo vreme.

Da je Narodna skupština Republike Srbije formirala anketni odbor i istražila na koji je to način američki ambasador Skot izvršio pritisak na sve vas koji činite vladajuću koalicije, kako bi dve izborne liste koje nisu prešle izborni cenzus na silu ušle u Narodnu skupštinu, vi danas ne biste morali da sramotite Srbiju i da pod patronatom stranaca i to stranaca sa zapada koji nam svakako ne misle dobro, razgovarate o nekakvim izbornim uslovima, o tome kakvi treba da budu zakoni, kada treba da budu održani izbori, da li treba da bude formiran nadzorni odbor za nadzor elektronskih medija, što je obaveza u skladu sa zakonom i mnoge druge stvari.

Kada smo mi iz SRS još od 2000. godine dosovcima govorili o Jedinstvenom biračkom spisku, oni su to obećavali. Još je ovaj ministar Milan Marković, koji je svojevremeno bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar ispred DS, a danas je uvaženi kadar SNS, još je on u svom mandatu obećavao da će biti jedinstvenog biračkog spiska.

Vi to niste naravno uradili, jer je i vama kao i ovima iz DS odgovaralo da mešetarite, odgovaralo da muljate, odgovaralo da se ne zna tačno ko glasa, ko ne glasa i ko je gde upisan u birački spisak i zato ste doživeli da posle nekoliko decenija od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiju, dolazi nekakva Tanja Fajon iz EU, da vam zavrće uši, da vam drži predavanja i da vas kao malu decu postrojava oko stola, sa onima koji su otvorena prozapadna izdajnička opozicija.

Vi možete da prekinete to na jednostavan način tako što ćete u skladu sa Ustavom i zakonom formirati ovaj anketni odbor i rešiti sva sporna pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, još jedanput u toku vaše vlasti mi biramo predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, biramo i tri člana, biramo i člana Komisije za hartije od vrednosti.

Ono što sam ja, pre svega, očekivao u toku ove vaše diskusije, je da prvo pričate o velikim uspesima koje je ova komisija ostvarila u prethodnom periodu. Prvo ste morali da kažete i da nabrojite najveće uspehe te komisije, da vidimo šta je to što je ta komisija uradila velelepno za građane Srbije, da vidimo koji su to monopoli slomljeni, da vidimo sa kojim se to lobijem uhvatila u koštac ova komisija i da znamo da su velike plate koje primaju, kako bi bila obezbeđena njihova samostalnost i nezavisnost, zaista opravdane.

Vi ste, gospodo, obećali, pre nego što ste došli na vlast, da ćete ukinuti preko 100 agencija. Vi ste pričali kako su to krvopije, pričali ste kako su to izmislili žuti da bi uhlebili svoje kadrove. Govorili ste kako vi to nećete dozvoliti, jer milioni i milioni i dinara i evra se troše godišnje na rad tih agencija.

Međutim, nakon što ste došli na vlast, vi ste brzo zaboravili svoja obećanja. Napravili ste i vi čitav niz komisija. Za razliku od žutih, vi ste prestali da dajete taj nepopularan naziv - agencije. Dakle, došlo je malo do promene retorike, ali je suština ostala ista.

Vi za mnoga ta tela tvrdite da su samostalna i nezavisna, a jasno je da niko ko prođe kroz vaše partijske komisije i kroz odbore kojima predsedavaju vaši kadrovi, ne može biti ni nezavistan, ni samostalan.

Koliko su dobre i ozbiljne te vaše kadrovske komisije, mislim da se najbolje vidi kada se podsetimo malo onih vaših prethodnih rešenja. Vi ste, dame i gospodo narodni poslanici ili vaši prethodnici u ovim klupama, ubeđivali građane Srbije i kako je Saša Janković najbolje moguće rešenje za funkciju koju je obavljao. Vi ste ga birali i tvrdili i garantovali da će on na najbolji mogući način obavljati taj posao. Nije mnogo prošlo i postade on Sale prangija, postade on strani špijun, strani plaćenik i mnogo toga još.

Vi ste birali i Rodoljuba Šabića. To je, takođe, vaš kadar, vaše gore list za koga ste isto bili potpuno sigurni da će na najbolji mogući način obavljati posao za koji je zadužen.

Gospodo draga, vi ste, kao nezavisnog kandidata, u vašu Vladu stavili ludog Raduleta. Stavili ga za ministra i nekoliko meseci kasnije pričali kako je on kriminalac, kako je on opljačkao građane Srbije kao stečajni upravnik, kako je to izuzetno loš čovek i mnogo toga još, da bi ga posle imali i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, navodno, kao političkog protivnika, a ja mislim da on nije vaš politički protivnik već idealna opozicija.

Vi i dan danas to radite, vi stvarate idealnu opoziciju i sa Sergejem Trifunovićem i sa Mišom Vacićem i sa Čankom i sa Čedom Jovanovićem i sa mnogim drugima.