Zaista treba imati obraza i govoriti o Kosovu i Metohiji i predstavljati Narodnu stranku.

Ovo znate, to je prištinska „Gazeta ekspres“ i hvala Vuče za krštenje kosovske nezavisnosti. Ukoliko sumnjate u ovu naslovnu stranu, a jeste prištinska, imate naravno, pošto volite da citirate mnoge naslovne strane, povodom deset godina kosovske tzv. nezavisnosti, gospodin Bedžet Pacoli, u izdanju ministarstva tzv. ministarstva inostranih poslova, savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde koje direktno potpisuje predsednik vaše stranke, gospodin, Vuk Jeremić, naziva krštenjem kosovske nezavisnosti. Ali, hajte, mi smo najgori na ovom svetu, mi manipulišemo sve vreme, ne morate nama da verujte.

Pre izvesnog vremena na jednoj evropskoj televiziji, koja se emituje i kod nas, gošće su bile, gospođa Ljilja Smajlović i gospođa Suzana Grubješić, a da vas podsetim Suzana Grubješić je tada, kada su se pregovori spuštali iz UN u prostor EU bila potpredsednica Vlade. Na konkretno pitanje Ljilje Smajlović, da li je to bila greška, rekla je – jeste, ali je to zahtevala EU.

Ono što je važnije ovde, čisto da napravimo razliku između vas i nas, pogotovo kada je tema Kosovo i Metohija, mi smo tada saznali baš iz neposrednog izvora, da je vaš predsednik stranke, gospodin Vuk Jeremić, tada ministar inostranih poslova, upravo za tu vrlo veliku problematičnu situaciju koju mi danas osećamo, jer bi nam mnogo bolje bilo u okviru UN, štiti nas tamo Rezolucija 1244, lično odlazio u Moskvu da preklinje, Rusku Federaciju da se u Savetu bezbednosti ne protivi tome, a njega je na taj čin zamolio gospodin predsednik tadašnji, Boris Tadić.

Dakle, to nije rekla Marina Raguš, to nije rekla SNS, nego je potvrdila gospođa Suzana Grubješić, tada G17+, tada potpredsednica Vlade i tada direktan i neposredan svedok onoga što se dešavalo. Vi sada, nama govorite o Kosovu i Metohiji. Da sam na vašem mestu, pre bih se držala nekih drugih tema ili promenila predsednika stranke.

Hvala, gospodine predsedniče.

Samo da pokušam da odgovorim, s obzirom da sam par puta pomenuta. Podsetiću vas na sledeće članove određenog zakona.

Član 1: „Ovim zakonom uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodan protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornosti i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade.“

S obzirom da ja u okviru replike imam samo dva minuta, ja ću uvaženu koleginicu samo da pozovem da izuči Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji smo mi usvojili i koji je objavljen u „Službenom glasniku“ 2018. godine.

Ja razumem određene strahove, ali verujte da se ova država potrudila kada je reč o visokim tehnologijama, o digitalizaciji da dobro vodi računa o podacima koji se odnose na svaku ličnost, a posebno želim da vam kažem da ukoliko mislite da određeni podaci upravo zbog tih visoko razvijenih tehnologija već negde ne postoje samim vašim pretraživanjem po „Guglu“ i svim ostalim aktivnostima, verujte da da. Ali, zato mi imamo određena zakonska rešenja, određene institucije kojima vi možete da se obratite, da postavite pitanje u okviru poslaničkih pitanja i da dobijete relevantne odgovore i da uklone sve vaše strahove, kao i strahove potencijalnih građana koji nas večeras prate. Hvala vam.

Molim vas, gospodine predsedniče, samo mi recite koliko ja tačno vremena imam. Šest minuta. Da li je tako?

Volela bih da nemate utisak da bilo ko sa ove strane doživljava debatu tako kako se vi bojite ili imate utisak da je mi doživljavamo. Mi reagujemo na političku nekorektnost, na manipulacije i na one napade ispod pojasa. Istini za volju, svi mi ovde baš uživamo u ovoj debati i želimo da se čuje argument svih poslaničkih grupa.

Vi cenite tako. Mi cenimo da naša diplomatska, konzularna predstavništva, a sada ću vam reći u ovom trenutku koliko ih imamo, 75 ambasada i 25 konzulata, i te kako vode računa o građanima Srbije koji žive u drugim zemljama. Cenimo da Uprava za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova sa gospodinom Gujonom radi odličan posao.

Možda u nekom narednom momentu promislimo o svemu ovome što ste vi danas govorili ili večeras, ali za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, mi cenimo da je ovo optimalan broj ministarstava za krizno vreme koje nas očekuje, što apsolutno ne znači da ćemo mi raditi sve ovo o čemu ste vi pričali.

Zajedno sa svima vama, mi vas samo sve vreme molimo za politički korektan pristup, samo to, i da se činjenice uvažavaju. To je poenta.

Debata, verujte, pa niko srećniji od mene u ovakvom sazivu parlamenta da razmenimo sve argumente koje imamo. Svi smo različiti, svi smo mi posebni i iz različitih uglova sagledavamo mnoge situacije, ali se nadam da je i ipak Srbija na srcu i pameti većini ovde prisutnih, ako ne svima. Želela bih to da vidim.

Ovaj put moram da ukažem takođe na jednu činjenicu i verovatno ću gospodinu Jovanoviću i dati tu mogućnost replike, nemam problem sa tim i znam da nema ni predsednik parlamenta, a to je da gospodin Jovanović neretko govori kada priča o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde, on je ipak francuski đak, dobro poznaje pravo, pa me to čudi, o secesiji, a pitanje glasi sasvim drugačije i to je ono što mi zbog građana Srbije da apostrofiramo. Dakle, pitanje u sebi sadrži, tu je sav problem, unilateralno proglašenu nezavisnost, a ne secesiju. Kamo lepe sreće da je bilo više mudrosti, a mnoge umne glave su učestvovale u tome, pa je moje čuđenje ipak još veće, pa da se pitanje postavilo na drugačiji način – gde bi nama kraj danas bio da je u pitanju zaista postojao termin secesije. Ali, evo, možda Marina Raguš ne zna, možda Marina Raguš nema nikakvog iskustva, možda je maliciozna, ne bih volela da jesam, trudim se da ne budem, ali vi imate recimo časopis koji se zove „Nacionalni interes“ i to je američki časopis, koji je 29. novembra 2020. godine objavio, pravo da vam kažem, odličnu analizu. U toj analizi, a u vezi sa ovim o čemu sam ja pričala, stoji da je Beograd načinio stratešku grešku postavljanjem pitanja Međunarodnom sudu pravde da odlučuje o legalnosti kosovske unilateralne deklaracije o nezavisnosti umesto da pita Međunarodni sud pravde da odluči o legalnosti o kosovskoj secesiji od Srbije. Izvinite, ovo je na engleskom i trudim se da adekvatno prevodim.

Da se to desilo i da je Međunarodni sud pravde odlučio da je akt secesije povredio međunarodno pravo glavne evropske sile bi sebe pronašle u ekstremno teškoj poziciji da brane akt koji je totalno u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom.

Verujem da sam sada bila potpuno jasna kako za kolege poslanike, tako i za građane koji nas gledaju u realnom vremenu. Dakle, bez bilo kakve malicioznosti i manipulacije pokušavamo da se izborimo sa vrlo osetljivim pitanjem i sa onim što se pred nas stavlja.

Samo bih vas molila, svi mi grešimo, polazim od sebe, svakoga dana, svakog sata, nekad valja priznati greške i da vidimo šta možemo da uradimo. Ovo je bila greška par ekslens i to na takav način jedino treba predstavljati da vidimo kako možemo u perspektivi da izađemo iz ovog začaranog kruga. To je poenta i bližim se, nažalost nemam više vremena, trudim se da ne prekoračim i dovedem predsednika Skupštine u neprijatnu situaciju, jer znate i sami da pravila za sve važe ista, hvala vam na vremenu, dve sekunde sam prekoračila. Neću više. Hvala i izvinite još jednom.

Gospodine Jovanoviću, to je i tema, zato što samo pitanje ne pominje termin secesije, nego unilateralnog proglašenja nezavisnosti.

Naravno da vi jako dobro znate da pravo, pogotovo međunarodno pravo, a mogla bih puno toga da vam pričam iz mog iskustva pred tribunalom, podleže užasnim političkim pritiscima. Dakle, to je trebalo znati kada se išlo pred Međunarodni sud pravde i takav stav Međunarodnog suda pravde čak je i laik mogao da pretpostavi. Možda je najveća greška bila da se uopšte ide sa bilo kakvim pitanjem pred Međunarodni sud pravde, ali mi sada imamo ovakvu situaciju činjeničnu i znam da gospodin Jovanović to dobro zna i znam da ste pratili taj sastanak. Bio je otvoren za javnost, gospodina Putina i Gutereša. Gospodin Putin se defakto poziva na to savetodavno mišljenje. To je činjenica.

On je kao i vi pročitao sva izdvojena mišljenja, sve što se ticalo tog savetodavnog mišljenja za koje znate takođe da je izvor prava i rekao – kada to Kosovo može, onda može Donjecka i Luganska Republika. E to su činjenice. Sada mi možemo akademski da vodimo rasprave, ali to su činjenice koje nam otežavaju naš put rešavanja kosovsko-metohijskog čvora. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Danas smo imali prilike da iz različitih vizura čujemo puno toga, ali uglavnom repeticije manje-više istih stvari.

Ono što je meni danas posebno skrenulo pažnju i, nećete zameriti, time bih volela da se pozabavim u narednih 19 minuta, koliko mi vreme dozvoljava, jeste obraćanje jednog poslanika iz „Zeleno-levog kluba“ koji je, između ostalog, rekao: „Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi klub“ voleli jeste posvećenost Vlade u rešavanju problema iz domena zelenih politika, zagađenja, ulaganja u pravičnu energetsku tranziciju, podizanje energetske efikasnosti. Ono što danas vidimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti je ta zaštita, niti je vizija novih izvora energije, niti stvaranje načina za smanjenje potrošnje.“

Ja bih volela da vidim upravo od vaše koalicije prisećanje na trajno uništenje životne sredine u Republici Srbiji.

Podsetiću vas na jedan dokument, koji je na izvorno engleskom jeziku, evropske institucije, i ne samo nje, koja je do u detalja analizirala šta se zapravo dešavalo sa životnom sredinom na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, odnosno u većem delu na teritoriji Srbije, i ne samo Srbije nego cele jugoistočne Evrope. Između ostalog, u bezbednosti životne sredine, tačka 2, kaže se – U modernim vremenima bezbednost životne sredine postalo je jedan od važnih faktora u društvenim razvojnim modelima, na neki način, imperativ životne sredine, u delu b), kada govore o uništenju životne sredine, izazvanim NATO bombardovanjem.

Želim da podsetim građane Republike Srbije, a posebno to očekujem od vaše koalicije, koji se toliko zalažete za zaštitu životne sredine. Ja sam uverena da nikada nećete pomenuti ovaj dokument i ja sam uverena da nikada nećete govoriti o ovome. E, zato mi podsećamo.

Dakle, tokom 78 dana NATO bombardovanja, preko 1.200 preleta je bilo u 34.000 misija koje su izvele 2.300 udara. Totalna količina municije koja se iskoristila tom prilikom je negde oko 79.000 tona. Sedamdeset i osam industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije bile su ili potpuno uništene ili oštećene od strane bombi.

Bombardovani su ekosistemi, površinske vode, podzemne vode, zemljište, vazduh na Balkanu, sa bez presedana kontaminacijom, koja uključuje preko 100 toksičnih supstanci.

Uticaj na životnu sredinu tako u smislu direktne i indirektne štete koja se dešavala tokom tri meseca je sledeća. Osiromašeni uranijum. Dakle, NATO snage su iskoristile bojeve glave sa osiromašenim uranijumom. On sagoreva na visokim temperaturama i ispušta tako fine čestice uranijum-oksida. Taj oksid na tragičan i na težak način utiče na respiratorne organe o kojima smo takođe danas govorili, ljudi koji se nađu na 300 metara od eksplozije.

On je takođe vrlo toksičan element i potentan, kancerogen i mutagen. Dakle, nemoguće je uništiti ili izolovati ili ozdraviti zemljište, vodu ili vazduh, koje je tretirano osiromašenim uranijumom. Za to je potrebno hiljade godina. Hiljade godina.

Idemo dalje, koje su bile posledice masivne upotrebe avijacije, preko 150.000 sati u vazdušnom prostoru u Jugoslaviji u 34.000 misija, kao naravno i okolnim zemljama. Ta koncentracija na vrlo relativno malom prostoru je takođe rezultirala visokom kontaminacijom vode, vazduha, u smislu amonijaka, hlorida i svega onoga što čini gorivo.

Uništenje infrastrukture i industrijskih instalacija - između 24. marta i 5. juna 1999. godine 78 industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije u Jugoslaviji bile su potpuno uništene. Kao rezultat te destrukcije i naravno požara u industrijskim postrojenjima došlo je takođe do ozbiljnog kontaminiranja vazduha, vode i zemljišta. Vazdušni napadi uništili su preko 20 hemijskih i petrohemijskih instalacija i te instalacije su naravno, uključujući i „Milan Blagojević“ hemijsku fabriku u Lučanima, zatim „Jugopetrol“ u Smederevu i Somboru, „Beopetrol“ u Beogradu, u Kraljevu i Prištinu, „Naftagas“ u Somboru, Rafineriju nafte i hemijska postrojenja u Pančevu, sve je to na duži vremenski interval potpuno zatrovalo životnu sredinu.

Zagađenje vode - svi ovi napadi na postrojenje koje sam pomenula su značili katastrofu za međunarodnu reku Dunav, uključujući 1.400 tona etilen dihlorida, 800 tona ili 33% hidrogen hlorida, kao i hiljadu tona sodijum-hidroksida, kao i nespecifične količine žive.

Bombardovanje drugih postrojenja takođe je rezultovalo oslobađanjem oko 200 tona amonijaka u međunarodnu reku Dunav. Bombardovanje fabrike „Zastava“ značilo je oslobađanje nekoliko tona pilarena u Veliku Moravu. Pilaren, treba da podsetim, je veoma moćan, kancerogen. Velika Morava je takođe bila zagađenja, a to je značilo u perspektivi kazna za 10 miliona ljudi koji žive u nekoliko različitih zemalja.

Kasnog aprila 1999. godine vlasti koje su se bavile zaštitom životne sredine, zamisliste, u Rumuniji registrovale su koncentracije teških metala u Dunavu koje su bile dva puta veće od maksimalno dozvoljenog nivoa.

Da ne govorim o akumulaciji svih otrova u rekama, zemljištu, vodi, vazduhu.

U oblasti Dunava kod Ukrajine od marta do jula 1999. godine formaladehid i fenol je pronađen u razmerama dva do četiri puta većim od dozvoljenog maksimuma. U gradu Novom Sadu zbog upravo tih vazdušnih udara upravo na naftna postrojenja to je sve rezultovalo oslobađanjem nafte u reku Dunav. U blizini Bora, kao i na drugim mestima, životna sredina i sve ono što je čini sa svojim potencijalom i perspektivom Republike Srbije, pogotovo kada je reč o osiromašenom uranijumu u narednih hiljadu godina ne može da se oporavi.

Ukoliko sumnjate u ovo što sada govorim, radi se o dokumentu pod brojem 8925 koji je nastao 10. januara 2001. godine. To je izveštaj Komiteta za životnu sredinu, regionalnog planiranje i lokalne vlasti. Reporter je bio gospodin Kirjukin iz Ukrajine. Taj izveštaj je napravljen u sadejstvu sa svim predmetnim međunarodnim organizacijama koje su se bavile životnom sredinom.

Kada budemo čuli mi sa ove strane koje neretko nazivate silama mraka, onima koji su doveli ovu zemlju do katastrofe, onima koji takođe ovu državu, ovaj narod vode u pravcu koji neće ostaviti ništa za naše potomke, kada budemo čuli da na ovakav način, a ja sam vam govorila o dokumentu koji potpisuje Savet Evrope, govorite o životnoj sredini, o očuvanju, perspektivama u državi Srbiji, onda možemo svi da sednemo za jedan isti sto i da pokušamo da razmišljamo o perspektivama zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine u Srbiji, ukoliko je bilo šta od nje suštinski zdravo posle svega ovoga ostalo.

Ukoliko želite da vam govorim o zdravlju ove nacije, posebno kancerogenim oboljenjima kod male dece jer je latentni period prošao ili kod generacije srednje dobi, o starijima da ne pričamo, podaci su verujte mi mnogo, mnogo brutalniji.

Vidite, mi smo za pet godina u samo zdravstvo uložili više od milijardu evra, ono što nijedna prethodna vlast nije uspela da uradi jer smo nažalost i tada bili suočeni sa virusom koji je svet zaustavio, celu planetu na tri meseca pa smo sagradili tri nove bolnice. Da vas podsetim, i u tim bolnicama i kroz mnoge zakone koje ova Vlada koja će biti u kontinuitetu leči decu sa retkim oboljenjima, genetskim defektima moram da vas podsetim, a to je nauka već dokazala, uostalom pitajte italijanske vojnike, da je dobrim delom posledica 78 dana konstantnog bombardovanja od strane NATO-a.

Konačno, u drugom delu ste rekli, a opet se tiče životne sredine, potrebne su nam dalekosežne i strateške odluke o energetskoj tranziciji i kažete – želimo da umesto prljavih fosilnih goriva, uglja, mazuta, gasa pređemo na održive izvore. Sjajno, svima nam je to želja, ali mi živimo u periodu kada su energenti veliki izazov, kada obnovljivi izvori energije to ne mogu da pokriju i da vas podsetim u Nemačkoj, a primer neretko uzimate za primer, kojom sada vladaju Zeleni se vraćaju na fosilna goriva.

Ukoliko želimo zaista da pronađemo najbolji mogući put za to nam ne trebate vi, jer mi imamo većinu, ali bi bilo dobro da na jedan korektan i argumentovan način učestvujemo u ovakvim raspravama. Onda bi principijelno bilo dobro da, s obzirom da imate dobru konekciju u Briselu i EU, ne birate argumente kao sa švedskog stola, nego se potrudite da ovom narodu i ovim građanima saopštite istinu da šta god Srbija bude uradila u narednih desetina godina, vrlo mali napredak će biti u odnosu na ono što nam je urađeno te 1999. godine.

Takođe, smo danas imali prilike da čujemo da građani napuštaju ovu zemlju u velikom procentu i da će procenat biti sve veći i veći. Evo, zapamtite ovaj čas, a sada je devet i osam minuta, šta će se desiti ukoliko do prvog kvartala sledeće godine iz dijaspore u Srbiju se vrati između 30 i 50% naših ljudi, jer će dobiti po prioritetu otkaze u velikim gigantima koji neće moći da izdrže proizvodne procese.

Takođe, smo danas čuli da samo jedan čovek odlučuje o svemu u Republici Srbiji, on sedi na Andrićevom vencu i on se zove Aleksandar Vučić. Onda zaista praćena tom logikom moram da kažem da je taj isti Aleksandar Vučić model za demokratiju u Evropi, jer ako on odlučuje o svemu, onda vas je i on sve doveo u ovaj parlament i vas i zeleno-leve koalicije i sve vas koji sedite ovde danas i učestvujete sa nama u toj raspravi.

Bilo bi dobro za promenu da se ostavite opsednutosti Aleksandrom Vučićem, jer će to biti pomak za vas, ne za nas. Videćete u perspektivi kako će izgledati svaki naredni izbori i kome će i na koji način građani dati najveće poverenje, a kome najmanje. Da se nije spustio taj cenzus na 3% mnogi od vas ne bi sedeli tu.

Dakle, još nešto vrlo bitno za građane Republike Srbije, pošto smo danas čuli izvesne paralele sa 2012. godinom koliko je šta koštalo tada, koliko šta košta sada, dakle, mi smo 2012. godine zatekli negde oko, ispraviće me Saška, 33 milijarde BDP. Mi ćemo ovu godinu završiti sa duplo većim proizvodom svega onoga što je država Srbija nekoliko decenija stvarala mi smo za manje od 10 godina napravili to su konkretne činjenice i ovu godinu ćemo završiti sa preko tri milijarde direktnih stranih investicija i ovu godinu ćemo završiti sa subvencionisanjem naših najugroženijih kategorija. Naše penzije i plate su redovne.

U momentima znam da znate to kada Francuska, Nemačka, Prag pucaju pod teretom krize, da vas podsetim nisam zlurada, kada se zadesila kriza 2008. godine tada vlast nije bila spremna, preko pola miliona ljudi je ostalo bez posla. Mi se dugi niz godina nismo oporavili od te krize zato što nije bila spremna za to, a građane Srbije treba da podsetim da je ova vlast finansijski konsolidovala budžet, da je uspela da privuče strane direktne investicije, da je uspela da ozdravi budžet. Pominjete nam javna preduzeća, pa i to smo danas čuli, ta javna preduzeća danas upošljavaju tolike ljude, pa sa 60.000 u Boru prosečne plate idu na 100.000.

Dakle, državu Srbiju, imam manje od minut i znam da će mi predsednik ispoštovati vreme u sekundi, očekuju vrlo izazovna vremena, a od nas svih se očekuje makar malo političke korektnosti u smislu argumentovane rasprave da pronađemo najbolje moguće rešenje da preživimo ovu zimu i da preteknemo možda sledeću godinu.

Gospodine predsedniče, hvala vam na razumevanju i ovaj put uz izvinjenje za one prethodni, završiću ranije i nadam se da će u perspektivi ovaj parlament ipak umeti da nađe taj najmanji zajednički imenitelj, a to jeste dobrobit Srbije.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Republike, drage kolege, posebno braćo i sestre sa srpskog Kosova i Metohije, građani Srbije, ja sam, čini mi se, apelovala tokom Konstitutivne sednice, možda je to bila smelost moje nade, da pokušamo da pronađemo taj minimalni zajednički imenitelj kada su nacionalne i državna pitanja po sredi.

Predsednik Republike nije tražio. On vas je zamolio zato što se radi i parekselans državnom pitanju da glasate, zamislite, o izveštaju koji je vremenski ograničen, tiče se prethodnog vremenskog perioda i bavi se tehničkim stvarima, jer ste vi to tražili. Vi ste tražili ovu raspravu. Nažalost, meni zaista na veliku žalost, iako znam da su mi se mnogi sa podsmehom obraćali tokom tog izlaganja, omanuli smo, bolji su od nas. Reći ću vam – Albanci su bolji od nas. Uspeli su da naprave državu. Uspeli su da dobiju podršku međunarodne zajednice i ovo od njih nećete čuti. Vi ste nama spočitali da pravimo zapravo sve vreme veleizdajničke poteze. Vi nama, kao da ste prespavali NATO agresiju, devedesete, 2000. godinu, kao da ste prespavali sve one rezolucije, deklaracije koje smo podržali kada smo bili opozicija. Vi nama spočitavate veleizdajnički rat. Pri tome, kada vam se odgovori na to, ne čujem izvini. Kada vam se dokaže da ne govorite istinu, biću krajnje politički korektna, iako sam i ja previše umorna za to, ne čujem izvini.

Drago mi je da je gospodin Dačić konačno rekao za gospodina Tomislava Nikolića i za predizborno obećanje koje mi ovde neretko slušamo sa desnice, a ticalo se poništavanja sporazuma koje je napravio gospodin Borko Stefanović. Šta se desilo sa tim? Vi ste rekli – to je bilo preoštro, ja sam to morao da izbacim. Ja bih volela da se Boško Obradović sada izvini za to što nam spočitava. To bi bilo politički korektno.

Druga stvar koja nam se spočitava, a u stvari ovde nije bila tema Kosovo i Metohija i ovaj Izveštaj, ovde je jedina tema bio Aleksandar Vučić i samo on. Zato nema ni predloga rešenja, zato nema ni pokušaja nacionalne odgovornosti, o državotvornoj svesti da i ne pričam. Samo moram da vam kažem – prešao vas je, svima je izvukao svaki argument u preko 20 sati i dokazao i pokazao kako manipulišete i kako zapravo vladate samo neistinom.

Sledeća stvar, oko toga smo se gospodine vi i ja u jednoj emisiji sporili, jel tako, šta ste govorili faktički opisujući tu veleizdaju. Na prvom mestu Aleksandra Vučića. U stvari na jedinom mestu. On vam je problem, a svi znamo zašto. Zbog onih dva miliona glasova. To je priča i ne možete da doskočite tome i sve tako ujedinjeni. Nije vas briga u kakav mi period ulazimo.

Došla je zima. Zima je tu. Da li će građani moći da se greju? Hoće li biti hrane? Kako će se kaskadno mnoge krize prelivati na nas? kako ćemo da dovučemo gas i naftu? To vas apsolutno nije briga, a to je stiglo na svačiji prag. Hoće li biti redovne plate, penzije? Hoće li biti budžeta i para?

(Predsednik: Privedite kraju.)

Sad završavam.

Nažalost, ne mogu ovo sad da citiram, možda neki drugi put, ali moraću da pitam predsednika Republike kako je prošao današnji sastanak sa nemačkim izaslanikom, jer se bojim nove armature i mislim da bi trebalo da znamo, makar obrise te nove armature, a sad ću vam reći zbog čega i molim vas, gospodine predsedniče, gospodinu Dačiću ste dali 15 minuta, a ja završavam za manje od dva minuta. Da li mogu?

(Predsednik: Vreme ostalo je bilo pet minuta i 13 sekundi.)

Vidite, mislim da je ovde očigledno velika nepoznanica svima vama ili ne želite to da vidite, ali znam da znate. Ja ću sada pozvati u citat u pomoć Albanca koji se nalazi na Kurtijevoj strani i koji, zamislite, umesto nas brani Briselski sporazum, jer kaže da je to pobeda Srbije.

Stoga, molim vas, dozvolite samo da citiram - opasnost po takvu perspektivu Kosova evropsku celovitog i sa funkcionalnim demokratskim institucijama jesu još nesmirena međuetnička trvenja koja su se od oslobođenja Kosova do danas teritorijalizovala. Naime, početni zahtev srpskih elita 1999. godine nakon Miloševićevog ratnog poraza, a u konsultaciji sa ocem nacije Dobricom Ćosićem, srpska enkvalizacija ili kantonizacija na Kosovu skoro je postignut…

…barem na papiru Briselskim sporazumom.

Gospodine predsedavajući, zahvaljujem se na datoj reči.

Danas sam imala prilike, kao i svi mi da čujem stvari za koje sam mislila da o njima više neću slušati.

Moram da kažem gospodinu Siniši Kovačeviću, da sam dugi vremenski period izbegavala, iako me užasno mnogo privlačilo da odgledam veliku dramu. Privlačila me tema. U svojoj karijeri sam gledala strahote i užase zbog politike, ideologije, mržnje. Nisam imala snage, priznajem, da gledam. Onda kada sam se odvažila nisam mogla da propustim nacionalni teatar i veliku dramu.

Moram da priznam da se svaki atom u meni raspao, i ne mogu da kažem koja mi je jača scena bila, da li majka koja na svojim grudima drži dvojicu sinova, da li zarija koji pokušava da sačuva svoju porodicu, koju razdiru do najužasnijih mogućih momenata politika i ideologija.

Ko je otišao u četnike ko u partizane, delom imam tu krv i znam to podneblje, znam čak i taj krš, čestiti su to ljudi. Kada veruju veruju jednom zauvek. Isto važi i za emocije, i za ljubav, nažalost i za mržnju.

Ne znam, drage kolege, a ne bi želela da ostanem dužna, svi komplimenti, teško da ću moći opet da odgledam i da preživim u jednom komadu unutar. Svaki put se nadam da ćemo naći taj najmanji zajednički imenitelj ili dosegnuti do te piramide i reći – ovo nam je nacionalni interes, nemamo više snage da se trujemo, delimo. Mi moramo da se množimo, moramo da volimo, da naučimo da volimo. Mržnja je jako moćan pokretač i u našoj istoriji nikada nas nije dovela do dobrog rezultata.

Na koga ćete ako hrišćanski mogu da kažem, braćo i sestre, jedni na druge? Da li ćemo opet da delimo porodice? Da li ćemo opet da čekamo braću da nam dođu na slavu? Oni neće, jer su izabrali drugu ideologiju. Da li ćemo opet svoje koji su izabrali tu ideologiju, a druga pobedila da izbegavamo da sahranjujemo porodične grobnice? Da li je to naš zapis?

Znate kako, ja sam ovde gledala puno toga. Ovo ovde zdanje, bilo je zapaljeno. Neki kažu, delom im verujem, da se ne bi saznali rezultati izbora, pravi rezultati izbora, a onda tri godine kasnije, na moju veliku žalost, ubijen prvi ministar na ulicama Beograda. Tragedija.

A onda te iste godine političko, vojno i malo pre toga, policijsko rukovodstvo ove zemlje, isporučeno Tribunalu u Hagu. Ni to nije donelo mir.

Puno toga sam, dame i gospodo, ja ovde gledala, kako se prekrajala izborna volja, kako se uticalo na institucije, a ja sam vam, zamislite, živi dokaz poimanja demokratije. Godine 2009. mene je od izbacivanja spasio grip. Ostala sam sama da branim boje poslaničke grupe kojoj sam pripadala. To je poimanje demokratije.

Nešto još opasnije je danas gospodin Lutovac rekao, i to je činjenica, te 2009. godine, da su pogrešili jer su radikalima uzeli mandate a dali nekoj drugoj grupi. Da li nešto teže može da se kaže za jednu parlamentarnu demokratiju od strane demokrata? Da li postoji svest o tome da ste vi ljudima koji su na demokratskim izborima dobili mandate uzeli i dali drugima? I onda mi slušamo o autoritarnom društvu, o autokratiji, o tome da u otkazu ako se ovde ne sukobljavaju mišljenja pod punom demokratskom procedurom treba da budu sve ostale institucije, potpuno se slažem, gospodine predsedavajući sa vama, ali ste ih vi juče otkazali, ne poštujući proceduru. Sve ste to mogli takođe da kažete danas. I onda bi ta kritika bila utemeljena. A onda vi sa mesta predsedavajućeg, zamislite, govorite o autokratiji.

Dakle, ukoliko krenemo da jedno po jedno ovde spočitavamo, prebrojavamo, merimo, kako je kolega Milićević rekao - ovde nema moralnog arbitra među nama, nećemo nigde stići, jer nam je zemlja, kao i cela Evropa i ceo svet, ušla u tunel gde bukti. Mi tek na kraju možda maglovito naziremo neko svetlo. I samo je pitanje koliko ćemo biti opečeni do kraja i ko će preteći do kraja, zbog geopolitičke krize koja se kaskadno preliva na sve nas i gde se pretpostavlja da i najmanji zajednički imenitelj, da bi trebalo dijalogom, razgovorom, međusobnim uvažavanjem, da se dogovorimo šta je to što bi trebalo da nas održi.

Nećemo se okrenuti, doći će jesen, ili kao što bi u Igri tronova rekli - zima je već došla, a onda će to zlo da dođe na svačiji prag, kao što je korona došla. I tu, na moju žalost, nismo uspeli da se sakupimo, jer smo imali nevidljivog ratnika koji je kosio. I da vam kažem, najbolji među nama su otišli zbog te korone, generacije sjajnih ljudi, otišli su zauvek. Mi smo se i tada delili.

Šta još treba da nam se desi? Šta još treba da nam padne na leđa ili zakuca na vrata da mi kažemo - stanite, dosta je, šta je bilo, bilo je, sad moramo napred. Dajte da vidimo ovih nekoliko meseci koji će biti užasno teški kako da preživimo, jer to građani koji su nas ovde delegirali očekuju. Ne očekuju tipske govore, ne očekuju naša prepucavanja, uvrede.

Kolege iz opozicije, ja sam najviše u svom političkom veku bila opozicionar. Dobićete odgovore na sva vaša pitanja. Sutra ćete biti vlast. Možete da pokrenete sve istrage koje su vam na pameti. Ali, molim vas, pošto se borite za institucije zajedno sa nama, mi smo u prethodnom mandatu rekli da je pravosuđe nezavisno, tužilaštvo je samostalno i mi ne možemo da utičemo na to, mi smo se razvlastili. Kada govorite o svim tim aferama koje vas muče toliko, imajte na umu, pošto su procesi u toku, da tako direktno vršite pritisak na tužilaštvo i na pravosuđe.

Neko je ovde pomenuo takođe Belivukov klan. Opet moje sećanje. Šilerova je razminirana. Zemunski klan likvidiran. Seća li se neko toga? Zašto? Nisu imali prilike za odbranu. Čovek je nevin dok se ne dokaže suprotno. Belivukov klan je pohapšen. Ti ljudi imaju priliku da kažu sve što im je na pameti. Svako ko se uhvatio, a u nekoliko poslednjih godina to možete da pratite ako ste korektni i fer, ja sam kao opozicionar se trudila da budem na toj liniji, uhapšen je i procesuiran. Za sve ovo ostalo o čemu ste vi danas pričali, ko boga vas molim, podnesak, materijalni dokazi, tužilaštvo, sud.

Svi mi imamo različita iskustva sa sudom. Nemojte da vam ja pričam kakva su moja iskustva. Ali, to ne znači da su sve sudije korumpirane i da pravda nije dostižna. Ali se trudim i sada iz petnih žila da ćutim o tome da ne bih uticala na rad pravosuđa i na rad tužilaštva.

Kada govorimo o čoveku koji odlučuje o svemu, to smo danas čuli mali milion puta, ako se rukovodimo tom logikom, onda ste zahvaljujući samo njemu svi vi tu. Jer, kažete da je ovo autokratija. Znači, vi ste njega stavili na pijedestal parlamentarne demokratije, jer je uveo opoziciju u parlament, ako samo pratimo logiku.

Ja vas preklinjem, dame i gospodo, neki su ovde prvi put, nama nema nazad. Možda za koji dan pred nama svima desi se takav kolosalni geopolitički događaj koji će iz korena da promeni sve. Nema nam nazad. Možemo samo napred. Nazad je Srbije i svaki građanin Srbije.

Zašto znam da će dr Orlić da odgovori zadatku? Pretpostavili ste ponašanja, a čovek nije ni stupio na funkciju predsednika parlamenta. Znam da za vreme njegovog mandata ovaj parlament neće biti paljen. Znam da za njegovog mandata niko neće otimati mandate drugim strankama. Znam da će se za njegovog mandata svaki konstruktivni predlog opozicije uslišiti. Znam da će se za njegovog mandata SNS čak i odricati svojih nekakvih kvota i svojih nekih, što je sa pravom dobila, jer je pobedila, zamislite, na izborima. Izborna lista Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve je pobedila i nepisano je pravilo da ona određuje pravila u Skupštini.

Zašto znam da se mi sada iz petnih žila trudimo da zatvorimo jednu fazu i da otpočnemo novu sa uvažavanjem prema svakome od vas? Dajte pomozite nam u tome. Tamo za sve što vas muči postoji institucije. Dajte da ih izgradimo ako smeta bilo gde, bilo šta. Da li je idealno? Nije. Nema idealnog političkog sistema, ali dajte da zajedno, svi zajedno izgradimo to, a ja znam za početak da će dr Orlić zaista dati sve od sebe da to bude tako. Budite uvereni da će se svačiji glas ovde čuti, jer iznad svega to je glas naroda Srbije i građana Srbije.

Konačno, kolega Pastor, danas sam ga pažljivo slušala iz SVM, je sve ovo definisao zapravo u jednoj rečenici, mogla sam i ja tako, izvinjavam se, uzela sam vam malo više vremena, ali kada pripadnik nacionalne manjine odredi stepen slobode, nezavisnosti i delovanja u odnosu na vlast, to je mera demokratije. On je to danas odlično pokazao kako su vojvođanski Mađari propatili, kako su bili kažnjeni sa Suboticom, ispraviće me gospođa iz Sente, da li je tako, gospođa Elvira, i kako se sve to izmenilo kasnije.

Još nešto, ne manje bitno. Gospodina Orlića znam ne duže od godinu i po dana, a upoznala sam ga kao osoba koja je kao nestranačka ličnost podržala Srpski patriotski savez, koja je prišla, iznela predlog i dobila nesumnjivu podršku i više od toga da se taj predlog koji je bio na korist građana isprati od početka do kraja. Apsolutno ga nije interesovalo ništa, osim konkretnog predloga. Tako će biti i nadalje.

Ono što je meni posebno važno i što moram da istaknem na kraju, tata Nikoline, Sofije i Anastasija i Anđelkin suprug, će za koji sat biti predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, zato što većina koja je osvojila najveći broj glasova ipak odlučuje o tome.

Hvala vam i izvinjavam se što sam za nekih pet i po minuta prekršila dogovor, obećavam neće se ponoviti.

Gospodine Lutovac i gospodine Lazoviću, pretpostavljam, pre toga pokušaću u dva minuta da odgovorim jednom i drugom. Kada mi govorimo na određeni način, onda to ne spada u stilske figure i metafore, a drugima je dozvoljeno da koriste metaforu „šimpanze“ govoreći, čini mi se, o britanskom parlamentu. Dobro, to mogu da razumem.

Drugo, vi ništa niste razumeli, ja se izvinjavam, jer niste bili tu, niste me slušali kada sam govorila o zemunskom klanu koji nije imao prilike da iznese svoju odbranu, klan Belivuka ima prilike da iznese svoju odbranu i tu ćete čuti sve što vas zanima. To je razlika između autoritarnog društva i demokratije.

Konačno, gospodine Lutovac, konsultujte stenograme, svi smo čuli šta ste rekli. Dakle, ja vas nisam parafrazirala, ja sam vas citirala za mandate koje je DS uzela radikalima i dala drugoj grupi. Čak ste rekli da je to bila greška i izvinili ste se zbog toga.

Ovo samo činjenica radi i kao što sam obećala i manje od dva minuta mi treba za ovu repliku i nadam se da ćemo nastaviti u skladu sa dogovorom koji se napravio, jer poštovanje dogovora takođe znači demokratičnost u celoj proceduri.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo ministri sa saradnicima, drage kolege danas se pred nama nalaze naizgled sporazumi koji su nekada u nekim ranijim sazivima parlamenata bili uglavnom rutinska stvar, možda bi se i o nekima malo detaljnije govorilo.

Međutim, ono što je važno danas reći građanima Srbije, pogotovo u vremenu kada se svet iz temelja menja, kada jedan mali mikroorganizam nije pleonazam, nego zaista je akcenat na tome zaustavio planetu na tri meseca i pokazao svima nama gde se nalazimo, koliko smo jaki i koliko možemo da odgovorimo izazovima za koje smo mislili da smo spremni ali smo razumeli da baš i nismo.

Drago mi je što je gospođa Kisić Tepavčević danas tu sa nama, deo je kriznog štaba i mislim da će se i deo mog obraćanja danas svima vama i građanima odnositi i na taj deo.

Ono što je za mene značajno jeste da ova Vlada zajedno sa političkim rukovodstvom Srbije, pogotovo kada su u pitanju ključne oblasti za sve nas, za svakog građanina, za svakodnevno funkcionisanje, Bogu hvala na tome, ne pravi rigidnu razliku između istoka i zapada, severa i juga, već rukovođena isključivo nacionalnim interesima države Srbije, ostvaruje sporazume sa svima gde procenjuje da je od interesa za svakog pojedinačnog građanina Srbije.

S tim u vezi, Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji sa SAD je od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Sjedinjene Američke Države sa kojima mi neretko imamo političke nesuglasice, velike razmirice opterećene prošlošću, sa razlogom često, kada su u pitanju druge oblasti koje su od interesa za napredak Srbije, kao što je nauka i tehnika, kao što je zdravstvo, kao što je razvoj našeg zdravstva i naših kapaciteta, infrastruktura, su pitanja par ekselans gde se ne prave političke razlike.

Naravno da politika, dame i gospodo, ima uticaja na sve i pretpostavka jednog sporazuma jeste politička volja. Ja to dobro znam, kao i kolege, stariji poslanici, imamo na našu radost dosta mlađih poslanika, pa Bogu hvala to nisu osetili, ali mnogima od nas su svojevremeno zbog sankcija, gospodine ministre prosvete, povučene bile povučene ozbiljne stipendije koje su naše možda naučne karijere vodile van granica ove zemlje, samo zbog politike. Ono što je dobro jeste da danas pravimo okvire za generacije koje dolaze. Ono što je od izuzetnog značaja, našim mladim kapacitetima dajemo mogućnost da mogu da se školuju bilo gde, da mogu svoje talente i veštine da pokažu na međunarodnom tržištu.

Dame i gospodo poslanici, ja verujem da svi vi znate, pogotovo mlađa ekipa poslanika, danas se samo obrazovanje i sticanje veština iz korena promenilo, danas mlađi naraštaji neretko odbijaju da se uključuju ozbiljnije u obrazovni sistem Srbije. On je obavezan, ali za njih neretko predstavlja rutinu. Danas putem interneta deca se obrazuju, stiču veštine tutorijalima.

Navešću vam nekoliko primera. Dečak koga su roditelji osuđivali zbog toga što provodi značajno vreme igrajući igrice postao je jedan od prestižnijih gejmera u svetu, dakle, industrije igara i ne samo to. NJegova igra, njegov softver je zapravo tog dečaka vinuo u neverovatne visine.

Ovde u Beogradu, u Srbiji, mi imamo jednu od pet najboljih gejming industrija, kao što je kompanija „Nordeus“. Vlasnik te kompanije je dečko koji je počeo, kao da gledate američki film, iz jednog malog prostora sa nekoliko svojih kolega, a danas mu svetski poznati Murinjo zapravo reklamira određene igrice. „Nordeus“ kompanija je deo digitalne Srbije i zaista rasadnik izvanrednih kadrova kada su u pitanju programeri, gejmeri itd. Da ne pričam o tome koliko sama kompanija podržava BDP Srbije, tako što izvozi svoj proizvod i svoje usluge. U toj kompaniji rade, nećete verovati, skoro najbolji programeri i sve ostale delatnosti u okviru IT sektora i zaista smo prepoznatljivi po tome.

Naše inovativne tehnologije, ekosistem start-apova spada u red visoko rangiranih ekosistema. Da bismo to unapredili, ono što je neophodno jeste da postoji okvir saradnje sa zemljama koje su giganti u toj oblasti. Jedna od njih je Amerika.

Mi ovde imamo devojku iz SPS koja je potomak velikog Pupina i u početku naša saradnja, zaista mi je drago zbog te činjenice, sa Amerikom je uglavnom išla zahvaljujući ličnim odnosima naših giganata u oblasti nauke i patenata i neverovatnih tehnoloških dostignuća. Jedan od tih bio je čuveni Mihajlo Pupin, ali s obzirom, pretpostavljam, da će koleginica Pupin pričati o tome, ja ću se malo više pozabaviti Nikolom Teslom, a možda meni najdraža osoba iz reda velikih – Mileva Marić Ajnštajn.

Dakle, imamo čime da se ponosimo i da se svaki put kada pričamo o naučno-tehnološkoj saradnji sa Amerikom setimo naših velikana. Zahvaljujući njihovim ličnim reputacijama i vezama mi smo ostvarivali saradnju sa SAD. Međutim, ono što je od posebnog značaja ovde jeste da se 2010. godine napravi okvir i da resorno ministarstvo, sada kada krenete, iščitavate sve te projekte zaista u kontinuitetu ozbiljno radi na pružanju podsticaja i pretpostavki za naše mlade istraživače, naše mlade naučnike, da učestvuju, kupe znanje i imaju priliku da plasiraju to na međunarodnom tržištu.

U digitalnoj eri u kakvoj smo svi mi, čak i fizički nije neophodno da odlazite iz Srbije, možete da ostanete ovde i odavde da radite za sve kompanije. S tim u vezi, a mi smo pre izvesnog vremena usvojili akt koji omogućava otvaranje širokopojasnog interneta za ruralne oblasti kojim će biti povezane negde, ispravićete me gospodine ministre, negde oko 200 škola, ako ne i više, širom Srbije. Pazite, to su ogromna ulaganja i investicije u periodu Kovid krize, kada sve u Evropi i u svetu puca, što znači da ćemo mi moći da rasteretimo velike gradove, da oživimo manje sredine i ono što bih ja preporučila i molila ministarstvo, a jeste da posebno obrate pažnju na mlade talente.

Kada govorimo o nauci i o istraživačima, neretko mislimo i obraćamo se kroz projekte, gospodine ministre, onima koji su već u sistemu. Ja vam garantujem da mnogi nisu. Možda među svima njima i bez titula kriju se izvanredni talenti. Malopre sam govorila o učenju kroz tutorijal izvanrednim primerima mladih ljudi koji postižu neverovatne rezultate, ali su van sistema, samouki su. Hajde da se kao nekada bavimo skautingom, dajte da organizujemo mnoga takmičenja, gde će svi ti ljudi koji dolaze iz siromašnih sredina, koji nisu imali mogućnosti da uđu u sistem imati podjednaku šansu da pokažu svoje sposobnosti.

Takođe, u mnogim kriterijumima za apliciranje navode se neretko birokratske procedure. To je u redu. LJudi troše svoje vreme, ulažu ogromne napore, žrtvuju se, svi mi znamo šta znači naučno-istraživački rad. To je težak put. Zaista, ako volite nauku, ako volite istraživanje morate da se odreknete, uslovno rečeno, normalnog života. Postoje i oni drugi. Molim vas, kada razmišljate o svemu tome, moja napomena, a to zaboravljamo redovno, jeste sledeća, dajte da dajemo polako primat sposobnostima. Znači, onim sposobnostima i onim veštinama, znam da gospodin ministar to zna, da ima i tu pozadinu zapadne edukacije, neretko diplome nisu odlučujuće nego „skils“ ili veštine koje posedujete. Dajte da obratimo posebnu pažnju i na to.

Videla sam materijal i informaciju, „dajdžest“ kada je reč o bilateralnoj i multilateralnoj saradnji i koliko ministarstvo ulaže napora da zaista pokrije svaku oblast, nije vam lako. U svom resoru obuhvatate nešto što bih ja odavno razdvojila, obrazovanje, nauka ne ide jedno sa drugim. Ide, ali je lakše da se odvoji, kao i tehnološki razvoj. To su bitne stvari za svako društvo, ako ne i najvažnije. To vam je takođe jedna od mojih preporuka.

Često se susrećemo i sada se više upoznajemo kroz Odbor za obrazovanje i nauku. Ja kao šef Pododbora za digitalizaciju i informatičko društvo potpuno razumem kako vam izgleda svaki dan. Nije lako, ali vam je mnogo lakše kada imate utemeljenje u Vladi koja se opredelila ka ovom putu. Neretko će vas kritikovati zbog nečega i to često i čujemo i na Odboru i to je dobro, da obrazovanje ima jednu glavnu, vrlo značajnu karakteristiku kao što je vaspitanje i da u periodu digitalizacije, naravno, da su roditelji i svi ostali zabrinuti šta je sa vaspitnom ulogom obrazovanja.

Ja sada moram da vam čestitam iskreno jer ste uspeli u startu uz ogromnu podršku, svi kao jedan, da se snađete kada je planeta stala na tri meseca i da sam edukativni proces ne gubi u tome. Ne znam da li su ljudi uopšte svesni činjenice da je trebalo prilagoditi celokupan obrazovni sistem u momentu i deci ne praviti razlike u tome. Da li je to idealno? Pa nije. Mi smo faktički u objavi rata, objavio nam je virus koji samo čeka. Eto, ja se gušim pod maskom dok vam pričam, momenat da se opustimo i da nas pokosi. On neće nestati. Zaista, moje iskrene čestitke.

Vidim kakve su projekcije za naredne periode, znam koliko ćete profesora opremiti laptopovima, koliko ćete učionica digitalizovati, iz moje perspektive, s obzirom i na Odbor koji vodim, ništa bolje niste mogli da uradite. To je budućnost.

Kako ćemo se pozabaviti vaspitnom funkcijom obrazovanja? To je sada stvar i verujem da ćete i to uraditi šireg javnog diskursa na tu temu. U tome vi ne možete da budete sami, niti sav teret može da bude na vama. Za to smo odgovorni svi mi. Od porodice, jer sve odatle kreće, pa nadalje. U javnosti, neretko će gledati, uglavnom vas.

Puno toga bih još imala da kažem na temu i obrazovanja i nauke i svega onoga što čini naš obrazovni sistem i ovaj period kada se Srbija menja, kao i ceo svet. Ono što bi možda definisalo u jednoj rečenici, Srbija se menja na način da je ovu krizu iskoristila kao šansu, a ne kao ponor, na način da se vrlo brzo zahvaljujući dobro promišljenoj politici i zahvaljujući dobroj pripremi fiskalnoj, pre toga i stabilizaciji finansijskog i ekonomskog sistema, mogla da ovu krizu, a pri tome moram priznati, Bog je pogledao, pa ne oslanjamo se na one sektore koji su skoro nestali poput turizma, saobraćaja itd. Mnoge avio-kompanije su bankrotirale, mi smo našu sačuvali koliko-toliko, ali ono što takođe moram da kažem, a gospođa Darija Kisić Tepavčević je tu, jeste da zahvaljujući i određenom delu i zajmova i podstreka, mi smo, a retko se priča o tome, stavili u pogon, meni na sreću, naš Torlak.

Ja moram da priznam, ja se još nisam vakcinisala, iako sam Kovid zakačila u oktobru, ja čekam Torlak. Ja čekam „Sputnjik“ koji će izaći iz Torlaka, evo to javno ovako kažem. Ne samo ja, već čitava moja porodica. Nema većeg značaja kada jedna mala Srbija odredi svoj okvir, a to je suverenitet u svakoj oblasti, a posebno u zdravstvu. Sada vidimo njegov značaj, posebno u nauci i istraživanju, posebno u obrazovanju. Vrlo mudro sarađuje sa svima onima koristeći sve njihove prednosti i učeći na njihovim greškama. Zašto? Pa zbog onih koji dolaze, ne zbog nas.

Naše živote su određene političke volje velikih sila prebrisale, iscrtale. Mnoge naše karijere su totalno bile skrajnute u nekom drugom smeru nenadano, presečne na sred puta, moja generacija osakaćena. Naši životi bi izgledali sasvim drugačije. Svi smo gledali ka tom velikom svetu, razvijenom svetu da tamo pokupimo znanje i vratimo se u svoju zemlju. Bili smo sprečeni u tome zato što je neko odlučio da naša sudbina ovog dela sveta izgleda tako.

I još jedna stvar sa kojom ću završiti. Neretko u poslednje vreme slušamo koliko ljudi napušta Srbiju. Zar Nikola Tesla nije napustio ovo podneblje? Zar mnogi drugi nisu napustili ova podneblja i ostvarili neverovatan, neverovatan uspeh? Činjenica koja se neretko zaboravlja da se kaže, a to moram da kažem zbog mlađih kolega i mlađih građana koji možda ovo gledaju, u periodu velike Jugoslavije kada se po sećanju naših roditelja, a i ja se sećam dobro tog perioda, izvanredno živelo 60-ih godina i 70-ih godina, ja imam taj izveštaj Centralne obaveštajne agencije Amerike i iz tih izveštaja sam najviše učila o nama, znate li koliki je odliv bio tad? Između 1965. - 1968. godine, 1968. godine posebno, 5% celokupne populacije bivše Jugoslavije. To je izveštaj Centralne obaveštajne agencije Amerike i ukoliko mi dozvolite samo ću citirati upravo zbog toga što se trudim da se isključivo odnosi na činjenice.

Ovo je odabrano za publikovanje 15. decembra 2016. godine. Inače bilo samo za upotrebu Američke obaveštajne agencije, izvanredno ozbiljan izveštaj od 27. septembra 1972. godine kada su analizirali emigraciju. Dakle, poluemigracija, kako su oni to tada zvali, oni Jugosloveni kojima je bilo dozvoljeno od strane režima da rade napolju izvan zemlje, pre 1965. godine samo nekoliko hiljada bilo je u ovoj kategoriji, 1965. godine u saradnji zbog ekonomskog programa reformi kontrole su naravno bile oslabljene, od tada, posebno od perioda prve polovine 1968. godine broj onih, pa nadalje, koji je svake godine napuštao Jugoslaviju rastao je ubrzo. Broj onih koji se vraćao u zemlju drastično se smanjivao, do sada, a kao što sam vam rekla datum, odnosno pisanja ovog izveštaja 1972. godine, od 1968. do 1972. godine procena je bila da je milion takvih radnika van zemlje. Većina njih u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama plus jedan manji broj njihovih članova porodice i sad konačno ovo bi predstavljalo oko 5% celokupne populacije Jugoslavije, a to su zlatne godine. Starije generacije se toga dobro sećaju, ljudi su uvek …

… išli za hlebom, evo upravo završavam rečenicu, hvala vam na tome, tako je i sada, sa varijantom da se neki od njih vrate.

Konačno, ukoliko su naši prihodi 25% samo od prihoda u Nemačkoj, onda je i logično zašto se trude da ljudi odu tamo da bi ostvarili sva svoja egzistencionalna prava, ali mi moramo da se potrudimo da im ovde obezbedimo dobar povratak.

Imala bih još štošta reći, ali trudim se da ispoštujem vreme. Hvala na razumevanju, gospođo predsedavajuća, i nadam se da će da i gospođa Darija i gospodin Ružić imati nadalje da kažu sve ono što nas i građane interesuje. Hvala još jednom.

Ne toliko replika, ali koristim svoje vreme. Hvala vam na tome.

Moram da vas pitam, gospođo predsedavajuća, da li mogu ja da ga dupliram, pošto odgovaram i gospođi ministarki Tepavčević i gospodinu Ružiću, ili samo mogu da koristim, koliko, dva, tri minuta?

Hvala vam najlepše.

Izvinjavam se, stvarno nisam bila precizna. Ja čekam Sputnjik-V koji će izaći iz „Torlakovih“ kapaciteta i koliko razumem to će biti već sredinom leta.

Naravno da se pridružujem vašem apelu. Mislim da je to najvažnija stvar, jedina moguća da se izborimo sa ovim virusom koji izaziva tešku infekciju, sa nepredvidivim tokovima i posledicama.

Tako da, takođe se pridružujem apelu. Mislim da svi oni građani koji nisu kontraindikovani treba da prime vakcinu, jer jedino tako možemo da zaštitimo sebe i one sebi najbliže.

Za „Torlak“ moram da napomenem da je „Torlak“ stavljen u kapacitet zahvaljujući Evropskoj investicionoj banci, da budemo precizni do kraja u okviru projekta – „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru“, a to je podprojekat koji je zapravo naš „Torlak“ posle 15 godina stavio na noge sa njegovim kapacitetima. Istini za volju, u smislu vakcinalne suverenosti to mi je bila jedna od najvažnijih činjenica koju sam imala prilike da stavim u ovo malo mozga što mi je još ostalo.

Vezano za digitalizaciju i za ono što je rekao gospodin Ružić, zbog kolega poslanika koji su možda iz drugih oblasti, pa možda malo manje prate ovu, a posebno zbog građana Srbije, da shvate i da razumeju da naš bruto domaći proizvod nije ogroman, nismo mi Nemačka, ne možemo da se poredimo sa velikim zemljama, ali samo nekoliko podataka koje sam zahvaljujući gospođi Parezanović dobila iz ministarstva.

Iz budžeta Republike Srbije od 2018. do 2020. godine opremljeno je 10.000 digitalnih učionica, projektora, laptopova, 2.000 laptopova za nastavnike. Godine 2019, 8.000 digitalnih učionica, 500 projekata, 8.000 laptopova za nastavnike. Godine 2020. opremanje 10.000 učionica, obezbeđena su sredstva iz kredita Evropske investicione banke od 37 miliona evra. Priprema se nabavka opreme za 18.000 laptopova za nastavnike i 21.500 digitalnu učionicu.

Deo opreme koji će biti obezbeđen iz pomenutog kredita Evropske investicione banke, koji je planiran na nekih 10 godina, iz budžeta Republike Srbije od ove godine će se izdvajati, dame i gospodo, 600 miliona dinara samo za opremu. Iz budžeta resornog ministarstva biće izdvojeno 789 miliona dinara za nabavku digitalnih sadržaja, licenci i obuke nastavnika za upotrebu opreme i digitalnih nastavnih sadržaja.

Meni je vreme ograničeno. Hvala vam gospođo predsedavajuća na ovolikom razumevanju, ali mislim da je ovo bilo jako važno da se napomene kolike napore svi mi pravimo da bi u ovome što je jedan virus presekao, izmenio svet iz korena ubrzao možda nekakav razvoj kojem Srbija nije baš razmišljala u izvesnom procentu, ali je pokazala, kako to gospodin Ružić neretko ima da kaže, da smo vrlo adaptibilni i spremni na neverovatne promene koje druge nacije ne mogu i o kojima ne mogu da maštaju, sanjaju.

Gospođo predsedavajuća, hvala puno na razumevanju. Znam da striktno poštujte Poslovnik.

Dami i gospodo, nadam se da će nam ovo biti vrlo konstruktivan dan i da ćemo imati prilike da čujemo i one stvari koje smo možda u svojim izlaganjima zapostavili i zaboravili.

Građanima Srbije važna poruka, da smo svi tu samo sa jednom mišlju, kako da učinimo izvesnu i sigurnu budućnost i da unapredimo makar svaki dan za jednu nijansu bolje i lepše. Hvala vam još jedanput.

Gospođo predsedavajuća, hvala na datoj reči.

Gospođo ministar, saradnici, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, kada su ovakvi zakoni u proceduri koji predstavljaju, čak skromno je reći, stratešku prekretnicu u oblasti energetike za narednih, sasvim sigurno, nekoliko decenija, prvo što je utisak jeste da konačno idemo u tom pravcu.

Imala sam prilike početkom dvehiljaditih godina da vidim zaista sve prednosti članstva u EU, a kada sam sticajem raznih okolnosti bila član ekspertskog tima koji se bavio upravljanjem vodama. Tamo sam na licu mesta videla kako visoko razvijene zemlje štite svoje resurse, svoje energetsko tržište, kako izgleda lobiranje velikih kompanija koje se bave distribucijom vode, kako se polako ali sigurno osvajaju manja tržišta.

Onda sam razumela i to mi je bio izvanredan primer, zapravo najbolje prakse, radi se o gradu koji se nalazi na nemačko-francuskoj granici, gradonačelnik je biolog, i taj grad je početkom dvehiljaditih bio poznat kao grad koji je najviše iskoristio para iz budžeta EU. Taj čovek je od tog grada zapravo napravio fantastičan projekat i iskoristio energije mesta i ništa što je to mesto imalo nije bilo, verujte mi, neiskorišćeno, od energije vetra, vode i svih ostalih energetskih potencijala, tako što je vrlo mudrim projektima, aplicirao za fond iz EU.

Tu su takođe bili predstavnici IBRD-a i tu sam takođe imala prilike da vidim kako se prave projekti, šta znači klauzula zaštite životne sredine i da ne utiče na pogoršanje uslova životne sredine. To je dakle početak dvehiljaditih godina.

Mi smo danas u 2021. godini. Imali smo prilike da u poslednjih nekoliko meseci, nekoliko dana slušamo teme koje su, na način na koje su meni bile nažalost, iako razumem da se mnoge teme politizuju, pravo je svih političkih organizacija da prave političke poene na određenim temama, ali sam se nekako nadala sve ove godine da postoji neki kategorički imperativ između svih nas oko čega treba da imamo konsenzus. Ako je zajednički vazduh, voda, zemlja i ono što se nalazi ispod zemlje, interes svih nas, jer nemamo drugu otadžbinu, ovo je naša jedina otadžbina, bar za većinu nas, onda bi trebalo tu da se svih zajedno dogovorimo.

Znam, gospođo ministar, da ste vi otvoreni za dijalog i da neretko pozivate na dijalog. Takođe imamo i priliku da je čelna žena ovog resora i profesor i doktor. I neretko postoji velika diskrepanca između utiska o našoj životnoj sredini, i konkretnih pokazatelja.

Ono što mene recimo ovde interesuje neću se ponavljati, kolege koje su prethodno govorile, zaista su dotakle sve što je relevantno i od značaja za dalji tok rasprave, ono što mene ovde, gospođo ministar, interesuje - da li mi imamo mapiranje u Srbiji ko su konkretno zagađivači, na teritoriji države Srbije, šta je prava priča o kompaniji Rio Tinto koja se neretko politizuje? Da li mi zaista imamo konkretan podatak da li je Rio Tinto zagađivač i da li će njihova perspektivna eksploatacija da znači ono što mi imamo prilike da čujemo u javnosti? To bi volela da čujem od vas. Želim da vas motivišem da nam ovde saopštite konkretne podatke.

Istini za volju nije mi jasno zašto Ministarstvo energetike i ranije nije sarađivalo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine? Mislim da je to od izuzetnog značaja. Ispravićete me ako grešim, ja nisam ekspert, ovo nije moja oblast, ja ovo ipak posmatram kao neko ko se trudi da razume perspektivu svih ovih zakona i perspektivu naravno svih nas koji delimo resurse koje posedujemo, jako je važno da razumemo da energetika, bez zaštite životne sredine kada radite bilo koji međunarodni projekta koji se tiče ovoga ne može jedno bez drugog.

Ako postoje kompanije koje se bave energetikom, pa naravno da je pretpostavka da će one da zagađuju životnu sredinu. Ali onda Ministarstvo životne sredine mora da bude to koje će u saradnji sa Ministarstvom energetike da napravi transparentan i dobar plan i program. Takođe mi je čudno da recimo pozivate sve ekološke pokrete i ekološke organizacije na dijalog, a da o ovakvom važnom pitanju, koje opet ponavljam, kategorički imperativ svih nas imate slabiji odaziv ili dođu samo dve ili tri ekološke organizacije.

Molim vas, želim da vas motivišem da nam kažete ko učestvuje u takvoj vrsti dijaloga jer smatram da je to vrlo važno zato što se tu ceni namera – da li imamo nameru da nešto unapredimo ili nameru da srozamo politizacijom, a tiče se prvenstveno ne samo zaštite naših resursa, već se tiče zaštite našeg zdravlja. To su teme kao i svaka slična tema koja ne sme da se politizuje. Gde je naša greška, greška svih nas? Što o tome malo pričamo u onim terminima koji su najgledaniji. Stoga evo još jedna sugestija, ako mi dozvolite, vidim da imate ozbiljan tim saradnika, trebalo bi da radite na medijskoj vidljivijoj slici ovoga što ova dva resora počinju da rade. Imali smo iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, pa takođe, krovni zakon kakav je zakon, istini za volju, nemam utisak da je on dobro zaživeo u javnosti, nemam utisak.

Dakle, ono što bi trebalo i to vam ja sugerišem i znam da je međunarodna praksa takva, da se prave video spotovi, da se prave video promocije, da uzimate najgledanije termine na nacionalnim frekvencijama sa najjačim šerom. Mislim da je to prvi korak da zaista predstavite ono na čemu vredno radite spram određenih pokušaja politizacije nečega što ne bi trebalo da se na takav način percipira.

Takođe kada su ovakvi zakoni u pitanju nećete mi zameriti, ali neretko prvo razmišljam koliko će ovo sve nas da košta, posebno krajnjeg korisnika. Neću kriti, meni je uvek struktura prihoda i analiza računa kao vrlo štedljive osobe noćna mora. Kada utrošim nešto želim da znam šta sam utrošila i vi ste tu u pravu. Pažljivo sam vas slušala kolega. Mnogi će reći – želim da platim onoliko koliko potrošim. Ne želim da štetim i to je sasvim u redu i cena ide u skladu sa tim. Struktura prihoda to dozvoljava. Neki će reći – da, ali na mom računu za struju postoje administrativni troškovi koji su paralelni sa utroškom energije. Ne želim to da plaćam. Opet neki treći će reći – ja živim u zgradi koja je izgrađena šezdesetih godina i koja nema uslova za energetsku efikasnost, ispravićete me ako grešim, zato što je izolacija loša, prozori su loši, nije do mene. Zaista pozdravljam zakonsko rešenje gde ćete vi izaći stanovništvu koje inače pogotovo u ovoj kovid krizi pokušava da razume kako će da preživi, da ćete zaista subvencionisati nešto što je zaista velika i izuzetna neophodnost.

Međutim, ono što moram da naglasim, tu su obnovljivi izvori energije i ono što mi plaćamo da bi danas sutra mogli da koristimo. Volela bih da čujem od vas – da li će perspektiva ići u smeru ili možda moja mala, možda čak i naivna sugestija, da ako ovde imamo rudnu rentu i ako smo deseto nalazište na svetu po litijumu, ako sam vas dobro razumela, rekli ste pre izvesnog vremena gostujući na jednoj televiziji, kakve benefite ćemo mi imati od svega toga? Ja nekako živim u nadi možda opet naivno da s obzirom na celokupnu digitalizaciju i potpunu promenu strukture našeg društva mi ćemo u perspektivi možda, isključivo možda, čak i zahvaljujući tom izvanrednom litijumu moći da napravimo i nešto što razvijene zemlje EU i sveta rade, a zove se univerzalni prihod pa ćemo moći da ublažimo efekte digitalizacije za koje se predstavlja i pretpostavlja zapravo da će uticati na gubitak mnogih radnih mesta.

Takođe, ono što je Srpskom patriotskom savezu uvek prioritet jeste zaštita interesa svih građana, a iznad svega motivisanje da naše firme, naše referente ustanove i tu zaista mogu da se složim sa starijim kolegom i mnogo više iskusnijim iz PUPS-a, gospodinom Perićem koga sam takođe pažljivo slušala, biće teško u odnosu na međunarodne kompanije koje su toliko svetlosnih godina ispred svih nas da na našem tržištu sačuvamo taj prostor za naše kompanije koje ćemo motivisati i inspirisati da rade u korist zelenih energija, u korist buduće zelene Srbije, ka kojoj svi težimo.

Gospođo ministar, drago mi je da ovako prvi vi i ja, nadam se posle mene razmenimo utiske i ono što bih želela da kažem jeste da će Srpski patriotski savez sa radošću da podrži ovaj paket zakona, kao što sa radošću podržavamo i saradnju sa Ministarstvom za životnu sredinu. Ja mislim da je ovo i premijerno, ako ne i prvi put da dva resora tako ozbiljno pristupaju ovom problemu, a iznad svega vas molim u ime Srpskog patriotskog saveza i znam da ćete i kao profesor i doktor nauka imati to u vidu, jeste da mi zaštitimo celokupan svoj prostor na način da shvatimo šta nam je nacionalni interes i interes svakog građanina.

Da obezbedimo dobru i održivu životnu sredinu, da od rudne rente, znam da ste neretko govorili u nekim prethodnim sazivima o tome, možemo dobro da živimo i da to bude zaista na korist svih građana Srbije. I u perspektivi, nadam se, da ćemo imati prilike da na zvaničnom sajtu vašeg resora vidimo transparentno sve te podatke, jasnu mapu, jasne pokazatelje o tome ko su sve zagađivači u Srbiji i da će individualna ložišta o kojima ste takođe govorili nekoliko puta pre ovog zakona u svojim javnim nastupima, uskoro da zamene prljave tehnologije.

Nije bezznačajan procenat učešća individualnih zagađivača u kvalitetu vazduha koji dišemo, ali nažalost na moju veliku žalost u medijskom prostoru neretko imamo delimične informacije, spinovanje koje mislim da nikome ne koristi, zato što se radi, zapravo o interesu svih nas.

Još nešto, ukoliko mislite zaista da je čišćenje, a sada se možda više bavim zaštitom životne sredine, ali verujem da će te i to razumeti krajnje dobronamerno i to sam imala priliku da gledam. Bila sam fascinirana izgledom Rajne. Kada gledate Rajnu, vi možete da vidite dno. Ne sećam se kada sam u našim rekama videla dno.

Nemačka ima dobar i racionalan pristup čišćenju i upravljanju Rajnom. Recimo, ona je davno raselila ljude koji su živeli uz dolinu Rajne. Kada Rajna nadođe ona pušta da reka poplavi i da se vrati u svoje korito i ona neretko koristi vrlo jeftin, a pametan i opet naukom utvrđen način, a to je aerobno i anerobno prečišćavanje, tako što sadi određeno drveće uz dolinu Rajne. Tako da topla voda je izmišljena odavno, samo je treba dobrom i mudrom procenom iskoristiti i ja verujem da će ovaj resurs s obzirom na sve ovo što sam imala prilike da vidim u poslednjih nekoliko meseci, umeti to na dobar način da postavi.

Želim vam puno sreće u tome. Ovo je vaš dom, takođe. Ukoliko naša mala poslanička grupa može u tome da pomogne, računajte na nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje širokopojasnog interneta, odnosno širokopojasne mreže ruralnih delova naše zemlje, svakako je dobra vest. Mislim da preterano puno ne treba objašnjavati kolege koje su ranije govorile, uglavnom su iznele sve potrebne podatke.

Ono što posebno treba reći jeste da je to zapravo deo mnogo ozbiljnijeg projekta koji bi trebao ne samo da smanji digitalni jaz koji postoji između urbanih i ruralnih sredina, već da postavi infrastrukturu razvoja sela, i možda u nekoj perspektivi i ono zbog čega se i zašta se SPAS zalaže, to nije nepoznanica, a jeste demotropolizacije.

Veliki je pritisak na gradove u Srbiji, a pri tome, naravno, naša sela, kao što znamo, ostaju napuštena, devastirana i prazna.

Odlična je ideja da se počne sa infrastrukturom zato što kada god govorite o nekakvim planovima, prvo što vas pitaju jeste kakva je infrastruktura.

Dakle, to su putevi, to je danas u ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji internet, odnosno mreža koja je stabilna, koja ima brzi protok podataka i informacije.

Zašto je to bitno? Mi smo deo globalne zajednice. Pokretljivost radne snage je veća i brža nego ikada. Ono što je pretpostavka da se funkcioniše u ovom svetu, pored te digitalne funkcionalne pismenosti jeste da vi možete svakome koga želite da privučete spolja ili da ubedite da iz grada se vrati u selo, obezbedite dobre, makar minimalne civilizacijske uslove. Na današnji dan, taj minimum civilizacijskih uslova jeste dobar, jak i stabilan internet.

Ono što je, takođe, vrlo bitno jeste da se ovom mrežom, zapravo, šalje poruka i telekomunikacionim operaterima koji ne smatraju da je komercijalni poduhvat da internetom povezuju naselja, sela koji nemaju veliki broj stanovnika. Upravo ovim projektom koji će imati, koliko ja dobro razumem saradnike gospođe ministar i gospođu ministar, nekoliko faza, neće se povezati samo škole, već će to u perspektivi biti dobra infrastruktura za startape koji će možda početi da funkcionišu u našim ruralnim delovima naše prelepe zemlje i to je ono u šta treba ulagati i na čemu treba insistirati i zato je ovo dobar zajam.

Znam da će neki ekonomisti, ljudi koji se bave finansijama reći – da, ali zaduženost je problematična uvek, pogotovo kada se država zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu. Međutim, kontra argument, takođe, može da bude da novac nikada nije jeftiniji, da se svi zadužuju. Opet, sa druge strane možemo da čujemo, sa pravom naravno svih onih koji su dobronamerni i zaista iskreni patrioti, da li taj euribor je problem zato što u perspektivi može da se menja, pa te kamatne stope mogu da budu neki put i onako violentne, kako bi to rekli finansijski stručnjaci.

Tako je, kako je. Svi se zadužuju. Ovo je taj trenutak. Dobro je da se mi zadužujemo smisleno, sa varijantom da ulažemo u projekte koji mogu da nam budu osnova budućeg razvoja. U ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji za mene i našu poslaničku grupu jedan od najsmislenijih ulaganja danas jeste ulaganje u digitalnu infrastrukturu.

Vi ste, gospođo ministar, takođe, i ministar u oblasti turizma. Jedna od ne bezazlenih grana turizma je svakako i zdravstveni turizam. Mi smo danas slušali o svim štetnim posledicama korisnika tehnologije. Dajte da vam navedem jedan primer dobre upotrebe tehnologije i za šta je preko potreban brz i stabilan internet.

Nekoliko zemalja u Evropi i u svetu radi već ozbiljne projekte sa decom sa posebnim potrebama, kao što su autistična deca, kao što su deca koja imaju problem sa disleksijom. Zamislite, određene video igrice, koje su komercijalne video igrice, koje deca inače vole da igraju, kada su se malo preradile, pokazale su da daju izvanredne rezultate kod dece sa posebnim potrebama, pa su otišli korak dalje. Uspeli da nivo rada centralnog nervnog sistema kod te dece tokom igranja tih igrica, da ne zbunjujem preterano građane koji možda nemaju ta tehnička predznanja, ali radi se o spektralnoj analizi, o zvukovima, sve to poboljšava rad njihovog centralnog nervnog sistema. Išli su korak dalje, da taj nivo dok igraju te visoko-tehnološke igrice zadrži i posle toga. Pa su išli i korak dalje i ta deca, polako ali sigurno u nekoj perspektivi mogu da se uključe u društvo, a ne da ostanu na marginama društva. Autistična deca u ne malom procentu pokazali su izvanrednu sposobnost da se snalaze sa visokim tehnologijama i to da se socijalizuju sa grupama koje nemaju tu vrstu, uslovno rečeno, problema. Taj problem se prevazilazi, zato što mi neretko kada razmišljamo o brojevima, o statistikama, zaboravimo da razmišljamo o kvalitetu života, posebno tih porodica, recimo.

Šta će, recimo, ta autistična deca ili deca koja imaju druge posebne potrebe, a primaju, primera radi, finansijsku podršku od naše države, da rade kada im preminu roditelji? Ko će o njima da vodi računa? Da li oni i dalje primaju ta sredstva? Kako će da ih koriste? Oni imaju posebne potrebe. E, tu ja vidim mogućnost za razvoj ne samo naše privrede, nego razvoj celokupnog kvaliteta života i dobru upotrebu tehnologije.

Znači, tehnologija ne treba da bude strah. Ona sa sobom nosi mnoge izazove. Da li će mnoga zanimanja koja danas postoje biti bezvredna? Pa, reći ću vam otvoreno – dve trećine hoće. Možete slobodno te diplome da bacite u kantu za otpatke. Ali, otvaraće se neka druga zanimanja. Odgovorna država na vreme vodi računa o tome.

Da li upotreba tehnologije može da privuče na mreži predatore? Pa, da, zato što su oni oko nas. Oni samo koriste nova sredstva. Odgovorna država to može da zaštiti, svakog korisnika internet mreže. Na koji način? Znate kako, mi smo se opredelili da idemo ka EU i, evo, idemo od šezdesetih godina. Nekad se to zvala zajednica, sada se to zove Unija. Dug nam je taj put u Evropu, ali odlično je primeniti te standarde.

Najjači narativ u oblasti digitalizacije danas na teritoriji najrazvijenijih evropskih zemalja EU bloka jeste digitalna suverenost i suverenost nad podacima. Šta to znači? To ide do te mere i gospođa ministar to jako dobro zna, ona je ministar i trgovine, vi u svom prostoru imate veliki IT gigante inostrane koji ostvaruju neverovatne profite, ali isto tako i kradu vaše podatke zato što svaki put kada kliknete nešto od interesovanja na mreži, to njima koriste da vas zasipaju reklamama, a sve te podatke prodaju kompanijama koje zarađuju od vas.

Šta radi Evropa? Evropa je rekla – ne. Naši podaci, Evropljana, ne mogu da idu trećim zemljama i te treće zemlje, misli se prvenstveno na najveće moguće gigante, od Amerike, Kine itd, koje rade na našoj teritoriji moraju da poštuju naše zakone. Ja verujem da vi mislite o tome i da će u perspektivi, više sam nego sigurna, da i to dođe na dnevni red – zaštita podataka, motivacija naših kompanija da rade iste poslve kao te međunarodne kompanije.

Zašto ne bi postojale srpske platforme, srpske mreže, umesto „Fejsbuka“, „Instagrama“ ili bilo koje druge mreže? Za „Tviter“ se ne bih sekirala, „Tviter“ koristi 15,4% građana, to odmah da vam kažem. Trista hiljada naloga je neaktivno, a od toga desetine hiljada je falsifikovanih, nepostojećih naloga. Da ne označavam kako se ti nalozi nazivaju. Znači, ti ljudi koji misle da ostvaruju širenje mržnje na tviteru žive u virtuelnoj realnosti zato što 15,4% ljudi samo prati „Tviter“. Problemi su drugi.

Šta je poenta? Poenta je da sledimo primer EU ka kojoj idemo. Mi ovde imamo svoje zakone, imamo svoj Ustav. Ustav ne poznaje i ne prepoznaje privatnu i javnu ličnost, već ličnost i svaka ličnost ima pravo na svoj fizički integritet, na svoj psihički integritet, na svoje dostojanstvo. Ne možemo mi zato što smo u javnosti da budemo izloženi baražnoj paljbi sa svih mogućih strana. Zašto? Onako. Znači, ovde je na ispitu država, da svakog pojedinca zaštiti i zaštiti njegova Ustavom garantovana prava.

Sad ću vam dati primer. Izvesna političarka u Irskoj bila je izložena takvim seksističkim napadima na društvenim mrežama da je presavila tabak, tužila kompaniju koja obezbeđuje platformu za tu društvenu mrežu, dobila postupak i šta je sledeći korak bio? Ta kompanija je morala da izbriše sve gde se njeno ime i prezime stavljalo u taj mizogeni kontekst, sa svim metapodacima. To se zove pravo na zaborav, jer niko nema prava, iako će „Tviter“ da vam kaže, kad se požalite na to, da je to u skladu sa njegovom politikom. E, pa nije u skladu sa našim zakonima.

To je ono što SPAS i ja kao šef Pododbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije očekujemo u perspektivi – potpunu digitalnu suverenost i potpunu zaštitu podataka.

Daću vam još jedan primer, takođe, preslikan sa teritorije EU. Da li znate da svako ko ima bilo kakvo komunikativno sredstvo koje koristi internet od provajderea može da traži da proveri ko mu se kada kačio na telefon, na internet, na mejl ili bilo koji drugi nalog koji ima, jer i to je takođe pokušaj krađe podataka.

Dakle, ovo je vrlo, vrlo osetljiva i ozbiljna oblast, a da mi ne bi promišljali na ove načine, posebno u delovima koji se tiču infrastrukture, ko je odgovoran za podatke koji će ići tom mrežom, znamo da RATEL ima tu nadležnosti, ko je odgovoran za bezbednost tih podataka. Danas čak ni fizički ne morate da budete blizu nečijeg kompjutera, već je dovoljno da se prikačite na kabl i imate protok svih podataka, kako pojedincima, tako privrednicima, tako od države.

Postoji još jedan primer, ali sada sa druge strane, pozitivan primer iz velikog sveta, ali ne tako nama dalekog, dobre upotrebe tehnologije, a radi se o nečemu o čemu bih volela da gospođa ministar porazmisli. To je upotreba 3D printera. To je, inače, tržište koje se poprilično razvija u svetu i daću vam jedan koristan primer.

Radi se o Ostinu iz Teksasa. Tamo su osmislili da za ljude koji su ostali bez krova nad glavom 3D printerom naprave malo naselje. Taj printer koji koristi, naravno, savremenu tehnologiju ume za dva dana da izgradi dobar deo tog naselja. Reč je o pristupačnim kućama. Tu se, takođe, prave i skloništa posle prirodnih nepogoda, skloništa za napuštene životinje. Dakle, u nekoliko dana vi dobijate naselje.

Sledeći korak je bio da, pošto su beskućnici dobili krov nad glavom u ovom neoliberalnom sistemu koji je pao, samo im niko nije rekao da je kraj, sve veći broj ljudi ostaje bez krova nad glavom, pošto naravno razumeju da je jedna od bitnih potreba svakog čoveka da se potvrđuje radom, napravili su dobru infrastrukturu, dobru internet mrežu, obučili ih i uključili u programe od kojih su oni mogli da zarađuju za sebe u početku, a onda posle i da ostvaruju porodice.

Sad se vraćam na početak. Taj projekat je „Community first“ ili zajednica na prvom mestu. Ljudi su shvatili na koji način mogu da koriste savremene tehnologije da vrate tradicionalne vrednosti. Pazite, ja govorim o Teksasu.

Dakle, takvih primera je bezbroj. Da ne idemo dalje, još jedan pozitivan primer. Svi znamo velike razlike između razvijenog severa i nerazvijenog juga. Italija – osmislila je da na jugu Italije kuće prodaje za jedan evro. Uslov je bio da u nekoliko godina uložite oko 20.000 evra, postavite tu kuću u normalno stanje, oslobođeni ste poreza, možete da živite i da radite. To je bio poziv za digitalne nomade. Tako su oživeli nerazvijeni jug. Da ne pričam kad se desila korona, da su svi sa visokorazvijenog severa krenuli da beže na taj nerazvijeni jug u koji nisu hteli da ulažu, ali to je sad druga tema.

Dakle, ima nekoliko načina kako mi u perspektivi sve ovo što trenutno uzimamo kao pozajmicu, jer je vreme, novac je jeftin, možemo brzo da vratimo i da smanjimo jaz, da podignemo selo, da budemo konkurentni, da digitalno opismenimo decu, a da ne zapostavljamo vaspitnu funkciju obrazovanja. Potpuno sam uverena, evo ovako gledajući ove projekte, planove, programe, pogotovo iz oblasti digitalizacije, da se ide u dobrom smeru.

Ono na čemu treba posebno raditi jeste da se potrudimo da tehnologija ne oblikuje nas, da nam se kroz tehnologiju ne provuče ono što ne želimo i ne preotme nam ekonomiju i razvitak, ne preotme nam naše živote, znači treba samo mudro promišljati, i iznad svega ono što je jako važno jeste da svaki građanin ove zemlje ima osećaj bezbednosti i sigurnosti.

Upravo iz tog razloga naš Pododbor za digitalne tehnologije planira da u „Dejta centru“ u Kragujevcu, poslednje nedelje aprila, organizuje sledeće javno slušanje. To je drugo po redu koje će se ticati informacione bezbednosti i zaštite podataka.

Šta nam je cilj? Cilj nam je da do kraja dođemo do svakog građanina i približimo ovu revoluciju na najefikasniji i najrazumniji mogući način.

Završiću samo sa jednom činjenicom. Kada je „Ipsos“ radio istraživanje za 2019, a 2020. godine su objavili podatke, znate šta su bili odgovori kada su ljudi odgovarali na pitanje – šta koriste od digitalnih tehnologija? Većina njih je rekla da koristi „WhatsApp“, „Viber“, „Signal“, ali da ne koriste internet. Niko nije mogao da razume odgovor koje su ispitanici dali. Kako je moguće da neko koristi sve ove aplikacije, a da nije svestan da ta aplikacija može da se koristi putem interneta? Tu smo mi sada.

Znači, naš je zadatak da približimo digitalne tehnologije na najbolji mogući način, ubrzo završavam, hvala na strpljenju, da kažemo ljudima šta su izazovi i da država iza njih, a mi posebno kao zakonodavci, promišlja sve moguće aspekte kako bi unapredila kvalitet života svih građana Srbije.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, na strpljenju. Izvinjavam se na minutu prekoračenja.