NIKOLA SAVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 9. aprila 1959. godine. Živi u Nišu.

Diplomirani je mašinski inženjer, profesor stručnih predmeta u Saobraćajnoj tehničkoj školi u Nišu.

U dva navrata je biran za narodnog poslanika u Narodnoj Skupštini. Prvi put je izabran na izborima održanim januara 2007. Ponovo je izabran za narodnog poslanika na izborima u maju 2008. godine. Na mestu predsednika Opštinskog odbora SRS Niš-Palilula nalazi se od njegovog formiranja 2004. godine, kada je u Nišu od jedinstvenog Opštinskog Odbora formirano pet novih odbora SRS.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je i otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas razmatramo dve večite teme. Jedna su večiti studenti, a druga je večiti predlozi Vlade, odnosno Narodne skupštine Republike Srbije da se ovoj kategoriji studenata izađe u susret kako bi i dalje zadržali status studenta. Međutim, ovakvim pristupom ni izbliza nećemo rešiti ove probleme koji postoje u našem visokom obrazovanju.

Svrha obrazovanja je sticanje odgovarajućeg znanja, odnosno sticanje diplome kao ulaznice da bi moglo da se sa tim vrše određeni poslovi. Zato mi nije jasno zbog čega se ova stvar ne rešava na jednostavan način, zbog čega svima onima koji to žele i koji to mogu, koji to mogu sebi da priušte ne dozvoliti da studiraju onoliko koliko hoće Ovo, tim pre, ako znamo da je sada u modi da ljudi upisuju fakultete sa 40, 50, pa i više godina, da ne ulazimo u to kako ih završavaju i gde ih završavaju.

Jedna osoba koja je upisala fakultet sa 40 ili 50 godina nije stara za studiranje, a neko ko ima 30 i nešto godina produžio je svoje studije nekada iz opravdanih, nekada iz neopravdanih razloga, e takvoga treba sankcionisati u skladu sa Zakonom o obrazovanju. Dakle, SRS se zalaže da u ovom pogledu ne treba da bude nikakvog ograničenja. To bi vam bilo isto kao kada bi, recimo, nekoga kažnjavali zato što nije zasnovao radni odnos na vreme i onda ga kažnjavate – eto, nisi počeo da radiš na vreme, nećeš više moći da se zaposliš, jer ti si već prestario za radni odnos.

Moramo znati da činjenica da je neko završio fakultet, da je bio odličan student, da je imao visoki prosek, nije obavezna garancija da on poseduje veliko znanje i da će od takve osobe sutra biti veliki stručnjak. Imamo mnogo slučajeva gde su neki bili odlični studenti, ali to im nije donelo sreću. Nije im donelo ni materijalnu korist. Na ovaj način samo se vrtimo u krug i s jedne strane studentima izlazimo u susret, a s druge strane zakonskim propisima ih ograničavamo vremenskim rokom koliko će studirati.

Znamo da u svim zakonima iz oblasti obrazovanja postoje tendencije i namere da se forsira tzv. celo životno studiranje, a mi ovde određenu kategoriju studenata ograničavamo, po meni, sasvim bespotrebno. Nauka se stalno razvija. Sa naukom nikada nije moguće završiti, jer se stalno razvija i nauka ne poznaje nikakve rokove koje propisuje ministar ili Ministarstvo prosvete.

Jasno je da ovde postoje određeni problemi, ali takve probleme treba prepustiti fakultetima, da oni sami odrede nivo razlike ispita, nivo gradiva koji trebaju da polažu ti stariji studenti i ovde od jednog kolege smo čuli za jedna dobar primer u ovom pogledu. To je primer Ekonomskog fakulteta u Nišu. Naravno, meni kao čoveku iz Niša je poznata ta činjenica i zaista mogu da uputim sve pohvale ljudima sa ovoga fakulteta.

Mi imamo u našem obrazovanju da je nastupila, hajde tako da kažem, dekadencija, da je nastupila obrnuta evolucija. Međutim, niko se zbog toga ne uzbuđuje zato što ovaj proces nije vidljiv na prvi pogled, nije vidljiv golim okom i nije vidljiv trenutno, ali već sada oni koji se malo bave i koji se samo malo upuštaju u ovo, vide i osećaju posledice bolonjskog procesa koji je uveden u vreme DOS-a, pre petnaestak i više godina.

Bolonjski sistem obrazovanja probio se do svetinja nad svetinjama, do formiranja svesti naših građana. Lično smatram da bi nam bolje bilo da se probio do najvećih tajni ove države. Na taj način bi naneo mnogo manje štete nego što je slučaj sa ovim.

Ove, kao i mnoge druge stvari nasledili smo od EU i mi stalno upozoravamo da sve ono što dolazi iz EU nije dobro, jer znamo da je zapad jedina civilizacija u istoriji čovečanstva koja je imala razoran, poguban efekat po sve ostale civilizacije u svetu sa kojima je dolazila u dodir.

Danas imamo intelektualce koji od svog znanja, opšteg znanja, koriste od znakova interpunkcije samo „.rs“, ali zato, s druge strane, znaju sve druge stvari – kako se upravlja državom, kakve su planetarni odnosi, šta se dešava u kosmosu itd.

Takvima svaka kašika vode iz okeana pokazuje da u okeanu nema kitova. Dakle, moramo učiniti sve da se povrati ugled našeg obrazovanja, jer ovo sada što imamo ide u obrnutom smeru.

Mnoge stvari koje nam se naturaju iz EU već imaju svoje uporište još u vremenu nacizma, a ovo je posebno vidljivo u našem obrazovanju. Evo, recimo, nacisti smatrali da robovi Rajha moraju biti lišeni svakog obrazovanja i svake vrste umetnosti. Za takve je bilo dovoljno samo da znaju da čitaju da bi mogli da shvate njihove ukaze i njihove naredbe i da znaju najprostije melodije i tu se njihov nivo obrazovanja završavao.

Mi danas sa ovim bolonjskim procesom od gotovog pravimo veresiju, od jednog sasvim solidnog procesa obrazovanja došli smo do ovoga za šta još uvek nismo svesni i za šta ne znamo, barem ne svi ili većina, do čega će to sve dovesti.

Mene ovo podseća na Papuance koji su menjali zlato za staklene perle. Znači, imali smo sasvim solidan sistem obrazovanja, ali pod pritiskom EU ili već bilo koga, pristali smo na nešto što svakako nije dobro. Odustajanje od samog sebe sigurno vodi u propast.

Mnogi uviđaju da sa ovim stvarima nešto nije u redu, ali ne mogu da shvate šta to nije u redu, ne mogu da utiču na to, pa hajde, znaju da ovo ne može ni bolje, ni gore, po, hajde, nije zgoreg, neka se nešto dešava i na taj način prihvataju ono što je trenutno stanje.

Sa obrazovanjem ne sme biti igranja. Obrazovanje je ozbiljna stvar. Tu je potrebna doslednost, istrajnost itd, a svaka doslednost i svaka istrajnost se uvek isplati. Da je Sizif odustao, niko za njega ne bi čuo. Ovako, mi ćemo biti prva generacija u istoriji civilizacije koja će imati manje znanja na svom kraju nego sa svom početku. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. ovoga zakona i iz samog zakona se odmah može da zaključi da je ovo još jedan od zakona koji se donosi po preporuci EU. Doduše, kada je u pitanju EU i kada je u pitanju ova oblast, ne možemo sporiti da su u ovoj oblasti oni iznad nas i da neka njihova rešenja treba da primenjujemo ali ih ne primenjujemo na pravi način.

Nije sporno da se ova intelektualna svojina zaštiti. To je sasvim normalno, jer imali smo situacije da je bilo mnogo zloupotreba u tom pogledu, ali ovaj zakon govori i o patentima, recimo unutar jedne firme, jednog preduzeća, jednog poslodavca. Kaže se tamo da se neki ugovori potpisuju o tome ako je neko od ljudi koji je učestvovao u neposrednom procesu proizvodnje unapredio neke stvari, znači on treba da potpiše ugovor prema kojem će zaštiti tu svoju inovaciju, taj svoj pronalazak.

Međutim, potpisivanje jednog takvog ugovora ne garantuje da će zaista doći do zaštite odnosno do obezbeđenja intelektualne svojine i zato smatram da je trebalo usvojiti ovaj moj amandman, koji sam tražio da se na drugi, precizniji i bolji način definišu neke stvari. Međutim, Vlada nije usvojila ovaj amandman ali smatram da je ipak to trebala da učini. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Zakon o autorskim i srodnim pravima koji razmatramo kompatibilan je sa Zakonom o patentima čije smo razmatranje upravo završili.

Moram da priznam da je dobro što je Vlada uzela u razmatranje ovakvu jednu problematiku, jer intelektualna svojina je ozbiljna stvar i sa time ne sme da bude igranja.

Međutim, ono što nije dobro je činjenica da su mnoge stvari prepisane iz evropskog zakonodavstva koje su neprimenjive u našim okolnostima. S druge strane, imamo i stvari koje se ne primenjuju dovoljno. Sa ovim stvarima u EU, koliko god mi kritikovali nju, nema igranja, ali kod nas je sasvim drugačija situacija.

Mi imamo dosta autora, dosta autorstava, dosta autorskih dela, ali imao i slučajeve da ogromna većina autora nije dobila nikakvu satisfakciju za ono što su radili, ni novčanu, ni moralnu, niti bilo koju drugu. Čak, šta više, imamo i situacije da su pojedinci imali i problema na radnim mestima na kojima su zaposleni upravo zbog toga što su se trudili, što su radili ta autorska dela, pa su saplitani od strane kolega, zaposlenih, najčešće rukovodioca i tako dalje.

Imamo slučajeva gde su ljudi zbog svog autorskog dela, zbog svog autorskog rada i gubili poslove, gubili posao na onim radnim mestima gde su bili zaposleni ili su degradirani, pa su vraćeni na niže i slabije plaćena radna mesta.

To su stvari o kojima je ovaj zakon trebao da vodi računa, ali nisam primetio da se u zakonu o tome razmišljalo, jer kako stimulisati ljude da vrše autorska dela, da rade inovacije i slične stvari ukoliko im se ne garantuje nikakva sigurnost? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 50000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Niša (Odbornik) Grad Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2010 - 29.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 50000.00 RSD 11.06.2008 - 03.06.2016.
- Skupština grada Niša (Odbornik) Grad Mesečno 7000.00 RSD 29.06.2016 -
- Tehnička škola "12. Februar" (profesor) Republika Mesečno 48000.00 RSD 03.06.2016 -