NIKOLA SAVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 9. aprila 1959. godine. Živi u Nišu.

Diplomirani je mašinski inženjer, profesor stručnih predmeta u Saobraćajnoj tehničkoj školi u Nišu.

U dva navrata je biran za narodnog poslanika u Narodnoj Skupštini. Prvi put je izabran na izborima održanim januara 2007. Ponovo je izabran za narodnog poslanika na izborima u maju 2008. godine. Na mestu predsednika Opštinskog odbora SRS Niš-Palilula nalazi se od njegovog formiranja 2004. godine, kada je u Nišu od jedinstvenog Opštinskog Odbora formirano pet novih odbora SRS.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je i otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 19.06.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu. Kada se malo pogleda detaljnije ovaj izveštaj može se doći do nekih zanimljivih činjenica koje nije moguće naći na nekom drugom mestu.

Fiskalni savet je po definiciji nezavisno telo koje za svoj rad odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Koliko se ja sećam gospoda iz Fiskalnog saveta su prvi put ovde pred nama narodnim poslanicima i sada me interesuje šta je sprečavalo vas, odnosno predstavnike Fiskalnog saveta da se do sada nađu pred narodnim poslanicima.

Inače Fiskalni savet je telo koje u svom radu mora da se rukovodi nekim fiskalnim principima i njihova uloga je, ima više toga, ali njihova uloga se može svesti na tri osnovne stvari. Prva je da se ustanovi odnos javnog duga prema BDP, druga je stvar da se ustanovi odnos plate prema BDP i odnos penzija prema BDP.

Naravno, vi ste pedantno u ovom izveštaju koji ste dostavili nama narodnim poslanicima ovde dali te parametre i ono što mene interesuje, vidimo da je iznos plata u odnosu na BDP negde oko 9%, a odnos penzija u odnosu na taj isti BDP negde oko 11%.

Ako ovo uporedimo sa nekim prethodnim vremenima možemo videti i zaključiti da je ovde zaista došlo do određenih pomaka u odnosu na ono vreme kada su ovu državu vodili neki drugi, međutim, nikako ne smemo shvatiti da je stanje dobro. Naprotiv, imam mnogo toga što može da se zameri i vama iz Fiskalnog saveta i naravno, ljudima koji vode ovu državu.

Svi ovi podaci koji ovde imamo baziraju se na nekim statističkim istraživanjima, a znamo svi da statistička istraživanja nisu uvek baš najpouzdanija. Statistika nije baš uvek najpouzdanija nauka. Ima ona izreka koja definiše statistiku, kaže – „Statistika je tačan zbir netačnih podataka“. Tako da, uvek i ove podatke koje ovde imamo moramo uzeti sa rezervom.

Ideja da se uvede red u fiskalne oblasti je naravno dobra ideja i mi to pozdravljamo, mi iz SRS to pozdravljamo, i pozdravljamo ovo što je gospodin Pavle Petrović rekao ovde da što se tiče završnog računa budžeta na kojem mi neprestano insistiramo da će se i o toj stvari ubuduće i te kako voditi računa, jer sam budžet bez završnog računa budžeta ne znači mnogo, jer jednostavno nema načina da se utvrdi kako se troši novac. Inače, kad je u pitanju novac, tu postoji jedna izreka koja kaže – „Tamo gde je novac, tamo je uvek neka zamka“.

Videli smo u ovom izveštaju da se govori i o reformi javnih preduzeća sa osvrtom na Železnice Srbije, gde je jedino došlo do određenih transformacija, neću baš da ponavljam šta se sve tamo desilo.

Takođe smo iz ovog izveštaju videli, koji ste nam dali ovde, kada je u pitanju javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", da tu postoje određeni problemi koje ste ovde naveli i koje mi svi znamo, i običan čovek i običan građanin. Znači, tamo imamo prekomeran broj zaposlenih, znamo da postoje gubici pri prenosu i transportu energije i znamo da su plate u tom javnom preduzeću iznad onih prosečnih plata u ostalim sektorima Srbije.

Ako sa druge strane znamo da, nažalost, veliki broj građana Srbije živi u dosta teškim okolnostima i na granici egzistencije, to je jedan od najvećih problema sa kojim se naše društvo susreće.

Ono što je pozitivno i što želim da pohvalim je činjenica da se polako vraća poverenje u fiskalni sistem Srbije. Zaista, to je stvar za svaku pohvalu. Poverenje u fiskalni sistem je jedan od glavnih stubova na kojima počiva fiskalni sistem svake države, jer bez poverenja u fiskalni sistem, u banke, tu bi došlo do velikih turbulencija, do velikih problema, što bi uzdrmalo ne samo državu i sistem kakva je naša, nego i mnogo jače, ozbiljnije i veće države nego što smo to mi.

Iz tog razloga, poverenje u finansijski sistem je od izuzetnog značaja i, na svu sreću, kao što vidimo, to poverenje se polako vraća. Ono, naravno, nije još na onom nivou na kojem bi trebalo da bude, ali, jednostavno, ipak tu postoje određeni pomaci.

Iskoristio bih ovde priliku i prisustvo gospodina Pavla Petrovića da ga pitam da li je u nadležnosti, u ingerenciji vašeg Fiskalnog saveta, da li su u nadležnosti provizije koje određene banke zaračunavaju za određene transakcije? Naime, i sam sam ovih dana, tačnije juče, imao potrebu da uplatim neki simboličan iznos, ne ovde kod nas nego u jednoj od susednih država, odnosno bivših republika SFRJ i mnogi građani Republike Srbije imaju tamo i rođake i prijatelje itd. i imaju često potrebu da uplate neke iznose po osnovu ostavinskog postupka ili, jednostavno, ima ljudi koji imaju roditelje u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, pa i u Crnoj Gori, gde treba da im uplate račune za mobilne telefone. Pošto platni promet ne funkcioniše, ili ne funkcioniše na onaj način kako to običan čovek pretpostavlja da treba, eto, ja sam imao priliku da recimo za neki simboličan iznos od nekih 10-15 evra jedna banka, mogu da vam kažem i koja je u pitanju, tražila je proviziju 3.400 dinara. Znači, da bi uplatili 10 ili 15 evra, provizija je skoro 30 evra. U pitanju je "Unikredit" banka. Da li je to u vašoj nadležnosti i da li nešto može da se preduzme po tom pitanju, da bi se te stvari nivelisale? Jer, zaista, veliki broj građana Srbije ima potrebu da vrši te novčane transakcije sa bivšim državama SFRJ i u pitanju su uglavnom simbolični iznosi, a provizije su izuzetno velike. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 19.06.2019.

Jel možete vi da se, kao Fiskalni savet, svojim autoritetom, što kaže kolega Mirčić, založite kod Narodne banke da se ipak te stvari dovedu u neku razumnu meru? Jer, nije logično i nije normalno da, recimo, za neki iznos, platite dva ili tri puta veću proviziju nego što je sam iznos.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Gledajući ovaj zakon, najvažnije je ono što se iz toga vidi, da se zakon donosi iz razloga što pojedine odredbe zakona koje se odnose na nadležnosti glavnog rada nisu dovoljno precizne, nisu dovoljno jasne i ne daju mogućnost nosiocima vlasti u glavnom gradu da reaguju na pravi način. Ovo je uglavnom tačno, međutim, problem ovog novog Predloga zakona je u tome što i ovaj novi tekst Predloga zakona takođe ima odredbe koje su apsolutno nejasne. Neke su nelogične, čak ima i stvari koje su međusobno kontradiktorne.

Ovo o čemu govorim se posebno odnosi, kada su u pitanju komunalna mreža, rekonstrukcija komunalne mreže, njena izgradnja, cena itd. Tako se na jednom mestu u zakonu kaže da vršilac komunalne delatnosti je dužan da obezbedi razvoj, zaštitu i održavanje komunalnih objekata. Nisam siguran da je ovo baš najbolje, najsrećnije rešenje, jer praksa kao i mnogo puta do sada će demantovati ove stvari.

Naravno, svi mi znamo da svaka država u svetu, pa i država Srbija ima svoj glavni grad. Glavni grad je nešto što je posebno. Glavni grad je po pravilu i najveći grad u jednoj zemlji, mada znamo i sami da ima drugačijih situacija. Ima mnogo država gde najveći grad nije glavni grad, nego su administrativna sedišta neki drugi gradovi i to se donosi iz nekih strateških razloga.

Zato smatram da ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS treba razmotriti i prihvatiti, jer sigurno će poboljšati tekst ovog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 50000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Niša (Odbornik) Grad Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2010 - 29.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 50000.00 RSD 11.06.2008 - 03.06.2016.
- Skupština grada Niša (Odbornik) Grad Mesečno 7000.00 RSD 29.06.2016 -
- Tehnička škola "12. Februar" (profesor) Republika Mesečno 48000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39