Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Amandman na član 22. podneo je moj kolega Nebojša Stefanović i pokušao je da reguliše član 22, da se u stavovima 2. i 3. godina 2011. zameni godinom 2015. Obrazloženje je bilo da je amandman u skladu sa podnetim amandmanom na član 13. Predloga zakona.
Da bi građanima bilo jasnije, pročitaću član 13. i ovaj amandman, koji je podneo gospodin Nebojša Stefanović, a usko je vezan za amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta, koja ga je izuzetno dobro i obrazložila.
Član 13. Rok za prodaju akcija i udela: ''Akcijski fond je dužan da akcije i udele proda do 31. decembra 2008. godine, odnosno najkasnije u roku od šest meseci od dana prenosa akcija, odnosno udela, u Privatizacioni registar, ako su akcije, odnosno udeli, preneti u Privatizacioni registar posle 30. juna 2008. godine.''
Ovaj rok, kako je predviđeno Predlogom zakona, suviše je kratak. Prodajom akcija u tako kratkom roku smanjiće se njihova kurentnost na tržištu, pa će, samim tim, i cena po kojoj mogu biti prodate, biti niža od realne. Moj kolega Nebojša Stefanović je želeo da se produži ovaj rok na 2015. godinu da bi svi bili u ravnopravnom položaju.
Obrazloženje zašto se ne prihvata amandman je: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je period od tri godine dovoljan da nosioci prava odluče da li će da zadrže akcije ili će da ih prodaju. Prolongiranje roka bi značajno uvećalo troškove i otežalo tehničku sprovodljivost ovog člana, i stvorilo dugoročni trošak, odnosno obavezu za budžet Republike Srbije koju bi bilo nemoguće kvantifikovati. Ne ukazuje se na potrebe i celishodnost da Republika Srbija snosi troškove prodaje akcija za one građane koji odluče da dobijene besplatne akcije drže na duži rok u svom posedu".
Stvarno mi je žao što ministar Dinkić nije tu, pa da nešto raspravimo. Ostao je dužan da mi odgovori, ne samo meni nego i javnosti Srbije, po kom osnovu je gospodin Đelić bio oslobođen plaćanja, da li kao strani državljanin Francuske ili bilo koje zemlje gde je bio - Ukrajina, Rusija, Poljska. Iz Poljske su ga izbacili, pa su mu zabranili ulazak. Tu sigurno nije državljanin, ali da se sazna gde je on državljanin.
Hteo bih da pitam gospodina Dinkića - zašto u ovom zakonu plasirate lepu priču o besplatnoj podeli akcija, a onda ograničavate građane Srbije koji će dobiti te besplatne akcije? Na koji način – to su obrazlagale moje kolege, posebno gospodin Stupar. I statistički i analitički je dokazao da vi tu, faktički, ništa ne poklanjate, nego deca dobijaju ono što su zaradili očevi, čak i dede, nešto što je bukvalno nasledno pravo.
Ovde se bukvalno vrši pritisak na akcionare da u što kraćem roku prodaju svoje akcije i sada se dozvoljava, po vama, da ćete vi platiti brokerske usluge, otvaranje računa i svega ostalog. Do sada u praksi, svako ko je želeo da izađe na berzu, morao je da preda zahtev za berzu, za akcije, da da najveću ponudu, najnižu ponudu do koje hoće da ide, da otvori račun koji je on plaćao i da plati sve transakcije na berzi.
Sve transakcije su plaćane preko brokera. U ovom zakonu je predviđeno da će Vlada Republike Srbije neći tenderom najpovoljnijeg brokera koji će da zastupa sve ove akcionare.
Zašto će Vlada da nađe najpovoljnijeg brokera i po kom to tenderu? Zašto se ne dozvoli zdrava konkurencija, pa će svaki građanin koji dobije besplatne akcije da izabere svog brokera, otići će tamo gde mu se nude uslovi, gde su najmanji manipulativni troškovi i gde smatra da je taj broker dobar, da će zastupati njegove interese i da će prodati po najvišoj ceni, jer kada vi dajete akcije, da bi svi građani znali, vi dajete i onu donju granicu akcija do koje hoćete da idete.
Red veličina, ako su akcije trenutno 12.000 tržišne, vi možete da napišete da je najniža cena 10.000. Broker koji nije savestan i koji može iz nekog interesa da radi za neku drugu stranu, on može da proda po toj najnižoj ceni od 10.000, a da je mogao da proda i po 11.900. Ovde se otvara sumnja, čim vi navodite građane na jednog brokera, navodite građane da moraju da prodaju u roku od tri godine, jer posle toga će biti trošak za državu i onda će se stvoriti nešto što će štetiti državi. Neće ništa štetiti državi. Zašto se vrši pritisak na građane da prodaju što pre?
Sistem berze je bukvalno strogo regulisan ponudom i tražnjom. Što je veća ponuda, akcije će da padnu. Što je veća potražnja za akcijama, akcije skaču. Kada vi njima sugerišete da prodaju što pre akcije, vi onda njih dovodite u stanje zablude, da oni izađu na tržište, da svi daju. Ono što sam objašnjavao, mi smo takav narod - bolje vrabac u ruci nego golub na grani, pa svi potrče da prodaju. Garantujem, preko ovoga sada neće akcije koje vi podelite vredeti hiljadu, ako sugerišete građanima da moraju u tom roku da prodaju.
Šta ako neko od građana ne želi da proda, želi da zadrži? Objasniću zašto svaki građanin treba da zadrži akcije i da namerno ne izađe na tržište. Zato da bi, ako se prodaju i privatizuju uspešna preduzeća, gospodin Dinkić je pričao o "Galenici", a nas dvojica smo pričali mnogo o "Galenici" i tek ćemo da nastavimo priču i dalje, svaka uspešna firma kad iskaže završni račun, znači akcionarsko društvo, ona iz svojih sredstava dobiti daje, odvaja sredstva u dobit akcionarima i to je tzv. dividenda.
Svaki akcionar koji zadrži svoje akcije po broju akcija će dobiti dividendu. Interes akcionara koji veruju u to preduzeće, a kako je rekao gospodin Dinkić izuzetno su jaka preduzeća koja ćemo privatizovati, pa zašto bi sada neko prodavao ako zna da će samo na osnovu dividende moći da dobije mnogo veće pare nego što je vrednost akcija.
Ovde se namerno vrši sugestija da se prodaju što pre akcije, da bi neko kupio te akcije i da bi došao u položaj da on može da diktira i uslove na tržištu i sve ostalo. Žao mi je što ministar nije tu, vratiće se on.
Pokazaću vam da ova, kako je jedan moj kolega rekao "traljava" privatizacija vaša, mislim da je gospodin Buha to odlično rekao, ovaj naziv je najbolji naziv za ovu privatizaciju koju vi nama predlažete.
Da bi se to potkrepilo činjenicama, neću vam navesti ni jedan primer gde mi možemo da pričamo o nekim firmama koje mi znamo ili bilo šta, nego da vam dokažem kako vi sprovodite traljavo privatizaciju i vaši direktori ne znaju sami šta će sa vama da rade.
Konkretno, gospodin Bulat, koji je direktor "Internacionala CG" Beograd, firma u restrukturiranju, on se obraća Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, gospodinu Nebojši Ćiriću, pomoćniku ministra, Agenciji za privatizaciju, gospođici Vesni Džinić, direktoru i
gospodinu Branislavu Zecu, izvršnom direktoru, 3.12.2007. godine.
Kada se vaši direktori, koje ste vi postavili da rade za vas, kada se oni žale na vas i oni vam ukazuju na malverzacije, zloupotrebe i krađe, što ću vam pročitati ovde, ona možete tek da zamislite kako ostali koji su, da kažem nezavisni direktori ili, ne daj bože, po vama, iz neke druge stranke, ali vi to odmah poskidate.
Sada ću vam pročitati. Kaže: "Dostavljamo vam primedbe i sugestije na Nacrt programa restrukturiranja u kojima je sadržan i stav Kompanije ICG, na dopis BDOBC Ekcel, od 20.11.2007. godine". Inače, BDOBC Ekcel je firma koja vrši procenu, ona radi konsalting, ne znam čija je to trenutno firma, ali od nekoga iz vlasti je sigurno.
Oni stavljaju suštinsku primedbu, Kompanija ICG, a to je da dostavljeni nacrt ne sadrži sve elemente iz člana 13. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekta privatizacije, "Službeni glasnik RS", broj 52/05, od 21.6.2005.godine, što ćemo konkretizovati u daljem tekstu naših primedbi.
Da ne bih čitao sve, pročitaću samo ono što je najbitnije. Kažu: "Delatnost društva i poslovanje, na strani 10, kod profitnog centra CG Trejd i profitnog centra CG Spoljna trgovina, brisati logo "Geneks". Kod CG Trejda je izostavljeno da se u sastavu ovog profitnog centra nalazi i prodavnica na graničnim prelazima, kao i magacinski prostori". Znači, to ste sklonili i to neće ići u privatizacioni deo. Ko će da kupi to, to će da se raspravi.
Kaže: "U skladu u navedenim, u delu gde se pojedinačno govori o povezanim stranim licima, strane 10. i 11, treba dati podatke za Internacional Forte trejding DOO, Beograd, prema sledećem: Forte trejding DOO osnovan je ugovorom 2.12.1999. godine između kompanija Internacional CG - 51% i Forte trejding spols SRO, Prag, Republika Češka - 49%, upisano u sudski registar 22. februara 2000. godine, pod brojem 8FI1108. Pretežna delatnost je posredovanje u prodaji goriva, ruda, metala".
Pa kaže: "prevedeno u registar privrednih subjekata rešenjem od 3. juna .2005. godine. Nema zaposlenih. Poslove iz registrovanih delatnosti obavljali su zaposleni Poslovnog centra "Spoljna trgovina" Kompanije Internacional CG.
Na strani 11. netačni su i pravno neutemeljeni navodi da je CG Budva DOO, nakon što je povukla svoj novčani ulog, prestala da postoji kao pravno lice. Povlačenje nenovčanog uloga nije uslov gašenja firme...
Gospodine Albijaniću, da li mogu da pričam, a da mi vi ne pričate iza leđa? Znam da vama nije interes ovo što čitam, ali sada preterujete.
"Na strani 17, u okviru datih cena za hotel "Kontinental", treba navesti da date cene važe za standardne sobe i apartmane, a da su cene de luks i jednokrevetnih soba 205 evra, za apartmane 390 eura". I tu su hteli da ukradu.''
Sada dolazimo do mnogo boljih stvari. "Na strani 20. pogrešno je dat naziv CG apartmani - Mala kula. Treba da stoji CG apartmani - biznis prostori i navedeno treba da stoji u celokupnom tekstu nacrta. Na strani 25. u odeljku - Jugoturs, netačno je konstatovano da Jugoturs plaća proviziju u iznosu od 12%. Upravo je suprotno, Jugoturs naplaćuje navedenu proviziju po svakom ugovoru o alotmanu".
Pogledajte šta se sad izbacuje, da bi se smanjila vrednost firme. "Tačka 4. Aviogeneks, dat netačan podatak sedišta, Poslovni centar Aviogeneks, Narodnih heroja 43, sedište Kompanije ICG, u čijem sastavu je i poslovni centar Aviogeneksa, Vladimira Popovića 8. U okviru materijalnih sredstava kojima Aviogeneks raspolaže treba uvrstiti i jedrilice sa vitlom, kao i radionice sa pripadajućom opremom i alatima.
Takođe treba napomenuti da knjigovodstvena vrednost data u tabeli za avioagenciju iz 2005. godine, čak smo i te avione malo sklonili da umanjimo i to.
Imovina preduzeća na strani 31. u odeljku 1.1.1, hotel Kontinental Beograd, pogrešno je utvrđena spratnost. Da li se to sad namerno umanjuje broj spratova da bi bila manja vrednost hotela? U skladu sa prepisom izvoda lista nepokretnosti br. 31-37 treba da stoji - pored 10 spratova, i jedno prizemlje i jedan podrum. Bukvalno je eliminisano. To je velika vrednost, naročito na toj lokaciji.
U odeljku 1. tačka 1. tačka 2. CG apartmani i Poslovni centar Mala kula, pogrešno je utvrđena spratnost. Kod apartmana u skladu sa prepisom izvoda iz lista nepokretnosti br. 31-37 treba da stoji spratova osam, prizemlje jedan, potkrovlje jedan. Kod Male kule treba da stoji - spratova sedam, prizemlje dva i jedno potkrovlje.
U odeljku 1. tačka 1. tačka 3. teniska hala, osim površine objekta treba dodati površinu zemljišta pod zgradom, koja iznosi 26 ari 51 metar kvadratni, na kome kompanija ima pravo korišćenja. Ovo posebno ističemo imajući u vidu izuzetnu vrednost koje je ovo zemljište na toj lokaciji, a koje u funkciji objekta može imati uticaj u postupku prodaje.
Nabraja se dalje, treba dodati i odeljak Energana. Uopšte nije uračunat kompleks Energana, nije ni stavljen u procenu firme i onda se kaže da treba precizirati tačan broj objekata i stambenih jedinica koji se u obliku službenih stanova koriste na Kopaoniku i u Raškoj. Na Kopaoniku 102 stambene jedinice i četiri u Raškoj. Ko koristi te službene stanove u Raškoj i čije je to vlasništvo?
Šta je tu sve izostavljeno? Kaže - u delu nabrajanja ugostiteljskih objekata brisati ''Ski-bajf čilere'' i dodati ''Ski-bajf krs'', ''Ski-bajf jaram'', restoran Bonđorno i restoran Hani-bani, kao i kafe lokali Žice i Barton. Dodate su sledeće nepobrojane nekretnine, košarkaški tereni, teren za bič-volej, teniski tereni i tereni za male sportove. To je jedan čitav niz hronoloških stvari koje su preskočene, i na kraju se vezuje i za Geneks prebijanje dugova i svega ostalog.
Sad kad taj direktor koji pripada vašoj stranci, ne može da izađe na kraj sa Ministarstvom za ekonomiju i Agencijom za privatizaciju, šta ostale firme da gledaju, još je ova firma u restrukturiranju. Odmah da kažem da su skijališta Srbije pod ovim patronatom internacionala CG, ali da kažem da su zvali invalidi Srbije, koji su uputili redovan dopis da im se smanje cene žičara, ski liftova i ostalog i da su dobili negativan odgovor, da ne može da im se smanji cena.
Ako su ljudi hendikepirani, država je u obavezi da im pomogne. Ako će država da se obogati što će udruženje invalida da ode na zimovanje, na oporavak i rekreaciju i da mora da plaća punu cenu, ako će država tu izgubiti, onda neka vam služi na čast. Ako će ova država i na invalidima da zarađuje, onda je to najveća sramota.
Apelujem na sve građane, kad dobiju ove akcije, mora da se obrati ministar pre dobijanja, po kom to osnovu ste vi izračunali broj akcija koje ćete podeliti građanima. Znači da vi već sad znate procenu svih ovih firmi koje ćete privatizovati. Ako znate koliki broj građana ima pravo, ako znate koliko ćete akcija da podelite, morate da imate osnove odakle da krećete s matematikom.
Pitanje je kako je procenjena ova vrednost i apelujem na građane - nemojte da prodajete akcije da ne bi neki tajkuni, sumnjivi tipovi kupili vaše akcije. Čuvajte akcije, pa ćemo videti da li će te firme dobro poslovati, a sada sve te firme dobro posluju, polazim od Galenike pa nadalje, možete da vrtite glavom koliko god hoćete, dokažite da Galenika loše posluje. To što ste vi pokrali kad ste došli 2000, to je druga priča.
Čuvajte akcije, videćemo, svaka firma koja bude dobro poslovala, dobićete dividendu i mnogo će vam više vredeti. Ako svi istrčite na berzu, što hoće Dinkić i svi ostali, kupiće vam po mnogo manjoj ceni. Jedno je nominalna vrednost, drugo je tržišna vrednost.
Čuvajte akcije, nemojte se zaletati da prodajete, ionako je to oteto od roditelja, dede, babe, majke, oca, pa sad poklanjamo deci. Svaka čast, svako dete treba da dobije akcije. Ako ste mislili da kupite omladinu da bi glasala za vas i da ih dovedete u neko stanje zablude, teško ćete moći. Zna se za koga će omladina i svi radnici da glasaju, srcem za Tomislava Nikolića.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da se obratim po Poslovniku, članovi 225. i 226.
Sinoć se desilo u novobeogradskom naselju Ledine da su građani, nemajući drugi način, pošto su se obraćali Elektrodistribuciji i gradu, sedam dana već nemaju struju, pod ovim temperaturama, minus sedam-osam, sa malom decom, morali su da iskoriste jedinu priliku, a to je da mirnim protestom izađu na ulicu, da zatvore taj deo prema Surčinu.
Niko im se nije obratio, ova informacija iz Elektrodistribucije je bila da trafo ne može da izdrži.
Sada vi vidite koji je to red veličina, to vam je 350 domaćinstava.
Inače, to je početak Ledina, Surčinski put, najveća i najduža ulica, gde su ljudi uredno platili priključke i sve je legalno, već godinama žive tu i uredno plaćaju. Ostali su bez struje, nemajući gde, izašli su na ulicu i zatvorili su put.
Bilo je prisustvo i milicije, moram stvarno da kažem da su se izuzetno korektno poneli pripadnici milicije, gospodin načelnik Puzović sa Bežanijske kose, i sve je proteklo u mirnom toku, ali jednostavno, niko nije želeo da im se obrati, niti da im se uključi struja. Sedam dana po ovim temperaturama je stvarno nešto što je nepodnošljivo i što nije prikladno, kažem, to je Novi Beograd, legalno je naselje, sve je stabilno, sve je plaćeno. Preko puta je Grand kafa i njihovo parkiralište koje svetli kao Las Vegas, a ovde građani Ledina nemaju struje. To je neki problem koji se već dešavao.
Iznosio sam ovde, sa ove govornice, letos nisu imali vodu, a sada zimi nemaju struje i ne znaju više šta da rade. Zakazali su, ako im se ne bude uključila struja i danas, da će nastaviti protest od 18,00 časova. Moram da kažem da su se stvarno korektno građani ponašali i njihov predstavnik gospodin Kovijanić je lepo obrazložio zašto nije bilo moguće da se nekako drugačije dobije struja, nego su morali da izađu na ulicu i da traže svoja prava i ono što su uredno platili da to ostvare.
Oni su platili uredno za sve trafoe, sve dozvole i to je naselje koje tri godine postoji, a oni koji su uzeli pare, trebalo je da razmisle da li će ti trafoi da izdrže tolike potrošače.
U međuvremenu su se drugi pojavili na Ledinama, kažem, Grand kafa i ostali, koji su veliki potrošači na štetu građana. Oni imaju struju, a građani sa malom decom se smrzavaju, jer nemaju drugo alternativno grejanje.
Tamo nije prošao gas da bi imali rezervno grejanje, ljudi su se oslonili na to da imaju struju. Ko ima drva, on će se grejati, ali vi mora da znate da ipak mi živimo u 21. veku i da je to neprikladno u Beogradu, a možemo da zamislimo šta se dešava na drugim mestima. Hvala.
Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 12. Kako bi građanima bilo jasno o čemu se radi, ovako glasi član: ''Predmet prodaje je 70 posto kapitala koji se privatizuje, osim ako propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, odnosno uslovi i način pojedinih privrednih i drugih delatnosti nije drugačije uređeno. Procenat kapitala koji se prodaje u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom čiji pravni položaj, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti nije uređen posebnim propisima, određuje Vlada. U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa ovim zakonom, prodaje se celokupni kapital ili imovina.''
Sada ću objasniti na šta se moj amandman svodi i, po meni, gde bi tu bile prednosti kada bi se usvojili ovi amandmani i mnogo bi bilo bolje regulisano ne samo ovaj član, nego celokupna privatizacija, naročito ovih javnih preduzeća gde je država većinski vlasnik.
Amandman koji sam podneo na član 12. stav 1, 2. i 3. Predloga zakona glasi - u članu 12. u stavu 1. procenat "70" zamenjuje se procentom: "49". U stavu 2. posle reči "određuje Vlada" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "a najviše do 49 posto". Stav 3. se briše. Moj motiv je bio, ne samo ovo što smo pričali i što su poslanici SRS i ostali poslanici davali amandmane, da bi se popravio ovaj Zakon o privatizaciji, koji je izuzetno bitan, ne samo za građane, nego i za državu Srbiju.
Samim tim kad bi mi ove firme, preduzeća, javna preduzeća, a znamo i sami da je sada priča oko NIS-a, energetski sistem bi se prodavao, Aerodrom, Galenika bi ušla u ovaj deo, to su firme strateški vrlo bitne za Srbiju. Naročito ako krenemo od NIS-a, davali bi mogućnost da neko ko kupi 70% akcija NIS-a bio bi monopolista. Bukvalno bi bio monopolista i mogao bi nam određivati kako cene derivata, tako bi se sve to provlačilo na dalje, a samim tim bi taj vlasnik mogao da utiče na kreiranje kursa dinara zbog povećavanja cene energenata i ostalog.
Kada bi se sada pogledao EPS, mi kada bi ušli u ovu privatizaciju kako je predloženo ovde sa 70%, to bi stvarno bilo pogubno za srpsku privredu. Ako vi nekome prodate 70% EPS-a, to bi stvarno bilo nešto što bi kupac koji bi kupio EPS, on bi mogao da svojim diktiranjem cena bukvalno da nas dovede u takvu apsurdnu situaciju da bi on diktiranjem svojih cena podigao i cene svih ostalih cena na malo.
Jednostavno bi mogao da određuje da li će da izvozi struju. Mogli bi čak da dođemo u situaciju da on svojom odlukom i svojim bordom direktora može da odluči da jednostavno neće sada da snabdeva Srbiju strujom, nego bi mogao jednostavno da izvozi svu tu struju.
Kada se dotaknemo ovoga zašto smo mi išli na 49%, smatramo da je 49% prodaje kapitala nešto što garantuje Republici Srbiji i njenim građanima i akcionarima ovih javnih preduzeća da će država voditi razvojni put ovih firmi. Država će se truditi da socijalni program bude urađen da se sindikati pitaju, da jednostavno sve te firme budu još jače firme, da se dokažu kroz razvojni program, socijalni program prema zaposlenima, kroz zapošljavanje, kroz nešto što će donositi više i para u budžet i sve ostalo.
Drugo, firme koje će se baviti i trudiće se da steknu sve licence ISO kvaliteta, da poboljšanje kontrole kvaliteta bude na maksimalnom nivou, gde bi se moglo odraziti, kada kažem kontrole kvaliteta naročito mislim na Galeniku, koja će biti predmet privatizacije po ko zna koji put u ovom hronološkom nizu, gde je sigurno kontrola kvaliteta na visokom nivou i da će to biti nešto što bi bilo apsurdno da se većinski kapital proda.
Zašto baš tih 70%? Sada ću vam reći, uzeću primer jedne firme koja objašnjava zašto 70% nije poželjno da se proda. Uzeću vam primer firme "Posavina" Obrenovac. Datum prodaje na aukciji je bio 14. 09. 2006. godine. Procenat ukupnog prodajnog kapitala baš tih 70%. Prodajna cena je bila 56 miliona 309 hiljada dinara, početna cena. Investicioni program koji je bio određen tu pet miliona 268 hiljada dinara. Kupac je "Intereksport d.o.o.", društvo ograničene odgovornosti, znači da odgovara sa svojim kapitalom, dva stola, tri stolice i to mu je to.
Kupac je bukvalno za 11 puta kupio firmu jeftinije "Posavina", jer je procenjena vrednost neto kapitala iste firme 11.178.785 evra, po podacima dobijenim iz firme. Manjinski akcionari, a ima ih 675 članova, nisu u organima upravljanja, što je nezamislivo. Po broju akcija oni moraju da imaju glas i moraju da budu u skupštini akcionara.
Ovde je očito kršenje baš tog dela, gde se vidi da većinski vlasnik čini preko 70. Njemu više nije interes ni da otkupljuje taj deo akcija, ali može da manipuliše, da zloupotrebljava sve ove ostale podatke. Reći ću vam kako je to ispalo, kako se zloupotrebilo.
Kupac poseduje veliki broj firmi, a i dalje kupuje preduzeća, čak i na imena članova porodice. Primer, Trgovinsko preduzeće u Šidu vrši preregistraciju firme, uzima kredit, iako postoji zabrana suda za isto. Ako uzme kredit, a zabranjeno je, on daje hipoteku na nešto što bukvalno on još nije ni postao, nije postao vlasnik.
Robne kuće, da bi znali svi to, "Posavina" koja je imala najviše svojih maloprodajnih velikih objekata, a to su Robne kuće u Obrenovcu, sada niko tamo ne radi, oni izdaju sada pod zakup to. Naplate zakupnine za 2006. i 2007. godinu nisu išle preko žiro-računa preduzeća. Kontrola od strane Agencije bila je više radi proforme. Firma je ta ista preregistrovana, velika je veza između Agencije za privatizaciju i rukovodstva te firme. Veliki falsifikat je izvršen u preregistraciji.
Ministre, kada se uvidi takav neki prestup, to bi trebalo odmah raskinuti ugovor i pokrenuti sankcije protiv toga ko je radio. Firma "Posavina" je osnovana 1946. godine, a novi vlasnik je nju preregistrovao i navodi da su je osnovali 2002. godine, a kao direktor se vodi gospodin Velimir Smolić, iako je čovek, isti taj gospodin, došao u Obrenovac tek krajem 2006. godine. Nije mogao ni fizički tu da bude.
Drugo, da ne pričam da je to javna priča da neko iz strukture vlasti je u toj firmi, mogao bih još mnogo primera da ispričam o svim ostalim događajima i firmama. Reći ću i primer Aerodroma "Nikola Tesla", da ne ponavljam šta je rečeno o gospodinu Krištu, ali me interesuje kako to da poslodavac koji je došao, gospodin Krišto, a pre njega gospodin Nedeljković, ima pravo da ukine sindikalnu organizaciju koja ni sada ne postoji, da se bukvalno vrši pritisak na zaposlene na Aerodromu "Nikola Tesla" da odu sami dobrovoljno i da će za to dobiti šest neto plata.
Nije urađen ni socijalni program, niti da se proglase tehnološkim viškom, niti bilo šta drugo. A sada kada bih krenuo od Aerodroma "Nikola Tesla", mi znamo i za VIP salone i pare koliko su otišle, pare koje su otišle generalnim direktorima po povoljnim uslovima i sve ostalo. Planira se da se otpusti 400 radnika.
Imam još podataka, ali evo kada je došao ministar, voleo bih da baš pričamo oko Galenike. Gospodine ministre, tu sam pričao i prošli put, gospodin Đelić je bio tu, ali on nije baš nešto upućen u Galeniku, vi mnogo bolje poznajete situaciju u Galenici.
Znate da je Galenika onim transformacijama koje su bile i vlasničkom strukturom od gospodina Milana Panića, pa nadalje, sve podelom na Galenika lekove i na Galenika holding, menjala već svoju vlasničku strukturu, da je posle došlo i do tužbe, protivtužbe gospodina Panića. Gospodin Panić je dobio na sudu u Parizu, koliko se sećam tri miliona odštetnog zahteva. To su sve radnici Galenike iz svojih sopstvenih prihoda platili.
Gospodine ministre, voleo bih da vi objasnite gde su se te pare izgubile, koje su bukvalno odvajane i radnici Galenike su sami isplatili ono što je neko drugi zabrljao. Oni su morali da ispravljaju krive Drine i da plate odvajajući od svojih ličnih dohodaka, oni su sve to lepo isplatili.
Mi znamo kako je bilo 5. oktobra, šta je bilo. Već su 6. upali sa maskirnim kapama u Galeniku, nisam konkretno mislio na gospodina Dinkića, nije on tada ušao, ali zna problematiku Galenike, uzeli su pare koje su našli u trezoru, dinare i devize, i onda se krenulo na rasparčavanje Galenike.
Konkretno ću vam reći, gospodine Dinkiću, Galenika u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Rusiji ima ogroman svoj kapital, svoja odmarališta, čak i neke procesne delove proizvodnje smo imali, a ništa se nije od toga vratilo imovini Galenike. To se sve dešavalo u periodu vladavine DOS-a, u periodu 2001. godine.
Posle toga je došao onaj period razvojne i pravljenja nove fabrike još za vreme Panića kada je on došao tu. Ta fabrika i dalje stoji nezavršena. Postavio sam gospodinu Đeliću pitanje, a postavljam i vama - čiji je interes da se ta fabrika ne završi ovoliko godina i da se ne uzme kredit, iako su Italijani nudili? Kada sam to spomenuo, onda je gospodin Đelić rekao - da sada ćemo uzeti kredit od Italijana i završićemo tu fabriku i ići će Galenika napred.
Galenika je firma koja je sigurno velika firma, dobra firma, sa tradicijom u Evropi i u svetu. Drugo je problem što je Jugohemija i Habitfarm, firme koje žele da uzmu monopol na ovom našem domaćem tržištu.
Drugo, interesuje me, gospodine ministre, gde su akcije Galenike, koja je imala akcije u Komercijalnoj banci, u Jugohemiji, nema nigde sad da se spominje gde su te akcije, koja je vrednost akcija, nego jednostavno sve što je bilo od Galenike to se sve raščistilo na sve strane, a onda dođe gospođa Slavica Radović, ona pokupi svoja sredstva, gospodin Stripčić pokupi svoja sredstva, ne kažem svoja, nego sredstva od radnika koji su pošteno radili, a to je na pravom mestu ženska populacija koja radi u tri smene.
Pa se planira i ono što sam rekao da se izmesti ampulno odeljenje u Tursku, Portugaliju, tako da bi se Galenika što više osiromašila i da bi Galenika došla, da bi neko kupio te akcije Galenika i onda će nam on određivati.
Šta će se desiti, gospodine ministre, kada se proda 70%, to je većinski kapital, dođe većinski gazda i kaže - sada zabranjujem da se radi, da se proizvodi u Galenici penicilin. Ministra to i ne interesuje, on onako čavrlja.
Šta će se desiti s time, a šta će se desiti sa najpopularnijim lekom kako ste vi došli 2000. na vlast, sa bensedinom? Reći će – nema ni bensedina. Neće ovaj narod nikako moći da se normalizuje, uz ovo sve što im se dešava.
Očito da je princip privatizacije koju vi zagovarate 70% nešto što je vrlo loše.
I sad vam kažem, neko kad kupi 70% akcija i postane 70% vlasnik kapitala, on onda nema ni toliko veliki interes da otkupljuje i onih 30% akcija. Jednostavno, on ima većinu.
Drugo, to što on ima, onda može da vrši pritisak i na zaposlene i na sve ostale strukture kao što su sindikat, da ih ugrožava kroz posao, da nema uopšte razvojnog puta, da jednostavno napravi neki socijalni program, a po zakonu znate svi 10% poslodavac ima pravo da otpusti radnika, da ih pošalje na biro, bez objašnjenja i proglašenja tehnološkim viškom, tek preko 10% vam je nešto što mora da se radi socijalni program i sve ostalo.
Kažem i za EPS, vi ćete da prodate i EPS 70%. Dođu kupci, kupe ovi tajkuni, koji ionako drže taj resor oko elektrodistribucije, i oni odrede cenu struje koju neće moći nijedan građanin koji pošteno radi da plaća. Kažu – sad nećemo da vam damo struju, sad ćemo malo da izvozimo mi struju, a vi ćete da se smrzavate usred grejne sezone.
Drugo je privatizacija JAT-a. Možemo mi da privatizujemo JAT, pa će drugi da lete, ali aerodrom ne može. Ne može da se privatizuje aerodrom, jer će onda nama neko da određuje kontrolu leta i kad će da lete, pa kad će biti aerodromske takse. Ionako su nam sad najveće takse sigurno u svetu.
Galenika, to sam vam rekao, i sve ovo, NIS Jugopetrol, ako njima date više od 70%, ko dođe on će diktirati cenu nafte i naftnih derivata.
Neće se to samo odraziti kroz cenu nafte koju će građani da plaćaju, nego će sve ostale energente da povuče, odmah će skočiti cene na malo, sve će cene da poskupe robe i šta ćemo onda da pričamo, o čemu ćemo da pričamo? Onda ćemo da pričamo – loše smo uradili zakon, tj. vi ste uradili loše zakon, ali će tad biti kasno jer će neko već da uzme.
Dalje, taj koji ima 70% kapitala, da li stvarno mislite da je njemu interes da on toliko ulaže sad u firmu kad ima većinu, niti mu je interes da štampa akcije ili da iz dobiti izdvaja u razvojni plan da firma napreduje, da kupuje osnovna sredstva, mašine, snabdeva nove pogone, da širi proizvodnju, da nove programe uvodi, da deli dobit sa akcionarima, da izdvoji sredstva u dividendu koju će akcionari da dobiju.
Svi ovi akcionari do sada su bili pošteni, pa su plaćali tu dobit, za razliku od gospodina Đelića koji nikada nije platio, a vi kao ministar za ekonomiju, vi bi trebalo da pokrenete prijavu protiv gospodina Đelića i njegovih akcija u Meridijan banci.
I tu ste napravili presedan, pa ste u taj zakon ubacili zakon da neko ko je čuvao akcije tri godine sad neće plaćati porez na dobit. Kako su svi ovi ljudi plaćali porez na dobit? To je direktno napisano zbog gospodina Đelića.
Da vas pitam samo još nešto, ministre. Pošto vidim da mi gospodin Albijanić već suflira da mi vreme polako ističe, naše vreme tek dolazi, da vas samo pitam: po kom to osnovu i zakonu stranci koji kupuju naše akcije ovde, od naših uspešnih firmi, ne plaćaju porez na dobit kad prodaju?
Građani će to prepoznati i 20. januara – Srcem za Tomu - a kad dođe pravi domaćin, gospodin Toma Nikolić, nećete ni vi, gospodine Dinkiću, moći to da radite što radite, a posebno i gospodin Đelić i ostale strukture vlasti koje po ovome sve što rade zloupotrebljavaju vlast. Hvala.