Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, predlog zakona o privatizaciji očito ima više motiva koji se uklapaju u trenutnu političku situaciju, naročito sada kada se već i zvanično zna da će početi predsednički izbori.
Više razloga ima za sumnje u ovaj zakon. Evo, ja ću navesti neke. Na prvom mestu, u izbornom, propagandnom i komercijalnom delu ovaj predlog zakona je da bi se ministri i pojedine strukture vlasti dodvorili građanima, da bi postigli što bolje rezultate na predstojećim izborima. Kao što se vidi ovde u nastavku, postoji sumnja da će ponovo doći bukvalno do pljačke društvenih i javnih preduzeća koja su još ostala za privatizaciju i da će to biti sve na štetu građana Srbije i zaposlenih u tim preduzećima.
Kada se pogleda ovde, dolazi se do zaključka da u zakonu nisu date mogućnosti da ne može biti privatizovano više od 49%, nego se ide baš na soluciju 70%. Znači, interes je da kupac koji bude došao, koji kupi firmu, bukvalno automatski bude većinski vlasnik i postići će već u startu 70% vrednosti akcija. Onda se nameće pitanje da li će njemu biti interes da otkupi i onih 30% akcija koje će biti emitovane.
Znači, kada on bude imao već u startu 70%, zaposleni koji će po nekom osnovu steći akcije ili će želeti da kupe akcije svog preduzeća neće moći tu nešto specijalno da zarade niti da dobiju dividende zato što taj vlasnik neće imati interesa da kupuje - zašto bi još ulagao pare iznad tog dela kad je i onako postao većinski vlasnik i nema interesa da još više ulaže i da stiče još veći broj akcija.
Očito je da će preostali deo državnog i društvenog kapitala otići u ruke tajkuna bliskih vlastima. Kad bismo sada pogledali sve ove firme koje su privatizovane i koje su ušle u proces privatizacije, uvek se dolazi do toga da su ljudi koji su to kupili strahovito bliski današnjoj vlasti, i uopšte vlasti od 2000. godine, naročito su bliski nekim delovima ministarstava i pojedinim ministrima.
Usput, kroz ove privatizacije koje su bile urađene, sve privatizacije koje će biti odrađene daju nam sumnju da će neko tu na provizijama zaraditi velike pare i da će to biti smišljeno da bi se neki bogatili, a da će radnici ostajati na ulici. Evo, evidentno je, moje kolege iz SRS naveli su i primere privatizacija koje su loše odrađene, a i firmi koje su u stečajnom postupku, da dolaze stečajni upravnici iz vaših redova, firme propadaju i dalje i neće ni otići u privatizaciju jer neće imati šta da ponude.
Vidi se i u ovom zakonu da se nabrajaju krivična dela zbog kojih neće moći neko da konkuriše i da bude u mogućnosti da kupi neku firmu u privatizaciji, ali, s obzirom da su ljudi koji kupuju ove firme bliski vlasti, a da mogu da se smatraju da imaju osnova za nekakva kriminalna dela, što se svakim danom sve pojavljuje i u novinama, evo primer gospodina Caneta Subotića ili "Caneta Žapca", kralja duvanske mafije, firma Futura plus, protiv njega je raspisana i međunarodna poternica, pa, eto, on širi, razgranava svoj biznis ne samo po Beogradu, nego po celoj Srbiji, pa je to sad malo nelogično. Sada se pitam da li će ministar da poništi sve ove privatizacije koje je on uradio, Štampa, Politika, Futura plus, pa će jednostavno radnici koji su imali ugovore, franšize sa Politikom opet dobiti pravo na svoje vlasništvo.
Kroz ove zakone se vidi da konkurenciju možete vrlo lako da suzbijete sami ako želite. Možete da stvorite neku veštačku aferu i da onoga ko je pošten, najbolji ponuđač na tenderu, krivično osudite. Imate poluge vlasti i pravosuđa i onda možete bukvalno da eliminišete svaku konkurenciju.
Agencija za privatizaciju je dobila preveliko ovlašćenje u likvidaciji subjekta privatizacije. U članu 4. obrađujete slučajeve pokretanja likvidacije subjekata. Likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu i na naknadu za stvorene troškove. Sad se odmah i ministar tu postavi i kaže - ministar je nadležan za posao i privatizaciju, određuje visinu nagrade i naknade.
Samim tim, znači, ministar može, iz nekih svojih subjektivnih i privatnih razloga, u interesu neke zarade, da postavi likvidacionog upravnika, da im on određuje velike troškove, da mu obrazlaže kako su to troškovi koji su se javili u poslovanju i da jednostavno stiču zajedničku korist.
Još sam hteo da kažem, u ovom obrazloženju, o razlozima donošenja zakona kaže se - dodatno imajući u vidu potrebe da se privredni ambijenti i budžet Republike Srbije zaštite od priliva kapitala koji potiče iz kriminala, korupcije ili pranja novca, uvedena su određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova za učešće.
Sad, gospodine ministre, pitam vas, ako tu ima dokazanih činjenica, evo, rekao sam vam konkretno i za Stanka Subotića Caneta, i mnogima je, kad bi pogledali privatizaciju, koji su sad tu postali vlasnici svih firmi, znači sve oprošteno. Ono što su oni radili, to se više ne važi i njima je to sve legalizovano, oni su svi čisti. E, sad ovi novi koji se pojave, a koji vama ne odgovaraju, neće moći nego ćete vi dokazati da je tu bilo pranje novca, na koji način su stekli sredstva po kojima su kupovali i preduzeća i sve ostalo.
Ovde se baš nameće ko je podoban vama, ili ako je stranački dobar, u vašoj je stranci, vi ćete njega zaštiti, ukinućete mu svu konkurenciju i omogućiti mu jednostavno da može da radi šta hoće i da se širi na štetu ostalih preduzeća i sve ostalo.
Evo, nabrojaću vam baš konkretne primere. Pričali smo i o stečaju. Moje kolege su iznele ove podatke koje smo čuli. Juče sam bio u Prijepolju. Stvarno su došli ljudi iz "Limke", koja je bila gigant veliki, koja sada ne radi, tri godine uopšte nisu dobili platu, stečajni upravnik je određen iz Užica, rasprodata su osnovna sredstva, mašine, znači nemaju nikakvu perspektivu. Ljudi su jednostavno na ivici egzistencije. Stvarno je katastrofalno da za tri godine nisu primili platu niti imaju neku perspektivu.
Navešću primer i Obrenovca. Iz svih tih silnih privatizacija se vidi da imamo prava da sumnjamo da je ovo poboljšanje privatizacije. U Obrenovcu je bukvalno deset hiljada trenutno nezaposleno. Tu su sprovedene privatizacije u "Bori Kečiću", ''Našoj školi'', ''Posavini'', ''Komgrapu'', ''Prvoj iskri'' - Barič, PKB-u, tu su ''Dragan Marković strugara'', ''Bora Marković'' i ostale firme.
Znači, svi ljudi iz firmi koje su u Obrenovcu privatizovane su sad na ulici, naročito oni iz ''Posavine''. ''Posavina'' je velika trgovinska kuća koja je imala izuzetno dobre objekte u centru Obrenovca i po drugim mestima, koja je otkupljena zbog poslovnog prostora koji se izdaje Kinezima i svima ostalima.
Videli ste juče slučaj, dolazili su mali akcionari firme ''Posavina''. Gospođa je, od stresa i teškog života, ne primaju nikakva sredstva, jednostavno akcije su im namerno na tržištu smanjene na 500 dinara, pala ovde u nesvest, pružena joj je pomoć. Obraćali su se više puta i Ministarstvu i svemu ostalom.
Ovo što smo pričali o principu podele akcija, SRS stvarno nema ništa protiv toga da se besplatno podele akcije svim građanima Srbije od punoletnih pa nadalje, ali, samo nešto da kažem, sumnjam, gospodine Đeliću, a vi se ovako dosta dobro razumete u akcije, u dividende, kapitalnu dobit, da će građani, svi koji dobiju akcije, ovo što je gospodin pričao o edukaciji svih akcionara, šest meseci će trajati to sve, pokazalo se kroz neku genezu pojave akcija i privatizacije, uopšte brokerske kuće, da su naši građani nepoverljivi pa idu za onom logikom - bolje vrabac u ruci nego golub na grani i prodaju se brzo akcije.
Znamo da i berza počiva na sistemu ponude i tražnje – ako je veća ponuda akcija, biće im smanjena vrednost. Nominalna i tržišna cena akcija su dva totalno suprotna i dijametralno različita pojma. Možete vi da napišete da je vrednost akcija i da ćete podeliti svima po hiljadu evra, ali ne možete da diktirate berzi kako će na tržištu da se određuje cena.
Može se desiti da će na kraju, na tržištu, kada naši građani (a možemo i da sumnjamo da je ovo urađeno u marketinške i izborne svrhe), svi pohrle da prodaju te akcije jer su bukvalno dovedeni do pitanja opstanka i egzistencija im je ugrožena, da bi dobili bilo kakav izvor sredstava, pa će onda za te akcije za koje ste vi rekli kako će svako dobiti po hiljadu evra, dobiti sto evra.
Gospodine Đeliću, mogu da vas pitam, nisu svi građani stručnjaci u oblasti akcija kao vi pa ste u Meridijan banci. Ja sam taj Sekulić koji vam je stalno postavljao pitanje, pa ste vi meni odgovorili da Vlada nije nadležna da mi da odgovor i potpisali Božidar Đelić. Ja sam vama postavio pitanje.
Postavljam pitanje, gospodine Đeliću: Po kom osnovu ste dobili akcije, ili kupili, ili ste dobili za konsalting usluge koje ste pružali? Po kojoj vrednosti? Gospodine ministre, koja je bila vrednost tadašnjih akcija? Pošto ste vi bili u Meridijan banci, sigurno je uspešno poslovala, koliko je iz dobiti odvojeno u dividendu? Ako je na vaših deset miliona akcija odvojeno samo deset posto, vi ste dobili, znači imate vrednost 11.000.000.
Drugo me interesuje, pošto ste vi rekli da niste bili u sukobu i da ste to uredno prijavili, ili se posle pričalo da ste vi to prodali – kad ste prodali, koja brokerska kuća je obavila transakciju, ko je kupio, po kojoj ceni?
I, što je najbitnije za sve građane, za ove akcionare, da vidite kako treba pošteno da se radi, a ne kao ministar Đelić, nego pošteno, čim prodate akcije, odmah morate ići u svoju opštinu gde živite da prijavite da ste prodali pa će se videti da li imate kapitalnu dobit. Znači, pričam o onim akcionarima koji već imaju akcije, ja sam među njima. Mi smo istog momenta kad smo prodali morali da odemo u svoju službu prihoda da prikažemo po kojoj smo ceni nabavili akcije, kupili ili kako smo dobili, po kojoj smo prodali i da platimo 20 % poreza na dobit.
Sad vas pitam, gospodine ministre, vi živite, koliko ja znam, na opštini Zvezdara: U kojoj ste vi to opštini platili? Ako ste prodali akcije, da li ste i u kom roku uplatili porez na dobit tih 20%? Znači, po logici stvari, vi ste morali dva miliona evra protivdinarske vrednosti da uplatite. To bi se znalo i to bi se videlo. Mislim da bi vam predsednik opštine dao ključ, počasni ključ te opštine, da budete počasni građanin.
Nego, nas interesuje kako ćete vi građane da ubedite, mi nemamo ništa protiv toga da se stvarno podele akcije i da građani svi dobiju, ali kako građani da veruju da će to sve da bude pošteno i da to nije u marketinške izborne namene, kad ministar koji je ovde, potpredsednik Vlade, zovem ga ministar, navikao sam nekako da je bio ministar, kad on prvi nije pokazao i dokazao da li je pošteno dobio akcije, kako je stekao akcije, kako je stekao dividendu, po kojoj ceni je kupio, da li je platio porez na dobit kao što ostali građani plaćaju?
Kako bilo ko da veruje da gospodin Đelić, potpredsednik Vlade, stoji iza ovog zakona? On ga obrazlaže ovde prvi, a vidi se da je to čovek koji je konkretno prekršio zakon i meni odgovara da Vlada nije, kaže, nadležna da mi odgovori na ova pitanja i potpisuje Božidar Đelić. Pa, nisam ja pisao tamo nekom iz inostranstva, pa sad jurim neke druge valjda. Vama sam konkretno postavio pitanje i sad vam ponovo postavljam pitanje.
Reći ću vam i što se tiče ovih likvidacija. Evo, Železnička zadruga konkretno, njeno sedište je u Gavrila Principa u Beogradu. Ona ne radi već dve godine, zbog nekih odluka bivših ministara, sadašnjih ministara. Ljudi su tu ulagali svoje depozite. Jednostavno, Železnička zadruga je ugašena, nemaju ljudi nikakva sredstva, nemaju ništa, niti mogu da se nadaju nekoj perspektivi.
Građani se onda pitaju dokle će da se uništava sve što je dobro za građane u ovoj državi, da li će se rešiti slučaj Železničke zadruge u korist građana, tj. klijenata te zadruge, da im se isplate depoziti, ulozi kojima se ova država, odnosno ova vlast, i te kako koristi. Ako i kada se budu isplaćivali depoziti, da li će se isplaćivati sa kamatom na vremenski period za koji je država, odnosno ova vlast koristila? To je isto primer šta je urađeno.
Čujem da ste, izvinjavam se, nisam stvarno bio tu, spomenuli primer "Galenike". "Galenika" je veliki sistem bio, sigurno najjača firma u Jugoslaviji, ne samo u proizvodnji lekova. To je bio veliki gigant, a onda se pojavio onaj čudotvorac Milan Panić, podelio na "Galeniku lekove" i na "Galeniku holding".
Znate i sami kako je sve to bilo sa Panićem, šta su radili. Tu su i neke naše kolege poslanici, koji su ga zastupali pravno. Mislim na gospodina Batića, on ga je pravno zastupao. Zna se i kako su ušli u firmu 2000. godine, posle 5. oktobra, ko je ušao sa Panićem. Nije tajna da su u "Galeniku" tad upali kako gospodin Panić tako i maskirani ljudi. Upali su u "Galeniku", preuzeli "Galeniku", u džakovima su se iznosile pare i sve što su bili našli u trezoru "Galenike" su izneli i niko ni ne zna šta se tamo dešavalo. Otuđena je imovina "Galenike".
Evo, kako će se to smanjiti. Smanjuje se, a samim tim se smanjuje i vrednost svake firme. Otuđena je vrednost "Galenike". Gospodine potpredsedniče, pričali ste o "Galenici". Inače, radim već 23 godine u "Galenici", tako da znam proces, od razdvajanja na holding, gde je bio gospodin Branković i kada je "Galenika", gde je gospodin Panić, pa do svih ostalih problema koji su se dešavali, do suđenja u Parizu, Arbitraže i sve.
Postavljam pitanje: Zašto je otuđena imovina "Galenike" u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Rusiji, od ulaska DOS-a 2001. godine u "Galeniku"?
U 2001. godini, nameštenik DS-a, posle odlaska gospodina Panića i njegove ekipe, gospodin Zvonko Ostojić, uveravao je radnike da se sprema otimačina i pljačka "Galenike". Po njegovim saznanjima radnici imaju pravo na akcije u vrednosti tadašnjih 22.000 nemačkih maraka pre zamene marke u evro. U tom vremenu se sabotira izgradnja nove fabrike za čvrste i tečne oblike, koja je započeta 1995. godine na 50. rođendan "Galenike". Sabotira se i modernizacija našeg giganta pa, gledajući iz ove perspektive, postaje jasno i zašto im gospodin Ostojić ne daje novac, jer imaju profitere i "Jugohemija", "Habitfarm" i sve ostale firme, koje su to bile. Znamo svi da je prodat i "Prolek" u Beogradu, velika zgrada, i tu je bukvalno sve otišlo u neke sumnjive tokove, novac se ne zna gde je.
Sad postavljam pitanje oko "Galenike". Radnici "Galenike" su bili bukvalno, kad bi se sve to sagledalo, obmanuti tri puta za dobijanje akcija. Kako je došlo do transformacije kapitala "Galenike" (zatvoren je sastanak bio i zatvoreni tip akcija), iz a.d. u a.d.d.p., znači iz akcionarskog društva u akcionarsko društvo društvenih preduzeća, tj. akcionarsko društvo državno preduzeće u srazmeri 49%-51%.
Zatvoreni je tip akcija. Znači, dogovor do kojeg se došlo je da akcije ne može da ima više od 100 ljudi.
Postavljam pitanje: Ko su ti ljudi, među tih 100, koji imaju akcije? Ko su ti ljudi koji poseduju akcije ovog giganta? Gde su akcije od udela kapitala u "Hemofarmu", u ''Komercijalnoj banci'' i "Velefarmu"?
To je što se tiče "Galenike", koja će doći na red. Ali, jednostavno "Galenika" je firma koja je sigurno bila najjača sa lekovima, a sada se predviđa, evo, da bi znali ljudi kako će "Galenici" da se smanji dobit, kako će da se umanji vrednost "Galenike", predviđa se da se izmesti proizvodnja dela "Galenike" u Tursku i u Portugal. Sprema se da se proizvodnja ampula izmesti u Tursku, takođe i u Portugal.
Sad mene interesuje i postavljam pitanje svima da li građani Srbije imaju više poverenja u "Galenikine" lekove ili u "Galenike" iz drugih država i zemalja. Ovo je način kako se firme, kao što je "Galenika", srozavaju, smanjuje im se vrednost i jednostavno se otežava rad i život svih zaposlenih.
Evo, navešću primer JP Aerodrom "Nikola Tesla". I ono će doći na red. Znamo mi sve ove afere oko VIP salona i svega ostalog. Sada je završni udarac. Mislim da je, pošto je bio gospodin Nedeljković 2003/04. godine, pa je on nasledio VIP salon aferu, pa idemo dalje.
Sada je generalni direktor ovaj poznati, kako ga zovu ''sedmica loto'', gospodin Krišto, član G17 plus, takođe bivši direktor Narodne lutrije Srbije, koji i dalje nastavlja da se kocka ali se sada kocka sa životima i porodicama zaposlenih u tom preduzeću. Po stupanju na dužnost, posle tek desetak dana, donosi plan racionalizacije radne snage (na osnovu čega, kad ih je i onako malo zaposlenih, 600 njih), nudeći im neki program dobrovoljnog napuštanja firme, što sledi ako zaposleni ne prihvataju da dobrovoljno napuste firmu, a priprema se podela besplatnih akcija građanstvu, sad se vrši pritisak na ljude da uzmu to malo što imaju i odlaze.
Zaboravio sam da kažem, ako se to stvarno ostvari, da se prebaci proizvodnja jednog dela "Galenike" u Tursku i Portugal, ostaće 2.000 ljudi bez posla, posebno ženske populacije, koja je tamo izuzetno zastupljena, vredne su, rade, tako da je ovo baš primer kako se firme koje su dobro poslovale svode na minimum, kako se radnici ostavljaju na ulici. Građanima Srbije će dobro doći te akcije da bi preživeli, ali se plašim da neće biti ta vrednost i neće moći da dobiju tu vrednost.
Gospodine potpredsedniče, voleo bih da izađete i odgovorite na ova pitanja koja sam vam postavio, a ujedno ćete možda ubediti građane, a ne verujem, da se ovo sve iskreno radi, sa željom da se brine o građanima i da je to nešto što će doneti ravnopravnu podelu svima.
Evo, ja ću biti slobodan pa ću vam reći: da li vi znate, gospodine potpredsedniče, za stari sistem privatizacije, na primer, da su neke firme, evo konkretno "Galenika", "Fitofarmacija", imale deo holdinga tadašnjeg, sada je to akcionarsko društvo, da se delilo.
Možda je sad degutantno pričati o nekom periodu, ali zašto ne, treba reći nešto što se pokazalo u praksi kao dobra podela. Šezdeset posto je išlo zaposlenima besplatno, 30% je išlo u drugi krug i 10% je išlo u PIO. Svi ti radnici koji su kupili akcije, ili koji se nisu zatrčali da prodaju, dobijaju uredno dividende, pošto firma posluje dobro, znači odvaja se iz dobiti u dividende, pare se dobijaju.
To je princip privatizacije koji se pokazao i onda je bio dobar. Ne kažem da ga treba sad ponovo vraćati, ali vam samo kažem kako je i ranije bilo, niste vi sad došli pa nama objašnjavate šta je privatizacija i šta je sad nešto novo, kao da smo mi laici toliko. Poštujem to što ste bili u Francuskoj i sve što ste radili, ali niste pokazali na primeru dobrobiti ovoj zemlji nego samo kao dobrobit vama.
Vi ste najveću dobrobit ostvarili sebi u Meridijan banci i sada očekujem da izađete, da odgovorite javno na sva ova pitanja. Mislim da su to stručna pitanja, da nismo toliki laici da ne bismo znali šta su dividende i šta je porez na dobit i sve ostalo. Zahvaljujem.