Samo sekund i gotovo. Apostrofirao sam tu utakmicu, znate zašto? Bilo je objavljeno u medijima da će biti utakmica, to je stvarno bio sportski događaj, lep događaj na Marakani, uz intoniranje himni, zastave i reprezentativni dresovi.
Ali, znate šta je tu bila poenta, svi smo svedoci, bilo je zabranjeno gledaocima da uđu na stadion, iako su gledaoci bili ispred stadiona, na insistiranje gospodina Aleksandra Vučića, kada rekao – ako se ne budu pustili gledaoci mi nećemo igrati, svi smo se mi kao drugovi, prijatelji, sportski drugovi, složili da se ne igra bez publike. Pa, znači, na toj utakmici nije bilo potrebe da se izbegavaju navijači. Šta, da li je neko pomislio da će se doneti neki transparent?
Evo, završavam sa rečenicom, šta će se desiti kada naši navijači donesu, što bih i ja doneo i bio bih uz taj transparent, ''Kosovo je srce Srbije''?
Šta će, možda će neko da nas uhapsi sve po stadionu, da li će to kod nekoga da izazove neku nacionalnu uvredu ili nešto drugo? Da vam kažem, kada se igrala ta značajna utakmica i tada su želeli da izbegnu da ima gledalaca, ali na insistiranje gospodina Vučića i svih nas, gledaoci su ušli, ali tragično je bilo što su samo 50 propustili od njih 500 koji su čekali ispred stadiona.
Čega su se plašili, protiv Rusa, da će možda biti neki incident? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika, potpredsednika i tri člana saveta Državne revizorske institucije je nastavak i potvrda kontradiktornosti samog Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. To je, u vezi sa članovima 17, 18. i 19, izuzetno dobro obrazlagao naš kolega gospodin Krasić. Videli ste i sami da uloga predloženih kandidata za predsednike, potpredsednike i članove ne može da bude ostvarena zato što oni već rade u institucijama koje se finansiraju iz budžeta i to je nespojivo. U samom startu to je sukob interesa.
Postavlja se pitanje da li ste vi njih predložili da bi oni prošli ili ste ih predložili da bi ih se otarasili, kao nekih svojih kadrova koji nisu toliko kvalitetni, jer ste znali da ne mogu po zakonu biti izabrani. Ono što je koincidencija, da krenem od ovih zahvalnica pojedinih kandidata koji se zahvaljuju strankama koje su ih kandidovale, to je, za početak, kapara, sad će se gospođa zahvaliti, a kada bude izabrana, mnogo više će se odužiti stranci koja ju je predložila.
U članu 12. ovog zakona se kaže: "Delokrug i način obavljanja poslova službi institucije, unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuje aktom institucije, koji na predlog predsednika institucije donosi savet." Dolazimo do toga zašto ste predložili baš ove kadrove. To je zato i urađeno, da bi kadrovi koji budu izabrani mogli da se oduže svim strankama koje su ih predložile i svim kadrovima koji će stajati iza njih. Sada će predsednik institucije saveta napraviti sistematizaciju radnih mesta u savetu i onda će po stranačkim kriterijumima, ko ga je zadužio, ko se kome zahvalio, on zapošljavati kadrove iz tih stranaka. Tako ćemo stvoriti jedan savet koji može da broji 10, 20, 30, 40 ljudi, nema ograničenja koliko će da broji, jer će uvek moći da se kaže da je obim posla toliko veliki da mora da se zaposle kadrovi i da se proširi posao.
Imamo tu još neku koincidenciju; članove 17, 18. i 19. ću preskočiti jer je gospodin Krasić to dobro elaborirao i svima stavio do znanja kako je to stvarno urađeno protivzakonito. Ovo što sam rekao nastaviću u kontinuitetu sa ovom pričom.
Tu je član 33 - spoljni stručnjaci ili, kako se to kaže u narodu, spoljni saradnici. Zašto dolazimo do toga - spoljni stručnjaci? Znači, "institucija u postupku revizije može angažovati spoljne stručnjake radi obavljanja određenih poslova iz svoje nadležnosti, ukoliko revizija zahteva posebno specijalističko znanje kojim institucija ne raspolaže".
Sada meni nije jasno zašto se uopšte osniva institucija koja u startu priznaje da može da se desi da ne raspolaže nekim posebnim znanjima. Spoljni stručni saradnici u revizorskom delu instituta, znači, to je neko veštačenje u ekonomskoj, finansijskoj sferi.
Možemo napraviti jedan dobar institut, ali se može desiti da kadrovi koji budu zaposleni u institutu, koji su kadrovi nekih stranaka, nisu stručni kadrovi i onda ćete uvek imati opravdanje i objašnjenje da morate uzeti nekoga sa strane, da morate njega platiti, a zna se da su spoljni stručni saradnici, to su tzv. ugovori o delu, izuzetno dobro plaćeni.
Ovde se čak navodi da spoljni stručnjak institucije mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo. Normalno je da se podrazumeva da i onaj ko je u instituciji mora sve to da ima. Ako sve to ima, postavlja se pitanje čemu član 33, gde bi trebalo da uzmemo... Čak se navodi da bi spoljni stručni saradnik mogao biti fizičko ili pravno lice, to je sasvim normalno, ali da može biti angažovan i kao pravno lice, kao firma, ili kao fizičko lice iz inostranstva. Kad dođe neko iz inostranstva, kako će to biti plaćeno, koliko će to sve da košta i po kom kriterijumu ćemo mi odrediti, tj. ovaj savet će odrediti osobi iz inostranstva, naročito ako je to fizičko lice? Ovde je stranački kriterijum, ali kako će se gledati sa strane, kad se dovede neko sa strane? Imamo pravo da sumnjamo da će se dovesti neka osoba koja će biti na strani vladajuće koalicije.
Ono što je još nelogično, to je član 35; lepo se kaže šta bi trebalo program revizije da obuhvata svake godine: budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajući broj jedinica lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava i odgovarajući broj javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koja je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava.
Staviću akcenat na član 35. u stavu 5. Znači, odgovarajući broj javnih preduzeća. Da budemo iskreni, zna se koji su predstavnici javnih preduzeća, koji su direktori javnih preduzeća, ko je u upravnim i nadzornim odborima. Znači, to su sve kadrovi trenutno vladajuće koalicije. Revizorska kuća i ove institucije, kada dođe tamo, a članovi su pojedinih stranaka... I da nisu članovi pojedinih stranaka, čim ih je stranka angažovala znači da imaju obavezu prema toj stranci.
Nameće se pitanje da li će oni, ne hteti, nego smeti da budu pošteni u svom delu posla, pa da uđu u javna preduzeća gde je npr. direktor javnog preduzeća iz DS-a, pa će sad on doći, naći će mu revizijom da nije poslovanje bilo pravilno u finansijskom smislu ili kroz dokumentaciju, kako će se to njemu omogućiti da on ima svoj integritet, da ima nezavisnost posla koji obavlja, ako se zna da iza te javne ustanove ili javne firme i javnog preduzeća stoji direktor koji je član neke stranke koja je uticajna u toj stranci. Videćete da će doći do sukoba interesa, i to sukoba interesa onih koji rade u revizorskoj kući i sukoba interesa javnih preduzeća i direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora.
Uzeću primer opštine Novi Beograd. SO Novi Beograd je donela odluku da neće angažovati eksternog revizora. Zašto neće angažovati eksternog revizora?
Kada bi došao neko sa strane, on bi ustanovio sve prekršaje u Javnom preduzeću Poslovni prostor i u samoj opštini, od javnih nabavki do ostalih manipulacija i mahinacija koje su se dogodile.
Zašto je napravljen izbor ovih ljudi? Baš zato da ne bi mogla da se proširi istina o malverzacijama u javnim preduzećima, u bankama, u opštinama i na lokalnim nivoima. To je nešto što se stavlja do znanja da nije primereno i da je ovo što je rečeno izuzetno nekorektno.
Bilo je mnogo lakše i korektnije da se raspiše jedan konkurs, gde bi Skupština i mi poslanici ovde mogli da odlučujemo o svakom članu.
Ovako je dat spisak želja svih stranaka i predloženi su ljudi koji će morati da se na bilo kakav način, a prevashodno će imati moralnu obavezu prema strankama koje su ih predložile, oduže njima. To automatski stvara dozu nepoverenja u sav ovaj proces.
Da je bio javni konkurs, moglo je da se raspravlja o svakom kandidatu, a mislim da u Srbiji ima poštenih vanstranačkih ličnosti, stručnih u ekonomskim i pravnim sferama, tako da je moglo mnogo lakše da se nađe i da se opravda uloga ljudi koji su ovde.
Niko nema ništa protiv toga da postoji Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, ali ovaj način i ovaj izbor vaših kadrova već izaziva sumnju da će to uopšte biti urađeno u onom smislu kako bi trebalo, da će opravdati prvi zadatak i obavezu po Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji.
Stekao sam utisak da vi, gospodine Vujadinoviću, hoćete Divca da predložite kao kandidata za gradonačelnika i ujedno nekog direktora za revizora. Toliko ste ga nahvalili da bi možda on i odgovarao, po vama, da bude revizor. Toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226.
Ovo što je kolega iz Demokratske stranke sada rekao, od dve tačke, pa je ispalo da ste rekli šest tačaka.
Drugo, gospodin Topalović nije u sali, pa je malo i neumesno da pričate o njemu, ali ono što ste vi rekli da mi vidimo ko ima koju imovinu, koliko znam, mi smo svi u obavezi, prema zakonu, naročito poslanici i odbornici, koji su izabrani na javnu funkciju, da svake godine predaju, početkom godine, ne znam sada kako ćete vi, kako ste rekli, anketnu komisiju da formirate da bi neko proverio nečije nekretnine, novčana sredstva, hartije od vrednosti i to sve.
Mislim da bi to trebalo, ali ste zaboravili nešto, kada smo mi pitali i dokazali da gospodin Đelić nije prijavio svoje akcije u Meridijan banci, tada ništa niko nije rekao.
Konkretno sam postavio pitanje gospodinu Đeliću, na koji način je stekao akcije u Meridijan banci, da li je kupio, da li je kao stručni saradnik, kako je on tamo naveo da daje konsultantske usluge, po tom osnovu dobio. Po kojoj vrednosti je ostvario to? Koliko je dobio dividende u toku godinu dana, da li je prodao, ako je prodao da li je uplatio u opštini gde živi, pošto je po zakonu obaveza da se uplati porez na ostvarenu dobit, od nabavne cene akcija do prodajne cene akcija.
Onda sam dobio odgovor od gospodina Đelića, koji je on potpisao, da nije ministarstvo nadležno da mi odgovori. Postavio sam pitanje gospodinu Đeliću konkretno i on meni odgovara da nije nadležan. Pa kome? Da li sam postavio nekome iz Amerike pitanje? To sam hteo da vam kažem.
Sada ću vam još nešto reći. Vi sad pričate kada je TV prenos, zalažete se za taj prenos, zašto niste izašli sa nama i predstavnicima SPS juče kada je prekinut TV prenos? Znate zašto je prekinut taj TV prenos? Zato što smo mi ostali, srpski radikali, trebalo da izađemo i da pričamo o Zakonu o duvanu, a onda samo slede stvari, akcioni plan, CEFTA i Zakon o duvanu.
Tu bi se dokazalo i tu bi mi, srpski radikali, pokazali, imaćemo prilike u amandmanima da se pokaže, da je ovo sve urađeno da bi se zaštitio monopol, na prvom mestu, hrvatskoj firmi Rovinj i, drugo, monopolističkih firmi. Onda ću vam reći, kada sam spomenuo taj zakon, Filip Moris je na sva usta rekao da će da izmesti proizvodnju iz Srbije, pa je posle nekih pregovora, razgovora prestalo to.
Bat je isto rekao da je ovo ugrožavanje i diskriminacija firmi koje su kupile naše duvanske firme i koje su uložile neke pare. Duvanska industrija, neću da kažem duhanska, Rovinj hoće na velika vrata da uđe na srpsko tržište, a zna se da je zatvoreno hrvatsko tržište za sve ostale proizvođače cigara, od svih prodatih cigara 90% je uticaj hrvatskog Rovinja, 10% uđe sa strane.
Drugo, znamo koja je priča bila ovde. Bila je uzbuna ovih firmi koje su kupile naše firme, odjedanput su se svi ućutali. Zna se i da je gospodin Polt, američki ambasador, koji je poznat kod mene na Novom Beogradu što je farbao stative dečijih škola u žuto, i to je najviše što je uradio, sve sam čuo ali da su žute stative, e to vam je gospodin Polt, koji je vršio pritisak na gospodina Parivodića da se zaštiti američki kapital koji je u firmama Filip Moris i BAT.
Da vam kažem odmah, gospodin Parivodić, imam ovde, ne pričam napamet, rekao je da postoji hrvatski lobi koji lobira da se Rovinj ubaci na mala vrata tu. Znate na koga je apostrofirao, s kim je imao najviše problema. Sa gospođom Dulić Marković i sa gospodinom Živkovim. Rekao je da je on imao mnogo čvršći stav, da su oni bili mnogo blaži u tim pričama. Znate o čemu se radi? O akcizama i o porezu. Oni su hteli da uđe na mala vrata Rovinj ovde, da ne uloži ni dinar i da se bogati na našem tržištu. To je glavna priča, što ste vi hteli da nas skrenete i da nam ne dozvolite.
Ono što je najdrastičnije, to je da će srpski, ne proizvođači cigareta nego proizvođači duvana, da ostanu bez posla, da će njihove porodice ostati bez egzistencije. To je glavna priča.
Mi pričamo o nečemu što sve ide kao još jedna stepenica za EU. Proći ćemo još hiljadu i hiljadu stepenica, mi nećemo ni doživeti. Nadam se da će možda neko doživeti, ali naše generacije neće. Ali, sada će naši srpski proizvođači duvana da ostanu bez dinara, bez egzistencija jer po novom zakonu od 2008. godine ove velike firme nisu više u obavezi da otkupljuju duvan.
To je najveća igranka, prebacila se sva priča pa su svi digli malo frku, i Filip Moris i BAT i Hrvati i na kraju je to došlo do te priče da oni treba da ćute i biće njima povlastice, ali zato srpski proizvođači duvana, oni stradaju u ovome. Ono što je glavno, to je to što piše, da je ovaj zakon donet kao nacionalni interes.
Sad pitam i postavljam pitanje, gospodine predsedavajući, ko je to procenio da je ovaj zakon nacionalni interes? Da li je nacionalni interes da srpski proizvođači ostaju bez posla, da njihove porodice nemaju egzistenciju, nemaju perspektivu. Ako je nacionalni interes da se štiti hrvatski i uvoznički lobi, to nije interes SRS. SRS ima interes baš da zaštiti sve građane ove Srbije i na prvom mestu integritet i suverenitet Srbije, a ovde nije ni malo pokazano to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, krenuću odmah od vas, gospodine Dragin. U obrazloženju pod tačkom 2 - razlozi za donošenje zakona se kaže - razlozi za donošenje zakona o ratifikaciji Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime su na prvom mestu političke, pravne i ekonomske prirode, kao i od značaja za zaštitu životne sredine.
Vi kao ministar ste trebali, pošto je ovo zakon koji razmatra klimu i klimatske promene, da ovo bude na prvom mestu. Ovako se stvara utisak da je prvo politika bitna, a da ste vi tu negde na zapećku i da je ovo nešto pro forme što treba da se uradi. A to se vidi iz ovog vašeg obrazloženja u zadnjem delu, gde se i lepo kaže - s obzirom da su sve ostale države iz regiona istočne Evrope već ratifikovale Kjoto.
Ovo nije prvi sporazum, ovo se proteže od Akcionog plana preko Zakona o duvanu, koji smo videli, i uvek je ta priča. Svi su potpisali, još se čekamo mi i to je zadnja prepreka za EU. Tu je trebalo da, ako ste pravi resorni ministar, stavite na prvo mesto ono što vam je bitno.
Ono što bi hteo da kažem još da se u celom svetu smatra da je protokol iz Kjota jedan od najkontroverznijih ugovora zadnjih decenija, a kontroverzan je u tom delu, zato što Amerika, SAD, kao najveći zagađivač ne želi da potpiše taj protokol i onda se postavlja pitanje zašto u principu sada svi vrše pritisak da se potpiše Protokol Kjoto, a on je i zamišljen bio u pravom obliku da bude stvaran proboj u borbi protiv opasnih klimatskih promena. A SAD su najveći zagađivač, jer se 36% gasova, koji proizvode efekat staklene bašte, proizvode u industriji SAD-a.
Druga zemlja koja isto nije htela da potpiše to je Australija. Australija je velika zemlja, ali ako pogledamo s druge strane ona može da bude kao podružnica SAD-a, a ono što je stvarno kontroverzno i čudno, to je objašnjenje Amerike i Australije da, ako bi potpisali Kjoto sporazum, ugrozili bi životni standard svojih građana i privredni razvoj svojih država. Ovo je mnogo nelogično.
Ako bi one to ugrozile i ako oni, kako je rekao Džordž Buš, neće iz finansijskih razloga da prihvate Kjoto protokol, sad mene interesuje kako to da oni nemaju novca da prihvate Kjoto protokol, a Srbija trči da ga prihvati.
Po toj logici stvari, gospodine Dragin, jesmo mi bogatija zemlja od Amerike i Australije? Šta ćemo mi tu konkretno dobiti.
Čitao sam objašnjenje kako ste dali i pratio sam vaše izjave i pre ove sednice, vi ste napisali da ćete pooštriti kaznene mere. Do sada je kazna bila tri miliona za proizvođače gasova koji proizvode efekat staklene bašte, dići ćete deset puta više i kazna će biti 30 miliona.
Gospodine Dragin, da li će se to odnositi i na Sartid, i na Azotaru, koje su privatizovane pod čudnim okolnostima? Da li ćete smeti da uđete u ''Sartid'' i da izvršite sve te kontrole, a vidi se kako je zagađeno Smederevo, da ne pričam o Pančevu, naročito gde je Azotara. Kao što kaže gospodin Todorović, plašićemo se za vašu bezbednost.
Ali vam zato kažem, vi znate kako Amerika čuva svoj kapital, da su hteli da potpišu Kjoto sporazum, prihvatili bi obavezu kada su kupili Sartid, pod čudnim okolnostima. Znali su da moraju da se pridržavaju zakona o očuvanju i zaštiti životne sredine. Očito da se ne pridržavaju, naročito Azotara Pančevo. Pančevo je izuzetno ugroženo, a Obrenovac je na prvom mestu.
Sada ću vas vratiti, gospodine Dragin, na nešto. Kada je bilo usvajanje budžeta, videli smo da su, pored Ministarstva, osnovane komisije i sekretarijati, koji su imali mnogo para, po dvoje-troje su radili kada se govorilo o reciklaži otrovnih materija. I tada sam rekao, gospodin Cvetković je obrazlagao, da je bolje da Ministarstvo finansija i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ulože u domaće firme koje još nisu privatizovane, koje su pod patronatom i vlasništvom države, da se tu uradi preventiva, jedna prava preventiva o smanjenju zagađenosti, o filtriranju, a da ove firme koje su privatizovane, u koje je ušao strani kapital, njih vi, gospodine Dragin, ako smete kaznite i pošaljite tamo inspekciju. Pročitao sam da ste pojačali inspekciju. Kada budemo videli da ste kaznili ''Sartid'', onda ćete dati primer i ostalima.
Za naše firme koje su još uvek po vlasničkoj strukturi državne trebalo bi gledati neke preventivne mere, gde država treba da investira u te firme da one ne budu zagađivači.
Što se tiče svih ovih, sem SAD, koje nisu potpisale ovo, neće se smanjiti veliki procenat povećanja temperature. Izračunato je da do 2100 godine, bez Amerike, za samo 0,1 celzijusa će se smanjiti temperatura. Naučnici predviđaju da će se od 1,4 do 5,8 stepeni celzijusa povećati temperatura.
Vraćam se ponovo na priču o Americi. Želeo sam da kažem da imam strahovit osećaj da je sve ovo sada urađeno ovako na brzinu da bi se od 10. do 12. oktobra 2007. godine, gde će Vlada Srbije promovisati na Ministarskoj konferenciji životnu sredinu za Evropu, da je to samo jedan marketinški deo, gde će Vlada Srbije lepo da se slika i sve ostalo da uradi da bi se prikazalo da smo toliko zainteresovani.
Videli ste da Rusija nije ušla u Kjoto sporazum. Pa bilo bi manje od 50% članica. Rusi su jednostavno doneli tu prevagu u procentu. Pošto ima još kolega da pričaju, biću kratak. Da budemo konkretni, da vidimo kakva je situacija u Evropi sa zemljama koje su potpisale Kjoto. Španija, Portugal i Irska imaju strahovite probleme da smanje te svoje kvote, ne mogu da postignu. Italija se žali na velike troškove Kjoto konvencije. Gospodine Dragin, gospodine ministre, 150 milijardi godišnje, treba svi da znaju o čemu pričam, košta Kjoto protokol za sve države članice.
Vi ćete posle reći da mi nećemo ništa da platimo. Ova čista tehnologija kada dođe kod nas, vi znate da je u ovim uslovima teško prepoznati i utvrditi čistu tehnologiju. Rekao sam da zemlje koje su mnogo razvijenije od nas imaju problema.
Gde smo mi u toj priči? Mi smo tu radi reda i da bi se opravdala ona priča, koju svako iz DS, sad čujem da ste stranka Borisa Tadića, govori da je to zadnja prepreka do ulaska u Evropu, Evropska unija čeka još ovo i još ovo. Za četiri dana smo čuli to, a gospodin iz DS je rekao da su to nacionalni interesi.
Da li je to, što sam i jutros pričao povodom Zakona o duvanu, nacionalni interes da se ukida otkup duvana i da naši proizvođači duvana ostanu na ulici? Barem po SRS to nije nacionalni interes. Po vama, očito da jeste bio interes. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum CEFTA je završni udarac u razaranju srpske privrede i radi ispunjenja političkog naloga, a ne radi regionalne saradnje, kako se želi prikazati od strane Vlade.
Akcioni plan je bio preduslov za Sporazum CEFTE, jer je to još jedan od uslova za ulazak u EU, kako tvrde i ministar Dinkić i Vlada. To je još jedan eksperiment u nizu, na koji Vlada Republike Srbije pristaje ne vodeći računa o interesima Srbije i srpske privrede. Od 2000. godine ova vlast pristaje na sve štetne sporazume uvek sa objašnjenjem – još ovo da se uradi i primiće nas u Evropsku uniju.
Tako je i gospodin Dinkić prezentovao juče Sporazum CEFTE kao nešto što će doneti preporod Srbiji i srpskoj privredi, po njemu, kao članica CEFTE mi njima izvozimo 30% naše robe, a uvozimo 8%, raste izvoz u prvih šest meseci. Predviđa se formiranje slobodne trgovine, neće biti carina, a na našim proizvodima će pisati made in CEFTA. Vrhunac je da će se srpska preduzeća od 2010. godine imati isti tretman ponuđača u zemljama članicama CEFTE.
To je sada stvarno već totalno deplasirano jer znamo i sami, kao što su i naši prethodnici govorili, kakav je odnos prema našoj robi u Hrvatskoj ili bilo kojoj državi koja je članica CEFTE. Istina je da su članice CEFTE zemlje bivše Jugoslavije, koje su se na krvav način otcepile od nas na štetu srpskog naroda, pa sada kada nemaju tržište mi im služimo kao tranzitna stanica do Evropske unije i pruža im se mogućnost da ekonomski ojačaju na štetu Srbije.
Oni će ojačati, a mi ćemo ostati upropašteni. Srpska privreda će propasti, a kada to oni budu uradili oni će biti primljeni u Evropsku uniju, a Srbija će biti sve siromašnija. Tada građani Srbije treba da veruju ovoj vladi da je to cena koju treba da plati za ulazak u Evropsku uniju.
Istina je da Srbija ima deficit sa Hrvatskom od preko 40 miliona dolara, to je gospodin Dinkić prikazao kao da mi imamo suficit prema svim ostalim članicama. Samo sa Hrvatskom imamo deficit od preko 40 miliona dolara. Bosna i Hercegovina, koja je potpisnica, prva se ne pridržava i uvodi carine na naše proizvode, naročito u delu prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda.
Voleo bih da mi gospodin Dinkić odgovori, iako nije tu, koji je to impozantan suficit ostvaren sa Moldavijom, Crnom Gorom ili Makedonijom. Šta tek treba reći za potpisnike UNMIK – Kosovo. Mislim da je to stvarno najveća sramota za srpsku javnost uopšte i srpsku privredu da ćemo imati, da već imamo na našem tržištu – već su se pojavili proizvodi, televizori, gde piše made in Kosovo, u našim veleprodajama, tako da su oni već krenuli. Sada bi trebalo, one koji ubijaju naš narod i isteruju naš narod, da ih podržavamo i da im dozvolimo da izađu na naše tržište, da ojačaju na štetu srpske privrede i na štetu svih građana Srbije.
Kada je Vlada razmišljala o Sporazumu CEFTA, pre toga svaka normalna vlada bi prvo ojačala svoju privredu, napravila bi konkurentsku robu, kvalitetne proizvode, predvidela bi zaštitne mere koje bi trebalo da se ugrade, da jednostavno naša privreda ne trpi gubitke i sve ostalo što bi bilo normalno da se uradi, oni za sedam godina nisu uspeli da ojačaju privredu. Nisu uspeli da zaustave ubrzani rast spoljnotrgovinskog deficita koji je povećan, na isti period od prošle godine, za 46,2%. Deficit za prvih sedam meseci, to nije hteo gospodin Dinkić da kaže, jeste pet milijardi. Inflacija je planirana do 6%, a bićemo srećni svi građani Srbije ako se zaustavi na 9%.
Gospodin Dinkić je do pre neki dan drugu priču pričao. Govorio je da priznaje da je problem broj jedan naše spoljnotrgovinske razmene prekomeran uvoz. Citiraću gospodina Dinkića: ''Država ne može mirno da gleda na to da uvoz raste po stopi od 43,8%, kao i da se uvozom uvećava deficit''. Znači ono što je on rekao, ovakvim Sporazumom CEFTE još više se produbljuje i još više ćemo imati deficit. Prva je Hrvatska i sve ostale države kojima je interes naše tržište. Naše tržište je interes i da uđu na naše tržište, a samim tim će ugasiti i ovu našu teško napaćenu privredu.
Koliko je ova strana trgovinskog bilansa ozbiljna najbolje svedoči podatak da je za prva četiri meseca za uvoz potrošeno 5,2 milijarde dolara, dok je u istom periodu prošle godine Srbiju koštao uvoz 3,5 milijarde dolara. Uvoz je rastao po stopi od 21,8% što je bilo duplo brže nego stopa rasta izvoza. Struktura izvoza je ostala nepromenjena. Na prvom mestu je uvoz energenata, za koji je do sada bilo izdvojeno blizu 580 miliona dolara. Država mora da što pre ponudi izvoznu strategiju i da definiše ključne sektore koji će pomagati, jer se može dogoditi da na kraju godine dočekamo situaciju sa trgovinskim deficitom većim od osam milijardi.
Što se tiče ovog dela koji obrađuje duvan nešto vrlo kratko ću kazati, u stvari neću o duvanu govoriti, već ću govoriti u nastavku.
Ovaj sporazum CEFTE je stvarno nešto što će dovesti u kolaps srpsku privredu, odbiće strane investitore, naši radnici će ostati na ulici, a država će ostati bukvalno bez para.
Postavljam pitanje, kome je stvarno u interesu da se potpiše CEFTA? Ko će imati koristi od ovog sporazuma, a nameće se i odgovor da će imati koristi mali broj ljudi koji dobro profitiraju od ovog uvozničkog lobija. Jednostavno, možda će se dodvoriti Vlada i njihovi predstavnici u svojoj utopističkoj ideji da se priključimo Evropskoj uniji, a to će biti sve na štetu srpskog naroda i srpske privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka. Ovo što je ministar Cvetković rekao, to se svelo na tri rečenice.
Izašao je i rekao genezu, hronologiju, koje smo mi sve potpisali konvencije, kada je tzv. Kjoto sporazum stupio na snagu, kada je osnovan. U principu, u poslednjoj rečenici je rekao poentu svega ovoga - da je to jedna formalnost.
Ne bih rekao da je formalnost potpisivanje zakona koji će mnoge stvari da promeni kod nas i koji će uticati na mnoge stvari, ne samo u carini nego i u privredi. Po vama je to formalnost, ali ta formalnost može da se sagleda i na drugi način.
Probaću da prezentiram jedan drugi način, koji se razlikuje od vašeg stava.
Vratiću se na ovo, kako ste vi rekli, da Carinska služba Republike Srbije primenjuje sedam konvencija, koje je donela Svetska carinska organizacija, a među njima i Međunarodnu konvenciju o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, tzv. Kjoto konvenciju, kojoj je još SFRJ pristupila, 1982. godine.
Ova konvencija je stupila na snagu 1974. godine, a potpisale su je 63 zemlje. Od 31 priloga, 26 je stupilo na snagu, jer Konvencija dozvoljava da može da se postane potpisnica Konvencije prihvatanjem i samo jednog priloga, što se vidi u smernicama koje sadrže objašnjenje, sa primerima iz prakse za sva poglavlja, opšteg priloga i posebnih priloga, gde se napominje da je ogromna većina zemalja prihvatila samo opšti prilog, tj. samo obavezni deo Konvencije, dok je samo osam zemalja prihvatilo neka poglavlja posebnih priloga.
Sama ova cifra od osam zemalja dokazuje da je to bila formalnost, i da ste vi to tako i shvatili i da, jednostavno, države potpišu tu konvenciju reda radi, jer ako samo osam zemalja potpiše sve i ako se 26 stavova primenjuje od 31, kao i to da je mali broj zemalja koje su to potpisale, to znači da to nije nešto što je hitno.
Mene sad interesuje šta je to toliko bilo hitno da baš ova konvencija dođe na red, kad mi imamo mnogo važnijih stvari od ove konvencije. Da li se to opet nekome žuri i da li je to ona priča, koja se provlači ovih dana, priča sa šargarepom i dugačkim štapom, da je to neka klauzula, pa ako bismo to potpisali, možda bismo imali prioritet u priključivanju Evropskoj uniji, odnosno ona stalna težnja vas kao vlasti da uđemo u Evropsku uniju, koja, očito, nas neće?
Nameće se pitanje zbog čega je to tako. Da li zemlje koje postupaju Konvenciji to čine radi reda, što bi se moglo zaključiti iz Predloga zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka?
Ovaj izmenjeni protokol sačinjen je 26. juna 1999. godine u Briselu, osam godina je prošlo, pa se nameće pitanje zašto do sada nije potpisan? Koji su to krucijalni razlozi da se ovaj zakon usvoji i šta će dobro doneti Srbiji i njenim građanima?
Koliko se ozbiljno shvata ovaj protokol u svetu, poređenja radi, navešću da je Kjoto protokol o promeni klime, sačinjen 1997. godine u Japanu, koji je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, ratifikovan u 144 zemlje, uključujući i Evropsku uniju.
Samim tim se vidi da ovaj protokol i nije toliko bitan, niti je toliko krucijalan da naša carinska služba i uopšte Srbija ne bi mogla da radi i da ne bi mogao da se odvija carinski postupak bez tog protokola.
Glavna primedba predlagača ovog zakona je ta što Kjoto konvencija nije menjana više od 20 godina i što nije ispunila svoj glavni zadatak, a to je, po vama, harmonizacija carinskih postupaka.
Godine 1994, na sednici Stalnog tehničkog komiteta Svetske carinske organizacije, počelo je pregovaranje, sa ciljem da se Kjoto konvencija revidira i prilagodi, a 1999. godine je usvojen tekst revidiranih konvencija, sa minimumom zajednički prihvatljivih odredaba. Revidirana Kjoto konvencija je stupila na snagu 3. februara 2004. godine.
Harmonizacija vezana za oblast carinske tarife uslovljena je potrebom spoljnotrgovinske razmene sa članicama Evropske unije. To već nameće da opet ulazimo u nešto da bismo bili usmereni prema Evropskoj uniji i spoljnotrgovinskoj saradnji.
Ako pogledamo spoljnotrgovinsku saradnju, mi smo svesni da je naš deficit sve veći i veći, samim tim što smo usmereni prema Evropskoj uniji. Nameće se pitanje da li ćemo opet ići prema Evropskoj uniji na štetu naše privrede i građana Srbije?
Harmonizacija vezana za oblast carinske tarife uslovljena je potrebom spoljnotrgovinske razmene sa članicama Evropske unije, a naš spoljnotrgovinski deficit je svakim danom sve veći i veći. Jedini koji profitiraju su članovi uvoznog lobija, koji je evidentan.
Da bih potkrepio tu činjenicu, reći ću da tom lobiju ide u prilog i član 2. u Glavi I Konvencije, gde se u poslednjem delu tog člana kaže da strane ugovornice ništa ne sprečava u tome da odobre olakšice veće od onih koje su predviđene ovom konvencijom, a svakoj strani ugovornici se preporučuje da, u meri u kojoj je to moguće, odobri veće olakšice. Samim tim ćete biti u situaciji da potpišete Konvenciju, a sa druge strane, dajete povlastice i olakšice uvoznicima. Po kom principu, ko će to biti? Kasnije ću dokazati da ova konvencija kao da je pisana za neki naš uvoznički lobi, koji će jedini imati koristi i profitirati u svemu ovome.
Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka robe zasnovan je na Međunarodnoj konvenciji o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka, vezanih za kombinovanu tarifu Evropske unije, koju je potpisala i naša država, a objavljena je u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori'' broj 6/87, 14/91 i 1/97. To nas je obavezivalo da sve izmene harmonizovanog sistema nomenklatura ugradimo u našu nacionalnu carinsku tarifu.
Harmonizacija normativa vezana za oblast carinske tarife uslovljena je potrebom intenziviranja spoljnotrgovinske razmene sa zemljama članicama Evropske unije, što je jedan od uslova za prijem zemalja u Evropsku uniju.
Znači, opet se nameće to da nas neko, kroz ove zakone, kako vi kažete - samo neka formalnost se nameće, da mi na silu idemo prema Evropskoj uniji, a trgovinom u Evropskoj uniji samo stvaramo deficit i gubitak ove vlade.
Ovo je još jedan primer da ova vlast, zbog nerealnih težnji za ulazak u Evropsku uniju, koja vas očito neće, a ova vlada - kroz intenzivniju spoljnotrgovinsku razmenu, stvaraju deficit na štetu građana Srbije.
Usklađivanje nacionalne carinske tarife sa kombinovanom nomenklaturom Evropske unije pojednostavilo je primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini, jer su zemlje sa kojima je zaključen Sporazum nomenklature carinskih tarifa, najvećim delom, uskladile sa kombinovanom nomenklaturom Evropske unije.
Postojeće carinske tarife, zasnovane na harmonizovanom sistemu, od 1996. godine, sadrže oko 8.500 tarifnih stavova, za 2.000 manje od broja stavova aktuelnih carinskih tarifa Evropske unije, koja ima 10.270 tarifnih stavova.
Obaveza plaćanja izvornih carina bila je propisana Zakonom o akcionom planu harmonizacije ekonomskog sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnog protoka robe, usluga i kapitala.
Harmonizovani sistem, tzv. HS 2000/2002, predstavlja univerzalni klasifikacioni sistem, koji se koristi pri izradi carinskih tarifa. Svakom proizvodu, kao predmetu spoljnotrgovinske razmene, dodeljuje se 10 cifarskih jedinica, tzv. identifikacioni kod. Prvih šest cifara predstavlja harmonizovani sistem propisan od Svetske carinske organizacije, dok su sedma i osma cifra tarifne oznake preuzete iz kombinovane nomenklature Evropske unije i jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske unije i ostale zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu, uključujući i našu zemlju.
Znači, mi smo se već uključili, potpisali i pridržavali svih ovih ugovora koje smo potpisali. Ne vidim kako bismo sada ovom konvencijom nešto unapredili i našu carinu poboljšali, kad jedva i ovo što smo potpisali možemo da sprovedemo u delo.
Sama carinska tarifa je deo carinske politike. Carinska tarifa, zajedno sa carinskim zakonom, predstavlja celinu carinskog sistema zaštite. Zakon o carinskoj tarifi, "Službeni glasnik Republike Srbije" 62/05, koji je stupio na snagu 26. jula 2005. godine, usvojen je uz obrazloženje da se smatra kao značajan korak u usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Šta ćemo sad s ovom konvencijom? Sad ćemo da poništimo taj zakon, pa ćemo malo da odemo na drugu stranu?! Jednostavno smo u koliziji sami sa sobom. Mislim na vas, ne mislim na predstavnike i poslanike Srpske radikalne stranke.
Zakon je nomenklaturno usklađen sa Međunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka - HS 2000/2002, i kombinovanom nomenklaturom Evropske unije od 2005. godine.
Objašnjenje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji o pridruživanju EU, kao i pregovori za prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, zahtevaju punu kompatibilnost nacionalne tarife sa zemljama članicama, što je i bio razlog za donošenje tog zakona. Propisana stopa carina kreće se od nula do 30%.
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala sa sledećim zemljama: Moldavijom - 2004, Hrvatskom - 2004, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom - 2003, Rusijom - 2001, Rumunijom i Bugarskom - 2004, Albanijom - 2004.
Pošto naša carina vuče sve ove afere, na to su ukazivali svi predstavnici stranaka, jer videli ste kako se lome koplja oko direktora Carine, tj. svesni smo da u poslednje vreme u Carini nije baš sve tako idealno kao što se ovde kaže, stvarno bi bilo neozbiljno da se ovo nazove jednom formalnošću. Videli smo da je u Carini dolazilo do toga da se otvaraju ispostave u Dobanovcima, carinske ispostave. Znači, svako može da odluči gde hoće da je otvori, i to su se otvarale carinske ispostave kod ujaka, strica u Dobanovcima.
Hteo sam samo da uporedim, ovo je sa sajta Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija, gde se gospodin Dragan Jeremić, koji, čujem, više nije direktor tih carina, hvali kako je sve to u redu. Gospodin Jeremić je istakao da posebnu pažnju posvećuje borbi protiv korupcije. Svesni smo da proces modernizacije može da bude kontraproduktivan ukoliko se ne podigne nivo integriteta Carinske službe, dodao je on, naglasivši da je u protekle dve godine sankcionisano 200 službenika i podneto oko 20 krivičnih prijava.
Koliko se sećam, ove akcije koje su sprovedene bile su pred parlamentarne izbore. Po toj logici, carinici mogu da shvate - možemo da radimo šta god hoćemo i da uzimamo, a kada se budu objavili izbori, onda moramo da ćutimo i neko će biti žrtveno jagnje, neko će biti u ovoj grupi. Da li je gospodin Dragan Jeremić, ako je smenjen, u toj kriminalnoj grupi ili nije ispunjavao svoje zadatke?
Citiraću gospodina Zorana Vukovića, koji je pomoćnik direktora Direkcije za informacione tehnologije. On je podsetio da je u 2005. godini usvojena strategija razvoja informacionog sistema Carine Srbije. Strategiju su usvojili Ministarstvo finansija, Savez za modernizaciju Ministarstva finansija i kolegijum Uprave Carine Srbije, a odobrena je od strane Svetske banke.
U toku 2005. godine, postavljeni su temelji koji će omogućiti da računski i informacioni centar Uprave Carine postane jedan od najboljih sistema u Evropi, naglasio je gospodin Vuković. Nastavlja dalje - projekat modernizacije Carinske službe obuhvata elektronsko podnošenje deklaracije, koje znatno ubrzava protok robe, integrisano upravljanje granicom, zahvaljujući koordinaciji svih službi na graničnim prelazima, kao tzv. projekat "semafor", koji omogućava učesnicima procesa carinjenja da prate tok i napredak postupka carinjenja.
Čak je i Dragan Maričić, pomoćnik direktora Direkcije za kontrolu primene carinskih propisa, naglasio da geografski položaj Srbije uslovljava veliki protok robe i putnika, pa samim tim i veću pojavu zloupotreba, od kojih je najveća tzv. balkanski heroinski put, kojim heroin iz Azije, preko Balkana, stiže u Zapadnu Evropu.
Istovremeno suzbijanje zloupotrebe strategije rada Direkcije za kontrolu primene carinskih propisa kreće se u četiri pravca: unutarcarinska saradnja, integrisano upravljanje granicom i međunarodna saradnja i saradnja sa građanima. E, sada, ako je sve ovo bilo lepo, zbog čega mi sada ulazimo u neki projekat, a znam da ovo nije ni blizu istine, koji će tek, da se izrazim grubo, da sludi našu carinu i naše carinike, uopšte aparaturu koja je u sastavu Carine, koji će morati sada da se prilagođavaju nekim novim zakonima, nekim novim propisima, nečemu što će ih uskladiti, što će to uprostiti?
Bojim se da će to biti ne uprošćavanje i usaglašavanje, nego komplikovano razmimoilaženje carinskih postupaka, na štetu građana Srbije i cele Srbije.
Zbog čega je prioritet i hitnost usvajanje ovog zakona, koji su to prioriteti? Ne vide se kroz Predlog ovog zakona. Sagledavajući član 13 - odredbe gde se navode rokovi primene standarda - od 36 do 60 meseci, pa se čak rokovi mogu i produžiti, vidimo da to i nije toliko hitno. Ovaj predlog zakona je urađen da bismo pokazali da želimo u Evropsku uniju ili da biste vi opravdali neke obaveze prema uvozničkom lobiju.
Član 7. stav B. glasi: "O pitanjima koja se odnose na specifičan prilog ili na glavu tog specifičnog priloga, koji je već na snazi, pravo da glasaju imaju samo one strane ugovornice koje su usvojile taj specifični prilog ili njegovu glavu''. Ako neka strana ugovornica nije usvojila prilog, jer smatra da je loš, ne treba da glasa ili iznese svoje mišljenje.
Po mom mišljenju je to malo nelogično. I da uđemo, i da potpišemo Konvenciju, ako smo nezadovoljni nekim članom, mi ga nećemo potpisali. Zašto nam se onda ne dozvoljava da glasamo, možda će većina da odluči da taj stav ili član ne valja i onda bi se taj stav izbrisao. Ovako ste primorani da nešto potpišete, a da tek kasnije možete da raspravljate o tome. Znači, prvo moramo da usvojimo prilog ili glavu tog specifičnog priloga, pa tek onda možemo da glasamo protiv. To je stvarno nelogično.
Glava 3. Opšteg priloga - Carinjenje i carinske formalnosti, stav 3. tačka 5 - Standard sa prelaznim rokom: ''Ako carinski organi nameravaju da otvore novu carinarnicu na zajedničkom graničnom prelazu, ili da reorganizuju već postojeću, oni će uvek kada je to moguće sarađivati sa carinskim organima susedne zemlje radi otvaranja zajedničke carinarnice, a u cilju olakšanja zajedničkih kontrola''.
Ja vas sada otvoreno pitam - šta će se desiti ako članice bivše Jugoslavije potpišu isti ovaj ugovor i mi ne nađemo zajednički jezik sa njima o tome gde ćemo otvoriti zajedničke ispostave? Hoće li tu biti krivih i ko će podneti konsekvence?
Kako sada vidimo, uvek smo mi nešto krivi, Srbija i građani Srbije su krivi. Mi ćemo i tada biti tu i oni će nametnuti rešenje, tamo gde njima odgovara, postaviće nove carinarnice.
Još je tragičnije, gospodine ministre, ono što će doći. Šta će se desiti u slučaju da vaši prijatelji priznaju nezavisno Kosovo, šta će se desiti kada Kosovo potpiše sporazum kao nezavisno Kosovo? Da li ćemo mi moći da usaglasimo sa njima gde će biti carinarnica? Ono što je najtragičnije, da li ćemo mi priznati to nezavisno Kosovo? Mi, normalno, nećemo, srpski radikali neće nikada priznati to. A da li će ova vlada tada priznati da mora sa njima da pregovara oko carinarnica?
Potkrepiću vam to Ugovorom o CEFTI. Ko je potpisao ugovor o CEFTI, gospodin Koštunica, gde je Kosovo potpisao kao nezavisni faktor sporazuma o pristupanju?! Pa, to je najveća sramota Srbije i srpskog naroda koju je nama priredio premijer. I šta sada, da li ćete vi građane Srbije i sve nas ovde ubediti da ćemo, ako Kosovo postane nezavisno, uz aminovanje vaših prijatelja, mi izaći iz ove konvencije, jer će biti sramota da mi budemo potpisnici konvencije gde je Kosovo priznato kao nezavisna jedinica i gde će Kosovo odlučivati gde će biti carine, pa mogu da nam rasporede carina koliko god hoćete, pored nas, a da se mi ne slažemo sa tim carinskim prelazima? I ko će nam onda garantovati protok i ljudi i novca i kapitala i robe?
Strana 61, stav 3. tačka 45. - Stanard sa prelaznim rokom: "Ako carinski organi prodaju robu koja nije bila prijavljena u propisanom roku ili koja, iako nije otkriven prekršaj, nije mogla da se pusti, prihod od prodaje, umanjen za iznos dažbina i taksa i drugih naknada, kao i nastalih troškova, prenosi se na lica koja imaju pravo na njih, a u slučajevima kada to nije moguće, stoje im na raspolaganju jedno određeno vreme."
Ako roba nije prijavljena u propisanom roku, ona se oduzima i onda nema nadoknade ili prodaje. Ili, ako nije otkriven prekršaj, kako se onda prodaje? Ako nije otkriven prekršaj, valjda se vraća vlasniku te robe.
Ovako je sada nelogično, vi niste otkrili prekršaj a prodajete nečiju robu, pa onda umanjite to i dajete još stranci posle da dobija nadoknadu. Tu je još nedefinisano koje je to određeno vreme, nije precizirano. Da li je to sedam, deset, trideset dana, ili će neko držati tu robu godinama na carini.
Glava 4. deo B - Odloženo plaćanje dažbina i taksa. Ovo je sada poseban segment. Kaže se: "Kada se odobri odloženo plaćanje, kamate se neće obračunavati koliko je god moguće."
Ko i po kom se to kriterijumu odobrava odloženo plaćanje i koji je to vremenski period na koji se neće obračunavati kamata?
To je ono što ja kažem da će uvoznički lobi profitirati ovde. Ako se pojavljuju firme koje su već monopolske, njima će moći da se odobri jednovremenski, pošto tu nije ograničeno koje je vreme, maksimalno vreme neće se plaćati kamata i oni će samo kroz tu razliku, što bi platili kamatu, doći do zarade.
Glava 4. tačka 17 - Standard: "Rok za odloženo plaćanje dažbina i taksa biće najmanje 14 dana".
A koji je to najduži rok, koji će to biti najduži rok?
Ako vaši prijatelji dođu na carinu, uvezu robu, vi im date godinu, dve, tri za odloženo plaćanje dažbina i taksa, oni će kroz to da zarađuju.
Kako će se primenjivati ova dva standarda, da li po nekoj partijskoj i stranačkoj liniji, odokativnom metodom, a po ovome može i tako da bude, ili dogovaranjem u četiri oka, ili nešto slično? Vidimo da naša carina nije imuna od ovih stvari.
Ovo, bukvalno, kao da su pisale vođe tog uvoznog lobija i ove dve tačke - 4.16 i 4.17 je baš nešto što njima daje prostor za veliku manipulaciju, a i da se okoriste o to.
Strana 65, glava 5 - Obezbeđenje. Staviću akcenat samo na tačku 5.3. - Standard: "Svakom licu od kog se zahteva da položi obezbeđenje dozvoliće se da izabere da na koji način će da položi obezbeđenje, pod uslovom da je prihvatljiv za carinske organe".
Šta se podrazumeva da je toliko prihvatljivo?

Pod 5.4: "Carinski organi neće, ako je to propisano nacionalnim zakonodavstvom, zahtevati polaganje obezbeđenja, ukoliko su uvereni da će obaveza prema carinskim organima biti ispunjena". Po čemu ćemo mi znati ili bilo ko da su oni uvereni u to?
Tačka 5.5: "...a posebno od deklaranata koji redovno prijavljuju robu za carinjenje raznim carinarnicama u carinskom području". Ovo dokazuje da onaj ko je redovan uvoznik, ima sve privilegije da će se to uraditi u njegovu korist.
Ono što sam hteo da kažem, jeste da je bilo pametnije, gospodine ministre, da su danas, umesto potpisivanja ove konvencije, ministar i Vlada izašli sa predlogom rešenja spoljnotrgovinskog deficita.
Obim spoljnotrgovinske razmene Srbije u prva četiri meseca iznosi 7,7 milijardi dolara, što je za 45,2% više nego prošle godine. Nastavak priče pokazuje pravo činjenično stanje. Istovremeno, zabeležen je spoljnotrgovinski deficit od 2,7 milijardi dolara, za 40,1% više nego prošle godine.
Bolje da smo pričali o tome. Za 83,3% je veći spoljni dug nego 2000. godine.
Tačno se poklapa, 2000. godine ste vi došli na vlast i spoljni dug je porastao toliko da je to sada već zabrinjavajuće. Spoljni dug privatnog sektora beleži rast, posebno ako se ima u vidu da je 2000. godine iznosio dve milijarde, da je u ukupnom dugu iznosio 18,8%, a sada 58%.
Da skratim, pošto sam već prekoračio vreme. Bolje da smo danas ratifikovali sporazum sa Rusijom o slobodnoj trgovini, pošto imamo sa njima Ugovor o slobodnoj trgovini, ali ga nismo ratifikovali. Mi znamo da na rusko tržište naša roba izlazi bez carine, iako zvanični sporazum još nije ratifikovan. Izvoz iz Srbije se svodi na Moskvu i okolinu Rusije.
Rusija je nepregledna za naš izvoz, ali je naša privreda nekonkurentna. Mi smo izvezli za 311 miliona u Rusiju, a uvezli smo za dve milijarde 411 miliona, ne zbog toga što Rusi nešto koriste nas, nego što je naša privreda toliko slaba da više nema šta da plasira na rusko tržište, a mi smo postali zavisni.
Možda je razlog potpisivanja ove konvencije da bismo direktno raspolagali sredstvima zainteresovanih zemalja da finansijski pomognu, jer ako je ne potpišemo, zemlje koje su zainteresovane da se ovaj zakon sprovede kod nas moraju same da investiraju i vode poduhvate na našoj teritoriji, da same raspolažu svojim novcem i kontrolišu njegove tokove. Možda je vama problem što će se onda pojaviti neko ko je zainteresovan za to, ali vam neće dozvoliti da vi raspolažete parama, nego će oni sami da raspolažu i investiraju tamo gde treba da se investira.
Završavam citatom gospodina Kelvina Kolidža, koji je rekao, a izuzetno je dobro za ovaj zakon: "Mnogo važnije od donošenja dobrih je sprečavanje donošenja loših zakona". Smatram da je ovaj zakon loš.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, vezano je za ovu temu o kojoj pričamo, pomno sam slušao gospodina Vujadinovića, a i za gospođu Nadu Kolundžiju, rekla je da pričamo bolje argumentima i brojkama, da ne ulazimo ni u šta lično. Reći ću vam baš a propo priče koju je elaborirala i odlično iznela naša uvažena koleginica, gospođa Jorgovanka Tabaković, i gospodin Nikolić.
Ovo što se priča o Nemačkoj i o nemačkoj privredi i o banci KFW, to je tačno da je ovaj kredit izuzetno nepovoljan. Da vam iskreno kažem, Nemci da su dali bez ikakve kamate ovaj kredit, oni su već zaradili s nama, jer oni su u prvoj i drugoj fazi, koja je bila besplatna faza, to su dali kao čistu donaciju, svoja sredstva, svoju tehnologiju, sve su to izvezli kod nas. I sada za sve ove sisteme toplovoda u prvoj i drugoj fazi "Simensovi" su delovi. Znamo da je to nemačka firma i oni su već ušli u sve to. Ovo kao kredit je izuzetno nepovoljan kada saberete sve ove cifre koje su kolege govorile, ali kažem, Nemačka kao Nemačka, da mi ne bi imali zabludu, hoće li Nemac nama nešto da poklanja, neće ništa.
Da bi vi znali, a gospodin Vujadinović je izlazio, ali nije rekao ove podatke: Nemačka je od izvoza zaradila 150 puta više u prošloj godini od Srbije. Da bih bio tačan, to je 893,6 milijardi evra, i ostvarila je rekordni suficit od 162 milijarde evra u Evropi.
Znači, Nemačka je najjača sila, a ovo što kažemo EU, to je 50% Nemačka. I da vam je ona nešto dala zauzvrat jeftino, nije sigurno, da bi bili iskreni i da bi shvatili poentu cele ove priče oko prezaduženosti, jer ovaj kredit će ipak biti na teretu svih građana Srbije.
Prezaduženost dolazi najviše iz privatnog sektora, ali kolega Arsić je lepo rekao, na kraju će krajnji potrošači, ljudi koji žele da se uključe u toplovod i sve ostalo, morati da budu prinuđeni da dođu do naših banaka i tu da podižu kredit.
Kada budu podigli kredite ovde, ali naše banke, poslovne banke, privatni sektor, on pravi tu prezaduženost u okviru njega. Naše poslovne banke stalno se zadužuju u inostranstvu da bi došle do nekih povoljnih kredita koje će plasirati nama, a to se odražava, evo neka izađe i ministar i neka kaže da li je to tačno, to će se odraziti na našu prezaduženost.
Kada bi sagledali spoljni dug Srbije, zaključno sa martom je 19,8 milijardi, a to je 83,3 posto više nego 2000. godine. Ova vlast, sada ste se malo izmešali, u stvari sve su to isti ljudi, 2000. godina je došla i kako ste vi došli privreda ide samo nazad, a zaduženost Srbije sve više i više ide prema granici od 100 posto, koliko će biti povećanje, pa neka građani procene šta ste vi to dobro uradili i šta ste iskoristili od tih svih donacija koje smo mi dobili, a u stvari smo mi postali izuzetno prezadužena zemlja i tek ćemo postati, jer nisam siguran da ćemo vratiti ova sredstva, a plaćaćemo i za ono što ne podignemo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste mene stvarno preduhitrili.
Kada sam pre sat vremena već shvatio ovaj amandman, slažem se sa gospodinom Valjarevićem i sa uvaženom gospođom Jorgovankom Tabaković, shvatio sam šta se htelo ovde uraditi.
Dve najveće firme u Srbiji i jedine na prostoru Srbije, i bivše Jugoslavije bile su ''Hipol-Odžaci'' koji je proizvodio polipropilen i HIP ''Petrohemija'' Pančevo koja se bavi proizvodnjom polietilena i posebno svrhe proizvodnje polietilena za proizvodnju plastičnih masa u granulatima, polietilena visoke i niske gustine. Vi ste kroz ovo, pošto ste sad našli strateškog partnera za ''Hipol Odžaci'' i prodali ste, sad bi se tražio strateški partner za HIP ''Petrohemiju''.
Ja uopšte nisam shvatio da vi želite da sačuvate, unapredite, HIP ''Petrohemiju'', da bi se bolje prodala ona ovde. Rekli ste da niste upućeni u ovo zato što još niste prodali nijedno preduzeće koje se bavilo ovim stvarima. Kad prodate HIP ''Petrohemiju'' zaokružićete ceo vaš ciklus proizvodnje i prodaje.
Ovo što ste sad napisali, da su oni oslobođeni akcize prilikom uvoza, da li vi znate da su oni direktni proizvođači svega toga. HIP ''Petrohemija'' je, kao što je gospodin Jojić rekao, najveći zagađivač Opštine Pančevo. Voleo bih da nam objasnite da li želite vi kroz ovo da smanjite proizvodnju, pa da na nekom ekološkom delu prođete u celoj toj priči da bi što manje HIP ''Petrohemija'' zagađivala stanovnike ili želite da se pojave neki uvoznici koji su bliski vama i vašoj Vladi, koji će uvoditi polietilen i polipropilen, koji će posebnom frakcijom da se dobije granulat. Da bi znali gledaoci, proizvodnja granulata i plastičnih masa, najveća proizvodnja ambalaže je plastične ambalaže. To su ogromne pare, nesagledive svima nama.
Radio sam u ''Galenici'', plastici, dugo godina i znam taj vaš proces i kupovali smo od domaćih proizvođača, to su HIP ''Petrohemija'' i ''Hipol Odžaci''. Imate strane proizvođače. To vam je ruski ''Soten'', mađarski ''Liten'', češki, imate PVC, iz Makedonije se uvozio. Koliko vidim, ne želi se da se sačuva Petrohemija, nego da se proda ''Petrohemija'', da se brzo neko ugradi u sve to, a da se pojave strani proizvođači.
Još jedno pitanje da vam sad postavim. Ako je sad to tako kako ste naveli, da li će pojeftiniti granulat? Granulat je inače masa od koje se posle preradom, brizganjem ili duvanom ambalažom ili ekstrudiranjem dobijaju svi proizvodi od plastičnih masa široke potrošnje, čak do medicine. Da li će se to odraziti i na prodajnu ambalažu?
Da se kratko vežem za ovo što su pričali moji prethodnici oko sokova, ako se to sprovede u delo, onda bi svi sokovi trebalo da pojeftine, zato što bi cena u ambalaži, koja učestvuje minimum 30% u ceni proizvoda, onda bi svi sokovi trebalo da budu jeftiniji.
Ne vidim zašto forsirate slovenačku robu, da li će se pojaviti ''Danone'' ili Francuska. Francuska ''Dipon'' je najjača firma koja ima zaštićenu prodaju baš ovih granulata. To je bukvalno kad bi rekli ''high 10'' ili ''low 10'', visoke i niske gustine, pet-ambalaža, to je ona providna ambalaža koja se baš dobija od ovih polimera i od polietilena niske gustine.
Francuzi su najpoznatiji po ''Dipon'' firmi, to je firma koja je zaštićena za proizvodnju i ambalažu.
Voleo bih da mi vi odgovorite šta ste hteli da postignete sa ovim, a odbili ste amandman koji je kolega Valjarević dao. Što se tiče kerozina, ja sam za to da se akciza za kerozin samo strogo dozvoli da se ukine samo u onom delu gde se koristi uz proizvod ''Aikon'', gde se dodaje kerozin koji nije štetan u toj koncentraciji za ljude. To je ono kad nam prskaju komarce, da znate da se uvozi iz Francuske ''Aikon'' i onda se dodaje kerozin.
Samo u tom segmentu, pošto, očito da svake godine kasnimo sa prskanjem komaraca, da Vlada ili Grad, a vi ste na vlasti u Gradu, očigledno da nemate pare i nemate sluha za to. Samo da uvedemo za prskanje komaraca, taj segment, 2-3 tone i da se završi sa time. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da obrazložim amandman moje uvažene koleginice Elene Božić-Talijan. U članu 5. razdeo 50, funkcija 510, Srpska radikalna stranka i moja uvažena koleginica Elena Božić-Talijan smatraju da bi trebalo da se ukine Agencija za reciklažu. Vrlo je nejasna ova formulacija - Agencija za reciklažu, a posle se u obrazloženju zašto je odbijen ovaj amandman kaže da je Agencija za reciklažu registrovana po posebnim uredbama Zakona o postupanju sa opasnim materijama.
Da bi i građani Srbije shvatili šta je reciklaža, a ovde se radi o vrlo opasnim materijama, i ako neko smatra da je to samo reciklaža papira, polietilena ili polietilenske kese, onda je to velika greška. Ovde se radi o opasnim materijama koje su pod posebnom uredbom i koje su namenjene, uzeću primer poljoprivrede, znači, za otrove od prve do šeste grupe koji su izuzetno opasni i po okolinu, a posebno se tretira, pošto postoji jedan vremenski period karence koji je postojan. Da bi se znalo kako se to radi...
A ja smatram da je moja koleginica odlično predložila, odnosno obrazložila da treba ukinuti Agenciju, pošto se ovde poziva i ministar finansija i Vlada sa odlukom zašto je odbijen amandman... Amandman je odbijen zato što je to regulisano posebnim zakonom, ali se ne obrazlaže šta to nije urađeno kako treba. U amandmanu koji je odbijen se kaže da je Agencija za reciklažu povezana sa svim ostalim nivoima vlasti koji to kontrolišu, a to su vam inspekcije i sve ostalo, a pošto je pod posebnom uredbom, onda vi znate da je to posebno nadgledano.
Što se tiče ovog dela, ovde se vidi da je to 20.422.000, što uopšte nije mala svota novca iz budžeta, koji se uzima prevashodno od građana i privrede. Obrazložiću zašto tako mislim, zašto se odnosi na privredu u ovom delu. Ovde se vidi da je 70% izdvojeno za Agenciju za reciklažu i da to odlazi na plate. Ostali deo koji se ovde sagledava, to su vam putovanja, za troškove putovanja 2.200.000, a mene interesuje gde ćemo mi to toliko putovati, ako se zna ...
Ja ću uzeti primer grane hemije i nemetala, znači, firme koje se bave proizvodnjom pesticida, insekticida i herbicida, a to su vam otrovi od prve do šeste grupe; ako neko ne zna, to se pakuje u džambo džakove, metalnu burad ili u polietilensku ambalažu. Objasniću vam da se to posle upotrebe nigde ne reciklira, niti, ovo što ste vi napisali ovde - deponuje. Ne može nešto da se deponuje, nije to ni zlato, niti hartija od vrednosti, pa ćete negde deponovati; to može samo da se odlaže ili uništava, a da bi nešto uništili iz ovog dela recikliranja... A tu je još Ministarstvo za zaštitu životne sredine i posebne inspekcije, i onda dolazimo do toga da je 17 miliona otišlo na plate i sve ostale doprinose.
Dakle, 2.190.000 za putovanja, a ja ću vam odmah reći, pošto je neuspešno privatizovana "Župa" iz Kruševca, nećete ni imati potrebe da idete tamo i da sagledate njihovu bazu i procesnu hemiju; imate "Zorku" - Šabac, koja je pred kolapsom; moći ćete samo da idete u Zemun, mislim na "Galeniku", to je vodeća firma u oblasti zaštite bilja i neće vam biti veliki troškovi za sve to.
Između ostalog, kaže se da su oni bitno povezani sa sistemom i da će se sagledati gde se to deponuje. Ja ću vam reći, da bi moglo ovo da se deponuje, smatram da Vlada treba da razmotri i da da objašnjenja šta je reciklaža i da bi bilo bolje da je usmerila ova sredstva u finansiranje ovih firmi ili jednostavno u centar za reciklažu i da to bude stvarno reciklaža gde će ići taj otpad. Jer, ovako deluje vrlo neozbiljno, a građani i mi ovde ne možemo da sagledamo koje bi to bile tragične posledice da se ovaj otpad koji ste videli da se pojavljuje u nekim pećinama, a po posebnim uredbama može da se reciklira... Ovaj otpad od posebnih materija ne može da se reciklira, gospodo, mora pod posebnim režimom da se negde odvoji ili da se napravi fabrika koja će to uništavati, jer ta fabrika ne postoji u Srbiji.
Bolje da se usmere pare na izgradnju fabrike ili na pomoć neuspelim privatizovanim firmama kao što su sada "Župa" i "Zorka" - Šabac, nego što ste dali ovde. Ovde se vidi da ste samo hteli da kadrove svoje stranke dobro udomite i da njima date pare. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir vreme, malo brže ću da počnem.
Budžet Republike Srbije u startu kreće sa deficitom, želeći da pokaže da Vlada nije oštetila građane i privredu, da nije napravila suficit kroz preterano uzimanje od građana ili iz privrede. Prvi predlog budžeta gospodina Koštunice je startovao sa suficitom, pa su se, valjda, novi eksperti u Vladi dosetili kako da prikažu da su brižnici i zaštitnici interesa građana Srbije.
Što se tiče Vlade, zasnovala je budžet kroz tri tačke, a to je makroekonomska stabilnost, dinamičnost privrednog rasta i zaposlenosti i standard građana. To više deluje kao propagandna sfera pred izbore. Fali im samo još jedna tačka, s obzirom na izlaganje mnogih koleginica i kolega iz DSS-a, samo još da su stavili četvrtu tačku - jedan kompjuter po glavi stanovnika Republike Srbije, i imali bi mir u Republici Srbiji i neku perspektivu za građane.
Kaže se da se makroekonomsko kretanje u proteklom periodu može oceniti kao povoljno, izuzev visokog rasta spoljnotrgovinskog deficita. Rast spoljnotrgovinskog deficita tokom prva četiri meseca 2007. godine generisan je fiskalnom ekspanzijom u četvrtom kvartalu 2006, a potom i ubrzanim rastom zarada, predvođenih rastom zarada u javnom sektoru.
To je totalna kolizija. Priča se, prvo, da je sve u redu, makroekonomska politika je izuzetno dobro krenula, a odjedanput se pojavljuje spoljnotrgovinski deficit. Onda ne može biti sve idealno, zna se da ne može da se kaže da je izuzetno dobro bilo makroekonomsko kretanje u proteklom periodu. Ako se pojavljuje deficit na strani spoljne trgovine, onda nije tako sjajna situacija, pošto se zna koliko Srbija više uvozi, a tako malo izvozi.
Inače, vi znate kako može da se smanji deficit u spoljnoj trgovini, da više izvezete nego što može da se uveze. S obzirom na našu privredu, koju ste vi vodili od 2001. nadalje, na stanje u privredi, da i ovo malo preduzeća što je radilo u proteklom periodu, pre vašeg dolaska na vlast, više ne radi, s obzirom na to kako ste privatizovali sve ostale firme, a ne vodite računa o privatizaciji, ne vidim šta vam daje optimizam da ćete da podignete izvoz do neke normalne sfere, da biste mogli da kažete da će se pojaviti suficit u spoljnoj trgovini.
Da bi se spoljnotrgovinski deficit smanjio, nije dovoljno da se u budžetu samo projektuje da će rast izvoza biti planiran sa 26,8% povećanja. Povećanje rasta uvoza je za 23,7%. To su vaše lepe želje i lepe pretpostavke da će ovog puta izvoz biti veći od uvoza.
Realno sagledavajući srpsku privredu, ona ne može da ojača, niti naši proizvodi mogu da budu konkurentni u Evropi i u svetu, s obzirom na to da se konstantno i sistematski uništavaju preduzeća koja mogu nešto da urade u privredi, da bi se za jevtine pare prodala i privatizovala.
Ovo malo što je još ostalo od srpske privrede, to je ono od čega što očekujete da ćete, kroz ovu privatizaciju, kako ste najavili, jednu delimičnu i drugu celu privatizaciju, nadomestiti nešto što bi moglo naš javni dug da smanji.
Naš javni dug je devet miliona evra i to je neki podatak kojim se operiše. Ovo što su kolege iz DS-a rekle, da to nije baš veliki dug, to je već malo neozbiljna konstatacija. Za Srbiju, sa onim kapacitetima i ekonomskim razvojem i bruto društvenim proizvodom od 5,9% na godišnjem nivou, to je izuzetno veliki dug.
Svako ko se malo razume u ove stvari o kojima pričam zna da ako je naš doprinos u Srbiji, društveni proizvod, iznad 7%, mi smo solventni i možemo da vraćamo, jer reprogramiramo dugove. Sve ispod 7% se dovodi u dužničku krizu, koja može da nas očekuje vrlo brzo, možda, čak, i u toku ove godine; ako ne ove godine, onda ćemo sledeće godine sigurno upasti u dužničku krizu.
Samo da skratim, kako bi kolege mogle da govore. Samo još o ovom delu oko privatizacije.
Nastavak restrukturiranja i privatizacije društvenih preduzeća, banaka, osiguravajućih društava, delimična privatizacija EPS-a, NIS-a i lokalnih javnih preduzeća, to će, verovatno, jedino biti iz budžeta ispoštovano.
Jedini sektor koji volite, to su te privatizacije, i sada ćete prodati i EPS i NIS i javna preduzeća, a ko će, na kraju, biti žrtva privatizacije. Kada se proda EPS, NIS, a vi nadomestite neka sredstva u budžetu i za vraćanje javnog duga, jedine žrtve tih privatizacija i tranzicija biće radnici koji su zaposleni u EPS-u i NIS-u.
Očekujem da će biti vrlo brzo rebalansa budžeta, jer ovo je inflatorni budžet, zato što je projektovana inflacija 6,6%, a bruto društveni proizvod 5,9%. To je već neki nagoveštaj da nećemo imati mirnu godinu što se tiče ekonomije.
Onaj deo koji sam zapamtio iz izlaganja - o nacionalnom programu i kompjuterima, shvatam ovako – Srbijo, budi mirna, i svaki građanin će dobiti po jedan kompjuter, svako će imati u kući po jedan kompjuter, koji ste odavno platili. Na to se svodi ovaj budžet.

Javljam se po Poslovniku, član 226, a vezano za raspravu gospodina Petronijevića iz SPS-a i mog kolege Slaviše Topalovića.
Pošto je gospodin Đelić spomenut u raznim kontekstima priče i njegove akcije u Meridijan banci. Kao ekonomista kažem, čovek koji ipak zna tu materiju oko akcija i akcionar sam u Galenici fitofarmaciji, znam da se može ostvariti pravo na akcije putem besplatnih akcija, kupovinom akcija ili je možda on dobio sklapanjem ugovora sa Meridijan bankom za njegov konsalting, pomoć banci.
Sad me interesuje i postavljam ovo pitanje, na koje želim da mi se odgovori i u pismenoj formi, a mislim da su i građani Srbije zainteresovani, da bi bilo lepo da gospodin Đelić dođe i kaže po kom osnovu je ostvario akcije u vrednosti od 10 miliona evra. Može on da kaže da je to možda devet miliona i 800 ili 10, ali je poenta u tome kako je on došao do njih.
Kada ih je kupio? Po kojoj ceni ih je kupio? Da li ih je u međuvremenu prodao? Ako ih je u međuvremenu prodao, vi znate da se odmah mora platiti porez na dobit, a to vam je razlika između kupovne cene akcija i prodajne cene akcija, 20% se plaća i to se plaća u opštini na kojoj gospodin Đelić živi. Znači, ta opština će baš biti i najbogatija, a siguran sam najbogatija opština ako je samo 20% razlike.
Ono što sam hteo još da postavim pitanje za gospodina Đelića, to je, ako je Meridijan banka, u kojoj on ima akcije uspešno poslovala, a logično je ako je on tu davao savete, bilo bi sramota da jedan čovek koji je bio ministar, sada potpredsednik vlade, da mu banka posluje sa gubitkom. Ako je poslovala sa dobiti, a siguran sam da će oni iskazati dobit, koliko su iz sredstava dobiti izdvojili za dividende.
Ako on ima 10 miliona vrednosti u papirima akcija, ako je samo 10% odvojeno za dividende svim akcionarima Meridijan banke, on je samo na osnovu dividendi dobio milion evra, a to je minimum što se izdvaja za dividende. Kažem, mogu da kažem i primer moje firme - Galenika, Fitofarmacija, koliko je to dobiti i kako se raspoređuje, ali to su mnogo manje cifre.
Sada zamislite vi, na 10 miliona evra koje on ima u hartijama, a prosečna plata u Srbiji je možda 20 i nešto hiljada, on je dobio milion do dva miliona evra, i onda je malo degutantno kada on kaže - nemam 10 miliona, nego imam 9 miliona i 800 ili 9 miliona i 100.
Vrlo je bitno za javnost da se zna po kojoj ceni i kako je kupio akcije, po kojoj ceni je kupio i kada je prodao. Ako je prodao, da znamo da li je odmah uplatio, jer sitni akcionari čim prodaju, odmah u opštini mora da se plati, morate da odnesete Upravi javnih prihoda i da pokažete dokaz po kojoj ceni ste kupili, kako ste ostvarili akcije i po kojoj ceni prodali, kako bi se utvrdila ta razlika od 20%.
Znam da gospodin Đelić se hvalio kako je on igrač Reala i vidim da je on stvarno čovek koji ovako voli sport, ali izgleda da se nikada nije bavio fudbalom, a inače Meridijan banka je glavni sponzor naše lige, Meridijan lige, to je fudbalska liga, i onda je krenuo sa pričom kako on igra u Realu. Sada da budem iskren, do sada, ali nikada se nije ljutio gospodin Đelić što su mu dali nadimak građani Srbije ono - Boža Derikoža. On je sam rekao...
(Predsedavajući: Molim vas da se tako ne izražavamo...)
Rekao sam da se on javno izjasnio, i na televiziji i u novinama, da mu je to simpatično. Da bi gospodin Đelić mogao da bude upoznat sa novim činjeničnim stanjem, od sada ga više ne zovu Boža Derikoža, nego Boža Bekam. Za neupućene da kažem da je gospodin Bekam najplaćeniji fudbaler sveta, inače igra u Realu. On je izgleda uzor našem gospodinu Đeliću i sada je gospodin Đelić dobio novo ime.
Brzo ću završiti, gospodine Albijaniću, neću da pričam da li ste vi pali sa klupe ili ne, držim se ove oblasti. Ali, očito je da je narod inspirisan bio i shvatio je da je gospodin Bekam najplaćeniji fudbaler na svetu, a gospodin Đelić je pričao kako on po zaradi igra u Realu. Plašim se, pošto sam u Odboru za sport i omladinu, da ćemo morati da pravimo amandmane u našem odboru i da će biti tolika navala stranih igrača ovde, kada su čuli kako naš gospodin Boža Bekam je plaćen.
Ne verujem da ni igrači Reala mogu za godinu dana da zarade 10 miliona evra, pa ćemo morati da donesemo jednu klauzulu koliko sme stranih igrača da igra u našoj ligi, i kada budu svi inspirisani zaradom gospodina Đelića, mislim da ćemo imati najjaču ligu na svetu, svi će igrači pohrliti, po uzoru na gospodina Đelića, u Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi čl. 225. i 226. Ujedno želim da se pridružim apelu i da podržim apel mojih kolega iz SRS da se najzad dovede ta struja u naselje Grmovac. To je problematika koja se već dugo pominje u javnosti. Znam da je Opština Zemun dala sve od sebe, i finansijsku pomoć i pravnu pomoć i u bilo kom smislu pomoć svim građanima Grmovca da dobiju struju.
To je očito da ova vlast ili gospodin Komatina, koji je predstavnik ove vlasti, pošto je on uzeo sebi pravo da odlučuje da li će se uključiti struja ili ne, da li želi ova vlast da ubedimo stanovnike naselja Grmovac da se naš velikan, gospodin Nikola Tesla, nije ni rodio i da još uvek nije pronašao struju.
Oni misle da građani Grmovca treba i dalje da žive u mraku i da veruju da se struja nikada nije pojavila, niti će se pojaviti bilo gde u svetu.
Ali, nije mi samo nešto jasno, ako mi svi stvarno želimo dobrobit narodu, bez obzira na stranačku pripadnost ili neku drugu pripadnost, zašto ovde samo raspravljaju i na ovaj problem ukazuju poslanici SRS.
Vidim da se iz drugih stranaka niko nije uključio u raspravu oko Grmovca sa nekim drugim objašnjenjem ili protivargumentima. Onda mi je degutantno sve ovo, ispada da se vi solidarišete s time da se u naselje Grmovac nikad ne pusti struja.
Da li vi stvarno želite da ih kaznite zato što su oni glasali za SRS?
Ali, onda se bojim, pošto je to očito neki pritisak na građane i stanovnike naselja Grmovac, kako je i gospodin Marković ukazao da su tu listom svi glasali za nas, ovo nije jedini slučaj, plašim se za sva ostala mesta širom Srbije koja su glasala za SRS, da će se pretiti svima ostalima i isključiti struja.
U tom slučaju, više od pola Srbije bi bilo u mraku. Treba imati neki princip da ne gledamo samo stranačku pripadnost, ako je odluka i ako je nešto što je stvarno legitimno pravo svih građana, pravo da žive u nekim normalni civilizacijskim uslovima, a to je samo 20 kilometara od Beograda, onda treba vi, konkretno kažem sada ovde leva strana, da kažete svoje mišljenje, da se odreknemo uskih stranačkih shvatanja, da kažete dajte da se to uradi.
Gospodin predsednik, Oliver Dulić, on valjda ima neke ingerencije da pozove nekoga koga treba iz resornog ministarstva da kažu gospodinu Komatini ili gospodinu Komadini, kako ga ovde neko zove, izgleda da je to očito neka gromada, da mu se kaže da uradi ono što je već odavno urađeno. Apelujem da se to uradi.
A, kada bismo sada ušli u neke nepravilnosti koje se dešavaju, navešću vam samo jedan primer kako se kažnjavaju građani i drugih opština koji su glasali za SRS. Na Ledinama, ovih dana je bio slučaj i mi poslanici SRS smo se pojavili u naselju Ledine.
Inače, Ledine su naselje većinom romske populacije, ono je, da kažem, najbolje glasačko i biračko telo SRS na Novom Beogradu. Svi znate za slučaj na Čukarici – azbestno naselje. Neko se volšebno setio da se isele ljudi koji su već izišli iz azbestnog naselja.

Izvinjavam se, završavam. Sada se rešava slučaj preko stanovnika Ledina. Izbacujete ljude iz 33 objekta, iz svojih kuća, koji imaju po 12-13 članova, to su sve radnici GSP-a, Gradske čistoće, koji tu žive 30-40 godina. Predali su zahtev za legalizaciju, jer su tu ostvarivali i ponašali se prema toj svojini kao pravi domaćini. Neko se malo i proširio, ali većinom to su porodice sa 12 članova.. Odjedanput dolazi milicija, izbacuju se ljudi iz kuća.
Ja sam tamo otišao ispred SRS sa odbornicima i mojim kolegom poslanikom iz SRS, upozoravali smo građane Ledina. Gospođa Olga, koja ima 73 godine i dijagnozu karcinoma, bila je izbačena. Ceo dan i celu noć sa stvarima je napolju provela pod vedrim nebom, da bi je mi poslanici sutradan vratili. Samo sam naveo taj primer, očito da se radi o kažnjavanju ljudi koji su pristalice SRS, ali ako se to stvarno tako gleda onda ćete kazniti više od pola Srbije.
Mislim da naši glasači nisu toliko plašljivi kao što ste mislili i ne misle da će neko da izvrši pritisak na njih da bi drugačije glasali. Oni znaju da ćemo mi uvek da zastupamo njihove interese, a vama neka služi na čast što se niko nije uključio da pomogne toj akciji da građani Grmovca dobiju struju. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio u prvom delu i onda je kod gospodina Albijanića volšebno nestao taj spisak, javljam se po članu 226. – tražim objašnjenje od gospodina predsednika Skupštine, da li je nekoga kontaktirao u vezi naselja Grmovac ili je kontaktirao nekoga iz resornog ministarstva, da nam da objašnjenje zašto se još uvek ništa nije preduzelo oko naselja Grmovac.
Da li je sada interes predsednika Skupštine koji je rekao da će se zalagati za kulturološki nivo, da će se podići kulturološki nivo ove skupštine, ali gospodine predsedniče vi provedete možda samo pola sata u Skupštini, i onda kad god treba nešto da se uradi ili da se na brzinu sakriju spiskovi, gospodina Albijanića postavite u neku nezahvalnu ulogu, a on je svesrdni saradnik i prihvata sve te prljave radnje da odigra za vas.
Mene sada interesuje, i nastavljam sa pričom o Grmovcu, znam da je skoro bilo objašnjenje da Grad nema toliko para da finansira taj deo. Sada bih stvarno hteo da pitam, ako nemamo para za taj deo, što je sramota, da ljudi i sada žive bez struje, da mi neko objasni, evo, gospodine vi ste tu zaduženi, a odnosi se i na pitanje Opštine Novi Beograd, pa može da se uključi i gospodin Ožegović koji je istovremeno i član DS – kako nema para da se ljudima uključi struja, a svedoci smo da se poslednjih mesec dana non-stop odvozi zemlja sa Ušća za koncert ''Rolingstonsa'', protiv koncerta nemam ništa i ići ću na taj koncert, ako je neko toliko platio sve to, i za to se izdvajaju tolike pare, a na kraju će od koncerta, od dobiti, samo organizatori da dobiju pare, a za priključenje struje ljudima nema para.
Mene interesuje pod čijim pokroviteljstvom, gospodine predsedniče Skupštine, za neke stvari se ima para, a za neke ne. Da li zato što je na vlasti u Novom Beogradu gospodin Ožegović, koji finansira rad stranke na Novom Beogradu, za njih ima para.
Kako se ima para za rušenje privremenih malih objekata na Novom Beogradu, uz osam patrolnih službi i interventnu brigadu, koja dolazi, i za to se izdvajaju sredstva, da bi se omogućilo da se te lokali sruše, da bi se postavili kiosci i trafike novih modela za ''Futuru plus'', Caneta Subotića? Ceo konkurs na Novom Beogradu je bio namešten za jedno pravno lice, na uštrb ljudi koji su živeli i koji su imali ugovor sa "Politikom" u franšizi na 99 godina, plaćali sve dažbine koje je trebalo da plate.
Njih su sve srušili, koje su uspeli, dok se narod nije organizovao u udruženje "Otpor", stali su da brane svoju egzistenciju, ono od čega oni žive, da bi zaustavili bezakonje na Novom Beogradu. A neko je očito imao veliki profit i veliku korist, pa je ingerencije u vezi konkursa prebacio sa SO Novi Beograd na poseban prostor.
Gde je gospodin Aleksandar Stamenković koji je ostavio 36,8 miliona gubitka? Unapređen u direktora Javnog stambenog! Za koji to dobar rad. Sada ne zna ni on, ni Novi Beograd, kako će da smanji taj gubitak i da opere taj gubitak.
Odbornici SRS su se borili oduvek za prava građana i normalno je da su prava građana Grmovca, a to su elementarna prava, da imaju struju. Za sve drugo se ima, tamo gde su sada vaše stranke u koaliciji i za to se ima posla.
Vidim da nema nijednog ministra, nema ni gospodina Aligrudića, ni gospodina Šutanovca, verovatno su oni između sebe razmenili hulahopke kao sportisti posle utakmice.