Dame i gospodo narodni poslanici, budžet za 2008. godinu je veći za 10 posto od budžeta za 2007. godinu, uz deficit od 14,8 milijardi dinara. Jadan je taj budžet koji se oslanja na teoriju da će potrebna sredstva nadomestiti kroz prodaju, kroz privatizaciju, kroz kredite i kroz donaciju.
Kada se preračuna matematički, dolazi se do cifre da je 12 posto potrebno izdvojiti i nadomestiti deficit. Već smo u startu krenuli sa minusom. Uz sva ova obrazloženja koja su kolege iz DS govorili, i gospodin ministar Cvetković, i gospodin Vujadinović je objašnjavao i trudio se da nam objasni kako je ovaj budžet dobar i kako su rezultati izuzetno dobri. Kada se ozbiljnije pročita ovo dolazi se totalno u koliziju sa ovim što piše. Oslanja se na makroekonomsko kretanje u periodu i gleda se januar-avgust 2007. i tu je polazna osnova za budžet u 2008. i piše: u periodu januar-avgust 2007. godine u Srbiji se ostvarila povoljna makroekonomska kretanja, visok rast privredne aktivnosti i izvoza, uvoza; uvoza posebno, gospodine Vujadinoviću, na vas apostrofiram, pošto smo i prošli put polemisali.
Ovaj budžet se i dalje nastavlja kao i budžet za 2007. godinu. On štiti uvoznički lobi za koji smo mi tvrdili uvek, svi poslanici SRS, da je i prošli budžet za 2007. i 2008. godinu budžet koji odgovara uvozničkom lobiju i da mnogi zarađuju na uvozničkom lobiju kroz kurs dinara, a da je veštački pravljen kurs dinara, da je realna cena vrednosti evra onda bi izvoznici već mogli da pariraju i da idu. Tu smo se složili i tada svi.
Dalje se nastavlja: izvoza, uvoza i zarada. Tu ste se pohvalili. Sada ide ono usput, ako neko pročita, ''izuzetak je ubrzana inflacija od marta i visok spoljnotrgovinski deficit''; to je taj uvoz i izvoz i vidi se da je ''visok spoljnotrgovinski deficit koji je generisan već sa rastom tražnje usled fiskalne ekspanzije u četvrtom kvartalu 2006. godine, a zatim ubrzanim rastom zarada posebno u javnom sektoru. Rast domaćih i stranih kredita u prvih osam meseci 2007. godine doprineo je povećanju domaće tražnje iznad nivoa privredne aktivnosti i spoljnotrgovinskom deficitu.''
Kada smo pričali i govorili da se procenjuje realni rast bruto društvenog proizvoda od sedam odsto i stopa inflacije je bila planirana osam i po posto, pa je ministar danas čak rekao čak i devet posto. Posle ovog vašeg objavljivanja da će biti predsednički izbori i biće tu mnogo preko 10.
Prošli put smo pričali da će biti dvocifrena inflacija, jer sada će krenuti, ajde neće smeti nikom da se suprotstavi, od predsednika, od vas koji ste u Vladi, davaćete povećanje plate i sve će to krenuti, inflacija će uzeti svoj danak.
Kako bi građanima Srbije bilo jasno, uzeću jedan klasičan primer i objasniti s tim, pošto su ove cifre, kada bi sve cifre nabrojao, retko ko bi se posvetio tome i shvatio suštinu.
Kada bi posmatrali da je jedna prosečna srpska porodica, i ako je jedan zaposlen, 150 do 200 evra. Kada bi oni raspolagali, kao što se ovim budžetom raspolaže, to bi značilo da oni za režiju, kiriju, da bi školovali dete i da bi imali za ishranu treba da izdvoje mesečno 200 evra, a imaju 150 evra prihoda.
Onda bi oni po ovome, kako stoji u budžetu, da će država da proda kroz privatizaciju i rasprodaće NIS i sve što još ima da se rasproda, i kada se to rasproda, pitanje je šta će biti posle. Onda bi svaki domaćin trebalo da iznese jednu stvar iz svoje kuće, pa da proda da bi mogao da prehrani svoju porodicu. Lančanom reakcijom to bi tako išlo mesec za mesecom i na kraju bi ostali i bez stana i bez prihoda sredstava za egzistenciju svoje porodice.
Tako se isto dešava sa ovim budžetom. Prevedeno ovaj budžet vam je to, rasprodaja javnih društvenih preduzeća i onda će na kraju ostati - šta, neće biti ništa. Jedino će ostati te velike korporacije, inostrane, i ovi tajkuni koji su se pojavili na našem tržištu.
Dokaz za to je da će se iz primanja budžeta Republike od 89.306.246.227 dinara finansirati otplata glavnice i izdaci za nabavku finansijske imovine, a u stvari će čisto neto finansiranje budžeta biti samo 14.828.000.000. Kažem, šta će se desiti ako ta privatizacija koju planirate i ako ovi ekonomski pokazatelji ne budu u redu. Najviše se gleda da se u budžet sliju pare od PDV, na dobit preduzeća i kroz plate građana.
Šta će se desiti po ovome? Ne znam na osnovu čega imate perspektivna predviđanja da je privreda u usponu i sve je krenulo, uvoz, izvoz, sve ide nabolje. Vidim da ste smanjivali, sve ste to uspeli da smanjite što ste mogli da smanjite u onim procentualnim delovima. Ali, nije logično, jer realno kada bi sagledali sve ovo, kada bi realno pogledali, privreda je totalno u kolapsu. Ovde se očekuje da će veliki priliv para biti od poreza na dobit preduzeća, samo ne znam kojih, da će se otvarati nova radna mesta i da će sve ostalo biti kako treba.
Gledao sam, da bi svima bilo jasno, ove nelogičnosti po funkcijama. Gledao sam i naš spoljni dug. Sada sam pri svom stavu da zbog silnih zaduženja države koja se vide u budžetu, stalno se zadužujemo i dajemo garancije, da uzimamo nove kredite za neke nove programe, gde se te pare slivaju i kako se slivaju, i u skladu sa onim što je rekla uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković, ovaj budžet i jeste pisan za posebna ministarstva i za posebne ljude koji vode ta ministarstva, kako bi bio mir u ovoj koaliciji, a sada se vidi da to izgleda neće ni budžet ni ove pare moći da pomire zbog izjave, koju je gospođica Nataša Jovanović dala, od strane DSS. Svakodnevno zaduživanje vodi u sigurnu dužničku krizu ovu državu, tj. našu Republiku Srbiju.
Gledao sam i po funkcijama za koga je šta određeno. Drastičan primer, kako bi svi građani znali, da je za avio službu Vlade izdvojeno 254.470.000, a za bezbednost zdravlja na radu je samo 13.930.000, a vezujem to sa tim da budžetski fond za program i zaštitu unapređenja položaja osoba sa invaliditetom je 51.000.000. Sada vi vidite, kada povežemo ove dve stvari, koliko se misli na zdravlje i na ljude koji rade i neposredno učestvuju u ciklusu proizvodnje, da se za jednu Vladinu avio kompanija nekoliko puta više izdvaja sredstava nego za njih.
Kabinet predsednika Vlade košta 59.449.000, a kabinet potpredsednika Vlade 91.000.000. Čak je veće izdvajanje za Kabinet potpredsednika Vlade, pa se nameće mišljenje ko je sada tu prvi čovek, da li je vojvoda od Meridijan banke gospodin Đelić ili je premijer Koštunica. Sekretarijat košta još više 336.000.000, predsednik republike 147.000.000.
Kada pogledate ova izdvajanja i kada pogledate socijalna izdvajanja ili što su moje uvažene kolege pričale o poljoprivredi, jer ova zemlja mora da se osloni na poljoprivredu, to je ono što joj je ostalo jedino zdravo i čisto, i od čega može da živi cela Srbija, to je nešto što je simptomatično, da su sredstva za javnu potrošnju i za funkcije mnogo veća nego za nešto u šta treba da se ulaže.
Kako bi i druge kolege govorile, završiću ovde. Podneli smo dosta amandmana i nastavićemo o tome. Gospodine Mrkonjiću, želim vam da budete drugi u prvom krugu, pošto će gospodin Nikolić biti sigurno prvi, preko 50 posto. Želim vam dobre i uspešne rezultate, kako su vam rekli, ali se zna da će gospodin Tomislav Nikolić pobediti na dobrobit svih građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nas ubeđuje da ne pričamo dalje, taman je mislio da prihvati.
Da ste hteli, gospodine ministre, da ga prihvatite, pričam o amandmanu gospodina Bakovića, to biste učinili, a sada vas je iritirao Moma Marković. Nemojte, molim vas.
Gospodine ministre, mogu li da obrazložim, pa ćete, možda, posle ovoga, još više da odbijete? Smatram da nije ništa lično.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana gospodina Tatomira Bakovića, mog stranačkog kolege, koji glasi: "U članu 19. stav 3. briše se".
Gospodin Baković je lepo obrazložio taj stav 3. i ja bih želeo da se nadovežem na član 19. i da kažem da je malo nelogično da se u članu 19, st. 2. i 7, daju ovlašćenja načelniku, kako načelnik Generalštaba može da donosi pravila kojima se uređuje civilno-vojna saradnja.
Šta ako civili, ma koji to bili, neće da sarađuju s Vojskom, šta da radi načelnik Generalštaba ako civili ne ispoštuju njegove propise? Vojska mora da ih poštuje, a civili da ne moraju, jer ovde nije definisano zbog čega on treba da reguliše tu civilno-vojnu saradnju.
Ja vam kažem, može se desiti da ta civilna grupacija bude revoltirana zbog personalnog rešenja Generalštaba, načelnika, i, jednostavno, ne žele da sarađuju s njim. Kako ćete onda doći u situaciju da sarađujete?
Hteo sam da kažem da čl. 17, 18. i 19. daju previše ovlašćenja predsedniku Republike, previše ovlašćenja vama, ministre, i previše ovlašćenja načelniku Generalštaba. Kada bi se gledalo stranački, a Vojskom ne smeju da se bave stranke, predsednik Republike, gospodin Tadić, ministar odbrane, gospodin Šutanovac, iz DS-a su. Načelnik ne sme da bude član stranke, ali je prepoznatljiv po nekim shvatanjima i dodirnim tačkama sa DS-om.
Počeću redom, mislim da imam vremena, od člana 17.
Predsednik Republike, samo da vam dokažem tu hronologiju, član 17 - predsednik Republike komanduje Vojskom, ali ne odlučuje o njenoj upotrebi. To je posao Narodne skupštine, koja proglašava ratno i vanredno stanje. On ne treba da donosi odluke o upotrebi Vojske. Tek posle odluke Narodne skupštine, predsednik preuzima komandu. Ovako, može da odluči da ne upotrebi Vojsku, po ovome kako ste mu dali ovlašćenja.
U Ustavu, u delu nadležnosti Skupštine, član 99, pogledajte stav 5, koji glasi da Skupština odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje.
Vi ste mu ovde dali prevelika ovlašćenja u članu 17. stav 1 – odlučuje o upotrebi Vojske Srbije, komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu. Šta ako je ugrožena zemlja i predsednik kaže, ja neću da angažujem Vojsku?
Sada ćete i vi doći na red, gospodine ministre, član 18.
Verujem da će pobediti, smatramo da će gospodin Nikolić sigurno pobediti; čim i vi znate to, onda nema više tajne, pošto vi držite sve bezbednosne agencije i tajne, imate dobre savetnike, od gospodina Svetka Kovača pa nadalje. Znam da je vaš cilj da me isprovocirate, ali ne, ovaj šlagvort ste odlično dali. Kada vi priznajete i svesni ste da će pobediti Toma Nikolić, nema dileme.
Mi radikali smo realni, ma ko bio predsednik, mora da se pridržava Ustava. Gospodin Tomislav Nikolić će sigurno pobediti, biće predsednik Srbije i pridržavaće se Ustava, za razliku od vašeg predsednika i od vas. Evo vašeg ovlašćenja, vama se daju prevelika ovlašćenja. Po čemu vi, kao ministar, usvajate plan međunarodne vojne saradnje, jer to je posao države, Vlade i Skupštine, a sada ste vi iznad svih nas i sada ćete vi međunarodnu saradnju da stvorite?!
U članu 18. opet – civilno-vojni odnosi. Stalno je prisutno da ministar i načelnik Generalštaba to uređuju, a civilno-vojne odnose uređuje Skupština, koja donosi zakone, a ne, kao što piše ovde, da ćete vi donositi propise.
Uopšte gledajući, stvarno su preskočeni i Skupština i Vlada u vezi sa Vojskom, čime se krše, evo, pogledajte Ustav, čl. 99, 123. i 140. u odnosu na Vojsku.
Pošto ste vi, ovako, vickasti sa mesta, gospodine ministre, zašto u ovom predlogu zakona, a znamo ko vam ga je pisao, VBA, Svetko Kovač, Aleksandar Radić, to je ta ekipa koja je tu, Dragišić i ovaj naš ministar, univerzalni vojnik Marković, jer se sve tu negde petlja, stalno koristite izraz - Vojska će se uputiti u misiju? Zašto koristite stalno strane izraze?
Vojnici nisu misionari i degutantno je da to bude misija. Vojnici su vojnici koji izvršavaju svoje zadatke, a misionari su nešto drugo. Znam da ste vi opsednuti Amerikom i NATO-om, to je vaše pravo, ja sam protiv, ali vi ste zato ovde koristili, odnosno u članu 5. se kaže – profesionalni sastav obučen i pripremljen za izvršavanje dodatnih misija u zemlji. Znači, nisu misionari, oni su vojnici koji izvršavaju svoje zadatke. Sada još nešto što upada u oči. Šta znači, po vama, aktivna i pasivna rezerva?
Aktivna i pasivna rezerva, gospodine Šutanovac, to je ona američka, NATO gej populacija, pa su jedni aktivni, drugi su pasivni, pa vi sada tu koristite reči ''aktivna i pasivna''. To je neka gej NATO-američka terminologija.
Naša rezervna nije niti aktivna, niti pasivna, naša vojska nije misionarska, nego je naša vojska strogo Vojska Srbije, koja štiti interese građana Srbije.
Po ovome kako ste vi zamislili, naša vojska će biti interesno neutralna. Stvarno je nemoguće da naša vojska bude interesno neutralna. Naša vojska mora da štiti integritet i suverenitet Srbije i ne može da bude neutralna. Naša vojska je pristrasna prema interesima Srbije. Svako normalan ko je ovo pročitao zaključuje da naša vojska mora da bude interesno neutralna zato što će u dogledno vreme biti angažovana po inostranstvu.

Evo, završavam. Tamo će možda, u Papui, u Venecueli, gde se čuvaju proamerički režimi, biti interesno neutralna, a u Srbiji neće.
Voleo bih da objasnite tu terminologiju – aktivna i pasivna rezerva. Ja i sada tvrdim da je to gej terminologija Amerike.

Biću kratak. Neću da ulazim u ove lokalne duele Zvezdare, ja sam s Novog Beograda. U Skupštini ima dosta onih koji su sa Novog Beograda, tako da neću da širimo temu, to bi bila dugačka tema.
Javljam se povodom amandmana uvaženog kolege Milana Avramovića na član 40. Predloga zakona o Vojsci Srbije koji glasi: "U članu 40. posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi: Učenik srednje vojne škole se danom završetka školovanja unapređuje u čin vodnika i od tog dana postaje profesionalni podoficir."
Izuzetno dobro je urađen amandman, jer se smatra da kada je u pitanju srednja vojna škola, srednja stručna sprema, da bi tu prvi čin koji bi se dobio bio čin vodnika, što je sasvim normalno, hronološki sređeno.
Ali, vi niste u zakonu odgovorili da li se profesionalni vojnici koji se obučavaju u srednjoj vojnoj školi po automatizmu zapošljavaju ili treba još nešto da urade. Po ovome što smo videli u vašem obrazloženju: "Amandman se ne prihvata s obzirom da nije moguće unaprediti profesionalno vojno lice koje prethodno nije proizvedeno u početni čin u vojsci prilikom prijema u vojnu službu. Ujedno, osnov za proizvođenje u podoficirski čin jeste završeno specijalističko obrazovanje po završetku srednje stručne vojne škole." Piše - po završetku srednje stručne vojne škole, što znači da se već opredelio za svoj deo struke, da li će biti artiljerija, veza, PVO i ostale tehničke jedinice u sklopu sa srednjom vojnom školom. Da je išao na Akademiju, bio bi oficir, ne bi bio podoficir.
Gospodine ministre, postavljam pitanje - koje je to specijalističko obrazovanje potrebno za njih? Ako bi išli na neko specijalističko obrazovanje onda bi morali da dobiju neki veći čin. Ovako je početni čin da ga proizvedete u vodnika, što je sasvim normalno posle završene srednje škole, ipak je to dovoljno stručno obrazovanje za taj čin. Da su hteli da idu za prvi čin, potporučnika, išli bi na vojnu akademiju.
Kad smo već kod ovih specijalističkih, neću da vas prozivam za Garmišpartenkirhen ili Maršalov plan, ako su to te specijalizacije, mi smo protiv toga. Postaviću vam konkretno pitanje, upućeni ste u ovaj problem.
Gospodin Radić Srbobran, penzionisani oficir, 2006. godine sa 30 godina službe, koji je ceo svoj radni vek proveo u 63. i 72. specijalnoj brigadi, završio je sve te specijalističke studije; fakultet na kome on želi da magistrira se obratio vašem kabinetu Ministarstva odbrane, broj 772/1 od 18. 9. 2007. godine, sa zahtevom da se omogući da ima uvid u dokumenta za izradu magistarskog rada sa temom Specifičnost planova i programa obuke specijalnih jedinica Vojske Srbije koji su u interesu naše vojske. Negativan odgovor dobijen je od, mislim da je vaš pomoćnik, dr Dimitrijevića koji je zadužen za ljudske resurse kod vas, pod brojem 1472-2 od 28. 9. 2007. Upoznati ste sa ovim predmetom. Odbijen je uz obrazloženje da po Pravilniku o kriterijumima o vojnim tajnama nije dozvoljeno da neko ko želi da radi neki specifičan magistarski ili doktorski rad ima pravo na dokumenta, nema pravo kopiranja i svega ostalog.
Postavljam pitanje - ako je on 30 godina radio na ovim zadacima, a jeste, upoznati ste i vi o kome se radi, šta je to za njega ostalo kao tajna? Ono što je njemu konkretno bilo potrebno... A, interes nam je da dobijemo još kadrova, nema veze da li je neko u penziji ili ne, svojim stručnim radovima će pomoći vama kao ministru. Ovo što ste vi njemu odgovorili, ovo nije strogo poverljivo, ovo spada u domen internih tajni.
Interesuje me kakva je dokumentacija i da li se dokumentacija svakog meseca dostavlja OEBS-u, da li je to dokumentacija koja se dostavlja od ministarstva vojske OEBS-u pod velom, pod šifrom "strogo poverljivo", ili su to interne tajne. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici i ministre u odsustvu... Kako ste vi rekli, gospodine Duliću, tu je u zgradi, sad će on sići. Je l' nekog uhapsio možda?
Ovo je stvarno degutantno što ministra nema, evo, ostalo nam je još tri amandmana i ministar treba, ako je tu, bar da čuje ovo što mi pričamo. Jednostavno, ministar potcenjuje ovaj skupštinski dom i nas poslanike, samim tim i građane. Ovo njegovo ponašanje i dobacivanje sa mesta, to bi moglo da se i pretrpi, s obzirom na to da znamo gospodina Šutanovca iz nekog ranijeg perioda. Evo, to mu je najveća pobeda što je uradio u životu, što je na Zvezdari napravio kuću za sedam dana. Hvali se i što je završio specijalističke kurseve od Garmišpartenkirhena, verovatno da mu je uža specijalnost skijanje, slalom, veleslalom ili skakaonica. To je nešto što stvarno gospodin Šutanovac baš onako neukusno radi, ali evo, pokazuje svoje pravo lice, nije izdržao ni da završimo ovaj deo sa amandmanima. Ako su amandmani pravno mogući možda bi on i prihvatio neke naše, iako sumnjamo da će on prihvatiti bilo koji amandman SRS-a.
Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o Vojsci Srbije. U članu 189. stav 4. posle reči "obrazovanje" dodaje se tekst "unaprediće se u čin majora odnosno kapetana korvete, bez prava na dalje unapređenje", a preostali deo teksta se briše. Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "Oficir iz prethodnog stava stiče pravo na unapređenje sticanjem visokog obrazovanja". Postojeći stavovi 5, 6. i 7. postaju stavovi 6, 7. i 8.
Obrazloženje je da je s obzirom na to da je vrlo mali broj oficira u ovom statusu logičnije da se oni unaprede, nego da im se ovim zakonom ukinu stečena prava.
Da bi građanima bilo jasnije o čemu pričam, pročitaću: "Oficir u činu kapetana prve klase, odnosno poručnik bojnog broda koji se zatekao u službi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nema završenu vojnu akademiju, odnosno koji nema odgovarajuće visoko obrazovanje, prevodi se u čin kapetana, odnosno poručnika fregate."
Tako je ovaj član glasio. Ovim amandmanom sam hteo da popravim ovo i da se jednostavno stavi do znanja da ako je već neko obavljao ovu dužnost, a nema visoko obrazovanje, onda se postavlja pitanje kako je obavljao ovu dužnost; ako je obavljao dobro dužnost, zašto bismo ga degradirali i zašto bismo mu spuštali čin. On ionako, po ovome, ne bi mogao da napreduje, a sami smo rekli da ima vrlo malo ovako stručnih kadrova.
Mi smo umesto fregate stavili - korveta. Inače, korveta je, ako se ne varam, a mislim da se ne varam, izviđački brod ili mala brza krstarica. Smatramo da kadrovi koji obavljaju ovo ne treba da se degradiraju. Čim su na ovom položaju znači da su adekvatno odgovarali zadacima koji su postavljeni pred njih. A videli smo da bukvalno, kada su u pitanju izviđački brodovi ili brze krstarice, u ovoj podeli koja je napravljena mi nemamo rečnu mornaricu; ona se sad pripaja, koliko sam video, kopnenoj jedinici, iako je to sad meni malo nelogično.
Kad pogledamo sa geografskog aspekta, imamo dugačku rečnu granicu između nas i Hrvatske, a još dužu prema Rumuniji. Po ovoj logici stvari, ako ukidate ovo, a verovatno je trebalo u zakonu da objasnite zašto se ukida i prevodi u kopnenu jedinicu, postavljam konkretno pitanje, ali žao mi je što ministar nije tu, iako on ne bi ni znao o čemu pričam sada. Mene sad interesuje, u slučaju da, ne daj bože, zaratimo sa susednom Hrvatskom ili Rumunijom, da li ćemo po tome, po strategiji i doktrini Vojske, mi njih čekati na obali, pošto nećemo moći da se suprotstavimo jer nemamo, koliko vidim, plovne resurse. To je nešto što je ispalo malo nelogično. Po toj logici stvari mi uopšte nemamo neku odbranu sa vode. Vi ste nju preveli u kopnene snage.
Smatram da je ovakvo rešenje koje ste dali u ovom članu protivzakonito i protivustavno, jer takva lica koja su se našla na ovim funkcijama unapređena su u odgovarajuće činove kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, na osnovu zakona. Na osnovu čega sad vi njima uskraćujete ovo?
Znači, nisu oni mogli bez zakonske osnove da dođu na taj položaj i da dobiju svoje činove i ne može stupanjem na snagu ovog novog zakona da se potire sve, da se to pravo ukine, odnosno izvrši degradiranje u niži čin.
Znači, mi nismo ništa specijalno vama pokvarili, ali smo ovim amandmanom popravili ovaj član i dokazali da lica koja to obavljaju, znači oficiri koji obavljaju, treba da se nađu na višem činu, jer oni neće moći više dalje da napreduju. Vrlo je malo tih oficira na tom položaju.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "Oficir iz prethodnog stava stiče pravo na unapređenje sticanjem visokog obrazovanja." To je nešto što je sasvim normalno.
Dakle, ako neko hoće da se u svojoj profesionalnoj karijeri usavršava, da se doškoluje, može da stekne viša zvanja akademije i onda bi se dozvolilo da se on prevede u viši čin. Znači, mi nismo ništa ovde degradirali, naprotiv, želeli smo da zaštitimo oficire koji su se našli na ovom mestu, jer oni su profesionalci i imaju svoje radno mesto. Pružamo im priliku da ne idu na čin niže. Ima ih vrlo malo i vidim da ste ih preveli već u kopnene jedinice, može da se desi da ćete ih ugasiti.
Sada bi mi baš bio potreban ministar, pošto se ovo uklapa u ove naše korvete, fregate, u prevođenje svega ovoga u kopnenu odbranu. Postaviću vam konkretno pitanje, ako vi znate; možete preneti ministru ili ako vam dozvoli gospodin Dulić da izađete i da kažete, a vezano je za ovaj deo.
Postavljam pitanje za gospodina u odsustvu, Šutanovca, da li postoji na Adi Ciganliji ronilački klub čiji je vlasnik Dragan Karleuša? U ovom trenutku ne znam kako se zove taj ronilački klub, ali zna se da ne postoji više od jednog ronilačkog kluba na Adi Ciganliji, Dragan Karleuša je vlasnik tog kluba. Da li ga Vojska finansira? Da li je dobio i nekoliko brodova iz naše rečne flote, stare Jugoslavije, pa SCG, sada Srbije? Jer, ima indicija da postoji klub, da postoje brodovi i plašim se da nije to iz ove naše fregate ili korvete, da to nisu ti brodovi. Sada, pošto će biti kapetani prve klase, poručnici, desiće se to da nemaju ljudi na čemu ni da budu, da nisu na tim brodovima, nego, jednostavno, sve prelazi u privatne ruke.
Kada gospodin Šutanovac bude došao, ja bih očekivao da on izađe i da ospori ili da odgovori na ovo pitanje. Nisam siguran da je to tako, ali prema saznanju ljudi koji su usko vezani za ovo nije neosnovano da se postavi pitanje o ovome. Mislim da je to klasična zloupotreba, ako se osnovna sredstva, a brodovi i ostalo su osnovna sredstva i borbena sredstva Vojske Srbije, ustupaju nekome u neke privatne svrhe.
Plašim se da će ti naši brodovi završiti kao splavovi i da će neko iz žute kamarile da otvori neki elitni restoran ili splav, a da će naša vojska... Pošto smo ostali bez rečne mornarice, ja se plašim, pored gospodina Šutanovca, da ćemo mi ostati i bez avijacije, iako oni remontuju te avione, ali gospodin Milan Avramović mu je poklonio ovaj novi prototip, verovatno će usavršavati taj deo. Ali, ostaćemo bez kopnene odbrane, bez pešadije, bez cele vojske.
To je amandman koji se baš trudi da reguliše položaj vojnih lica. Gospodin Šutanovac bi trebalo da zna da nisu vojna lica samo generali koje on poznaje, pukovnici u penziji koji se na volšeban način vraćaju u njegovu službu, pa mu postaju savetnici i vode dalje VOA. Konkretno, o gospodinu Kovaču pričam; bili su prijatelji, ortaci u Upravnom odboru SDPR Jugoimporta.
Savetnici, ne samo gospodin Dragišić, gospodin Marković i gospodin Aleksandar Radić, to su savetnici DS-a, usavršavaju se na fakultetima za specijalne i bezbednosne mere, i to je nešto što treba da se zna.
Vojna lica i vojska nikada nisu teže živeli. Ja dolazim sa Novog Beograda, gde živi najviše vojnih lica, ali tamo se ne živi u "Cvećarama", gospodo, nego u onim, kako kažu, spavaonicama na Novom Beogradu; to nisu komforne vile, evo, gospodin Šutanovac je tu, nego su stanovi.
Mogu da vam kažem iz ličnog iskustva, dete sam vojnog lica i živim u izrazito vojnom bloku 61, tu su i podoficiri. Podoficire ste ovde totalno degradirali i želeli biste da ih ugasite. Ne mogu svi da budu generali, ne mogu svi da budu toliko obrazovani da se strogo po Maršalovom planu usavršavaju po inostranstvu.
Vojna lica na Novom Beogradu nikada nisu gore živela. Prvo, zato što su plate izuzetno male, drugo, zato što se smanjuju, a da ne pričam o položaju civilnih lica koja su radila u Vojsci, to je na volšeban način očišćeno kao metlom i ne postoje više ta civilna lica koja su prenosila odbranu u sistemu u državi i pomagala u izvođenju svih akcija i svega ostalog.
Meni je jasno, kada gospodin Šutanovac stoji iza ovog zakona, gde smo mi – Vojska Srbije se prevodi u misionare, pa se plašim da će biti legionari.
Meni je jasno da gospodin Šutanovac nema mnogo dodirnih tačaka sa običnim svetom u profesiji vojnih lica, gde su zastavnici do kapetana, majora i pukovnika, koji žive kod mene. Svi časni oficiri su na brzinu smenjeni, na čelu sa generalom Delićem. Sigurno, kada on bude ministar vojske biće sve bolje i bolje. Vi se smejte, ali, gospodine Šutanovac, uporediti vas i gospodina Delića, to bi bila degradacija gospodina Delića, a ne vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je taman otišao, a hteo sam da ga pitam, on je izvestilac ispred Vlade, a da li je njegova preporuka bila ta što je završio specijalne studije kod gospodina Dragišića na Fakultetu bezbednosti. Inače, gospodin Dragišić je glavni savetnik DS-a za vojnu i bezbednosnu problematiku, zajedno sa gospodinom Aleksandrom Radićem, a tu je gospodin Bulatović, zatim Svetko Kovač i Jočić, šef VOA - Vojnoobaveštajne agencije. Deluje kao da su oni pisali ovaj predlog zakona, jer, jednostavno, ovde je preneta nit i sagledava se sukob između Vlade i predsednika Republike koji zastupa DS.
Gledajući zakon, već u članu 1. se vidi da nije data ista važnost obaveštajnim službama, a ne samo bezbednosnim. Konkretno mislim na SID, to vam je Služba za istraživanje i dokumentaciju. Gospodin ministar je juče rekao da se ta služba ukida, pa sada postavljam pitanje gospodinu ministru - da li su zaposleni u toj službi sada, da se tako izrazim, spavači, pa će jednog dana ministar da ih aktivira i oni će se ponovo uključiti? Gde su ti ljudi razvrstani? Tu je konkretno zapostavljena VOA.
Kaže se da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka i da moraju da budu nepristrasni i politički neutralni.
Kada sam nabrojao sve ove ljude koji su sigurno učestvovali u izradi ovog zakona i koji se eksponiraju, uvek na strani DS-a, da li je tačno to što piše u zakonu, da li je i u stvarnosti tako?
Takođe, kaže se "bezbednosno-obaveštajna politika Republike Srbije". Pa, reč "politika" ne ide uz obaveštajne službe, jer obaveštajne službe ne treba da se bave politikom, nego nekim svojim ingerencijama i svojim zaključcima i rešenjima po kojima treba da rade. Bezbednosno-obaveštajni sistem je pun nepreciznosti i to se može sagledati u članu 4, a dokaz za to je da još uvek nije formiran republički organ za nadzor i kontrolu rada svih obaveštajnih i bezbednosnih sistema.
Kada će savet biti osnovan i koja će biti njegova obaveza prema Odboru za bezbednost Skupštine Srbije? Nejasno je ko formira biro za koordinaciju rada službi bezbednosti i u čijoj je on nadležnosti. Napisali ste samo pod čijim je nadzorom; Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, savet za nacionalnu bezbednost, svi nadziru, a ko je faktički nadležan to ćemo tek videti u nekom periodu koji dolazi.
Vojnoobaveštajna agencija (VOA) nije bezbednosna agencija, već obaveštajna, a svrstava se u službe bezbednosti.
U delu koji se odnosi na nadležnost spominju se i drugi nadležni državni organi. Nije jasno koji su to drugi nadležni organi i zašto se izdvaja grad Beograd, da li zato što je najveći grad ili ima nekih drugih pretenzija u ovom zakonu?
U zakonu se koristi izraz - delatnost. To je nešto što stvarno... Evo, kada se pročita malo o svim bezbedonosnim ili obaveštajnim agencijama, reč delatnost se koristi kao izraz za neke subverzivne delatnosti protiv države; delatnošću se bave ljudi koji su protiv naše države, neprijatelj se bavi delatnošću. Pravi izraz za ove službe je da one imaju svoje ingerencije i svoje zadatke, a delatnost, to je već za neke subverzivne i druge delatnosti i to je neprimereno za ovaj deo zakona.
Savet za nacionalnu bezbednost, po vama, treba da donosi zaključke kojima usklađuje i usmerava saradnju službi bezbednosti sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija. Zar to nije nadležnost Skupštine? Po ovome svemu, i u Ustavu kada se pročita, nadležnost Skupštine je da nadzire i da ona reguliše ovaj deo.
Nelogično je da savet ima veće ingerencije od skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, samim tim što su poslanike, članove Odbora za odbranu i bezbednost, birali građani Srbije. Ko bira članove ovog saveta? Članovi saveta su navedeni: predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktori službi bezbednosti. Nigde se ne spominje predsednik Skupštine, ni predsednik Odbora za odbranu i bezbednost.
Član 7. je neustavan, jer po članu 99. Ustava, tačka 6, Skupština Srbije reguliše nadležnost bezbednosnih agencija. Tačno piše da Narodna skupština nadzire rad službi bezbednosti.
Besmisleno je da šef kabineta predsednika Republike bude sekretar po položaju; predsednik Republike nema nadležnost nad službama bezbednosti, što se vidi u članu 112. Ustava.
Članovi 7. i 8. pokazuju direktni sukob predsednika Srbije i predsednika Vlade, ili je to podela po interesnim opredeljenjima. Konfuzija se vidi posebno u članu 8. gde su nabrojani savet, biro, kancelarija, a ko će tu šta raditi, ko koga tu kontroliše, niko ne zna.
U članu 9. je neustavna odredba. Član 112. Ustava reguliše nadležnosti predsednika. Predsednik nema nikakve nadležnosti nad bezbednosnim agencijama. Savet radi, a biro usklađuje. Biro je volšebno postao važniji od saveta. Umesto da je savet obavezan da sarađuje sa nadležnim državnim organima, vi terate državne organe da su dužni da sarađuju sa savetom.
Posebna priča su načela nadzora, načela političke, ideološke i interesne neutralnosti. Šta je interesna neutralnost? Valjda je interes svih ovih službi da rade u interesu građana Srbije i Republike Srbije. Ova interesna neutralnost bi mogla i drugačije da se definiše.
U praksi se zna da dok služba bezbednosti operativno radi ne može se informisati javnost. Kaže se da sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost. To je nešto za šta bi moglo da se kaže da je i pametno urađeno. Ali, prevashodno treba da se neke zatvore baš zbog četiri "jahačice apokalipse" - Nataše, Sonje jedan i dva, i zbog gospođe Biljane. Po ovome sam očekivao da ćete i njih pozivati na sednice Odbora za bezbednost. Treba ih nekada zatvoriti baš zbog ovih neprijatelja koje sam naveo, neprijatelja građana Srbije.
Nejasno je kako će se regulisati kontrola primene mera koje odstupaju od prakse, od proklamovanih ustavnih načela: kontrolisanje telefona, razgovora, kretanja, tajno praćenje i tako dalje. Nigde nije regulisano ko će odobriti i pod kojim uslovima se sprovodi neposredni nadzor.
Zašto rad službi bezbednosti nije uređen ovim zakonom, već će se urediti posebnim zakonom? Evo jedne nelogičnosti, posmatrano sa ekonomskog i finansijskog aspekta: biro se osniva, tu dolaze novi zaposleni, vozila, osnovna sredstva, obrtna sredstva, a u razlozima za sprovođenje ovog zakona se kaže da nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovde očito neko laže i iznosi netačne činjenice.
Ujedno, hteo bih, gospodine Duliću, da mi zaustavite vreme jer želim da postavim ministru pitanje koje je baš vezano za ovo. Izvinjavam se, možda sada ministar za lokalnu samoupravu neće znati da odgovori, ali trebalo bi.
Da li je tačno da gospodin Svetko Kovač, koji je penzionisan krajem 2005. godine u činu generala, i dalje radi na radnom mestu direktora ili načelnika Vojno-bezbednosne agencije, iako je penzionisan već dve godine? Šta ga kvalifikuje za to mesto i koje je to rezultate postigao da kao penzioner bude načelnik VBA? Da li je i koliko ostvario radnog staža? Kako je realizovao težišni zadatak, konkretno mislim na obezbeđenje ministra vojske, ubijenog Pavla Bulatovića? To je bio njegov prvi zadatak.
Da li je Svetko Kovač član Upravnog odbora Jugoimport - SDPR-a, Savezne direkcije za promet robnih rezervi sa posebnim namenama? Da li je i ministar Šutanovac član Upravnog odbora SDPR-a?
Da li gospodinu Svetku Kovaču sin radi u SDPR-u, a ćerka u kabinetu Tadića? Po kom osnovu je dobio i stekao kuću pored VMA, u Raškoj ulici?

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zlatan Jovanović iz SRS podneo je amandman na član 19. stav 1. Taj član glasi: "Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od prvog glasanja".
Amandman mog kolege Zlatana Jovanovića na član 19. stav 1. glasi: "Ako dva ili više kandidata dobiju jednak i istovremeno najveći broj glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana održavanja prethodnog glasanja".
Pošto je gospodin Zlatan Jovanović dao odličan amandman na član 18, on je to i obrazložio: amandman sledi prethodno podneti amandman na član 18. Predloga zakona. Ali je vaše obrazloženje, blago rečeno, sramotno i nedosledno, a glasi ovako: "Amandman se ne prihvata, pošto se zasniva na amandmanu istog narodnog poslanika koji je podnesen na član 18. Predloga zakona i koji takođe nije prihvaćen".
Sada se nameće pitanje - da je prihvaćen član 18, da li bi vi hronološki prihvatili član 19. ili je ovo sled neke hronologije – jednostavno se ne prihvata? Da je gospodin Zlatan Jovanović podneo amandman na član 1, pa da je on prihvaćen, onda bi, po nekom vašem hronološkom redu, trebalo da se prihvati i ceo zakon. Ovako je ovo jedan nedosledni stav odgovornog koji je pisao obrazloženje.
U stvari, gospodin Zlatan Jovanović je ostao dosledan svom prvom amandmanu i gospodin Martinović i gospođa Vjerica Radeta su obrazložili zašto je Zlatan Jovanović u pravu. Zato što je i u članu 18. dokazao da uopšte nema potrebe za drugim krugom. Ako se i vi zalažete za to da kandidat koji dobije najviše glasova bude predsednik, onda ne bi trebalo da bude drugog kruga.
Da bih pojasnio i građanima, član 18. stav 1. glasi: "Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali". Amandman Zlatana Jovanovića je glasio: "U članu 18. stav 1. reč "većina" zamenjuje se rečima "najveći broj"". Samim amandmanskim rešenjem će se na demokratski i na najbolji način ispoštovati volja birača, tako što će predsednik postati onaj kandidat za koga glasa najveći broj birača, čime se izbegava drugi krug glasanja, odnosno stranačka trgovina i troškovi koji prate izborni proces.
Kao što je to moj uvaženi kolega Martinović rekao, nisu to male pare. Mi se trudimo, a i vi se zalažete samo kroz priču da se smanje troškovi. Evidentno je da za jedan glasački ciklus treba obezbediti tri miliona evra minimum. Ovako bi bilo logično, u slučaju da se kandidati pojave, konkretan primer ću dati da bi bilo lakše, gospodin Tadić i gospodin Nikolić, uz još neke kandidate.
Gospodin Nikolić, po običaju, kako već to ide, uvek pobedi. Nema potrebe da se ide na drugi krug. Mi znamo, u drugom krugu je već i apstinencija, manje birača izlazi, manje glasača i onda nije taj reprezentativni uzorak, da se dokazuje da je tada bilo najviše glasača i da predsednik mora da postane onaj koji ima većinu.
Kako ste vi to obrazložili u odbijanju, pročitaću vam kako ste to odbili Zlatana, rečeno je da bi trebalo da predsednik treba da bude baš onaj koji osvoji najveći broj glasova i da je to predsednik koji odražava volju građana.
Ako u prvom krugu gospodin Nikolić pobedi, ne znam šta onda u drugom krugu kada vi izlobirate, počnete da pretite građanima Srbije od ekonomskih sankcija pa nadalje, ali u to više niko ne veruje. Vi se onda udružite i onda kao slavite neku pobedu, vi svi zajedno protiv jednog kandidata.
Obrazloženje da ste odbili gospodina Zlatana Jovanovića, s tim da vi znate da neće biti drugog kruga zato što će Tomislav Nikolić pobediti u prvom krugu, što će sigurno i biti, pa neće biti vaših troškova, to bih i razumeo. Ali, sa ovim obrazloženjem to nije stvarno ni primerno, niti je to odražavanje volje građana.
Ako su građani glasali u prvom krugu i ako je kandidat pobedio u prvom krugu, zašto bismo mi uopšte ulazili u drugi krug i dolazili do nečega za šta bi trebalo da se troše pare građana? Rekli smo da to nisu mala sredstva i da su to velika sredstva.
Ne vidim zašto niste prihvatili amandman gospodina Zlatana Jovanovića, ako ste sigurni u vašeg kandidata gospodina Tadića. Onda ste mogli da prihvatite slobodno ovaj amandman, pa bi se znalo, ako ste sigurni da će on pobediti u prvom krugu zašto bi išli i odbijali ovaj amandman koji reguliše da nema drugog kruga.
Verovatno i vi niste sigurni, i vi ne verujete u vašeg kandidata, da će on moći da pobedi, i onda je sasvim logično da ste odbili amandman Zlatana Jovanovića, s tim da se vi nadate da ćete u drugom krugu da izlobirate, da ćete vršiti pritisak preko medija, preko štampanih i TV medija na glasače i da ćete napraviti neki koalicioni i trgovinski sporazum sa vašim koalicionim partnerima, pa ćete im obećati nešto. Volja građana bi trebalo da se iskaže baš u tom prvom krugu kada je najveća izlaznost.
Ovako, kažem, ekonomski faktor će pokazati, ako mi dođemo i u drugi krug, šta će se desiti, ali nema tu ministra niti njegovog sekretara, šta će se desiti da u tom drugom krugu ista dva kandidata, siguran sam, a i građani Srbije su sigurni da će biti u prvom krugu sve rešeno i da će gospodin Tomislav Nikolić postati predsednik Srbije, ako se desi da u drugom krugu, a može po zakonu verovatnoće, da oba kandidata koja uđu u drugi krug imaju isti broj glasova, onda ćemo opet raspisati nove izbore ispočetka, pa će to koštati poreske građane.
Slažem se sa gospođom Vjericom Radetom da se to neće desiti, možda u nekim drugim izborima. Ovde će se desiti to da će gospodin Tomislav Nikolić pobediti u prvom krugu. Samo da vam kažem, hipotetički, da se to desi, to bi onda bilo ono, igre bez granica, a ko bi tu najviše štetio: poreski obveznici i građani.
Ako dođemo do drugog kruga ili ponavljanja, kako ovde stoji, uvek je slabiji odziv građana. Onda se to neće pokazati u drugom krugu da li je to baš taj kandidat koji pobedi i kažu da će on osvojiti najviše glasova i da će to biti stvarno cifra koja će pokazati da je narod uz tog kandidata. U drugom krugu izlazi mnogo manje glasača, neće biti reprezentativni primerak i neće odraziti volju građana.
Prvi krug je ono što je gospodin Zlatan Jovanović dokazao i pokazao kroz ove amandmane, da su i pravno i ekonomski opravdani i apelujem na sve vas, iako imate drugačije mišljenje, pa da prihvatite ovaj amandman. Ne vidim zašto ga ne biste prihvatili. Ako verujete u vašeg kandidata gospodina Tadića, onda nema zašto da se plašite drugog kruga.
Prihvatite ovaj amandman i uštedećete pare poreskih obveznika i pokazaćete se štedljivim. I ako niste, a izbori će vrlo brzo doći i onda ćemo videti. Mi verujemo u našeg kandidata gospodina Tomislava Nikolića, kao i građani Srbije i ubeđeni smo da će u prvom krugu sve biti rešeno. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 39. Amandman glasi - u članu 39. stav 2. reč "ministar nadležni" zamenjuje se rečju "ministarstvo nadležno".
Već je poznat stav SRS-a, koja smatra da propise mora da donosi ministarstvo a ne ministar i ministar se ne može izjednačavati, pa čak postavljati iznad institucije ministarstva.
Član 39. stav 2. glasi ovako: ''Prilikom prijema u Centar za azil sva lica koja traže azil se zdravstveno pregledaju na način utvrđen propisom koji donosi ministar nadležan za zdravlje.''
Direktno se ne obraćam gospodinu Jočiću jer ovo nije njegovo ministarstvo, ovde je ministar nadležan za zdravlje i on donosi propise o zdravstvenom pregledu. Onda se postavlja pitanje, stvarno je malo i nelogično, da li će ministar u ovom slučaju određivati i terapiju ljudima koji se pregledaju, da li je ministar doktor opšte prakse, specijalista, i zašto mu onda, ako je on taj čovek koji donosi propise i zakone, onda se postavlja i ekonomski faktor opšte opravdanosti Ministarstva za zdravlje.
Ako ima po 10-15 savetnika, pa vi izračunajte sve ostale onda faktore i novčana sredstva koja su uložena u to ministarstvo, a ovde se samo ministar pita i on o svemu tome odlučuje.
Obrazloženje je bilo da po Zakonu o državnoj upravi ministar je ovlašćen da donosi propise, a ni ministarstvo, i to je po članu 23. stav 2. Sad smatram, kao i stav SRS-a, da ministar ne može biti iznad ministarstva, i onda se stvarno postavlja pitanje ako je ministar taj koji o svemu odlučuje, ne mislim sada na vas gospodine Jočiću, nego je ovo u domenu Ministarstva zdravlja, onda se postavlja pitanje da li je opšta opravdanost, i ekonomska i bilo koja opravdanost, celog ministarstva.
Ono što je strahovito interesantno i što bi građani trebalo da znaju, a to je u segmentu obrazloženja i objašnjenja Vlade o osnovi pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, pošto član 39. pripada glavi 6. Evo, pročitaću ovo obrazloženje, i onda ćemo doći do zaključka da će mnogi, po ovom obrazloženju, građani Srbije koji ne traže azil zatražiti da budu dobrovoljno u azilu, zato što se ovde nudi jedna lepa priča, obećana zemlja, sve je lepo upakovano, a videćemo i šta je tu realnost, građani sami nek prosude šta je realnost iz svega ovoga.
U obrazloženju glave 6. se kaže ovako: ''Ostvarivanje prava i obaveze lica koja traže azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena subsidijarna zaštita, u članu od 39-46. Predloga zakona propisano je i pravo na smeštaj u Centru za azil, pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca, pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje, pravo na socijalnu pomoć, na zaštitu intelektualne svojine, slobodan pristup sudovima, pravnu pomoć, oslobođenje od cautio iudicatum solvi (iako je ovde stavljeno na latinskom, ne moramo mi svi da znamo latinski, ne vidim zašto ste ubacili latinsku reč, to je u principu, kako mi je gospodin Perić pomogao, preveo, znači nema obavezu da se daje kaucija, iako mi nije logično uopšte da usred srpskog jezika, gde ima mnogo lepših reči i kada je sve pisano ćirilično, stavili ste latinsku reč) i pravo na slobodu veroispovesti, pravo na rad i prava po osnovu rada i preduzetništva, pravo na stalno nastanjenje i slobodu kretanja, pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, na udruživanje, pravo izbeglica na smeštaj, oslobođenje od reciprociteta, integracija u društveni, kulturni i privredni život.''
Kada bi sve ovo mi pročitali, a kada sagledamo situaciju u kojoj građani Srbije žive, onda bi u 90% slučajeva građani Srbije se prijavili da dođu u azil.
Ako krenemo od toga i ako budemo iskreni da besplatno školstvo, voleo bih da se samo navede, gospodine ministre, gde je to primer besplatnog školstva.
Osiguranje, socijalno osiguranje, evo i moj prethodnik kolega Momir Marković je pričao i o socijalnom osiguranju, zdravstvenom osiguranju. Znamo da se sve plaća i da je uopšte i teško doći do lekova.
Šta će ljudi koji imaju male plate, male penzije, kako će oni preživeti? Da ne pričam još u težem položaju u kojem su naše izbeglice iz Republike Srpske, iz Hrvatske, sa Kosova i Metohije, u kojim tek oni uslovima žive.
Ovo što sad vi ovde obećavate, ovo što ste vi sada napisali ovde, ovo je sad stvarno lepo upakovano, možda po nekom nagovoru Evropske unije, da se dodvorite Evropskoj uniji i da se vidi kako je Srbija zemlja koja poštuje sva ova prava.
Evo, uzeću jedan primer koji se desio pre tri godine, a vezan će biti ujedno i za problematiku azila i readmisije koji se desio na Novom Beogradu, i to je predsednik taj tamo legendarni gospodin Ožegović, koga je gospođa Vjerica lepo raskrinkala i pokazala kako se on koristi. On je taj čovek koji vrši pritiske na svedoke.
U knjizi 99 dr Vojislava Šešelja, na strani 213, svedočenje gospodina Slavka Čuturića, koje je overeno u sudu, da bi znali o čemu pričate, kažem koji je to pritisak i da li je to pravo na rad gospodinu Čuturiću, koji je pukovnik, vojno lice, prof. na Akademiji, srušili su mu kiosk. On da su vršili pritisak na njega, na njegova dva sina i konkretno gospodin Ožegović je vršio pritisak na istog svedoka i obećao mu, ako bude svedočio protiv dr Vojislava Šešelja, da će mu vratiti kiosk. Vi kao ministar policije znate šta se radi na Novom Beogradu jer vaše, da kažem uslovno vaše, snage interventne brigade dolaze i vrše intervenciju. Imaju tu firme koje sa Ožegovićem ruše kioske.
Gospodine Jočiću, upoznaću vas sa još jednim drastičnijim primerom sa Novog Beograda. Iako mislim da je ovo već stvarno prevršilo svaku meru, kada predsednik opštine sprovodi tako samovlašće, a predstavlja se kao da je on servis građana i da je on jedan od najboljih predsednika opštine, to valjda samo on misli tako. Reći ću vam, možda je po visini, a bio je neki košarkaš Zvezde, ne sećam se njega, ali kažu da je igrao košarku.
Navešću vam primer koji je vrlo bitan i videćete kako će se na readmisiji i azilu odraziti. Pre tri godine je prvi pokušaj readmisije bio i azila od strane DS-a, konkretno ću reći gospodina Ožegovića, gospodina Bobića, pokojnog gradonačelnika Bogdanovića i gospođe Hrustanović. Oni su doneli ideju i došli do ideje da sve izbeglice iz Esena, pričam konkretno znači o slučaju Esen, to su znači izbeglice prevashodno romske populacije koje su bile u Nemačkoj i koje bi trebalo da se vrate i da se nasele u blok 71 na Novom Beogradu, gde je vodoizvorište odakle se snabdeva i Beograd, i Zemun, i Novi Beograd vodom.
Ali, sada ćete videti kako su oni to zamislili, kao DS i demokrate, da urade readmisiju i azil. Predložili su i uradili su čak projekat da iza zgrada u bloku 71 postave jedan, da kažem, geto ili jedan gulag, koji će biti ograđen žicom sa reflektorima, sa metalnim kontejnerima, ispod dalekovoda, ali će strogo biti određena namena. Vi se smejete, ali vam pričam istinu, možete da proverite.
To je bilo pre tri godine, videli ste u svim medijima, štampanim, na televiziji, čak je to bilo u "Utisku nedelje", gde je gospođa Sonja Biserko uzela u zaštitu ljude koji treba da se dosele, pa su ušli sami sebi u koliziju. Biserko ove brani, a Bobić i Ožegović hoće da ih stave u metalne kontejnere. Onda je Bobić rekao da će da ih nasele, da ih ograde, da će ih ograditi žicom, bodljikavom, da će imati moderne kontejnere ispod dalekovoda. Evo, dođite na Novi Beograd, ja ću vas odvesti gde je to.
Inače, gospodin Ponoš je živeo doskora u toj zgradi baš, pa se sad verovatno odselio na Dedinje. To je ta adresa. Evo, i moj kolega Nebojša Stefanović može isto da vam potvrdi jer smo bili na licu mesta, ali je krucijalno kako je DS zamislila čime će se baviti ti ljudi koji će doći iz Esena. Odmah su im namenili da mogu samo da skupljaju sekundarne sirovine i da odlažu u tom logoru sekundarne sirovine. To je bila ta priča koja će biti kamen spoticanja oko ovog azila i readmisije.
Zato sam i naveo sve ove primere kako se to radi. Evo, rekao sam primer gospodina Ožegovića kako to radi, a ovde sve lepo piše i zato sam rekao 90% građana Srbije bi volelo da se prijavi ako je ovo tačno, da budemo svi mi u azilu, jer će se onda bolje živeti nego što je stvarnost. Biću kulturan, pa ću reći da je ovo samo blaga laž što pišu ovde.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 25. Moj amandman glasi: "Član 25. briše se". Obrazloženje je da je amandman podnet radi usklađivanja sa amandmanima na članove 1. i 2. Predloga zakona.
Da bi svima bilo jasnije, član 25. je član za koji možemo reći da sublimira sve ovo i reguliše ovaj zakon. Inače, član 25. glasi: "Odredbe čl. 1. i 2. ovog zakona primenjuju se po isteku pet godina od dana pristupanja Republike Srbije STO, a odredbe člana 3, člana 10. stav 2. i člana 13. stav 2. ovog zakona od dana pristupanja Republike Srbije STO." Znači, ovo je član koji reguliše prvi član, drugi član, treći član, deseti član i član 13. stav 2.
Dobio sam obrazloženje zašto je amandman odbijen. U obrazloženju stoji ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se odredbe člana 25. Predloga zakona odnose na primenu članova 1. i 2. Predloga zakona, a kako se ne prihvataju amandmani na navedene članove, nema osnova za prihvatanje ovog amandmana." Da bi svima bilo jasnije, član 1. reguliše društvo koje obavlja delatnost osiguranja.
Moj prethodnik, kolega Zdravko Topalović, govorio je da je to nesklad, po nama iz SRS, mislim na ovaj deo o ogranku, jer se ne stvara jasna slika da li je to u sukobu sa društvima za osiguranje, a delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti.
Smatram da je član 1. u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima, jer predviđate mogućnost da ogranci stranih osiguravajućih društava, uz dozvolu nadležnog organa, a to je u ovom slučaju Narodna banka Srbije, obavljaju delatnost osiguranja.
Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa rokom za usklađivanje od pet godina. Po meni je ovo izuzetno nelogično.
Sada ćemo mi nešto primenjivati i usklađivaćemo se sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a ako budemo jednog dana ušli, a to već pričate 7 godina, u bilo koju organizaciju i ako uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, onda će proći period od pet godina, pa će se primenjivati ovo što ste sada predložili. Nelogično je i neuputno, ta užurbanost i to vaše htenje, bukvalno se nameće stav da je to preuranjeno.
Ovo što se radi je preuranjeno, a uvek je ono objašnjenje koje slušamo kad god je neki zakon bio, od CEFTA pa nadalje, da je ovo još jedna odskočna daska, još jedna prepreka da bismo ušli u EU, moramo to da ispunimo, moramo to, moramo to.
Po meni, ovo je, na osnovu člana 1, a vidi se i u članu 2, na koji je moj kolega Mirović podneo amandman, još jedan način kako da se uvedu strana osiguravajuća društva na naš srpski teren. Jer, ovde im je mnogo lakše, neće odgovarati mnogo svojim kapitalom. Ako dođu inostrane osiguravajuće kuće, pa im solventnost bude ugrožena i njihov bonitet, vi nećete moći da ih sankcionišete, niti ćete moći da obeštetite građane ili firme koje su osigurane preko tih inostranih društava, zato što su one registrovane po nekom zakonu o privrednim delatnostima u svojim državama.
Ono što se još govorilo, to je zašto se ne sačeka malo. I, koincidencija je da se odjedanput stvara prostor za inostrane osiguravajuće kuće. Navešću primer, pa može neko i pogrešno da shvati, ali, evo, šta da rade manja osiguravajuća društva, kada je gospođa Milka Forcan iz Delta kompanije izjavila je da su oni trenutno (a to je bilo na TV Avala i vezano je za ovu našu tematiku) spremni da prodaju taj svoj segment korporacije koji obavlja posao osiguranja i koji donosi izuzetno veliki profit. Rekla je, ne mogu baš sto posto da je citiram, da nisu sigurni da će moći još duži vremenski period da budu lider na domaćem tržištu.
Ako je Delta kompanija zabrinuta i ako oni smatraju da tokom dužeg vremenskog perioda neće moći da budu lider na ovom tržištu, onda se nameće pitanje zašto ovaj zakon dolazi u ovom trenutku i da li neko ima neke bolje informacije nego mi poslanici ovde, pa su ljudi spremni da vide šta će se desiti kada dođu strana osiguravajuća društva, pa će oni sami morati da se povuku.
Onda možete da zamislite ova manja osiguravajuća društva, koja su moji prethodnici iz SRS navodili, šta će se tek sa njima desiti, sa njihovim zaposlenima, ako su akcionarska društva onda sa njihovim akcionarima i sa njihovim udelima, prihodima, dividendama.
Kažem vam, to je strahovita slučajnost, jer baš sada ta priča kreće kod nas u Skupštini i ovde se priča o nekim drugim stvarima. Da li mi to kasnimo sa informacijama ili neki imaju bržu informaciju od nas ili su ljudi predvideli, gospodine ministre, možda bolje od vas šta će se desiti na ovom tržištu, pa su požurili da prodaju svoje akcije? Napominjem, izuzetno veliki profit ostvaruje se tu.
Kada neko sa velikim profitom prodaje sve ovo, onda možete da zamislite naše firme. Ili se ovo svodi na to da se pojavi, kako vi kažete, da bi se konkurencija stvorila, i sve ostalo, da se ne vraćam, jer su moje kolege elaborirale i o osiguranju i svemu ostalom... Znači, da se stvori konkurencija na ovom našem tržištu što se tiče osiguravajućih društava. Ovo je nešto što će sa strane uvesti ponovo strane firme, naše tržište je dobro, i onda ćemo ugasiti ove naša domaća osiguravajuća društva; ko bude prodao na vreme svoje firme i akcije - prodao, a ove firme koje treba da se privatizuju, one će pasti na niske grane i biće vrlo male akcije.
Video sam tamo da ste dali u predlogu da će se isplaćivati i deliće se akcije i neće se ići na onaj stari sistem. Predviđeno je da se neće ići na stari sistem za podelu akcija. Nameće se pitanje da li će tu zaposleni koji rade u osiguravajućim društvima bolje proći ako dobiju akcije ili ako dobiju otpremninu, pa budu došli ti novi vlasnici i otpuste radnike, da li će oni bolje proći što će dobiti akcije. Akcije su nešto što je varijabilno. Oni imaju nominalnu vrednost, a ono što je glavna vrednost, to je tržišna vrednost. Znači, kada tržište akcija određuje koja će biti tržišna vrednost može se desiti da će naši zaposleni u tim osiguravajućim društvima, koja ćete vi privatizovati i koja će ugasiti ove inostrane firme, dobiti akcije koje neće imati nikakvog značaja, jer neće biti potražnje za njihovim akcijama na samom tržištu.
Želim da se osvrnem na član 25. koji reguliše odredbe člana 3. koji isključuje uzajamnost kao uslov za osnivanje društva za osiguranje i drugih subjekata nadzora, kao i za dobijanje licence za obavljanje poslova za posredovanje u osiguranju. Zašto mi toliko žurimo i ukidamo princip uzajamnosti i reciprociteta ako ćemo da primenjujemo nešto tek za pet godina, pod uslovom da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju? Ako uzmemo primer da ćemo ući u Svetsku trgovinsku organizaciju za pet godina, a to je optimistično razmišljanje, znači tek za 10 godina ćemo primenjivati ovo, a za 10 godina nestaće totalno ... Kažem vam, to će se desiti za deset godina, to je ishitreno.
Što se tiče ukidanja uzajamnosti i reciprociteta, voleo bih, gospodine ministre, da vi izađete i objasnite šta će se to desiti kada se ukine uzajamnost.
Smatram da je ukidanje uzajamnosti na štetu srpske privrede i na štetu srpskih osiguravajućih društava. Zašto? Mi se stalno usklađujemo prema Evropi i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Oni nas neće, a mi se stalno usklađujemo prema njima i na našu štetu. Za deset godina ko živ, ko mrtav, gospodine ministre, šta će biti. Ovo je zakon koji bi išao sada i nešto što je sasvim nelogično biće u razmatranju za pet, deset godina i pitanje je da li će se to uopšte primenjivati.
Ovo što su rekle moje kolege, a reguliše član 25, to su članovi 10. i 13, to je da se opet u članu 13. stav 2. decidirano reguliše pristupanje Republike Srbije STO, odnosno ukidanje uzajamnosti i reciprociteta. Opet se ukida. Glavna stavka je ovde ulaženje u STO i ukidanje uzajamnosti i reciprociteta. Uplašili ste se možda da bi neka naša osiguravajuća društva mogla na inostranom tržištu i da plasiraju svoj kapital, i oni se bave ovom delatnošću. Problem preuranjenosti je onaj glavni problem, što smo svi zaključili ovde i kroz izlaganje.
Amandmani SRS su dobri, iako mnogi smatraju da je pogrešno ovo - briše se. Nešto što nije dobro mora da se briše. Bolje je da se sada izbriše, nego da kasnije konsekvence i posledice budu veće. Mogu da razumem vas, da vi morate da obrazložite vaše izmene i problematiku, ali će se desiti da će mnogi naši zaposleni ostati, zato što se ne dozvoljava više rad manjih osiguravajućih društava i da će raditi ljudi koji rade pod ugovorom o delu, koji su do sada radili taj posao; sada se to zabranjuje i automatski se i socijalni deo ugrožava i neće moći ljudi da rade, ali će se dozvoliti stranim korporacijama da uđu i da one određuju pravila igre.
Molim vas, gospodine ministre, pošto je ovo poslednji amandman, voleo bih da izađete i da nam vi sa vašeg aspekta objasnite princip uzajamnosti i zašto se stalno insistira na njegovom ukidanju; zašto se žurimo da uđemo u STO kada i sami vidite kroz ovaj zakon, ako uđemo, pa ćemo posle toga primenjivati to pet godina. A i ovo mi je malo simptomatično, gospodine ministre, ova izjava da se neko, možda sada najjače, osiguravajuće društvo na teritoriji Srbije plaši za neki period koji nam sada dolazi. Da li ste vi upućeni, možda znate, i nemojte sada da mi kažete da je to politika njihove kuće. Malo je simptomatično da baš kada se donose ovi zakoni neko prodaje svoje akcije i da se neko odriče nečega što mu donosi veliki profit. Vi kao ministar i ekonomista znate da se niko ne odriče nečeg što mu donosi profit. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226. Želim da vas izvestim da je na teritoriji SO Novi Beograd i dalje na snazi kvazidemokratija i sprovođenje policijskih mera.
Danas sam bio pozvan od građana i Udruženja "Opstanak", opet se ruše kiosci, privremeni objekti, bez ikakvog pravnog rešenja. Dato je bilo rešenje 23. septembra da će se ukloniti unedogled, neko vreme, što po zakonu nema šanse da to bude, kod gospodina Ožegovića smo hteli da urgiramo da spasemo jednu porodicu da ne ostane bez egzistencije.
Vlasnik gospodin Mutavdžić, koji je član Udruženja, koji nema veze sa strankama, to je problem koji se već godinama dešava na Novom Beogradu, njega su opkolile snage policije, interventna brigada Banovo brdo. Moram da naglasim da su policajci Banovog brda, interventne brigade, bili izuzetno korektni i oni su više bili raspoloženi da hapse onog čiji će kiosk da se stavi, a to je Cane Subotić, oni su izrazili tu pred kolegama želju da su više raspoloženi da hapse gospodina Caneta Subotića za kime je raspisana međunarodna poternica, ali se tu uklanja kiosk da bi se njegovi kiosci – gospodin Cane Subotić, ili Cane Futura – postavili.
Gospodin Ožegović, normalno, nije bio u SO Novi Beograd. Ovog puta je bio u gradu. Inače, kad god se nešto dešava i kad da nalog gospodin Ožegović da se ruši, onda bude u Keniji, bude u Belforu ili u drugim mestima. Pitao sam ga na Skupštini Novog Beograda kakve mi imamo veze sa Kenijom, nije znao da objasni.
To je nešto što se permanentno radi na Novom Beogradu, uklanjaju se kiosci bez ikakvog pravnog osnova. Građani Novog Beograda, privrednici, ostavljaju se bez mogućnosti da egzistiraju, oni i njihova porodica.
Hteo sam da se nadovežem na izlaganje koleginice iz Demokratske stranke, koja je pričala o odnosu prema mrtvima, kako treba da se ponašaju poslanici. Reći ću kako su se ponašali odbornici iz Demokratske stranke na Novom Beogradu. Kada je gospodin Milošević preminuo i kada se minut ćutanja davao, oni su svi, kako su demokrate i kako su hrišćani, svi su izašli iz sale Skupštine opštine Novi Beograd u tom trenutku.
Pa su nastavili priču da je gospodin Milošević sahranjen kao kućni ljubimac i to konkretno šef odborničke grupe gospodin Milenković je to izrazio. Znači, takav je vaš odnos kada se priča o nekom drugom. To je bio stav Demokratske stranke.
Ovo što sam još čuo da se neko plaši žute boje, ljudi se ne plaše žute boje nego se zgražavaju na žutu boju.
Rekao sam, to je sramota, da bi mi kao trebalo da čujemo šta se priča u autobusu. Mi smo non-stop na terenu i vidimo preko ovih peticija kakvo je raspoloženje. Bolje da ne čujete šta vam ljudi poručuju i šta misle.
Što se tiče žute boje, to sam i prošli put rekao. Gospodin Polt i gospodin Ožegović su najpoznatiji utopisti na Novom Beogradu, ofarbali su dečije stative u žuto i sada neće niko da brani, neće niko da brani golove.
Na fudbalskom igralištu ofarbali u žuto, pored svih boja, i sada imaju deca problem, neko neće da stane na go, svi se zgražavaju žute boje.

 Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226.
Meni je žao što tu nije ministar. Predložio bih ministru gde treba da uvede prinudnu upravu. Javljam se sa namerom da objasnim gde treba da uvede prinudnu upravu, a to je opština Novi Beograd.
Opština Novi Beograd bi trebalo da ima prinudnu upravu zato što se na opštini Novi Beograd ruše privremeni objekti koji su još uvek u sudskom sporu, izvodi se milicija, i to u velikom broju, sa osam marica, specijalci, kako ih građani zovu - ''kornjače''.
Voleo bih da se moje pitanje prenese gospodinu Jočiću - po čijem nalogu se ruše privremeni objekti? Ko to sve plaća? Sad to traje već dve godine.
Poslednji put se desio slučaj da je primenjena sila, možda i prekoračena sila, da je došlo, bukvalno, do brutalnih scena, prebijanja vlasnika i članova Udruženja ''Opstanak'', koje je registrovano, koje se bori na teritoriji opštine Novi Beograd da zadrži svoje kioske.
Da bi svima bilo jasnije, kiosci se uklanjaju, privremeni objekti, koji su tu već godinama i koji imaju svoju funkciju, uklanjaju se da bi se gospodinu Canetu Subotiću i njegovoj ''Futuri plus'' dozvolilo da drži monopol na Novom Beogradu. Namešten je bio konkurs na Novom Beogradu, preko Javnog preduzeća ''Poslovni prostor'', gde je bivši direktor ostavio gubitak od 30 i nešto miliona i koji je sve to namestio, a unapređen je i otišao je za direktora Javno-stambenog preduzeća. Došao je drugi, iz kadrova, normalno, DS-a, i svi su imali neravnopravne uslove, jedino je gospodin Subotić pokupio sve lokacije, jer je trebalo dati za jedan mesec 212 hiljada samo za troškove.
Drugo zbog čega treba da se uvede prinudna uprava na Novom Beogradu, jeste zato što je prodata sva zelena površina, prodato je sve što je trebalo da se proda na Novom Beogradu; uređuje se infrastruktura, kao, parking za građane, u stvari, za one koji kupe te objekte.
Gospodin Ožegović se hvali da je Novi Beograd najbolja opština, ali sad ću reći i gospodinu Ožegoviću sledeće. Nije Novi Beograd samo ono gde se on slika, njegov blok 28, nego je Novi Beograd i naselje ''Ledine'', gde su ljudi celog leta bili bez kapi vode. SRS se obraćala i Vodovodu i Opštini, tražili smo da bude i Opština medijator da ljudi imaju vodu.
Drugo, naselje ''Bežanija'' svake godine jedva čeka proleće, već četvrtu godinu jedva čeka proleće, da se uradi kanalizacija i vodovod. Naselje ''Bežanija'' je najstarije naselje na Novom Beogradu, koje nema ni vodovod, ni kanalizaciju i nije nikad ništa bilo ni rešeno.
Za ono što još želim da kažem podstaknut sam ''Jutarnjim programom'' na Studiju B. Gospodin Ožegović se hvalio, pričao je o jevrejskom groblju. Za informaciju gospodinu Ožegoviću i građanima, mi smo pisali o jevrejskom groblju na Ledinama, kako je uklonjena tabla i da je bilo tog skrnavljenja tamo, čovek i ne zna o čemu se radi.
Meni je žao, ali imam obavezu da postavim pitanje za gospodina Jočića - po čijem nalogu i po kom zakonu se zabranjuje navijačima bilo koje navijačke grupe, bilo kog kluba, da unose zastave na stadione?
Videli ste, prošle nedelje je bio protest svih navijača, nisu želeli da uđu na stadion jer im se nije dozvolilo da unesu zastave. Da li će se danas dozvoliti unošenje zastava na utakmicu ''Zvezda''-''Bajern'', da bi se uzele pare?
Znači, kad je neka internacionalna utakmica, mogu zastave da se unose, kad nije internacionalna utakmica, kad nema para, e, onda ne može, pošto se naše prvenstvo slabo gleda. Sad, kad uđe strani klub, sad su potrebne pare i sad će dozvoliti navijačima da se unesu zastave.
Mi znamo, po starom zakonu su bile dozvoljene zastave. U novom zakonu o sprečavanju nasilja je bio amandman, gde smo i mi učestvovali, tj. usvojen je amandman da se dozvole šalovi, kape i zastave.
Vi ne znate o čemu mi pričamo, niste ni bili tu, niti ste čovek iz sveta sporta, pa da se interesujete za omladinu. To su naša deca i treba im dozvoliti ono što se u celom svetu dozvoljava.
Ovo je diskriminacija prema navijačima. Ovo će dobiti mnogo šire razmere, jer se ovim postupkom dozvoljava da se napravi namerno neki eksces između navijača i policije, a to će biti na štetu i države Srbije i omladine.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već drugi dan raspravljamo o kandidatu, gospodinu Radovanu Jelašiću, za guvernera, a koliko sam shvatio, on je kandidat G17 i ostali se ograđuju od njega i ne žele uopšte da komentarišu. Ko god je pokušao, da kažem sa leve strane, da neko obrazloženje da u njegovu korist, bilo je stvarno kontradiktorno i nameće se pitanje, a i dokazano je  da je gospodin Radovan Jelašić jedna kontroverzna ličnost.
Stvarno je bilo kontroverzno u objašnjenjima da je on čovek koji je pomogao da se zaštiti valuta Srbije, a što mu je i bila obaveza, da je čovek koji se bori protiv uvozničkog lobija, a s druge strane se nameće pitanje, kako se bori protiv uvozničkog lobija ako namerno drži degradirajuću vrednost evra koja šteti izvoznicima ili ide u prilog uvozničkom lobiju.
To je bilo objašnjenje gospodina Vujadinovića i stvarno je kontradiktorno s njegove strane da se s jedne strane podstiče privreda i izvoz, a s druge strane da se brani niska vrednost evra.
U suštini, ono što je po meni i ključno, a ključno je kada bismo mi svi bili realni, pročitali završni račun Narodne banke Srbije za 2006. godinu, gde je iskazan gubitak od 30 milijardi dinara, mi bi znali ko je odgovoran, a to je gospodin Radovan Jelašić.
Bilo bi onda bespredmetno da mi raspravljamo uopšte o čoveku da on bude guverner, a stoji iza jedne institucije koja je izuzetno bitna za Srbiju, i za privredu i sve građane Srbije, kako su dame i koleginice iz G17 govorile da je on toliko stručan da čak njemu i sleduje ta vila koja se više puta pominjala i već je to poznato sve.
Pitam: zašto bi to njega sledovalo? Onda bi svako sebi uzimao po nekim funkcijama, ali kako su krenuli, možda su oni tako to i shvatili, od Tadića pa nadalje, tako se komšiluk širi, G17 plus, DS. Tako da je to degutantno da se toliko hvali gospodin Jelašić, a on je čovek koji je bio i odgovoran, i rukovodio je, raspolagao i izvršavao odluke oko monetarne politike Narodne banke Srbije i došlo se do gubitka od 30 milijardi dinara. To deluje impozantno i velika je cifra, i vi znate šta se sve moglo uraditi normalno za sve te pare.
Hvaljen je da je povećao devizne rezerve. Kako su povećane? Normalno, kroz privatizaciju, kroz priliv iz privatizacije. Nije se on tu ništa istakao, da je nešto on to dobro odradio.
Kada bi se to sagledalo i kako su se privatizovale te banke, to se radilo od slučaja do slučaja. Privatizacija banaka je bila od slučaja do slučaja i ona krucijalna izjava gospodina Jelašića je bila da je jevtinije bilo da se banke likvidiraju nego da uđu u sanaciju ili stečajni postupak. Da li je to toliko tačno?
Nije sigurno tačno, odmah da kažem, svako normalan će znati da je bilo želje mogle su banke da se konsoliduju, da kroz stečajni postupak banke krenu napred. Mi znamo koje su to banke. Sada kada bi mi pričali o tim bankama, mi znamo gde su bile lokacije tih banaka, šta se posle uradilo sa tim lokacijama i ko je u zakupu svih tih lokala? Znamo da su sve banke koje su, grubo da kažem, ugašene, likvidirane, radnici isterani na ulicu, bila su obećanja da će ih zaposliti posle. Mi znamo ko je uzurpirao te prostorije, kako se iznajmljuje i kako se ide dalje. Tu je glavna uloga gospodina Mlađana Dinkića.
Ujedno, ko je pročitao Izveštaj o završnom računu Narodne banke Srbije, video je kakav je odnos gospodina Jelašića prema zaposlenima. Sve ove banke koje je likvidirao, on je radnike otpustio, izbacio je ljude na ulicu. To su sve bili stručni kadrovi koji imaju 20, 30 godina radnog staža, teško je da se zaposle, dobili su neku otpremninu koju su u tom trenutku oni dali, nisu oni mogli da uđu u neke pregovore za nešto bolje.
Sada kada se pročita ovaj izveštaj, videćete da tamo u izveštaju stoji da je opet u Narodnoj banci Srbije veliki broj zaposlenih. Znači, oni sve što su otpustili, onda su sve primili svoje kadrove iz svojih stranaka i po logici došli divlji isterali pitome, sada su oni ljudi koji su ceo radni vek proveli u bankama koje su likvidirane i u Narodnoj banci Srbije, oni su sada višak, a ovi novi stručni kadrovi, da kažemo, oni su deficitarni, a toliko se traži takav profil.
Kakav je profil i stručnost gospodina Jelašića? Svako ko je realan bi trebalo da zna da ako je neko napravio 30 milijardi dinara gubitka, on bi trebalo da bude iza brave, a ne da se spominje kao veliki stručnjak koga sve sleduje, od vila pa nadalje.
Pričalo se da je spoljni dug Srbije smanjen. Tačan podatak je da spoljni dug Srbije krajem 2006. godine iznosio 19 milijardi 606 milijardi dolara. Kada se sagleda, spoljni dug je za 80 posto veći nego 2000. godine. Zna se ko je došao na vlast 2000. godine, svi ovi stručnjaci, umesto da smanje taj spoljni dug, oni su ga još i povećali.
Prezaduženost dolazi bukvalno i kada se sve sagleda od privatnog sektora, a u okviru njega od banaka, a to je ta glavna poenta gospodina Jelašića, MMF i njegove ekipe, koji su to videli ste, viceguverneri njegovi, a oni su stručnjaci za MMF, stručnjaci za likvidaciju i stečaj. Kakvi su to stručnjaci, oni su to tako uradili prema bankama.
Odmah su sve stavili pod stečaj, sve likvidirali da bi posle u svoju korist iskoristili preko formiranja od Nacionalne štedionice pa nadalje.
Kako bi se videlo kakva je to prezaduženost i dolazi u privatnom sektoru od banaka, a koje se stalno zadužuju u inostranstvu, kako bi zadovoljile povećanu tražnju za kreditima stanovništva, a ne privrede, što je izuzetno negativno.
Hajde da razumemo da ove banke, koje su oni ustoličili pod čudnim okolnostima, i nisu to neke reprezentativne na našem prostoru banke.
One su tu da pomognu privredi, da privreda uzme kredit, da privreda krene, da se izvoz poveća i onda ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit koji imamo i ići ćemo do suficita.
Ovako su došle banke koje nude povoljne kredite. Pričamo ono - uđete, izađete, a sve te reklame su tu bile i nije čudo kada se pojave banke, a vi znate da je Božidar Đelić silne akcije od 10 miliona evra dobio u Meridijan banci, gospodin Jelašić se vezuje za HVB banku.
To su ljudi iz banaka koji su došli da prokrče put ovde, a ne kao velike patriote, kako su se predstavljali, da su došli u Srbiju da pomognu srpskom narodu, nego da prokrče put stranim bankama koje ne mogu više da se plasiraju na inostrano tržište i da se probiju tako lako, nego su došli kod nas.
I sad apsurda, spominje se tu da je velika potražnja za tim kreditima. Normalno da je velika potražnja, jer prosečan građanin Srbije ne može da preživi sa svojom platom. On mora da se zadužuje u toj banci da bi neku egzistenciju obezbedio svojoj porodici.
Kamate su izuzetno velike, a povezaću vam posle sa pričom pod kojim uslovima je gospodin Jelašić dobio kredit za vilu. Znate da su kamate od 10, 12, 15 posto, a on je dobio kamatu 7% na godišnjem nivou; dokazaću vam, imam dokaz da je tako bilo.
Samo da bi naši građani znali, u 2006. godini bankarski sektor Srbije imao je 37 banaka, 22 strane banke, sedam privatnih banaka i osam banaka u vlasništvu Republike Srbije, gde je bio većinski kapital Republike Srbije.
Ujedno se spominjalo da je gospodin Jelašić izuzetno zaslužan za inflaciju koja je bila projektovana za 6,5. Kažem vam, ako bude ispod devet bićemo srećni.
Ova inflacija se štitila i tako, kada je odgovaralo ekipi gospodina Jelašića, Mlađana Dinkića i svima ostalima, da se evro zadrži, da ne pada, oni su plasirali na tržište, otkupljivali od menjačnica evre i tako su došli u situaciju da zadrže pad evra, kad je trebalo dinar da ide gore, a sada je odjednom evro pao na najmanji nivo, baš kada se gospodin Jelašić bira za guvernera.
Bilo je postavljeno pitanje - da li gospodin Jelašić može da bude kandidat za guvernera ako je pokrenuta protiv njega krivična prijava. Akcionari MB banke iz Niša podneli su krivičnu prijavu protiv guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića jer nije ispoštovao odluku Vrhovnog suda Srbije. Pričali smo i o kapitalu, kako se ne dozvoljava velikoj ruskoj korporaciji Konvers grupe, koja je želela da otkupi akcije Kulske banke, da ulaže.
Završavam sa izjavom gospodina Jelašića, da je on platio 380.000 evra svoju vila, sa 15 ari placa od 180 kvadrata, pa je posle bilo rečeno 390.000 evra. Kažem vam, on je potvrdio da je dao jedan deo u kešu, a drugi deo kroz kredit. Mesečna rata mu je 939 evra, što građani Srbije mogu da sanjaju, da za četiri meseca mogu da zarade te pare, koliko on daje za tu ratu. Kamatna stopa je 7%, što je, kaže - ponuđeno svim zaposlenima u Narodnoj banci Srbije. Zna se ko je zaposlen u Narodnoj banci Srbije, to su privilegovani ljudi.
On je rekao da Narodna banka Srbije ima ugovor sa dve banke. Jedna je Rajfajzen, a druga je Hipo Alpe Adria banka. Nije želeo da kaže u kojoj od banaka je uzeo kredit. Znači, gospodin Jelašić je čovek koji je preterao i sa ovim cenama. Odmah ću vam reći, živim na Novom Beogradu, tj. Ledine, ar je od 10.000 do 15.000 evra bez infrastrukture, čista njiva. Uporedite koliko je on trebalo da plati ovu vilu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Amandman kaže da se u članu 3. posle stava 1. dodaje stav 2. koji glasi: ''U tački 5) posle reči ''mržnja'' zapeta se zamenjuje tačkom, a preostali deo teksta se briše.''
Ono što me je inspirisalo da ovaj amandman napišem ovako jeste to što je U Predlogu član 20. i ovo što je rekao ministar, gospodin Jočić, da se mi nismo, poslanici SRS, pridržavali Predloga zakona, nego da smo se...
(Dragan Jočić: Priznali smo.)
Priznali ste? Dobro, ko priznaje, pola mu se prašta, gospodine ministre.
Mi smo se pridržavali ovog predloga zakona. Baš smo obratili pažnju na Predlog zakona o dopunama ovog zakona i evo zašto sam insistirao na ovom amandmanu, onako kako ste ga vi dali glasi – ko svojim ponašanjem ili parolama izaziva rasnu, versku, nacionalnu ili drugu netrpeljivost i mržnju, odnosno čiji je sadržaj uvredljiv, zato sam u amandmanu stavio da glasi ovako – ko svojim ponašanjem ili parolama izaziva rasnu, versku, nacionalnu netrpeljivost ili mržnju, tu da bude tačka. Zašto?
Po Ustavu vi znate da je zabranjeno izazivati versku, nacionalnu i rasnu mržnju. Mi smo se pridržavali Ustava i stavili smo tačku iza ovoga što je poenta celog ovog amandmana, koji ste vi dali.
Gospodine ministre, prisustvovao sam Odboru za bezbednost, kojim je predsedavao Dačić u jednom periodu, u drugom delu je gospodin Šormaz i evo, gospodin Todorović je bio, videlo se da je SRS stvarno imala dobre predloge, dobre stavove, dobre amandmane. Mi smo apostrofirali ovaj amandman, posebno zato što je izuzetno teško formulisati šta je netrpeljivost. Postavio sam gospodinu Todoroviću pitanje šta će se desiti ako bude igrala reprezentacija Srbije sa reprezentacijom Hrvatske ako naši navijači jednostavno protestuju protiv himne ili uzvikuju parole protiv Hrvata, da li će se onda pohapsiti svi navijači koji na stadionu navijaju za Srbiju, a dozvoliće se navijačima Hrvatske da mogu da uzvikuju parole – Srbe na vrbe i drugo.
Netrpeljivost je nešto što je dosta problematično. Zakonom je predviđeno čak osam do deset godina, možda će se ići u zatvor po tom članu, a u suprotnom, da pođem od nekog drugog zakona, za silovanje se dobije tri godine. Kako ćete vi oceniti ko je to u grupi izazivao netrpeljivost ili bilo šta drugo?
Evo, obrazložiću i nastavak mog amandmana: ''Stav. 2. Predloga briše se. Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: U članu 8. stav 3. menja se i glasi: Kada gledalac ili grupa gledalaca postupi suprotno nalozima redarske službe ili fizički napadne njene pripadnike, ovlašćeno lice Ministarstva će bez odlaganja postupiti u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru.''
Znači, ovo što je bilo pre toga, da iz jednog dela gledališta namenjen navijačima – ''i spreči njihov prelazak iz jednog dela gledališta namenjen navijačima jednog kluba u drugi'', podrazumeva se da redarska služba mora da obavlja svoj posao, ali da Ministarstvo unutrašnjih poslova, snage milicije koje su uvek prisutne na stadionu, moraju da intervenišu u onom trenutku kada dođe do jedne kritične situacije ili da oni spreče i da svojim delovanjem, za koje su oni i nadležni, spreče da dolazi do bliskog susreta grupe navijača ili prelaska, ulaženja na stadion, na igralište, napad na fudbalere i ostalo. Na sportske terene se dolazi da se navija i nema potrebe navijanje pretvarati u komemorativni skup.
Nadležni državni organi treba da rade svoj posao, što znači da policija treba da vodi računa o javnom redu i miru na svakom mestu, pa i na sportskim terenima.
Ovaj predlog zakona o navijačima, koji sada razmatramo, ima dosta propusta. Prvo, uočeni su propusti u onom delu kada se navodi šta se sve sme doneti na stadion, po ovom vašem Predlogu, samo sme kačket, šal i obeležena majica, dresovi.
Znači, ako neko dođe u duksu, ako ima logo navijačke grupe, neće moći da uđe. Drugo, zastave. To je naknadno, kada smo mi na našem odboru dali predlog da smeju da se unose zastave, onda je dat amandmana da se dozvoli da se unesu zastave. Tu je problematično koje veličine iz kojih razloga smeju da se unose na stadion.
Gospođa Samardžić i gospodin Senić, kada su učestvovali, pričali su da će se primeniti rigorozni zakon iz Engleske, koji je stupio na snagu posle nemilog događaja na utakmici Juventus-Liverpul, kada je tragično nastradalo 36 italijanskih navijača. Tada je gospođa Margaret Tačer bila premijer i ona je uvela rigorozni zakon prema engleskim navijačima. Znamo da su engleski navijači pre toga bili kolevka huligana i da su uvek pravili nerede. Kada je uveden taj zakon, a mnogi koji nisu bili na utakmici nisu videli, ne znaju da telop koji sa ove strane ide i piše – ko uđe na stadion platiće hiljadu funti sterlinga ili tri godine zatvora, od godinu i po do tri godine zatvora.
E sad, pogledajte vi kako engleski navijači ulaze na stadion, ne donose zastave, ali čim izađu iz Engleske, najveći neredi sa ljudskim žrtvama se dešavaju gde su engleski navijači.
Ko malo prati sport, video sam da je gospodin Dačić pratio, zna da su i sada ''Milvolovi'' navijači i navijači ''Vest Hema'' najgori navijači na svetu, u smislu nereda i svega ostalog. Sada kada uporedimo ''Milvolove'' navijače, ''Vest Hem'' navijače, znači ''Liverpul'', ''Mančester'', ''Čelzi'', to su mirne fudbalske ekipe. Kad bismo mi uporedili sa ''Partizanom'', ''Zvezdom'', bukvalno ni ''Partizan'' ni ''Zvezda'' nisu ni blizu tih ostalih grupa.
Pogledajte u Italiji i Nemačkoj, imate pravo da unesete zastave, sva obeležja kluba za koji navijate. To je problem onog ko je pisao, oni ne shvataju šta je Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. On misli da samo postoji ''Zvezda'', ''Partizan'' i možda ako znaju za još jedan klub.
Gospođa Samardžić je bila u Norveškoj, to sam pratio. Ona više preferira te nordijske discipline, skijanje, ali su i tamo zastave dozvoljene, čak i navijačima na skijaškim stazama, skakaonicama i svim ostalim. Evo, pogledajte, u Engleskoj je zakon rigidan i čim navijači negde odu nešto se napravi. Znači, nama je važna preventiva.
U Italiji je dozvoljeno i baklje i zastave, ali nema nereda. Pogledajte Nemačku, zemlju koja možda igra, ili Španiju, najbolje fudbal. Sve je to dozvoljeno, a kod nas je to bilo zabranjeno, jer je gospođa Samardžić dala obrazloženje da će se naši navijači kriti iza zastava. To je elementarno nepoznavanje navijača. Navijači se nikad ne kriju iza zastava i ujedno, evo, tu je i ministar, vi znate da su kamere postavljene na stadionu, znači, vi možete da snimite svakoga ko je uzročnik bilo kakvih nereda.
SRS se zalaže da nema nereda, da nema ljudskih žrtava, uništavanja osnovnih sredstava na stadionu, ali je i protiv ovog represivnog zakona, izuzetno represivnog.
Evo, čitao sam i gospodin Senić šta je izjavio – da će se tu strogo mere primenjivati, pa ćete ako viknete na utakmici Srbija-Hrvatska "ustaše", otići možda i 10 godina u zatvor. To vi nećete njih da uvredite, oni će da budu i ponosni, ko se još tamo vređa na povik, ali zato će naša publika morati da ćuti da ne bi išla u zatvor, a oni će vikati "Srbe na vrbe" i sve ostalo, pa ćemo doći u situaciju da neće moći ništa povoljnije da se uradi.
Evo, kada sam se spremao za ovo ja sam ušao i gledao šta je ministarka pisala, o čemu se radi, kako je ona zamislila taj zakon. Čak je navela da će mnogi poznati sportisti edukovati naše navijače i, normalno, apostrofirala, nisam ni sumnjao da ću ovde videti, ime Divca. Vidim da vi spremate kampanju za gospodina Divca, za gradonačelnika ili ne znam šta već, možda će da zameni gospodina Tadića.
Gospodin Divac je sve tu, ali me ubedite, evo, ministar je tu, znači, on će zastupati interese, kad gospodin Divac ode među navijače "Zvezde", znate kako će on njih tamo edukovati i objasniti im – šta će on da im objasni? On je izjavio da je najveća sramota što je igrao za košarkaški klub "Crvena zvezda", kada je bio slobodan agent, kada još nije potpisao ugovor između "Šarlota" i "Sakramento Kingsa", ali je zato patriotski uzeo za četiri utakmice koje je odigrao tada u ligi šampiona 1,4 miliona maraka. Samo to da se zna.
Znači, sad će gospodin Divac ići tamo, ili Gurović. Gurović je igrao u "Zvezdi" i "Partizanu", ali je sada više naklonjen "Zvezdi". Da ode u "Partizan", i ovi koji odu sa njim verujem da neće živi izići odatle. Jednostavno, kampanja je kao da će se gospodin Divac tu pojavljivati i da će on nešto pomoći.
Evo, osnovno je na šta sam imao zamerku, da li ste ikada razmišljali o tome da se čuje i glas navijača?
Evo, sada ću vam pročitati šta navijači kažu o ovom predlogu zakona, a mislim da je logično da čujemo i njihovu stranu, jednostavno, ne može samo jedna strana da primenjuje rigidne i represivne mere, a druga ništa. Sajt "Tribina", pa se priča o ogradi od pola metra, zakon u Engleskoj i kako se engleski navijači ponašaju. Evo, samo ću dva segmenta i završiću, da bi moje kolege mogle da nastave.
Prvi segment – država se raspada dok oni donose zakon o navijačima, kao i uvek navijači su problem broj jedan u ovoj raspaloj zemlji. Izabrao sam baš ovaj, a možda će i pokazati zašto su navijači toliko agresivni na utakmicama, zna se, po statistici Ministarstva unutrašnjih poslova, da je prosek godina navijača 22 godine, to su oni momci koji su najžešći na utakmicama.
Kažu ovako – a vi političari, pioni, njihove državne marionete i ostala gospodo draga, i dalje ćete da pljačkate državu uzduž i popreko, da perete i skupljate pokradene pare po vašim bankovnim računima u egzotičnim zemljama, da šmrčete ''belo'' po vašim brifinzima, da vozate najbolja kola koja vam je narod kupio, da letujete tamo gde vas hlade palminim listom iznad glava, da švercujete kamione cigara preko kanala sa vrha, da prodate "ispod žita" sve što se u ovoj zemlji prodati može, ne bi li pokupili kajmak i procenat, dok drugi za vas da idu u zatvor.
E, pa, neće moći, gospodo draga, malo ste se prevarili u proračunu!
Svaki normalni čovek će znati na koga se odnosila ova izjava navijača, a zna se na koga se odnosi, baš na one koji su sada na vlasti, koji se bave ovim kriminalima i svim ostalim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je ministar sad rekao to je nešto što, gospodine ministre, uopšte nije tačno, jer u praksi tako nije. Kako vi to mislite, ako neko donese zastavu, pa će i baklju, pa valjda se pretresa...

... obaveštenje; gospodin Krasić je lepo rekao, zato sam se i javio, bio sam na Odboru za bezbednost, gospodin Todorović je bio, mislim da je gospodin Mamula dao ovaj amandman da se ispravi i da se sada doda zastava uz ovo što piše – onemogući unošenje u sportski objekat i isticanje navijačkih simbola koji su većih dimenzija i mogu ometati rad službenih lica, osim šalova, kapa i dresova sa obeležjem kluba i sada je dodata zastava. Tada sam i rekao na Odboru, da uopšte nije definisano šta je zastava i ovo što je gospodin Krasić rekao, to je ispravno.
Zastave u praksi, ovo što je rekao gospodin ministar, bukvalno su od tri do 50 metara zastave, kakve ne mogu da budu, a rečeno je da neće imati tzv. motku. To su zastave sa obeležjima, rekla je gospođica Nataša Jovanović, to su obeležja navijačkih grupa.
Navijačke grupe su pripadnici kluba. Oni ne moraju da imaju grb na navijačkoj zastavi i navijačka grupa ne mora da ima grb kluba. Šta ćete vi onda reći ako se pojavi, evo, "Alkatraz" ili "Pingvin Bojsi" "OFK Beograda", da ne forsiramo samo "Partizan" i "Zvezdu", evo u "Zemunu" ''Taurunum bojsi'', kako ćete kada tu nema grb "Zemuna". Sada vi možete da proglasite da je to nešto što nije prikladno ovome.
Drugo, iza tih velikih zastava, gospodine ministre, vi kažete da će se uneti baklje i ovo, pa kako to, vi sada sami priznajete da redarska služba i oni koji treba da rade ne odrade dobro posao.
Primer Italije, Komisija za sport, ali kada sam rekao Italija, Italija je zemlja gde se dosta ulaže u sport i fudbal i puni su im stadioni, a ovim zakonom ako hoćete da napravite da samo vi i vaša elita gledaju utakmice u VIP loži i da nema uopšte gledalaca, onda će biti mir, to je onda nešto drugo.
U Italiji da bi ušli sa velikom zastavom vođa navijača dolazi do kluba i inspekcija za sport, inspekcija za fudbal procenjuje da li je to ispravno i da li će to nekog da vređa, ili kakva je poruka na zastavi.
Ovo što je ostalo, gospodine, vi ste rekli za zastave, šta će se desiti, a piše dresove, vi znate da navijači imaju svoje dukseve sa logotipom svoje navijačke grupe. Šta? Nećemo moći da uđemo?! Reći ću vam primer zašto je ovaj rigidan zakon.
Sećate se, evo gospodin Albijanić je bio naš kapiten na ovoj utakmici sa Rusijom, a onda je gospodin Čeda Jovanović rekao – bolje da ste ih jurili da potpišemo sporazum, nego što ste se jurili sa njima za loptom.
Gospodine Jovanoviću, da su bili Amerikanci stigli bismo mi njih i razbili bismo ih začas, ovako u fudbalu, ali Rusi su Rusi, četiri reprezentativca su doveli, igraju ljudi fudbal i mi nismo mogli neki bolji otpor da napravimo. I, kako smo igrali, kakav nam je bio trener Kosanović i odmah posle toga je "Zvezda" ispala iz kvalifikacija, mi smo se stvarno trudili. Reći ću vam zašto sam to spomenuo...