Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 145. i 163. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije u kome tražim da se u članu 5. razdeo 12, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 621 briše.
Moje obrazloženje je da je neophodno započeti realno finansiranje budžeta. Odgovor Vlade Republike Srbije na moj amandman glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva planirana polazeći od potrebe očuvanja procenta vlasništva Republike Srbije u slučajevima dokapitalizacije, i to Komercijalne banke, Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Fonda za osiguranje depozita i Poštanske štedionice.
Da vas podsetim, u delu u kome vršim intervenciju amandmanom, sredstva budžeta Republike Srbije u iznosu od 14.285.145.000 dinara raspoređuju se za dokapitalizaciju Komercijalne banke, Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, Fondu za osiguranje depozita, Poštanskoj štedionici, osiguranje izvoza, otpisu potraživanja Radiodifuznoj ustanovi RTS i tu se pominju Radiodifuzna ustanova Vojvodine i Radiodifuzna ustanova RTS, iako se dve ustanove već finansiraju iz skupe TV pretplate.
Mi srpski radikali smatramo da je neophodno započeti realno finansiranje budžeta. Sredstva od 14.285.145.000 dinara nisu mala, to su skoro tri godišnja budžeta grada Niša. Pošto sam ja poslanik iz Niša, moraću da na to skrenem pažnju, da i sami moji sugrađani uvide neke momente.
Kad smo već kod tog budžeta, moram da obavestim srpsku javnost da je budžet u gradu Nišu pet milijardi. Pošto je juče bilo usvajanje budžeta na sednici Skupštine Grada, nešto je malo veći od pet milijardi, ali ni to nije dovoljno.
Samo 70 miliona dinara iz budžeta grada Niša izdvaja se za potrebe gradonačelnika i njegovog kabineta, što je više od ukupne sume izdvojene za besplatne obroke u Narodnoj kuhinji, za besplatne užine za decu osnovnog školskog uzrasta, za besplatne užine za decu ometenu u razvoju, za jednokratnu pomoć za postupak vantelesne oplodnje itd.
Volela bih da javnost Srbije sudi o tome kako vi trošite pare, na osnovu svih uloženih amandmana.
Posebno je interesantan deo četvrto obrazloženje sredstava po pojedinim korisnicima. U tom delu Vlada je morala da objasni zašto je utvrđena finansijska sredstva opredelila korisnicima budžeta, pa kod obrazloženja člana 5. razdeo 12. funkcija 110, na aproprijaciji 621, na moje iznenađenje, nema nikakvog obrazloženja, već se samo prepisuju stavke koje će se finansirati.
Smatram da zadržavate stare navike, kao i u drugim zakonima, prepisujete odredbe iz Ustava, bez ikakve razrade. Dakle, samo prepisivanje, od reči do reči, nema nikakvog objašnjenja, odnosno u Predlogu zakona o budžetu ne dajete nikakvo obrazloženje, već samo prepisujete tekst razdela 12, funkcije 110, člana 5.
Poslanici SRS-a pokušavaju da vam pomognu da uredite zakone. Ulaganjem amandmana, zakoni bi mogli da važe za sve građane Srbije, a ne za vas lično. Pokušavamo da vam ukažemo na propuste i da zatvorimo vrata za bilo kakvu vrstu manipulacije, ali ne vredi, vama više odgovara da dođete, dignete ruke kako vam odgovara, a da mi ćutimo i ne komentarišemo sve ono što nije dobro.
Moram ponovo da vas podsetim da ste u Zakonu o službama bezbednosti, koji ste takođe prepisali i koji nije jedini, bukvalno, gospodina Markovića, koji je bio zatečen i nespreman, prevarili time što ste stavili da se službe bezbednosti neće finansirati iz budžeta.
Ima još nešto, gospodine Cvetkoviću, što sam primetila, naime, budžet BIA-e je za milijardu teži od budžeta Skupštine. Lično, smatram da vi te pare nećete da iskoristite za hapšenje i odvođenje nevinih Srba u Haški tribunal.
Da dalje ne dužim, pošto idu izbori, nadam se da će se sve promeniti nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj načelnoj raspravi o Predlogu zakona o spoljnim poslovima čule su se neke, po meni, čudne, da ne kažem zabrinjavajuće diskusije. Rečeno je da sa ovim zakonom Srbija ulazi u ozbiljnu tranziciju. Da li to znači da smo do sada bili u nekoj neozbiljnoj tranziciji ili da uopšte nismo bili u tranziciji i da su zakoni koji su doneti do sada bili neozbiljni, a tu konkretno mislim na Zakon o predsedniku, na Zakon o izboru predsednika i na druge zakone koje smo doneli?
Srpski radikali, znajući da ste vi u svakom pogledu neozbiljni, ulažu amandmane koji bi zakone uredili, onemogućili bi vam zloupotrebu zakona i sprečili da zakoni odgovaraju samo vama, a omogućili bi da zakoni odgovaraju svim građanima Srbije.
Čak je rečeno i to da u pomenutom ministarstvu rade ljudi po ugovoru o delu. Mene interesuje da li je gospodin Jeremić primljen po ugovoru o delu? Ko mu potpisuje ugovor o delu i na koje vreme?
Da ne raspravljamo sada o svim diskusijama, ja bih da se malo osvrnem na tačku dnevnog reda. Jedan od poslova Ministarstva spoljnih poslova, kako to predviđa zakon o spoljnim poslovima, sadržan je u tački 2) člana 5. pomenutog zakona. Ja bih sada da citiram jedan deo: "štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu".
Postavljam pitanje, da li naše Ministarstvo inostranih poslova, ministar inostranih poslova, ambasadori naše zemlje, kao i šef stalne diplomatske misije štite interese profesora doktora Vojislava Šešelja pred nelegalnim Haškim tribunalom? Naravno da svi znate odgovor na ovo pitanje - ne štite. Zašto je to tako, odgovor takođe svi znaju, pošto od predsednika države Srbije, funkcionera u Ministarstvu spoljnih poslova, ministra spoljnih poslova, pa do ambasadora i službenika u ambasadi svi štite samo interese svoje stranke, koja je odlučila da baš njih imenuje na te funkcije.
Pogledajte, na primer, hrvatsku Vladu i njeno ministarstvo spoljnih poslova – dokazanim zlikovcima, ubicama i ustašama pružaju svu pravnu i finansijsku pomoć. Amerika je, recimo, u stanju da zarati ako njihova vlada, kao i javno mnjenje, smatra da su u nekoj stranoj državi ugrožena prava njenih građana. Samo država Srbija ćuti kada se nad srpskim patriotama primenjuju nacističke metode u haškom kazamatu. Nije prof. dr Vojislav Šešelj jedini nevino optužen u Hagu, ima ih još, a ni njihova prava se ne štite.
Dakle, šta se može rešiti zakonom i kojim se poslovima Ministarstvo spoljnih poslova može baviti u korist Srbije dok je ova politička garnitura na vlasti? Sećate se valjda ko je u bivšoj zajedničkoj državi Srbiji i Crnoj Gori bio ministar spoljnih poslova, koje smo ambasadore i konzule imali?
Valjda građani Srbije znaju ko nas i sada predstavlja u svetu i ko nam je ministar spoljnih poslova. Doduše, on ima jednu dodatnu kvalifikaciju - najbolje je brisao tablu u školi u kojoj je predsednik Demokratske stranke, nažalost, aktuelni predsednik Srbije, Boris Tadić predavao.
Sva je sreća da će uskoro, posle predsedničkih izbora na kojima će pobediti Tomislav Nikolić, oni biti bivši predsednik i bivši ministar. Verujem da se poštenim građanima Srbije smuči kada vide osmehe na licu Tadića, Koštunice i Jeremića, dok im belosvetski moćnici prete oduzimanjem velikog dela teritorije Srbije. Zlikovac kakav je nesumnjivo Karla del Ponte je uvaženi gost i partner naše vlade, predsednika, izgleda posebno i ministra spoljnih poslova.
Vreme i Srbija se izgleda mnogo brže menjaju. Srbiji je potrebno mnogo sposobnih i poštenih ljudi, poštenija vlada, ministar spoljnih poslova koji će uživati ugled u svetu. Ali, Srbiji je pre svega potreban novi predsednik Republike koji će biti čovek koji zaista izražava jedinstvo Republike Srbije i na pravi način predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu i sledi spoljnu politiku koju utvrđuje radikalska vlada. Taj čovek je, naravno, Tomislav Nikolić.
Poštovani građani Srbije, da iskoristim priliku i ovu govornicu da vas obavestim da će u 21 čas biti odloženi prenos Statusne konferencije iz Haga, vezano za dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo narodni poslanici, naročito vi koji činite skupštinsku većinu i koji ćete glasati za sve ove sporazume, prosto mi je neverovatan ton kakvim ste danas diskutovali i pokušavate da odbranite sve ono što je negativno u ovim sporazumima.
Neverovatna je bila intonacija, vaš visok glas, i ton i borba i ja vam predlažem da uvučete svoje kandže, da isečete nokte i da prestanete više da grebete, da budete realni prema građanima Srbije, da uradite ono što je realno. Treba da kažete da ovi sporazumi neće ništa dobro doneti građanima Srbije, da je to ono što su vama vaši mentori stavili na sto i da vi morate da slušate, a verujte, svi građani koji budu deportovani, za njih će svaki dan da bude sumoran, a svaki san košmaran kada se budu vratili u Srbiju.
Vezano za sve ove tačke dnevnog reda, ja bih svoje izlaganje počela ovako – bila jednom jedna država Srbija i Crna Gora, a nastavila bih, opet time, a jedna država kada sa političke scene nestanu politički akteri koji sada vode ove dve države. Od 1998. godine Srbija je Sporazume o readmisiji potpisala sa 15 evropskih zemalja. Od 2003. godine zemlje Evropske unije uputile su u Srbiju preko 23 hiljade zahteva za vraćanje naših državljana koji nelegalno borave u zemljama koje šire ruke da prigrle Srbiju. Samo prošle godine iz Nemačke proterano je oko 2000 naših državljana, a preko 3000 ljudi vode se kao politički azilanti, gde se procentualno najviše nalaze Romi, 43%, Albanaca 37% a Srba je u ovom slučaju bilo 2,5%. Bez obzira na ove cifre i podatke, treba očekivati da Srbija otvori vrata za skoro 100 hiljada naših državljana, među kojima je 50 hiljada Roma. Većina ovih državljana smatra da je ovakav način njihovog vraćanja, u stvari, prisilan. Treba razmišljati o pružanju raznih vrsta pomoći ovim građanima radi brže integracije u društvu. Niko od njih ne zna ni gde ide, gde će i kako da živi.
Da li ćete možda praviti neke rang liste i po kojim kriterijumima ćete rangirati naše državljane koji nezakonito borave u zemljama Evropske unije? Broj korisnika na kazanu biće znatno veći. Narodna kuhinja će imati više korisnika nego do sada. Povećaćete broj siromašnih, a stvorićete više socijalnih slučajeva, porodica bez krova nad glavom. Da li ćete povećavati broj kolektivnih centara za smeštaj ovih ljudi, koji će živeti u uslovima koji su ispod dostojanstva ljudskog roda? Mnogi od njih došli su u te zemlje za vreme zločinačkog bombardovanja Srbije. Hteli su da izbegnu NATO agresiju. Većina njih živela je na teritoriji naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
U razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku Vlada Republike Srbije kaže da je potreba i celishodnost da se o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave i o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, a koji su okvirni u odnosu na bilateralne sporazume, kakav je navodno Sporazum sa Republikom Francuskom, zajedno raspravlja u Narodnoj skupštini, i da treba gotovo istovremeno da počnu da se primenjuju, predstavljaju razloge zbog kojih predlažete donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Dakle, da bi se nekim kategorijama građana, ne svim građanima Srbije, olakšala procedura za izdavanje viza, Republika Srbija mora potpisati zakon o readmisiji. Potvrđivanjem Sporazuma, koji je u ime Saveta ministara tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora potpisao ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, Srbija se obavezuje na prihvatanje svih lica koja nelegalno borave u zemljama Evropske unije, odnosno Republike Francuske. To podrazumeva da treba da se obezbedi smeštaj, posao, pravo na obrazovanje, lečenje itd, za sve koji će biti deportovani prema odredbama ovog sporazuma. Može li to obezbediti Republika Srbija? Danas u Srbiji ima najviše nezaposlenih, onih koji bi hteli da imaju bilo kakav posao i siguran izvor prihoda.
Na Kosovu i Metohiji uzurpirane su kuće i imanja, popaljena i uništena, groblja su oskrnavljena, nemaju čak gde da odu i da svojim pokojnicima zapale sveće. Gde će biti smešteni oni koji će ovim sporazumom biti deportovani? Od čega će živeti, kako će se školovati, lečiti? Na to ćete morati vi da odgovorite.
Vlada Republike Srbije u delu koji se odnosi na ocenu potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona kaže – ''Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno angažovanje sredstava za finansiranje Republike Srbije''. Kako je to moguće? Gde će se ti ljudi vratiti i ko će im izgraditi kuće? Ko će im obezbediti posao i garantovati bezbednost? Danas na Kosovu i Metohiji nije zagarantovana bezbednost ni sadašnjim stanovnicima nealbanske nacionalnosti. Vlada Republike Srbije od 2000. godine do danas nije učinila ništa da zaštiti nealbansko stanovništvo i stvori normalne uslove za život i rad svojih građana.
Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma neće doneti ništa dobro povratnicima, odnosno deportovanim licima. Otvoriće se novi problemi, vaši tzv. prijatelji rešiće svoje probleme, a Srbija će dobiti još veće probleme. Uostalom, ništa dobro i ne možemo da očekujemo, sa vama idu teška vremena, moraćete malo da se uozbiljite. Ja spas vidim jedino u novim izborima i pobedi SRS.
Iskoristila bih ovaj momenat, pošto nema gospodina Jočića, kada smo raspravljali o državljanstvu, zamolila sam ga da reši problem porodice Smiljanić, koja je trenutno smeštena u izbegličkom centru u Sićevu, nadomak Niša. Obećao je da će to da uradi, a nikakav odgovor nemam do današnjeg dana. Znači, problem je državljanstvo. Ako se ne seća kako je to bilo, postoje skupštinski snimci. Neka se konsultuje sa Komesarijatom za izbeglice i raseljena lica i volela bih da mi odgovori. Verujte da to nije teško, a tim ljudima će mnogo značiti da reše svoje lične probleme.