Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 145. i 163. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije u kome tražim da se u članu 5. razdeo 12, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 621 briše.
Moje obrazloženje je da je neophodno započeti realno finansiranje budžeta. Odgovor Vlade Republike Srbije na moj amandman glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva planirana polazeći od potrebe očuvanja procenta vlasništva Republike Srbije u slučajevima dokapitalizacije, i to Komercijalne banke, Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Fonda za osiguranje depozita i Poštanske štedionice.
Da vas podsetim, u delu u kome vršim intervenciju amandmanom, sredstva budžeta Republike Srbije u iznosu od 14.285.145.000 dinara raspoređuju se za dokapitalizaciju Komercijalne banke, Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, Fondu za osiguranje depozita, Poštanskoj štedionici, osiguranje izvoza, otpisu potraživanja Radiodifuznoj ustanovi RTS i tu se pominju Radiodifuzna ustanova Vojvodine i Radiodifuzna ustanova RTS, iako se dve ustanove već finansiraju iz skupe TV pretplate.
Mi srpski radikali smatramo da je neophodno započeti realno finansiranje budžeta. Sredstva od 14.285.145.000 dinara nisu mala, to su skoro tri godišnja budžeta grada Niša. Pošto sam ja poslanik iz Niša, moraću da na to skrenem pažnju, da i sami moji sugrađani uvide neke momente.
Kad smo već kod tog budžeta, moram da obavestim srpsku javnost da je budžet u gradu Nišu pet milijardi. Pošto je juče bilo usvajanje budžeta na sednici Skupštine Grada, nešto je malo veći od pet milijardi, ali ni to nije dovoljno.
Samo 70 miliona dinara iz budžeta grada Niša izdvaja se za potrebe gradonačelnika i njegovog kabineta, što je više od ukupne sume izdvojene za besplatne obroke u Narodnoj kuhinji, za besplatne užine za decu osnovnog školskog uzrasta, za besplatne užine za decu ometenu u razvoju, za jednokratnu pomoć za postupak vantelesne oplodnje itd.
Volela bih da javnost Srbije sudi o tome kako vi trošite pare, na osnovu svih uloženih amandmana.
Posebno je interesantan deo četvrto obrazloženje sredstava po pojedinim korisnicima. U tom delu Vlada je morala da objasni zašto je utvrđena finansijska sredstva opredelila korisnicima budžeta, pa kod obrazloženja člana 5. razdeo 12. funkcija 110, na aproprijaciji 621, na moje iznenađenje, nema nikakvog obrazloženja, već se samo prepisuju stavke koje će se finansirati.
Smatram da zadržavate stare navike, kao i u drugim zakonima, prepisujete odredbe iz Ustava, bez ikakve razrade. Dakle, samo prepisivanje, od reči do reči, nema nikakvog objašnjenja, odnosno u Predlogu zakona o budžetu ne dajete nikakvo obrazloženje, već samo prepisujete tekst razdela 12, funkcije 110, člana 5.
Poslanici SRS-a pokušavaju da vam pomognu da uredite zakone. Ulaganjem amandmana, zakoni bi mogli da važe za sve građane Srbije, a ne za vas lično. Pokušavamo da vam ukažemo na propuste i da zatvorimo vrata za bilo kakvu vrstu manipulacije, ali ne vredi, vama više odgovara da dođete, dignete ruke kako vam odgovara, a da mi ćutimo i ne komentarišemo sve ono što nije dobro.
Moram ponovo da vas podsetim da ste u Zakonu o službama bezbednosti, koji ste takođe prepisali i koji nije jedini, bukvalno, gospodina Markovića, koji je bio zatečen i nespreman, prevarili time što ste stavili da se službe bezbednosti neće finansirati iz budžeta.
Ima još nešto, gospodine Cvetkoviću, što sam primetila, naime, budžet BIA-e je za milijardu teži od budžeta Skupštine. Lično, smatram da vi te pare nećete da iskoristite za hapšenje i odvođenje nevinih Srba u Haški tribunal.
Da dalje ne dužim, pošto idu izbori, nadam se da će se sve promeniti nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj načelnoj raspravi o Predlogu zakona o spoljnim poslovima čule su se neke, po meni, čudne, da ne kažem zabrinjavajuće diskusije. Rečeno je da sa ovim zakonom Srbija ulazi u ozbiljnu tranziciju. Da li to znači da smo do sada bili u nekoj neozbiljnoj tranziciji ili da uopšte nismo bili u tranziciji i da su zakoni koji su doneti do sada bili neozbiljni, a tu konkretno mislim na Zakon o predsedniku, na Zakon o izboru predsednika i na druge zakone koje smo doneli?
Srpski radikali, znajući da ste vi u svakom pogledu neozbiljni, ulažu amandmane koji bi zakone uredili, onemogućili bi vam zloupotrebu zakona i sprečili da zakoni odgovaraju samo vama, a omogućili bi da zakoni odgovaraju svim građanima Srbije.
Čak je rečeno i to da u pomenutom ministarstvu rade ljudi po ugovoru o delu. Mene interesuje da li je gospodin Jeremić primljen po ugovoru o delu? Ko mu potpisuje ugovor o delu i na koje vreme?
Da ne raspravljamo sada o svim diskusijama, ja bih da se malo osvrnem na tačku dnevnog reda. Jedan od poslova Ministarstva spoljnih poslova, kako to predviđa zakon o spoljnim poslovima, sadržan je u tački 2) člana 5. pomenutog zakona. Ja bih sada da citiram jedan deo: "štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu".
Postavljam pitanje, da li naše Ministarstvo inostranih poslova, ministar inostranih poslova, ambasadori naše zemlje, kao i šef stalne diplomatske misije štite interese profesora doktora Vojislava Šešelja pred nelegalnim Haškim tribunalom? Naravno da svi znate odgovor na ovo pitanje - ne štite. Zašto je to tako, odgovor takođe svi znaju, pošto od predsednika države Srbije, funkcionera u Ministarstvu spoljnih poslova, ministra spoljnih poslova, pa do ambasadora i službenika u ambasadi svi štite samo interese svoje stranke, koja je odlučila da baš njih imenuje na te funkcije.
Pogledajte, na primer, hrvatsku Vladu i njeno ministarstvo spoljnih poslova – dokazanim zlikovcima, ubicama i ustašama pružaju svu pravnu i finansijsku pomoć. Amerika je, recimo, u stanju da zarati ako njihova vlada, kao i javno mnjenje, smatra da su u nekoj stranoj državi ugrožena prava njenih građana. Samo država Srbija ćuti kada se nad srpskim patriotama primenjuju nacističke metode u haškom kazamatu. Nije prof. dr Vojislav Šešelj jedini nevino optužen u Hagu, ima ih još, a ni njihova prava se ne štite.
Dakle, šta se može rešiti zakonom i kojim se poslovima Ministarstvo spoljnih poslova može baviti u korist Srbije dok je ova politička garnitura na vlasti? Sećate se valjda ko je u bivšoj zajedničkoj državi Srbiji i Crnoj Gori bio ministar spoljnih poslova, koje smo ambasadore i konzule imali?
Valjda građani Srbije znaju ko nas i sada predstavlja u svetu i ko nam je ministar spoljnih poslova. Doduše, on ima jednu dodatnu kvalifikaciju - najbolje je brisao tablu u školi u kojoj je predsednik Demokratske stranke, nažalost, aktuelni predsednik Srbije, Boris Tadić predavao.
Sva je sreća da će uskoro, posle predsedničkih izbora na kojima će pobediti Tomislav Nikolić, oni biti bivši predsednik i bivši ministar. Verujem da se poštenim građanima Srbije smuči kada vide osmehe na licu Tadića, Koštunice i Jeremića, dok im belosvetski moćnici prete oduzimanjem velikog dela teritorije Srbije. Zlikovac kakav je nesumnjivo Karla del Ponte je uvaženi gost i partner naše vlade, predsednika, izgleda posebno i ministra spoljnih poslova.
Vreme i Srbija se izgleda mnogo brže menjaju. Srbiji je potrebno mnogo sposobnih i poštenih ljudi, poštenija vlada, ministar spoljnih poslova koji će uživati ugled u svetu. Ali, Srbiji je pre svega potreban novi predsednik Republike koji će biti čovek koji zaista izražava jedinstvo Republike Srbije i na pravi način predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu i sledi spoljnu politiku koju utvrđuje radikalska vlada. Taj čovek je, naravno, Tomislav Nikolić.

Poštovani građani Srbije, da iskoristim priliku i ovu govornicu da vas obavestim da će u 21 čas biti odloženi prenos Statusne konferencije iz Haga, vezano za dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo narodni poslanici, naročito vi koji činite skupštinsku većinu i koji ćete glasati za sve ove sporazume, prosto mi je neverovatan ton kakvim ste danas diskutovali i pokušavate da odbranite sve ono što je negativno u ovim sporazumima.
Neverovatna je bila intonacija, vaš visok glas, i ton i borba i ja vam predlažem da uvučete svoje kandže, da isečete nokte i da prestanete više da grebete, da budete realni prema građanima Srbije, da uradite ono što je realno. Treba da kažete da ovi sporazumi neće ništa dobro doneti građanima Srbije, da je to ono što su vama vaši mentori stavili na sto i da vi morate da slušate, a verujte, svi građani koji budu deportovani, za njih će svaki dan da bude sumoran, a svaki san košmaran kada se budu vratili u Srbiju.
Vezano za sve ove tačke dnevnog reda, ja bih svoje izlaganje počela ovako – bila jednom jedna država Srbija i Crna Gora, a nastavila bih, opet time, a jedna država kada sa političke scene nestanu politički akteri koji sada vode ove dve države. Od 1998. godine Srbija je Sporazume o readmisiji potpisala sa 15 evropskih zemalja. Od 2003. godine zemlje Evropske unije uputile su u Srbiju preko 23 hiljade zahteva za vraćanje naših državljana koji nelegalno borave u zemljama koje šire ruke da prigrle Srbiju. Samo prošle godine iz Nemačke proterano je oko 2000 naših državljana, a preko 3000 ljudi vode se kao politički azilanti, gde se procentualno najviše nalaze Romi, 43%, Albanaca 37% a Srba je u ovom slučaju bilo 2,5%. Bez obzira na ove cifre i podatke, treba očekivati da Srbija otvori vrata za skoro 100 hiljada naših državljana, među kojima je 50 hiljada Roma. Većina ovih državljana smatra da je ovakav način njihovog vraćanja, u stvari, prisilan. Treba razmišljati o pružanju raznih vrsta pomoći ovim građanima radi brže integracije u društvu. Niko od njih ne zna ni gde ide, gde će i kako da živi.
Da li ćete možda praviti neke rang liste i po kojim kriterijumima ćete rangirati naše državljane koji nezakonito borave u zemljama Evropske unije? Broj korisnika na kazanu biće znatno veći. Narodna kuhinja će imati više korisnika nego do sada. Povećaćete broj siromašnih, a stvorićete više socijalnih slučajeva, porodica bez krova nad glavom. Da li ćete povećavati broj kolektivnih centara za smeštaj ovih ljudi, koji će živeti u uslovima koji su ispod dostojanstva ljudskog roda? Mnogi od njih došli su u te zemlje za vreme zločinačkog bombardovanja Srbije. Hteli su da izbegnu NATO agresiju. Većina njih živela je na teritoriji naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
U razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku Vlada Republike Srbije kaže da je potreba i celishodnost da se o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave i o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, a koji su okvirni u odnosu na bilateralne sporazume, kakav je navodno Sporazum sa Republikom Francuskom, zajedno raspravlja u Narodnoj skupštini, i da treba gotovo istovremeno da počnu da se primenjuju, predstavljaju razloge zbog kojih predlažete donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Dakle, da bi se nekim kategorijama građana, ne svim građanima Srbije, olakšala procedura za izdavanje viza, Republika Srbija mora potpisati zakon o readmisiji. Potvrđivanjem Sporazuma, koji je u ime Saveta ministara tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora potpisao ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, Srbija se obavezuje na prihvatanje svih lica koja nelegalno borave u zemljama Evropske unije, odnosno Republike Francuske. To podrazumeva da treba da se obezbedi smeštaj, posao, pravo na obrazovanje, lečenje itd, za sve koji će biti deportovani prema odredbama ovog sporazuma. Može li to obezbediti Republika Srbija? Danas u Srbiji ima najviše nezaposlenih, onih koji bi hteli da imaju bilo kakav posao i siguran izvor prihoda.
Na Kosovu i Metohiji uzurpirane su kuće i imanja, popaljena i uništena, groblja su oskrnavljena, nemaju čak gde da odu i da svojim pokojnicima zapale sveće. Gde će biti smešteni oni koji će ovim sporazumom biti deportovani? Od čega će živeti, kako će se školovati, lečiti? Na to ćete morati vi da odgovorite.
Vlada Republike Srbije u delu koji se odnosi na ocenu potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona kaže – ''Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno angažovanje sredstava za finansiranje Republike Srbije''. Kako je to moguće? Gde će se ti ljudi vratiti i ko će im izgraditi kuće? Ko će im obezbediti posao i garantovati bezbednost? Danas na Kosovu i Metohiji nije zagarantovana bezbednost ni sadašnjim stanovnicima nealbanske nacionalnosti. Vlada Republike Srbije od 2000. godine do danas nije učinila ništa da zaštiti nealbansko stanovništvo i stvori normalne uslove za život i rad svojih građana.
Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma neće doneti ništa dobro povratnicima, odnosno deportovanim licima. Otvoriće se novi problemi, vaši tzv. prijatelji rešiće svoje probleme, a Srbija će dobiti još veće probleme. Uostalom, ništa dobro i ne možemo da očekujemo, sa vama idu teška vremena, moraćete malo da se uozbiljite. Ja spas vidim jedino u novim izborima i pobedi SRS.
Iskoristila bih ovaj momenat, pošto nema gospodina Jočića, kada smo raspravljali o državljanstvu, zamolila sam ga da reši problem porodice Smiljanić, koja je trenutno smeštena u izbegličkom centru u Sićevu, nadomak Niša. Obećao je da će to da uradi, a nikakav odgovor nemam do današnjeg dana. Znači, problem je državljanstvo. Ako se ne seća kako je to bilo, postoje skupštinski snimci. Neka se konsultuje sa Komesarijatom za izbeglice i raseljena lica i volela bih da mi odgovori. Verujte da to nije teško, a tim ljudima će mnogo značiti da reše svoje lične probleme.

Dame i gospodo, gospodine ministre, očigledno da je i pored objedinjene rasprave o više tačaka dnevnog reda, svima bila železnica najzanimljivija. Pošto dolazim iz Niša, iskoristiću priliku da vam postavim dva pitanja.
Kada ćete dugo obećavano izmeštanje pruge u Nišu, sa aktuelnim gradonačelnikom Smiljkom Kostićem, okončati ili završiti? Interesuje me kada će biti završena rekonstrukcija Bulevara 12. februar, koja traje već godinu dana, a vi znate da je to jedna od malo važnijih saobraćajnica u Nišu, na samom ulazu iz Beograda u Niš.
Drage kolege, vidim da gospođe ministra za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandre Smiljanić nema, pa jedno moje viđenje vezano za Svetski poštanski savez. Upoznala bih vas sa nečim i želela bih da skrenem neku svoju pažnju, gledajući ovu tačku dnevnog reda.
Svetski poštanski savez održao je svoj 23. kongres u Bukureštu od 15. do 5. oktobra 2004. godine. Prethodni je bio u Pekingu 1999. godine, to ste videli u obrazloženju. Srbija, kao zemlja članica, trebalo je da ratifikuje Sedmi dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza, Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetsku poštansku konvenciju i Završni protokol Svetske poštanske konvencije, aranžman o poštanskim novčanim uslugama.
U članu 4. stav 2. Sedmog dodatnog protokola Ustava Svetskog poštanskog saveza kaže se doslovce, a nadam se da ste se vi držali toga, iako se ne vidi da jeste, da izmene usvojene na kongresu zemlje članice ratifikuju što je moguće pre.
Kako to u našem slučaju izgleda, kada Vladu Republike Srbije čine stranke okrenute evropskim vrednostima, evroatlantskim i svakojakim drugim integracijama, u kojoj sede vredni, radni, marljivi, onako evropski ministri, sa sve stručnim službama? Koliko vi na sav glas vičete i koliko pominjete Evropu?
Što više pominjete Evropu mi smo sve dalje. Sve to lepo zvuči, ali nažalost voz za Lapovo stoji na slepom koloseku i to već tri godine, bukvalno zaboravljen.
Ušli smo u jedan aranžman koji će budžet Republike Srbije da košta dva miliona dinara, nadam se od ove godine, ili mene interesuje, pošto ministar nije tu, da mi kaže da li će to biti retroaktivno. Akta koja su usvojena na poslednjem kongresu 2004. godine stupila su na snagu 1. januara 2006, a naše vrle vlade, i bivša i sadašnja, nisu našle za shodno da jedan obavezujući akt, koji ne predviđa korekcije, akt koji ne iziskuje nikakve posebne dodatne radnje u smislu pripreme, osim tečnog prevoda, nisu bile u stanju da stave na dnevni red već pune tri godine, a ovo je i četvrta godina.
Ovim pokazujete da ste evropejci, da ste tačni, brzi i da ste ažurni. Ubiste se od posla, a sve to za dobrobit građana i naravno u cilju daljih evropskih integracija. Kada je jedan ovakav posao u pitanju, praktično urađen i pripremljen od strane Svetskog poštanskog saveza, kome je trebalo dodati samo propratni akt koji, zajedno sa obrazloženjem, na kraju broji nepune četiri strane teksta. Niste bili u stanju da pune tri godine uvrstite ovo u dnevni red.
Mogu lepo da zamislim, a mogu i građani Srbije da zamisle, da radite nešto tako važno, a da u stvari pare nisu u pitanju, jer to su jedine stvari kada se radi o novcu da se to kod vas brzo završava.
Poštovani građani Srbije, kada kažem da urade nešto stvarno važno, mislim da su oni kompletni autori, od ideje do realizacije nekog bitnog zakonskog akta, a da im i to ne stave gotovo na sto njihovi zapadni sponzori.
U obrazloženju doslovce stoji da Kanada ne prepoznaje pošiljku sa povratnicom. Onda Libija ne dozvoljava pošiljke sa vrednim stvarima: novac, nakit itd. Ne mogu da ne iskoristim priliku i govornicu da vama ukažem da i sa ove strane, vezano za ovo ministarstvo i vezano za ovu oblast, kako se vi ponašate prema haškim optuženicima.
U momentu smrti člana porodice dr Vojislava Šešelja, odnosno njegove majke, na mom primeru videćete šta sam doživela u jednoj pošti u Nišu. Kada sam htela da pošaljem telegram prigodan, znači telegram saučešća, rekli su mi da sliku ne prepoznaje međunarodni saobraćaj. To je bio njihov prvi otpor. Drugi otpor je bio kada sam pristala i na običan telegram, ne može njemu. Kada sam pitala - kada će telegram stići, ide do Beograda, možda večeras, a možda ujutru.
Imam broj telegrama, pa ako je gospođa ministar zadužena, volela bih da znam da li je telegram stigao.
Stičem utisak da vi vladate i radite po sistemu - nebo visoko, more duboko. Na kraju, dame i gospodo, možda i do sada to ne bi stigli ažurni evropejci, ali približava se novi kongres naredne 2008. godine vezano za poštanski savez, pa kao i svi loši đaci požurili ste da u zadnjem momentu, pišući na kolenima, uradite domaći zadatak od pre tri godine.
Šta su tri godine kada kažu da nas do svetle budućnosti i ulaska u EU deli 30 godina. Naravno, sa vama na vlasti. Ali, moram da vas podsetim da idu izbori.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog prehlade i vama i građanima Srbije. Pošto vidim da je ministar voljan da rešava konkretne slučajeve, posle diskusije gospodina Topalovića, smatram da bi ovu stvar trebalo pojednostaviti i zato bih volela da čujete jednu priču. Možda je to trebalo malo ranije, ali mislim da je ovo pravi momenat.
U hotelu "Srbija" u Niškoj Banji, koja se nalazi na 15 kilometara od Niša, živi više porodica izbeglih i raseljenih lica sa Kosova. Trebalo je da se oni do 30. juna 2007. godine isele iz hotela, jer je hotel prodat. Konkurisali su za stanove u Pasi Poljani, koji se rade iz programa SIRP. Trebalo je da stanovi budu useljivi do 9. maja 2007. godine. Četiri ulaza je bilo završeno, peti je imao neki spor u vezi sa izmeštanjem dalekovoda.
Što se tiče izbeglih i raseljenih lica koja su živela u hotelu "Srbija", tu je bila sporna samo porodica Smiljanić, četvoročlana porodica sa dvoje maloletne dece. Oni su iz Bosne, sin im boluje od astme i od 1996. godine leči se u Tiršovoj u Beogradu.
Ova porodica je jedina porodica koja će, zbog nečijeg hira, neodgovornosti ili neznanja, biti smeštena u izbegličkom kampu u Sićevu, u bungalovu koji je samo 9m2, bez uslova za normalan život, bez mokrog čvora, bez kupatila, a deca će biti prinuđena da pešače pet kilometara do škole.
Kod ove porodice je, gospodine ministre, problem samo državljanstvo oca ove dece. Iako poseduju dokumentaciju da bi konkurisali za dobijanje stana u zakup, gde će biti smeštena izbegla lica i socijalni slučajevi, samo je državljanstvo problem, kao što smo čuli. To je priča te porodice i ko zna još koliko takvih.
Iskoristila bih ovu priliku da vas pitam da li je tačna informacija koju imam. Ako jeste, odgovorite mi zašto je tako, a ako nije, da mi opet odgovorite. Da li je tačno da samo Nišlije za dobijanje vize moraju da daju obrazac M4, pored svih potvrda koje dobiju od poslodavca ili direktora firme da bi izašli iz zemlje. Ako nisu samo Nišlije u pitanju, ako je bilo koji drugi grad ili opština, i ako nisu aršini isti za celu Srbiju, interesuje me zašto je tako. Hvala.

Gospodine predsedavajući, nije povreda Poslovnika, član 226, radi se o tački dnevnog reda, pa bih gospodinu ministru da ovako malo približim dešavanja u Nišu i da mi on eventualno u dogledno vreme odgovori na postavljeno pitanje.
Gospodine ministre, pošto je ovo treća faza, pretpostavljam da su prve dve prošle, da li znate vi da je KfW pod sumnjivim okolnostima davala kredite Javnom preduzeću ''Naisus'' u Nišu.
Pre tri godine, kada su održani lokalni izbori i kada smo ušli u Skupštinu grada Niša, rečeno nam je da sve što KfW bude dala, da će sve to biti donacija. Vi ste nas prevarili.
Kada se usvajao budžet grada Niša za 2005. godinu odbornici su shvatili da je to u stvari bio kredit.
Kada se usvajao budžet za 2007. godinu, više desetina miliona grad nije bilo u prilici da plati zato što nije imao para. Rečeno je da je garant za to Republika Srbija. Kada Niš, grad koji je treći po veličini u Srbiji, ima budžet od pet milijardi dinara i nije u situaciji da plati ove namete, kako vi mislite da to urade ostale opštine u Srbiji?

Gospodine Nešoviću, gospođica Jovanović je potpuno u pravu. Kažite mi da li je ijedan Nišlija koji je konkurisao dobio kredit? Mislili ste da ćete vladati 100 godina, pa ste u Nišu napravili pet gradskih opština i dajete im na kašičicu, kako iz budžeta grada, tako i odavde.
Moje kolege iz Niša dobro znaju, a tu i vaš kolega, gospodin Branislav Jovanović, koji je direktor Direkcije za izgradnju grada, pa je u kampanji za parlamentarne izbore asfaltirao po selima sve sokake, nijednu ulicu, tako da su odbornici SRS-a u Skupštini grada Niša donosili komade asfalta da pokažu koliko je to dobro urađeno, koliko je to kvalitetno i koliko utiče na bezbednost naših sugrađana.

Uvaženo predsedništvo, gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o problemu u Grmovcu. Ne znam šta je vama toliko važnije od rešavanja problema tih građana. Samo vas jedan korak deli od Skupštine, od rešavanja problema i, koliko sam razumela poslanike, samo jedan potpis.
Kad vi tako nešto, što je nadomak Skupštine, rešavete toliko teško, šta da kažu građani koji su udaljeni možda kilometrima.
Dolazim iz Niša, gde je dosta lokalnih problema, pa me, na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine, interesuje dokle će Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu tolerisati nerad aktuelnog gradonačelnika Niša, gospodina Smiljka Kostića, koji je, inače, kadar Nove Srbije i sukob između vladajuće koalicije, koju čine DSS, NS, G 17 plus i PSS, pa možda stoji tu i neka volja naroda i ko više zna ko je u kojoj stranci u Skupštini Grada Niša?
Zbog svega toga Niš je potpuno blokiran, nema investicija, novac iz budžeta se rasipa, a građani Niša ne ostvaruju ni minimum svojih interesa, dok se gospodin Smiljko Kostić provodi i ležerno ponaša u Astri i Kanu.
Primera radi, nikako da se izgradi most u naselju Brzi Brod, na teritoriji gradske Opštine Medijana. Uvođenje telefona u mnogim selima, koja čak nisu pokrivena ni mobilnom mrežom, a za koje sigurno znam da postoje projekti koji su potpisani, znam da je sigurno izgrađena podcentrala u selu Gravlje i u selu Cerje, a zasigurno centrala u selu Veodolje.
Napravili ste vi demokratski front i na ovaj način se borite protiv građana Srbije. Ovo vam je jedna moja poruka: ako ovako nastavite i ako ovakav javašluk vlada u Srbiji, najveće sudije biće vam građani na izborima, a ponajviše vaša deca, o čijoj budućnosti ni sami ne razmišljate.