Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6977">Nebojša Stefanović</a>

Nebojša Stefanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Molim vas da završite, prošlo je tri minuta.
Moram da vam odgovorim na jednu stvar.
Nažalost niste u pravu kada ste rekli vezano za dnevni red. Pošto Poslovnik definiše da je dnevni red u vanrednom zasedanju unapred određen zahtevom najmanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade. Dakle, kada sam zakazao ovaj dnevni red on je već unapred bio određen i ne mogu da ga proširim ni na koji način u vanrednom zasedanju. U redovnom zasedanju predsednik Narodne skupštine definiše dnevni red i može predložiti Narodnoj skupštini da ga proširi. U ovom slučaju sam nemoćan.
S obzirom da ćemo sutra svakako imati dan za glasanje, neće biti vanrednih troškova za Narodnu skupštinu jer će jedan broj narodnih poslanika koji će svakako doći na glasanje biti prisutan i na sednici na kojoj ćemo raspravljati i o proširenju stalnih parlamentarnih delegacija.
Ostao sam dužan gospođi Čomić. Kao predsednik Narodne skupštine nemam ovlašćenje da amandman koji je odbačen iz bilo kog razloga uvrstim u proceduru za glasanje. Međutim, ako postoji procedura, pošto vidim da u parlamentu postoji sveopšta dobra volja da pronađemo način da se o ovom amandmanu glasa, predlažem da ako postoje poslovničke mogućnosti da Odbor na bilo koji način ponovo uvrsti u raspravu ili da pokušamo da pronađemo…
Sekretar mi kaže da to nije moguće. Raspoložen sam da pronađemo ako postoji bilo kakav način, jer mislim da nije ništa sporno da se još jednom o amandmanu raspravlja. Pogotovo kada postoji tako široka dobra volja svih da se o tom amandmanu raspravlja.
Iza ovog što sam čuo u raspravi zaključujem da je ili trebalo prihvatiti ovaj amandman ili je trebalo odbaciti druge amandmane koji su definisali nešto drugačije nego što to predlog zakona definiše. Dakle ne vidim da je bilo moguće i jedno i drugo. Ostavljam Zakonodavnom odboru koji je jedini vlastan da o tome raspravlja i da dâ svoje mišljenje.
Nisam siguran šta proceduralno možemo još da učinimo za ovaj amandman jer je on već prošao proceduru, osim ako Odbor ne može u sadašnjem zasedanju da dâ novi amandman koji bi bio istovetnog teksta, pa da se o istovetnom tekstu u ovom trenutku ne raspravlja i na neki način da se ispravi ovo kao tehnička mogućnost. To je moj predlog. Ne mogu da naredim ni Odboru ni članovima Odbora da to urade, ali koliko poznajem Poslovnik mislim da je to jedina mogućnost da u ovom trenutku imamo amandman sa takvim tekstom na dnevnom redu, odnosno u Danu za glasanje.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
Reč ima gospodin Marković.
Hvala.
Izvinjavam se narodnim poslanicima što ne mogu u svakom trenutku da se prijave, pošto nam je lista non-stop puna i onda pokušavam sa sekretarom da izvršimo te korekcije, da to možemo sa strane da obeležimo. Međutim, dešava se da ne možete u svakom trenutku da se prijavite.
Prvo je po Poslovniku bio gospodin Đurić, pa Donka Banović.
Hvala.
Što se tiče ovoga, ne vidim na koji bi način ovaj problem bio izbegnut, sve da smo imali i hiljadu godina za pripremu ove sednice, zato što se ovde ne radi o tome da neko nije mogao da podnese amandman, već podnet amandman je Odbor odbacio kao nepotpun. To je stvar koju je Odbor za zakonodavstvo ocenio.
Čuo sam i mišljenje gospođe Čomić. Na kraju, možda je i problem što nam je Poslovnik nedovoljno kvalitetan i nedovoljno dobar, odnosno svojim odredbama restriktivno utiče na to kakvi amandmani mogu da se podnose. Mislim da to možemo u nekom narednom periodu svi zajedno da sednemo i popravimo, jer smo svi zajedno uočili više stvari i u ovom sazivu koje bi trebalo popraviti da bi poslanici, bez obzira ko bio vlast a ko opozicija, mogli da što kvalitetnije predlažu promene zakona. Slažem se, ali u ovom slučaju ja kao predsednik parlamenta nemam nikakvu moć.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović, po Poslovniku.
Nažalost, u skladu sa Poslovnikom nemam tu mogućnost. U konsultacijama sa sekretarom, izlaz iz ove situacije, bez promene Poslovnika, što shvatate da je potpuno nemoguće uraditi za jedan dan, čak i za par dana, je potpuno nemoguć.
S druge strane, Odbor je dao svoje mišljenje. Da li se ono nekome sviđa ili se ne sviđa, da li se meni sviđa ili predsedniku Odbora, potpuno je relevantno za Skupštinu. Procedura je definisala šta je procedura kada se definiše amandman, ko ga razmatra. Na kraju krajeva, postoji sudska zaštita za to. Svako ko smatra da nešto nije urađeno u skladu sa zakonom, ima pravo da pravdu traži pred sudom.
U svakom slučaju, mislim da bi bila i opasna praksa da prozivamo članove Odbora da objašnjavaju svoje mišljenje zašto su za nešto glasali. Ako je to bilo suprotno volji predsednika Odbora, time ćemo dovesti u neprijatnost mnoge poslanike, a član odbora ima pravo da glasa u skladu sa svojom savešću, u skladu sa onim što on misli i da o tome nikome ništa ne obrazlaže. Zato postoji institut, da kažem, slobode glasanja.
Što se tiče ovoga, mislim da je obrazloženje dato. Ima još prijavljenih po Poslovniku, daću vam svima reč. Ima po poslovniku pre vas. Gospodin Đurić isto čeka na ono što je on rekao, pa ste vi dobili reč, pa će sad dobiti dr Radojević, pa kad on završi, onda će opet dobiti gospodin Đurić po Poslovniku, pa vi, i tako dalje. Vodimo strogo računa o redosledu.
Dakle, dato je obrazloženje. Ja mislim da to obrazloženje, bez obzira da li mi smatrali da je nešto logično ili nelogično i u skladu sa manjkavim Poslovnikom, ali Poslovnikom koji je prošao sve zakonom predviđene procedure, i mislim da su se sve uslovi stekli da se sa radom nastavi.
Reč ima narodni poslanik dr Radojević. Izvolite.
Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku.
BOJAN ĐURIĆ. Hvala. Ovo je bila čudna ekskurzija. Član 27.
Evo kako bismo mogli da izbegnemo ovu situaciju o kojoj vi govorite, gospodine Stefanoviću. Vi ste pre desetak minuta rekli da bi možda u ovom trenutku Odbor mogao da nađe rešenje i da predloži neku vrstu amandmana. To sada nije moguće, jer smo mi počeli raspravu u pojedinostima.
Da između trenutka dolaska ovog zakona u parlament, Predloga zakona i početka rasprave u pojedinostima nije prošlo tri dana, nego da je prošlo sedam dana ili 10 dana, možda bismo ranije došli do te ideje da možda odbor mora. Da se odbor ne drži posla sata pred početak rasprave u pojedinostima, onda bi eventualno i ti problemi, koji su nastali zbog takve odluke odbora, mogli da budu ispravljeni.
Ako mi, gospodine Stefanoviću, ovde dobijamo na sto mišljenje odbora u trenutku kada počinje rasprava u pojedinostima, onda više nema ni sekunde vremena da se primeni ono rešenje koje ste, ja verujem dobronamerno, vi predložili u jednom trenutku.
Zato i postoje i postoje poslovničke odredbe koje kažu koliko, u principu, po pravilu traje priprema za sednicu, koliko predlog zakona stoji u parlamentarnoj proceduri, predsednička kontrola sadržaja, odnosno ispunjenosti formalnih uslova itd. Zbog toga mislim da smo mogli da izbegnemo ovu situaciju, i da nije trebalo tako grčevito juriti rokove koji su postavljeni bez ikakvog posebnog razloga. Da li bi rasprava o ovom zakonu i rekonstrukciji Vlade počela 26. avgusta ili 2. septembra je sasvim svejedno, osim ako ambicija nije da se na silu dokazuje da su ispunjeni oni rokovi koji su postavljani u javnosti. Eto, zbog toga smo došli u ovako neprijatnu situaciju.
  U načelu ste u pravu i ja se zalažem da se zakoni više stoje u proceduri da bi mogli o tome.
Međutim, što se tiče sednice odbora, s obzirom da znate da ja nemam nikakve ingerencije u sazivanju sednica odbora, čak i da je u proceduri bilo 20, 30 dana, predsednik odbora je sednicu svakako mogao da zakaže u istom terminu, istom roku kako je zakazana sada i mi možda opet ne bi imali ni sekund. Pričam vam o teorijskom modelu, kao što ste vi pričali o teorijskom modelu. U ovom slučaju ja nemam uticaj na to kako se zakazuju sednice odbora. Voleo bih da imamo više vremena za sve, ali nema mogućnosti da to sprovedem.
Donka Banović, po Poslovniku.
Samo ovo da razjasnimo. Ja sam samo ocenio vaš imperativni ton, jer vi ste rekli – hajde da čujemo njihova mišljenja. Ako neko želi da izdvoji mišljenje, on to ima pravo da uradi na sednici odbora i da to izađe. Time što bih ja to tražio, bilo bi da saslušavamo ljude. Ako neko želi od članova, može sad da podigne ruku, traži reč po Poslovniku i objasni sve što je hteo ili nije hteo da kaže na toj sednici. Ali, ako ne želi, ja to ne želim da im tražim. Kako su ljudi glasali, to je njihovo pravo i uvek ću se boriti za to da ne moraju uopšte da nam obrazlažu zašto su za nešto digli ruku, a za nešto nisu. To je suština onoga što sam ja rekao.
Ako vas nisam dobro razumeo, ne mislim da ste imali zlu nameru, ali samo vam kažem da možda ni sami ne shvatate da ste time imali malo ton koji je ukazivao da bi mogli da tražimo nešto od ljudi, na šta mislim da nemamo pravo.
Gospodin Cvijan.
Samo moram da kažem, ako je gospođa Vlahović bila prisutna na sednici odbora, onda je DS imala…
(Vladimir Cvijan, sa mesta: DSS.)
Izvinjavam se onda.
Gospođa Vlahović, izvolite.
Hvala.
Reč ima Janko Veselinović.
Upravo sam to i činio. U izlaganju doktora Radojevića, pažljivo sam ga slušao, on ni u jednom trenutku nije pominjao nijednu poslaničku grupu, nijednog poslanika, niti jednu političku stranku. On je u svom izlaganju govorio o tome šta se radilo u vreme prethodne vlasti i da smatra da ono što je izrečeno u izlaganju nekih od prethodnika njega je uvredilo, jer on nije pripadao nikakvoj vlasti, nije uticao ni na šta slično. Smatra da je u tome bilo kršenja Poslovnika, da se on kao deo jedne političke stranke, a označen kao neko ko je odgovoran za krivicu u društvu, ne smatra odgovornim jer nije nikada pripadao nikakvoj vlasti. To je izrekao na jedan način koji je specifičan.
Istovremeno tokom ove rasprave, a i one u načelu, daleko od toga da se iz redova opozicije nisu iznosila imena ljudi koji nisu ni poslanici, ni učesnici u političkom životu, čak i u dnevnom redu, na primer o Vršačkim Vinogradi koji nemaju nikakve veze sa dnevnim redom. Kada ti ljudi budu na dnevnom redu onda nemam ništa protiv da se o njima govori pet sati ili koliko god treba, koliko god traje rasprava.
Međutim, mislim da je ova današnja rasprava, čak mi je drago da smo imali ovu raspravu o amandmanu i da smo uočili neke slabosti. Upozoravam sve i molim kolege, mislim da je ova rasprava išla dosta dobro, mi smo se dosta dugo se zadržali na amandmanu na član 1. što pokazuje da je to nešto što Skupština smatra važnim jer da ne smatra važnim verovatno bi brže prešle preko njega. Voleo bih kada bi u tom duhu nastavili raspravu i slažem se sa vama kada kažete da bi trebalo da se držimo dnevnog reda i da vodimo računa o tome šta se govori. Iskreno, samo sam hteo da vam kažemo ovo za Radovića jer mislim da ni na koji način nije ni o kome ništa uvredljivo rekao.
Reč ima gospodin Đurić po Poslovniku. Izvolite.
Moram da kažem da se potpuno slažem sa ovim stavom. Narodni poslanici imaju pravo da svojim prisustvom ili neprisustvom iznose stav svoje političke stranke ili svoj lični stav. Kao što mislim da ne može niko pozvati poslanike za odgovornost zbog načina kako glasaju, isto tako ni da li je bio prisutan na sednici Odbora ili nije, jer i to može biti iznošenje političkog stava. Znači, tu se potpuno slažemo. Ne želeći da ulazim u to šta je rekao gospodin Cvijan, ne mislim da je rekao to u tom smislu, ali mislim da je to svakako nedopustivo da se kaže i mislim da je najbolje da o tome ko je bio prisutan, nije prisutan na sednicama Odbora ne raspravljamo na takav način, jer to je stvar koja je javni podatak. Na kraju krajeva i građani mogu uzeti podatak pa i sami da izvlače svoje zaključke, ali mi se time nećemo baviti.
Reč ima gospođa Donka Banović. Izvolite.
Izvinjavam vam se ako ste na bilo koji način moj nastup doživeli negativno po vas. Dakle, vi znate koliko poštujem vas i vaše napore, pogotovo jer ste vi jedan od najaktivnijih poslanika u ovoj Skupštini. To je moja privatna ocena po onome koliko se često javljate i ono o čemu govorite, pogotovo o zakonima.
Međutim, ja sam samo hteo da kažem svoj sud na ono što ste izrekli, ali da ne ulazimo ponovo u to kolo, što se mene tiče, mislim da su svi ispravili i da su svi rekli ono što su mislili, i da možemo da nastavimo dalje po amandmanima.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, po amandmanu na član 1. Izvolite.
Gospodine predsedavajući, mislim da su prekršeni članovi Poslovnika 27. i 104.
Prethodni govornik na najgrublji način je zloupotrebio institut povrede Poslovnika i izrekao više neistina. Bili smo svedoci u ovoj sali, u direktnom televizijskom prenosu, da je gospodin Babić sedeo na ovom mestu poslednjih bar pola sata, da ministar sedi ispred vas, da se rasprava koja se vodi u parlamentu, uopšte ne ulazeći u to o čemu se vodi rasprava, vodi potpuno nezavisno od bilo kakvog šaputanja.
Vi ovde morate da sprečite da poslanici iznose ocene, očajnički želeći da se uključe u raspravu ne bi ili uzeli neki politički poen, već da vodite računa da ono što oni govore odgovara istini i da ono što govore jeste u skladu sa dnevnim redom.
Naravno da je ono što je izrečeno i što možda boli, što je mnogo krivičnih prijava podneto i potvrđeno, što su mnogi koji su krali novac građana Srbije i opustošili je, što će se konačno naći pod udarom pravde. Mi ne prejudiciramo kako će se završiti ti postupci, niti zovemo nekog da to radi. Samo kažemo da u prethodnom periodu od toga nije bilo ni traga ili je bilo jako malo, zato što to neko nije želeo da radi u prethodnoj vlasti. Sada se to radi i to građani Srbije umeju da nagrade.
PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Stefanoviću, moram da konstatujem da ovakvih pojava ima i kada vi predsedavate.
To je naše ogledalo. Možete da se smejete. Ali, ovo po meni nije smešno.
Shvatite to kako god hoćete, ali pokušavam da budem, iako ponekad sa osmehom, ozbiljan prema vama i da na neki način upristojim ovaj rad.
Moram da odgovorim da ja, nažalost, ne mogu da pratim cifre i brojke koliko su istinite ovde. Toliko brojki se iznese da ne verujem da i jedno ministarstvo koje bi ovde sedelo, da li bi bez podataka da da potvrdu da li neko laže ili ne laže, odnosno da li neko iznosi tačne podatke ili ne. S te strane, uvažavam kritiku, ali molim, isto tako, da narodni poslanici vode računa kada govore o nekim problemima i iznose odgovarajuće činjenice koliko su one verodostojne. Nažalost, i Poslovnik dozvoljava da narodni poslanik ovde može da govori i da ne snosi posledice za izrečeno. To je po Poslovniku predviđeno i to je jedan problem koji ja ne mogu da rešim.
Moram da pitam gospodina Stefanovića da li želi da se izjasni o ovoj povredi? (Ne)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku.