Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. razdelu 3, glavi 3.5, funkciji 110 određuju se budžetska sredstva za Kancelariju za pridruživanje EU u iznosu od 77.124.441 dinar, a od čega 63.668.000 dinara iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, cifra koja je nešto manja od jednog miliona evra. Prema izjavama zvaničnika EU, zahtevi za prijem u članstvo ove organizacije biće mogući od 2012. godine, znači, za pet godina.
Imajući to u vidu, moramo da istaknemo da država na ovaj način, u trenutku kada je budžetski deficit 13 milijardi dinara, bespotrebno povećava državnu administraciju, a pogotovo kada se uzme u obzir nekoliko činjenica. Prva, ovu materiju delimično obrađuje u jednom delu Ministarstvo inostranih poslova. Za to je već određen novac u ovom ministarstvu. Usaglašavanje zakona sa tim vrši ovaj dom, Narodna skupština.
Mi smo kritikovali osnivanje velikog broja agencija, tri tipa različitih agencija koje, iako su osnovane zakonom, troše ogroman budžetski novac građana Republike Srbije potpuno bez kontrole, pošto završni račun nemamo već šest godina, a stvara se veliki i neefikasan državni aparat. U ovom slučaju se čak ne radi ni o agenciji, već o kancelariji koja je osnovana odlukom Vlade, dakle, podzakonskim aktom o službama Vlade. Znači, jedan mnogo lošiji i nekonkretniji primer kojim se troši mnogo više novca građana Srbije potpuno, kako vi kažete, netransparentno.
U isto vreme, imamo nekoliko spornih stavki. U ovom razdelu od nekih skoro milion evra, 77 miliona dinara, skoro pola novca, negde oko 30 miliona troši se na usluge po ugovoru. Mi smo više puta govorili upravo o ovome kao izvoru potencijalne korupcije iz razloga što su te usluge po ugovoru i specijalizovane usluge problematične u svim budžetima, od lokalnih do republičkog budžeta. One obično služe kao paravan za nezakonito trošenje novca jer se ne vidi jasno ... Naravno, u Srbiji se ne vidi uopšte, pošto završnog računa nema, nema ni Ustavnog suda da se žalite kada je nešto neustavno pa je potpuno nemoguće doći do toga gde se troši budžetski novac građana Srbije.
Ali, kada se to vidi, potpuno je jasno da se ovim stavkama kakve su usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, novac troši na takav način da se niti zna ko dogovara te radove, odnosno ugovore, ko ih realizuje, pod kojim uslovima, često se nameštaju različiti tenderi itd.
Pogotovo kada imate primere da uporedite, što naravno kod nas ne može, jer nemamo završne račune, stavke koje su predviđene budžetom, u kom su iznosu bile. A kad bismo dobili, kao što u Srbiji ne dobijamo, završni račun, došli bismo (naravno, mi možemo, kada se potrudimo, da dođemo do tih podataka) do zapanjujućih podataka koliko se više novca troši za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge po svim razdelima i videli da bismo da upravo u ovim tačkama postoji osnova da budemo zabrinuti da se novac građana Srbije troši potpuno nezakonito i nenamenski. Korupcija je jedan od najvećih problema Srbije danas, zbog toga što nemamo efikasne mere, zakone, različite organe i strukture.
I oni zakoni koje imamo se ne sprovode, naravno. Mi imamo situaciju da se, na primer, za Savez za borbu protiv korupcije izdvaja 13.700.000 dinara, a da se za ovu kancelariju izdvaja 70.000.000 dinara.
Upravo to, na neki način, ilustruje želju vlasti da se ne bori protiv korupcije i kriminala.
Sve ono što se radi da se prikaže na televiziji radi se samo zato da se zamažu oči, dok ključne afere, kakve su bile one sa Aerodromom, "afera satelit", afera "Sartid", afera sa kiparskim novcem, afera sa Borom, sa Nacionalnom štedionicom, afera sa rasprodajom vojne imovine, o čemu je pre nekoliko dana govorio general Delić, kada se ukida u Aleksincu artiljerijska kasarna, artiljerijska škola, koja inače ima višedecenijsku istoriju, samo zato što se pomenuta kasarna nalazi uz autoput i što neko treba da proda tu kasarnu i da uzme proviziju...
Bezbroj je afera iz procesa privatizacije, koje su, nažalost, osetili svi građani ove zemlje kada su izgubili svoj posao, pa Srbija danas ima oko 930 hiljada nezaposlenih. Lažni tenderi, nameštene aukcije, afera koju smo otkrili ovde sa potpredsednikom Vlade koji ima 11 miliona evra za koje smo čuli kako ih je stekao, kršeći sve zakone, kršeći moral; afera sa šećeranama koje su prodavane za jedan evro, sa cementarama koje su prodavane budzašto, nepostojanje završnog računa šest godina u Republici, da ne možemo čak da znamo ni gde se troši novac poreskih obveznika; sve vam to govori zbog čega nemamo efikasniju borbu, odnosno bilo kakvu borbu protiv korupcije i kriminala i zbog čega se za Savet za borbu protiv korupcije izdvaja, na primer, 13 miliona dinara.
Može li neko da mi kaže zašto javna revizorska ustanova ima 14 zaposlenih, i toliko je planirano do kraja godine, a Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji povećava ove godine sa 38 na 52 zaposlena, i da li je to zaista važno za Srbiju u ovom trenutku? Zaista bih voleo da čujem taj odgovor. Sem toga, Srpska radikalna stranka je više puta govorila i isticala svoj stav da će odnos Evropske unije prema očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, poštovanje međunarodnih zakona, poštovanje Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija kojom se garantuje suverenitet Republike Srbije...
A podsetiću da u ovom trenutku Srbija bije najtežu bitku za očuvanje dela svoje teritorije, u ovom trenutku kad većina našeg naroda strepi da li će Srbija ostati celovita i zaista se istinski brine za budućnost, i svoju i svoje dece.
Znači, stav Srpske radikalne stranke je da će taj odnos Evropske unije prema očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije... Ako oni kažu - da, želimo da poštujemo međunarodno pravo, želimo da poštujemo Rezoluciju 1244 i da pomognemo Srbiji da očuva Kosovo i Metohiju u svom sastavu, tada će za Srpsku radikalnu stranku put ka Evropskoj uniji biti nešto za šta ćemo moći da kažemo građanima da je u redu da razmišljaju o tome. Naravno, u tome ima još mnogo ekonomskih aspekata koje treba razmotriti, ali to je već mesto za jednu drugu priču.
Ako Evropska unija, međutim, bude stala na pozicije u suprotnosti sa međunarodnim zakonima i Rezolucijom 1244 i podrži secesiju Kosova i Metohije od Republike Srbije, dakle, podrži otimačinu dela naše teritorije, onda je pitanje da li ovakva kancelarija uopšte treba da postoji, a svakako da Srbiji onda tamo nije mesto. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, situacija u kojoj smo danas, da se krajem juna usvaja budžet i, kako rekoše neke moje kolege u ovoj skupštini, da smo, faktički, dovedeni dotle da budžet usvajamo u cajtnotu, u poslednjem trenutku, postavlja pitanje - ko je kriv za to?
Da li su to poslanici opozicije, ili su to predstavnici vladajućih stranaka koji su mesecima iznurivali građane Srbije u besciljnim dogovorima kako da se podeli kolač vlasti i onda, jedva posle nekoliko meseci, uspeli da skrpe neku vladu?
Danas, u poslednjem trenutku donosimo budžet, posle šestomesečnog finansiranja koje je bilo privremeno. To je bio sistem funkcionisanja države u prvoj polovini godine - privremeno finansiranje.
Doduše, tu se postavlja i pitanje zašto je inflacija u ovom trenutku nerealno visoka, kada smo, faktički, imali ograničavajuće elemente finansiranja. Međutim, pošto nismo imali u prethodnih šest godina priliku da vidimo realan završni račun za potrošnju, nadam se da ćemo ga nakon ovog budžeta imati, pa ćemo imati priliku da to komentarišemo detaljnije.
Pošto ova vlada nastavlja politiku, što je suštinska zamerka Srpske radikalne stranke, da uredbom reguliše neke osnovne stvari u budžetu, kao što su subvencije, kao što je Nacionalni investicioni plan, umesto zakonima, što je dužnost i obaveza, imaćemo situaciju da građani neće biti jednaki, već da će sredstva iz budžeta, posebno vezana za subvencije i kredite, moći da dobiju, što smo imali u prethodnoj vladi, recimo iz oblasti poljoprivrede - samo oni građani ili preduzeća koji su bliski ili su članovi onih partija iz kojih dolaze resorni ministri. Tu onda nema govora o jednakosti građana pred zakonom, već isključivo o podobnosti i pripadnosti određenoj političkoj partiji.
Kada se, recimo, Nacionalni investicioni plan reguliše uredbom a ne zakonom, s pravom možemo da postavimo pitanje ko će odlučivati o projektima, iako svi kažu da ćemo dobiti, čuli smo za to, neki plan kasnije, naknadno. To nas ne zadovoljava, jer je to moralo biti predstavljeno budžetom. Ko nama garantuje da će to biti urađeno na zakonit način i, što je još važnije, prema realnim potrebama građana i realnim potrebama Republike?
Nemam poverenja u to, pogotovo poučen prethodnim iskustvom, pa se nadam da ćemo dobiti neko detaljno objašnjenje za ovo, o čemu ćemo moći malo detaljnije da diskutujemo.
U medijima je posebno bilo promovisano rešenje u kome se govori o smanjenju poreza na apsolutna prava sa pet na 2,5%, što će, prema onome što kaže Vlada, odnosno tvorac budžeta, pomoći građanima da lakše dođu do svog prvog stana, što je bilo jedno od ključnih rešenja.
Međutim, suština ovoga je što Vlada neće da vidi kako, u stvari, žive građani Republike Srbije, koliko je njih koji, čak i uz zelenaške kamate, koje su danas na delu, mogu uopšte da dođu do prvog stana.
Povećanjem budžeta koji je pred nama, imaćemo, videćete to, uskoro podešavanja fiskalne i monetarne politike na način da će se povećavati kamate na skoro sve kredite. Povećavaće se obavezna rezerva, povećavaće se kamate i na takav način će oni građani kojima će se spustiti porez na 2,5%, na primer, ili više, ta sredstva za porez platiti znatno više, kroz veće kamate. Na taj način, oni neće dobiti ništa. Samo će biti dodatno oštećeni.
Istovremeno, Vlada ne želi da se suoči sa činjenicom da građani žive zaista veoma loše. Kada govorimo o polju socijalne i zdravstvene zaštite, možemo da vidimo da su sredstva koja se ovde izdvajaju, na primer, za penzione fondove, čak i sa prenosom transfernih sredstava, 95 milijardi dinara, zbog loših zakona koji su doneti u prethodnom sazivu, a koje su podržavale stranke koje sada čine većinu. Imaćemo situaciju da penzioneri žive svake godine sve bednije. Ti ljudi su zaista socijalno i ekonomski ugroženi.
Nekome ko je laik, ono što je ovde predviđeno kroz stavke budžeta, ili posle nastupa članova Vlade i stranaka koje hvale budžet, može da se učini kao nešto što će se, maltene, ostvarivati vrlo povoljno. Međutim, ono što ćemo doživeti jeste da će upravo socijalno najugroženiji slojevi i oni kojima je pomoć najviše potrebna biti istinski oštećeni.
Što se tiče povećanja zapošljavanja, jedino gde možemo da vidimo povećanje zaposlenosti jeste povećanje kabineta predsednika Republike, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade. Najdrastičniji primeri su - kabinet predsednika Vlade povećava se za 120%, a kabinet potpredsednika Vlade sa 260%. Za te ljude, koji su imenovana lica, biće obezbeđene visoke plate, službeni automobili, kabineti i visoke privilegije, od čega građani neće videti ništa. To je povećanje zaposlenja za koje zaista priznajem da se vidi u ovom budžetu i to je ono što je, očigledno, politika i ove vlade.
Inače, kada se radi o povećanju budžeta za te radne stručnjake, voleo bih da znam da li se radi o stručnjacima koji noću love haške optuženike, da li se radi o specijalistima koji upadaju u stanove, kao što je bio onaj upad na Bežanijskoj kosi i gde se u budžetu vide sredstva koja su odvojena za ove akcije, pa da vidimo ko su ti ljudi, odakle se plaćaju i da li su građani Srbije i za ovaj način trošenja njihovog budžetskog novca.
Naravno, visoko zaduženje, o kome su govorili svi moji prethodnici, koje država ima u privatnom i u javnom dugu, nedovoljno dobra zaštita domaće proizvodnje i značajno povećanje spoljnotrgovinskog deficita, nemaju ni u ovom budžetu jasne mehanizme kojima će to biti sprečeno. Posebno zabrinjava činjenica da su sredstva koja država odvaja za ovo nedovoljna.
Pogotovo je nedovoljna zaštita u prehrambenoj industriji, u smislu zaštite domaće proizvodnje, pa zabrinjava činjenica što se na takav način uništava domaća proizvodnja.
Kada govorimo o restrukturiranju javnih preduzeća i, kasnije, o privatizaciji, prvo moramo govoriti o sposobnosti države da izvrši restrukturiranje. Nažalost, od samog postupka analize stanja, preko izbora strategije za restrukturiranje, odnosno privatizaciju preduzeća, izbora privatizacionih savetnika, imali smo u prošlosti priliku da primetimo mnogo grešaka, mnogo školskih primera loše izvršene transformacije, ali i mnogo korupcionaških afera i nezakonitih aktivnosti. Pošto se radi, nažalost, o strankama koje i danas čine Vladu, možemo sa strahom da gledamo na nove grinfild i druge inostrane investicije, koje će ovakvom nestabilnošću biti, svakako, odbijene.
Nepostojanje završnog računa, o čemu smo dosta govorili, za sve ove godine pre nas, od 2002. do 2006. godine, pokazuje da građani Srbije ni preko svojih narodnih poslanika ne mogu dobiti uvid u to kako se troši budžetski novac. Činjenica da ne postoji savet Državne revizorske institucije, o čemu smo danima govorili ovde, ne treba previše ni da nas čudi kada ne postoji Ustavni sud Republike, ni drugi mehanizmi kojima možete da zaštite pravo, a onda je nemoguće da vidite kako se troši budžetski novac.
Imali smo, nažalost, i u ovoj skupštini primer da su poslanici birali predsednike, odnosno da su vladajuće stranke birale predsednike odbora iz onih stranaka kojima pripada i resorni ministar. To vam je jasan pokazatelj da želje za kontrolom nemamo. Povlačim samo kao paralelu za nedostatak finansijskih instrumenata kada se kontroliše budžet.
Poslanici SRS-a, zbog svega ovoga, neće glasati za budžet. Smatramo da ovakav budžet neće ispuniti makroekonomske ciljeve, da nije ni razvojni, ni socijalni, i da će projektovani deficit, bez obzira na optimizam Vlade, usloviti velike probleme, pa će pred ovom skupštinom vrlo brzo biti predlog rebalansa budžeta. Nažalost, loša rešenja koja su pred nama najviše će pogoditi građane Srbije, a onda će već biti kasno i svaki dan koji gubimo gubi Srbija.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo i danas u zasedanju koje nije u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom Republike Srbije, što je, naravno, potpuno nenormalno, jer se tako ponižavaju i građani koji su podržali taj ustav, podneo sam amandman koji govori o rokovima za usvajanje ovog zakona.
Ovo je, naravno, samo jedan od amandmana kojim poslanici SRS pokušavaju, iako ovaj zakon nije trebalo da se na ovoj sednici nađe na dnevnom redu, da poprave i ukažu na neke nedostatke ovog zakona koji je danas pred nama.
Obično kada Vlada ili predstavnik predlagača govore o amandmanima poslanika, kaže se - Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a nadležni odbor, na primer u ovom slučaju Odbor za finansije, prihvatio je ili nije prihvatio amandman poslanika.
To niste danas mogli da čujete vezano za amandmane koji su podnosili poslanici svih poslaničkih grupa o ovom zakonu, zato što smo imali situaciju, ne znam, verovatno je to bez presedana, da poslanici vladajuće većine napuste sednicu odbora koja je tada imala kvorum za rad, jer su shvatili da u tom trenutku unutar odbora nemaju većinu za odlučivanje.
Na takav način su najgrublje učestvovali u opstrukciji rada, a radi se o vladajućoj većini koja ima većinu i u tom odboru. To što gospoda nisu uspela da dovedu sve svoje poslanike, drugo je pitanje. Vi danas nemate mišljenje Odbora za finansije jer poslanici vladajuće većine nisu hteli u tome da učestvuju.
O samom amandmanu. Predvideo sam, dakle, pošto naš ustav kaže, a verovatno većina ljudi misli da ga se ne treba držati nešto naročito, kaže da se prilikom usvajanja svih akata, da li su oni zakoni, ustav ili podzakonski akti, da oni stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi itd.
U Predlogu zakona koji je pred nama čak nema ovog obrazloženja koje je bilo u prethodna dva zakona o kojima smo raspravljali ove nedelje, da su razlozi za stupanje na snagu danom objavljivanja što bi se mogle naneti štetne posledice po rad organa i organizacija. To čak ni formalno nije navedeno u ovom zakonu, čak ni formalno.
Mi imamo situaciju da se radi o jednom od zakona koji u bitnoj meri regulišu antikorupcijsku materiju u Srbiji. Znači, Zakon o državnoj revizorskoj ustanovi, morate da shvatite, reguliše nešto što utiče na život svakog građanina ove zemlje.
Čuli ste mog kolegu Arsića, koji je govorio tačno o svim institucijama, da to ne ponavljam, koje Savet i ostali organi revizorske ustanove, odnosno institucije kontrolišu. To su bukvalno sve budžetske institucije.
Vi na takav način možete da utvrdite, pošto mi u Srbiji nemamo završni račun od 2001. godine, sada smo nedavno dobili za 2006. godinu, od 2001. godine do tada, ta četiri završna računa, mi nismo dobili, mi ne znamo kako su utrošena sredstva poreskih obveznika. Mi ne znamo kako je trošen budžet, ali znamo, evo kolega iz SPS je rekao za Beograd i za most da most nije izgrađen.
Samo moram da ga obavestim, ima jedan i zovu ga stelt most ili nevidljivi most. Građani često zakače za njega, a da čak i ne primete. Tako se rade i uzimaju krediti od evropskih banaka, uzimaju se i zadužuje se Beograd, zadužuje se Srbija. Onda ta sredstva kroz završni račun, pošto ga ne dobijete, ne možete da vidite kako su utrošena i tu se priča završava.
Takođe, nedostatak eksterne revizije i sve ovo što sam naveo pokazuje vam o kakvoj se nesposobnosti ili želji radi da se prikriju stvarni motivi onoga ko donosi ovaj zakon.
Znate, danas je ovaj zakon na dnevnom redu protivno Ustavu i Zakonu o sprovođenju Ustava. A danas je u Skupštini Srbije porodica Stanojković iz sela Sušići, iz opštine Štrpce, sa Kosova i Metohije, a inače imaju devetoro dece, i nemaju posao, ni sigurnost, nemaju ni slobodu. Žive u potpunoj izolaciji i došli su ovde, u ovu skupštinu, da traže pomoć.
Njih sam izdvojio, jer su oni danas ovde. Oni nam na neki način predstavljaju celu onu Srbiju, sav srpski narod koji je danas ugrožen, i one građane kojima se uništava budućnost, jer im se ukidaju radna mesta, i one građane koji su u privatizaciji, koju građani zovu ''lopovizacija'', koji su izgubili ta radna mesta, preduzeća koja su predstavnici i sadašnje i prethodnih vlasti od 2000. godine potpuno opljačkali i koje nema ko da zaštiti.
To ujedno povezuje materiju ovog zakona, jer bez revizorske ustanove vi ne možete ni da izvršite kontrolu tih operacija i manipulacija, i ne možete da zaključite da li je to urađeno na zakonit način ili nije.
Da ne pričam o svemu onome što su moje kolege ovde još iznosile, što je vezano za stavove koje vladajuća većina predlaže da se izmene u ovom zakonu, a koji se, u stvari, svode na to da se stručna sprema sa 7 godina smanji na 5 godina, odnosno radno iskustvo, što je vrlo važno, a smanjuje se, jer se, očigledno, spremaju kadrovske promene za ljude koji imaju neodgovarajuću stručnu spremu, odnosno radno iskustvo.
Kada imate radno iskustvo nekoga ko ima 5 i nekoga ko ima 7 godina, onda je smešno da neko bukvalno prerađuje zakon da bi taj zakon odgovorio nekom kadrovskom slučaju. Da ne pričam o ovom delu koji kaže da za člana Saveta ne može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara itd, jer se radi o istom slučaju. Očigledno je da se sprema udomljavanje nekih kadrova koji su bili u ovim institucijama.
Ovih dana su kolege pričale da mnoge firme traže da se unutar tih organizacija, u revizorskim firmama ne mogu naći ljudi koji čak u široj porodici imaju nekoga ko je radio u takvoj instituciji, da mi tražimo da se u revizorsku ustanovu ubaci neko da kontroliše rad npr. Vlade ili nekog organa, ko je, inače, donedavno radio u tom organu. To je stvarno skandal.
To bi bilo kao kada bi izabrali nekoga iz Skupštine da kontroliše rad Skupštine. Ili, kao što imamo na delu, nažalost, da predstavnici Odbora iz vladajuće većine kontrolišu ministre iz odgovarajućih stranaka. Znači, ako je ministar zdravlja, onda je predsednik Odbora za zdravstvo iz te stranke iz koje je ministar itd. Tu vam je očigledna želja da se prikrije trošenje novca, da se spreči kontrola rada, da se sve to zamaskira, a posle narodu predstavi kao briga za budućnost.
Bolje bi bilo da je danas na dnevnom redu ono što treba da bude po zakonu i Ustavu. Ne bih imao ništa protiv i da smo prekršili Ustav, ali da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, da razgovaramo o budućnosti Srbije, da razgovaramo o korupciji i kriminalu koji uništavaju Srbiju danas, koji nas izjedaju.
To što gospoda nisu bila u stanju da se dogovore oko Ustavnog suda, jer kao poslanik, a ovo govorim u ime svih građana Srbije, kao ni vi, nisam u stanju da tražim pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, jer ne postoji organ pred kojim bih to mogao da učinim. Mi Ustavni sud nemamo, kao ni Savet revizorske ustanove. Mi pričamo o izmenama i dopunama zakona, a ne postoji najviši organ koji će taj posao da obavlja. Da ne pričam o Vrhovnom kasacionom sudu i ostalim organima za koje Ustav predviđa da treba da budu izabrani na prvoj sednici, posle konstitutivne.
Dakle, u ovom trenutku poslanici vladajuće većine nisu u sali, ima ih desetak. To pokazuje njihovu brigu. Pozivaju nas da oprezno trošimo novac poreskih obveznika, a oni ga troše tako što nisu u sali, a uzeće sve prinadležnosti koje im pripadaju kao narodnim poslanicima. Njih zasedanja i ne zanimaju. Ovo govorim zbog građana, ne zbog njih, jer znam da će oni u danu za glasanje glasati onako kako većina hoće.
Zbog građana Srbije pokušajte da postupite časno, borite se za ovu republiku, za njen narod. Imaćemo raspravu i o Kosovu i Metohiji, i o poverenju Vladi, koju je podnela SRS, kada ćemo moći da kažemo mnogo više i o detaljima svega što je ova ili prethodna Vlada učinila.
Sad da vam kažem, ovi zakoni nisu u skladu sa Ustavom, ali ovi naši amandmani koje mi želimo da vam predložimo, služe tome da poprave ovakvo teško stanje, a bolje bi bilo da smo razgovarali o teškoj situaciji koju trpi srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer se već danima čuje Tačijevo saopštenje, gde oni kažu da su već spremili nezavisnost, a NATO generali kažu, "nema problema, situacija na severu je mirna". Bolje bi bilo da Republička skupština razgovara o tome, bolje bi bilo da se borimo za bolji život građana, nego što se bavimo neustavnim radnjama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine, po kome narodni poslanik ima pravo da postavi pitanja nadležnim ministarstvima, Skupštini i državnim organima.
Tema o kojoj želim da razgovaram, koja je veoma važna za Srbiju, slična je onome što je malopre govorio moj kolega, gospodin Zvonko, koji je iz Štrpca, iz srca Kosova, a radi se upravo o najavama, on je govorio o detaljima, a ja hoću da govorim o suštini izjave predsednika, u ovom slučaju SAD, Džordža Buša, i bilo koje druge zemlje koja da sličnu izjavu. Suština te izjave je da će SAD da se zalažu da Srbima otmu 15% njene teritorije, da otmu Kosovo i Metohiju.
Ono što je najstrašnije u ovom slučaju, mi takvo ponašanje SAD trpimo dugo i nismo neko ko će reći da smo iznenađeni. Ono što mene iznenađuje, jeste to da je za sada ovoj skupštini jedino SRS podnela Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji i osim par medijskih saopštenja iz Vlade, nismo imali konkretnu akciju ili konkretne mere nadležnih državnih organa da se suprotstave direktnim zahtevima da se Srbiji otme Kosovo i Metohija.
Mi i dan-danas imamo na dnevnom redu zakone koji nisu u saglasnosti sa Ustavom i Ustavnim zakonom. Znam da ovo ne zanima većinu poslanika vladajuće koalicije, koji sada, doduše, i nisu u sali, ali me čudi da ne postoji, gde je reakcije Ministarstva inostranih poslova. Zašto Narodna skupština ne pokrene postupak za donošenje jedne zajedničke rezolucije?
Mi ćemo imati Rezoluciju SRS, koja će, između ostalog, obavezivati nadležne državne organe da nikada ne mogu da prihvate nezavisnost Kosova i Metohije. Al' ovo je tako važna stvar da mora biti na dnevnom redu.
Srbija mora da se bori za svoju teritoriju i ne sme da dozvoli da ma koji političar, državnik bilo koje zemlje u svetu, može tako da gazi i međunarodno pravo i pravo građana Republike Srbije na svoju teritoriju, na celovitost i da to prođe bez imalo reakcije državnih organa. Ako se oni plaše, neka podnesu ostavke, neka daju vlast u ruke srpskim radikalima koji će im pokazati kako se brani i Srbija i Kosovo i Metohija, i kako se bori za građane Srbije.

Dame i gospodo, javio sam se povodom člana 225, odnosno 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Da skrenem pažnju i svojim kolegama i javnosti da ovo što danas iznose poslanici SRS nije samo problem Grmovca. Grmovac je ovde danas primer kako ne funkcioniše državna vlast Srbije, kako se vlast bahato odnosi prema svojim građanima i kako ih suštinski problemi tih građana uopšte ne zanimaju. Nije problem struje samo u Grmovcu. To je problem svih opština u Srbiji.
Problem opštine Novi Beograd, na kojoj se ja nalazim, takođe je veliki, zato što se tu građanima, recimo, ruše objekti, kiosci, privremeni objekti od kojih oni izdržavaju svoje porodice, gde uredno plaćaju državi porez, sve prinadležnosti, komunalne takse i dalje im se uzima pravo na rad. Oduzima im se pravo da prehranjuju svoje porodice.
Ovo je jedina država u kojoj građani, umesto da osnivaju udruženja koja se zovu "boljitak", "bolji život", "napredak", osnivaju udruženja koja se zovu "opstanak", jer su prinuđeni da pod ovom vlašću traže način da opstanu, da fizički ostanu netaknuti u ovoj Srbiji.
Kako li je onda mom kolegi Zvonku Markoviću koji dolazi iz Štrpca? Kako li je građanima Štrpca koji osam godina nemaju redovno struju, koji nisu sigurni kad putuju iz severnog Kosova do Štrpca preko teritorije koju ne kontroliše srpska država, da li će stići živi i zdravi u Štrpce ili neće?
Kosovo i Metohija su deo Republike Srbije i ti građani u Štrpcu i u Leposaviću i u svim drugim mestima na Kosovu imaju pravo na život, imaju pravo na struju i njihova deca imaju pravo na obrazovanje i imaju pravo da budu sigurni i bezbedni. U ovoj Srbiji, država Srbija je dužna da im to obezbedi. Građani Grmovca imaju pravo na struju, kao što to imaju i svi drugi građani.
Suština ovoga što mi ovde iznosimo jeste to da je suština postojanja Narodne skupštine Republike Srbije da obezbedi bolji život za sve građane Srbije, da se ovde ne vode samo rasprave o onim zakonima koji odgovaraju većini, već da se nekad i pritiskom ove Narodne skupštine na izvršnu vlast obezbedi da učini ono zbog čega su je građani izabrali, a to je da se pobrine da oni žive bolje u ovoj zemlji, da im se ostvaruju sva ljudska prava, a ne da zatvara oči i da se ti građani šutiraju od jednog do drugog organa, da se kaže – to nije naše.
Konačno, vreme je da se u Srbiji uspostavi odgovornost, da država počne da brine o svojim građanima, jer to su građani koji plaćaju porez, koji je biraju, koji žive u ovoj zemlji. Krajnje je vreme da i ova Skupština, kao i svi ostali državni organi, počnu da se staraju o boljem životu svih građana i o poštovanju digniteta ove zemlje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ulazimo u situaciju sličnu onoj koju smo imali na prethodnoj sednici. Kada smo iznosili, veoma precizno, argumente kako se krši Ustav i Ustavni zakon Republike Srbije, sa govornice predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine, slušali smo ista objašnjenja, predstavnici vladajućih stranaka su se smejali, a onda je Vlada povukla sa dnevnog reda sve te zakone, pod pritiskom tih argumenata, jer su zaista bili neustavni.
Sada imamo situaciju da se sve ponavlja. Još jednom se krši Ustavni zakon, član 5, u kome se govori koji zakoni moraju biti na dnevnom redu.
Mi danas imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, izmene Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji itd.
Ovo su veoma važni zakoni. Dodatno moram da kažem da je veoma zabrinjavajuće što su zakoni koji se bave antikorupcijskom materijom dostavljeni narodnim poslanicima u najkraćem mogućem roku. Narodni poslanici, pogotovo ovi iz unutrašnjosti, nisu u stanju da pogledaju materijal jer ga dobiju tek ujutru, nekoliko sati pred sednicu, pa ne mogu da se pripreme ni amandmani ni bilo šta slično.
Ovo je zaista skandal. Da ne pričam o tome da su u zakonima, kao što je ovaj o Državnoj revizorskoj instituciji, izmene koje su predviđene daleko od onog što piše u Ustavu. Nikakvog usaglašavanja sa Ustavom ili Ustavnim zakonom nema, već se očigledno pravi priprema za ljude kojima su ta mesta namenjena, kao što je slučaj sa članovima Saveta Državne revizorske institucije.
To je, zaista, veoma važna materija, veoma važna mesta, ljudi koji se bave borbom protiv korupcije i kriminala, koji cvetaju danas u Srbiji, koji su u Srbiji dostigli neviđene razmere. Verovatno će se Srbija uzimati kao primer zemlje u kojoj su smišljene nove metode i primenjena nova metodologija kako da se pljačkaju građani i kroz...

Da, pričam po Poslovniku. Rekao sam na početku. Da ste me pažljivo slušali, čuli biste, rekao sam da je povređen član 104.
Molim vas da ovo vreme sada odbijete, pošto ste me prekinuli tokom diskusije.
Dakle, bez obzira na to što vladajuća većina pokušava, što Vladu ne interesuje da li se zakon krši, da li se predlažu zakoni koji ne mogu biti na dnevnom redu, da li se prave razne malverzacije u Srbiji, da li je general Tolimir uhapšen u Srbiji, kao što jeste, pa nam se posle pričaju razne bajke koje ne bi prihvatio niko, da li se ruše silni privredni objekti ljudima po celoj Srbiji...

Završavam.
... čime se uništava privredni potencijal zemlje.
Ovo je jedina zemlja u kojoj građani moraju da osnivaju udruženja koja se nazivaju "opstanak".
Da je ovo normalna zemlja, ovde bi se osnivalo udruženje koje se zove "napredak", "boljitak", «bolji život» itd. Ovde ljudi moraju da osnuju nešto da bi opstali.
Završavam. Pre nekoliko nedelja bilo je u medijima da je ministar japanske poljoprivrede izvršio samoubistvo, jer je otkrivena korupcija od 236 hiljada dinara. Ne bih voleo da bilo ko od naših ministara krene sličnim putem, ali spram onih miliona koje su oni pokrali, mi bismo ostali brzo bez Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija ulazi u veoma ozbiljnu krizu. Ne radi se ovde o krizi koju sprovode narodni poslanici, pogotovo ne iz reda opozicije, jer mi se ovde zaista lavovski borimo da sprečimo kršenje Ustava i zakona i na takav način najbolje štitimo interese građana Republike Srbije. To je ono što je suština.
Parlamentarnu i ustavnu krizu sprovodi upravo Vlada Republike Srbije i skupštinska većina koja je podržava. Iako smo više puta iznosili naše stavove o neustavnom dnevnom redu, taj dnevni red nas je dočekao i danas. Mi imamo situaciju, kao što su neke od mojih kolega već napomenule, da se ovde uopšte ne govori o izboru nosilaca onih funkcija koje su propisane Ustavnim zakonom, već se predviđaju izmene i dopune zakona koji uopšte ne mogu biti u skladu sa Ustavnim zakonom.
Mi smo jutros u 10 časova imali sednicu Odbora za finansije i na toj sednici, voleo bih još jednom da obavestimo građane, većinom glasova, odbili predlog da guverner Narodne banke bude Radovan Jelašić. Većina članova Odbora je glasala protiv. Ovaj predlog danas, dok se ne nađe ponovo na dnevnom redu i dok, možda, nekoj drugoj većini to ne uspe, neće biti na dnevnom redu.
Takođe, kada se govori o revizorskoj ustanovi, imamo situaciju da Savet koji treba da se izabere, koji je najviši organ ovog tela i koji se bavi ozbiljnim antikorupcijskim materijalom, takođe, neće biti izabran, možda do naredne nedelje, pošto konkurs za izbor članova Saveta traje do srede naredne nedelje, a sednica Odbora za finansije će biti tek u petak.
O Ustavnom sudu, mislim da nema potrebe preterano da pričam, pošto u ovoj Srbiji očigledno postoji neko kome odgovara da Ustavni sud ne postoji, da nemamo sudije Ustavnog suda. Onda su i građani, poslanici i svi drugi, ostavljeni vladajućoj većini na milost i nemilost.
Zato poslanici Srpske radikalne stranke danas u Srbiji imaju veoma težak zadatak - da se izbore sa svim ovim, da zaštite Srbiju od korupcije i kriminala, da je zaštite od bezakonja. Zbog toga se mi ovoliko borimo ovde svaki dan. Ovo zaista nije nikakva opstrukcija, ovo je način da se pomogne građanima, da se obezbedi bolja budućnost i da se pobedi korumpirana vlada koja upravlja ovom zemljom.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku danas da u jednom vrlo teškom danu za Srbiju, zato što se u ovoj skupštini dogodilo novo kršenje Ustava, Ustavnog zakona, vidimo kako na delu  izgleda demokratija kada je sprovodi ova sadašnja skupštinska većina.
Istini za volju, moram da kažem da dan nije počeo tako loše, jer u 10 ujutru, u Odboru za finansije, većina odbornika odbila da Radovana Jelašića predloži za novog guvernera Narodne banke.
Pokazalo se, zaista, da je ovaj odbor, kojim predsedava gospođa Tabaković, imao veliku moralnu snagu da kaže da ljudi koji su bili predmet mnogih afera u poslednjem periodu, koji su vodili lošu i fiskalnu i monetarnu politiku, ne mogu ponovo predstavljati Narodnu banku Republike Srbije.
Međutim, nakon početka sednice, danas, imali smo priliku da vidimo da će se, i pored svih onih primedaba koje su poslanici SRS iznosili, i na prethodnoj sednici, vezanih za kršenje Ustava i Ustavnog zakona, naročito tačaka 5. i 9. koje govore o tome šta mora biti na redu ove sednice, ponovo dogoditi kršenje Ustava i Ustavnog zakona i da na dnevnom redu neće biti ove tačke.
Imamo danas objedinjenu raspravu o tri zakona, o zakonu o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zakonu o revizorskoj ustanovi i, naravno, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana.
Pored činjenice da su svi zakoni na dnevnom redu neustavni, odnosno u nesaglasnosti sa Ustavnim zakonom, moram da kažem da ćemo, zbog javnosti, kada budemo govorili o pojedinostima ovih zakona, ipak nešto reći i o tome da je, prosto, neozbiljno da razgovaramo o tome da li, na primer, Poverenik za informacije može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti kada ne postoji organ pred kojim bi taj proces mogao da bude pokrenut.
Ustavni sud nije usvojen, što je bila ustavna obaveza i predsednika Skupštine i Vlade. Ne postoje predlozi za sudije Ustavnog suda i vi ste sada, bukvalno, i građani Srbije i narodni poslanici, taoci i većine i Vlade, koja može da ocenjuje po slobodnoj volji da li je nešto ustavno ili nije i da li su svi akti koji se podnose u skladu sa našim lex superiori.
Nažalost, u Srbiji danas ne postoji bilo kakva obaveza vlasti, odnosno postoji kao zakonsko rešenje, ali ne postoji bilo kakav način i mehanizam da nosioce vlasti naterate da vam pruže informaciju na koju imate pravo. Čak je i gospodin Šabić, koji je do sada obavljao ovu funkciju, više puta u javnosti iznosio informaciju da mu je bilo potpuno nemoguće, da ne postoji mehanizam kojim bi mogao da natera nosioce državne vlasti da pojedine informacije daju i da su oni to u nedogled odugovlačili, da su pokušavali da zakon i volju građana ismevaju, i to su, u stvari, uspešno radili.
Mi sada vidimo kakva je želja i pokušaj vlasti da i ovim, kozmetičkim izmenama samo još malo ulepša zakon, ali mi i dalje nemamo Zaštitnika. Mi nemamo Zaštitnika građana, a pričamo o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana. Mandat od sedam godina, a opet kažem, vezano za zakon dostupnosti informacija, koji se predviđa za nosioca ove funkcije, neprimeren je.
Odslikava želju vlasti da udomi neke svoje kadrove i da im obezbedi dug staž, da na takav način bude sigurna da će i posle promene vlasti, a siguran sam da će biti vrlo brzo, taj čovek ostane na toj funkciji.
Moram da dodam da bi, kada smo već ušli u kršenje Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava i kada nismo razgovarali o tačkama koje su na dnevnom redu, mnogo bolje bilo, i za ovu većinu ovde, i za građane Srbije, da smo razgovarali o Kosovu i Metohiji. Vidim da tu temu skoro više niko ne pominje.
Kada smo izabrali Vladu Srbije, prvo što smo videli, videli smo ministre koji se pojavljuju u Atini. Pomislim, možda su ljudi otišli da razgovaraju o nekoj važnoj temi za Srbiju, o Kosovu i Metohiji, o nekoj privrednoj reformi. Ne, oni su otišli na utakmicu. Na fudbalsku utakmicu Liverpul-Milan. Nakon toga, Boris Tadić sa Olijem Renom u Finskoj, opet na fudbalskoj utakmici.
Gde su razgovori o Kosovu?
Na kraju se uzdamo u Rusiju da nam spase Kosovo, a da naša Vlada ne želi da uradi ništa protiv onih koji nam Kosovo otimaju. U trenutku kad kažemo, da, mi želimo da uđemo u NATO, Boris Tadić je to rekao, Rusija šalje signal da će to shvatiti kao akt neprijateljstva. Opet molimo tu Rusiju i Vladimira Putina da stave veto i da spasu Kosovo i Metohiju.
Zakon o Zaštitniku građana, koji je pred nama, veoma je zanimljiv. Ovaj zakon je usvojen u prethodnom mandatu i tada nismo imali Zaštitnika građana. Evo, danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, a da Zaštitnika građana nema. Nije čak ni na dnevnom redu. Očigledno, postoji volja da tog zaštitnika i ne bude. Sreća po građane Srbije da imaju svoju Srpsku radikalnu stranku da ih zaštiti od sve korupcije i kriminala koji nosi ova vlada, od svih neprincipijelnih, nemoralnih, kriminalnih i korupcionaških poteza koje oni povlače.
Nemaju više građani kome da se obrate. Čak i kada imaju nekome da se obrate, dobijaju neke besmislene odgovore. Kome da se obrate kada im ruše svaki dan, kao što se dešava u Beogradu, i kioske, i privremene objekte, od kojih izdržavaju porodice i za koje plaćaju porez, zapošljavaju radnike i pomažu privredu ove zemlje, poput onog što je radila Italija 60-ih godina da pokrene svoju posrnulu privredu.
Znam da je žalosno što je stanje privrede Srbije danas kao u Italiji pre 50 godina, ali za to je kriva ova vlada i sve ove koje su bile od 2000. godine naovamo, koje su uspešno uništile privredu ove zemlje. Sada pokušavaju da ljudima koji preživljavaju, bukvalno, oduzmu i to parče hleba.
Kome da se obrate građani novobeogradskog bloka 43 koje u narednih nekoliko dana iseljavaju iz njihovih kuća, iz privremenih objekata u kojima su smešteni već 30 godina i niko neće da kaže gde će sa tim ljudima? Oni su naše komšije i naši prijatelji, oni su građani Srbije i imaju pravo na zaštitu.
Nema u Republici Srbiji volje vlasti da zaštiti građane. Ovde je volja da se uzme što više, da se otme od građana Srbije, a za građane vas baš briga.
Šta da rade kada se direktori poslovnog prostora bogate, kada ne znaju ni koliko im kvadrata poslovni prostori imaju iz godine u godinu, a onda, kad konstatuju manjak u državnoj firmi, onda ga presele na višu funkciju, u grad, zaboraviće se. Kada se to kaže, nikom ništa, podignu se ruke većine i "pojela maca" itd.
Kada dođemo do zakona o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, pored činjenice da je zakon protivustavan i u nesaglasnosti sa Zakonom za sprovođenje Ustava, moram da kažem da je ovaj zakon zaista monstruozan i da postoji volja da se njime urade neke stvari koje su rađene u prethodnom periodu.
Konkurs za članove Saveta ove institucije je u toku. Iako je po Ustavnom zakonu obaveza da na dnevnom redu danas bude izbor tih ljudi, nama je konkurs u toku i završava se tek u narednu sredu, najranije u naredni petak će biti sednica Odbora za finansije, na kojoj će biti ili neće biti usvojeni predlozi za ove ljude i tek će onda moći da dođe na dnevni red.
To je bila procedura koja je propisana Ustavom. To je ono što je trebalo da bude urađeno.

Šta se dešava u Predlogu izmena zakona?
Sedam godina radnog staža u institucijama koje su bile relevantne za obavljanje ovog posla, smanjuju se na pet godina. Ovo jasno pokazuje da su ljudi koji treba da dođu na ova mesta postojeći, da su njihova imena već negde zabeležena i da se sada, nažalost, čega nema ni u jednoj zemlji na svetu, zakon usaglašava sa njihovom stručnom i radnom sposobnošću.
Fascinantno! Ovo je zaista sunovrat i sumrak parlamentarizma. Ovo čak ni stranke vladajuće većine nisu smele da dozvole. Za Savet ovakve institucije, koja se suštinski bavi antikorupcijskom materijom, ovo nije smelo da se dogodi.

Još vrlo malo.
Posao kojim se bave nazovieksperti - očigledno da ne postoji namera da to budu neki časni i pošteni ljudi, kako nikada ne bi izašla na videlo sva nenamenska trošenja budžetskog novca, kako nikada ne bismo saznali informaciju gde se drži novac poreskih obveznika, budžetski novac, u kojim bankama, ko je odlučio da on bude tamo i pod kojim uslovima. To su vrlo važne teme.
Znam da poslanike vladajuće većine, kojih nema u sali ili ih ima vrlo malo, ovo ne zanima. Ovo je još jedna tema koja je vezana za život građana Srbije, koji njih, takođe, ne zanimaju. Oni su svoje živote lepo obezbedili, a vi građani Srbije - šta ćete.
Mislim da su afere koje su bile u ovoj zemlji u prethodnih sedam godina obeležile Srbiju na jedan specifičan način, Srbija je postala veoma poznata kao zemlja afera. Nizale su se afere, sada da ih ne pominjem, ali znate sve.

Nedostatak ekspertske revizije i gotovo četiri godine bez završnog računa, od 2001. godine naovamo, imali smo tek pre nekoliko dana pokušaj da nam se dostavi preko noći završni račun, pa da se razgovara o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, što je Vlada povukla kao neustavno, isto nam pokazuje svu nesposobnost i nestručnost Vlade.
Mi od 2001. godine nemamo priliku da vidimo kako su utrošena sredstva poreskih obveznika koja su projektovana budžetom. Mi nemamo priliku da proverimo da li su ona utrošena namenski ili nenamenski. To pokazuje i govori sve o ovoj vladi i o vladama koje su bile pre nje.
U svakom slučaju, da završim, sve ovo pokazuje da se radi o veoma lošim zakonskim rešenjima. Nije ni čudo što su zakonska rešenja loša kada ih je predložila ovakva vlada. Pošto će uskoro na dnevni red ove skupštine doći i predlog Srpske radikalne stranke da se Vladi izglasa nepoverenje, najbolje je da ova vlada pre tog zahteva poslanika SRS-a sama podnese ostavku, da Srbiju poveri u ruke SRS-u na narednim izborima, koja će umeti da izvuče zemlju iz ekonomske krize i povede svoje građane u slobodan i normalan život.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. stav 1. Poslovnika, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Mi imamo na delu činjenicu da vladajuća većina uporno pokušava da prekrši Ustav i Ustavni zakon o sprovođenju Ustava, bez obzira na sve što su izrekle moje kolege i na jasno definisanje svega što je prekršeno. Ponoviću, zbog javnosti, vrlo prosto i vrlo jednostavno članove koji se krše. Krši se član 5. Zakona o sprovođenju Ustava, gde će novoizabrani sastav Narodne skupštine tokom prvog zasedanja izabrati zaštitnika građana za ostvarivanje njihovih prava, guvernera Narodne banke, organe državne revizorske institucije, ali i član 9. koji govori o Ustavnom sudu, izboru sudija Ustavnog suda, Vrhovnog, Kasacionog suda, Državnog veća, tužilaštva itd.
Činjenica je da je Skupština, odnosno vladajuća većina, koja je izabrala Vladu, to učinila nedavno. Ali, ko je zbog toga kriv? Da li su zbog toga krivi građani Srbije, koji su još u januaru izabrali ovu Narodnu skupštinu, koja učestvuje zajedno sa predsednikom Republike u izboru sudija Ustavnog suda?
Zbog čega Srbija danas nema Ustavni sud? Kome odgovara to stanje bezakonja?
Da li je normalno da mi sada u ovom parlamentu razgovaramo i sporimo se da li ćemo se pridržavati Ustava i Ustavnog zakona ili ćemo postupati po normama koje je ovaj zakon predvideo? Jednostavno, nemoguće je prekršiti Ustav i govoriti o moralu ili spočitavati opoziciji ili ne znam kome zato što su ti rokovi probijeni.
Vladajuća većina, Vlada, predsednik Republike su odgovorni za nesprovođenje Ustava, nesprovođenje Ustavnog zakona i sadašnji pokušaj da se Ustav prekrši, bez obzira na sva izlaganja mojih prethodnika koji su to jasno dokazali, bez obzira na to što to u Ustavu jasno piše, što to piše jasno i u Ustavnom zakonu. I opet ostajemo bez ikakvog odgovora, dolazimo do činjenice da ćemo videti ovde jedan pravi, kao što su to rekli moji prethodnici, teror.
Nadam se da u Srbiji ne postoji niko ko se raduje tome što Ustavnog suda nema, što se raduje što ne postoje ni drugi organi koji vrše kontrolu nad Vladom, jer će to biti uvod u jednu pravu diktaturu koja se, čini mi se, sprema u Srbiji.

Moje izlaganje nije u direktnoj vezi sa izlaganjem mog prethodnog govornika, gospođe Vjerice Radete, koja je zaista stručnim i veoma argumentovanim obrazloženjem objasnila zbog čega je ovo veoma loš zakon. Evo, upravo dolazim do toga. Prekršen je član broj 104, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.