Dok čekamo rezultate glasanja, dozvolite mi samo da obavestim, Narodnu skupštinu da je narodni poslanik Jana Ljubičić podnela ostavku na funkciju poslanika Narodne skupštine.

Pošto smo utvrdili rezultate glasanja za izbor potpredsednika Narodne skupštine, dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.

Predloženi kandidati dobili su sledeći broj glasova: Arsenović Konstantin - 220 glasova, Kovač Vesna - 220 glasova, Korać dr Žarko - 220 glasova, Popović dr Nenad - 221 glas, i Čomić Gordana - 220 glasova.

Čestitam potpredsednicima na izboru.

Nadam se da ćemo imati dobru saradnju.

Molim potpredsednike da zauzmu svoja mesta.

Zahvaljujem se našim najmlađim poslanicima na dužnosti koju su obavljali do ovog trenutka.

Nastavljamo sa radom i prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – IMENOVANjE GENERALNOG SEKRETARA NARODNE SKUPŠTINE

Primili ste predlog predsednika Narodne skupštine da se za generalnog sekretara Narodne skupštine imenuje Jana Ljubičić.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pretpostavljam da niko ne predlaže da se vreme rasprave uveća? (Ne.)

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka - 57 minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 18 minuta, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička SPO – DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah  podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram pretres o predlogu kandidata za imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine. Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto nije dostavljena ni jedna prijava, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)

Zaključujem pretres i prelazimo na glasanje.

Pre prelaska na glasanje, podsećam vas da je, prema članu 21. stav 3. Poslovnika, generalni sekretar Narodne skupštine imenovan ako je za predlog glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za generalnog sekretara Narodne skupštine imenuje Jana Ljubičić.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 131, protiv nije bilo, uzdržano je bilo 17, nije glasalo 54, od ukupno 202 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika imenovala Janu Ljubičić za generalnog sekretara Narodne skupštine.

Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam Jani Ljubičić na imenovanju za generalnog sekretara Narodne skupštine i poželim joj mnogo uspeha i dobre saradnje u obavljanju ove funkcije.

Molim generalnog sekretara Narodne skupštine da zauzme svoje mesto.

Dozvolite mi da se zahvalim gospodinu Odaloviću kao dosadašnjem sekretaru na obavljanju svoje dužnosti.

Hvala vam, gospodine Odaloviću.

S obzirom da je bilo većih izmena u sastavu odbora i delegacija koje su nam dostavile poslaničke grupe, prinuđen sam da odredim pauzu od jednog sata da bi se umnožio materijal i podelio svim narodnim poslanicima.

Nastavljamo u 19,00 časova.

(Posle pauze)

Dame i gospodo, s obzirom da je u toku podela predloga odluka o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, predlažem da nastavimo rad i pređemo na petu tačku dnevnog reda – IZBOR ČLANOVA RADNIH TELA NARODNE SKUPŠTINE.

U ovom trenutku nisu svi narodni poslanici primili materijal, pa se izvinjavam zbog administrativno-tehničkih i proceduralnih problema koje imamo pri umnožavanju materijala, pošto je bilo dosta izmena. Služba radi punim kapacitetom, ali, u ovoj zgradi nemamo kapacitet da u tako velikom broju štampamo materijal. Da vam ne bih sada objašnjavao sve tehničke detalje, predlažem vam da nastavimo sa radom, iako možda svi narodni poslanici nisu dobili materijal. Materijal je u postupku podele i mislim da ćete u narednih nekoliko minuta svi dobiti materijal. Uostalom, to je napravljeno na predlog svih poslaničkih grupa, onako kako smo dogovorili.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa o predlogu odluke, podsećam vas da je, prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.

Ako nema predloga da se vreme produži, pošto je ukupno vreme pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka - 57 minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 18 minuta, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom, najviše do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, odmah  podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)

Pošto nemamo listu prijavljenih, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da na osnovu člana 24. Poslovnika Narodne skupštine, o Predlogu odluke o izboru članova i zamenika člana odbora Narodna skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.

Članovi i zamenici članova Odbora su izabrani ako je za predlog odluke glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog odluke. Izvinjavam se, stiže materijal.

Nadam se da su svi narodni poslanici dobili materijal.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru članova i zamenike članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 182 narodna poslanika, protiv su bila dva narodna poslanika, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 17 narodnih poslanika od ukupno 201 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog odluke u celini.

S obzirom da su neke poslaničke grupe dostavile značajno veći broj predloga za članova delegacija od onog broja koji im pripada, služba Narodne skupštine je u konsultaciji sa poslaničkim grupama bila prinuđena da napravi određene korekcije, a onda ćemo morati da vas zamolimo za još jednu pauzu u trajanju od 30 minuta, da se pripremi materijal. Nije bilo problema tamo gde su dostavljeni onoliki broj članova delegacije koliki je pripadao po količniku, ali tamo gde je taj broj bio značajno veći, faktički je ostavljeno ljudima da se snalaze sami, koga da stave, koga da skinu, pa su oni morali da konsultuju, da zovu i da to proveravaju. Zbog toga imamo problem sa vremenom.

Molim vas samo da uvažite ovo. Gledaćemo da se ovo obavi što pre. Ja sam u koordinaciji sa službom zamolio da to bude u što kraćem roku, ali, određujemo pauzu od 30 minuta.

 (Posle pauze.)

Poštovane kolege, nastavljamo sa radom. Izvinite zbog ovakvog dugog odlaganja, ali iz razloga usaglašavanja svih zahteva i želja, mislim da smo uspeli na kraju da postignemo, što mislim da je važno, da sve poslaničke grupe budu u najvećoj meri zadovoljne ovim rešenjima.

Nastavljamo sa 6. tačkom dnevnog reda – IZBOR ČLANOVA STALNIH PARLAMENTARNIH DELEGACIJA  U MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA

Za ovu tačku dnevnog reda trenutno se deli materijal i jednim delom ste primili predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine, na osnovu člana 26. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.

(Dragoljub Mićunović s mesta: Nisam dobio materijal.)

Trenutno se deli materijal, a ja ću naravno dati dovoljno vremena da vi pogledate materijal, samo želim da započnemo rad, jer ste već dugo čekali.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i ovo vreme se raspoređuje na poslaničke grupe s razmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, pošto pretpostavljam da nema predloga da se vreme poveća, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka - 57 minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 18 minuta, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.

Shodno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Da li su sada svi narodni poslanici dobili predlog?

Sačekaćemo, naravno, dok svi narodni poslanici ne dobiju predlog.

Da li možda neko od narodnih poslanika nije dobio materijal?

Svi su dobili.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto do sada nismo primili prijavljene za diskusiju, a na listama poslaničkih grupa nemamo nijednog prijavljenog za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje poslaničko pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)

Ako ne žele, zaključujem jedinstveni pretres o predlogu odluke.

Pre prelaska na odlučivanje, izvinjavam se, nisam vas video.

Izvolite, gospodine Mićunoviću.

Pošto se odlučivanje o sastavu delegacije vršilo u periodu dok nije u potpunosti konstituisana Narodna skupština, obavešten sam da su bili i bilateralni i multilateralni sastanci sa svim predstavnicima političkih stranaka, odnosno poslaničkih grupa koje postoje u Narodnoj skupštini, i da je principom količnika utvrđivana proporcija za sve parlamentarne delegacije. Ukupan broj članova vaših delegacija odgovara količniku koji pripada vašoj poslaničkoj grupi prema broju poslanika koji pripadaju toj grupi.

Mislim da su konsultacije bile i sa vama. Vi ste upoznati, vama je dostavljen predlog i u pisanom obliku za broj članova delegacija, za svaku delegaciju Narodne skupštine. Do sada nije bilo primedbi. Ovo je prvi put. Doduše, tek sada u ovom kapacitetu mogu da razgovaram o tome, ali prvi put da čujem da postoje neke primedbe.

Imali smo nekoliko primedbi o kojima sam govorio pre prekida sednice, pa smo to pokušavali da rešimo i uspešno rešili. Za ovo zaista nisam znao. Ne postoji nikakva loša volja, verujte mi, prema vašoj poslaničkoj grupi. Mislim da je određen precizan matematički količnik, sistemom zaokurživanja po principu decimale preko 50%, ispod 50%. Tako se isto utvrđuje i za broj članova odbora.

Dakle, na svim, kako me obaveštava naša služba, na svim sastancima koji su bili održani u toku, odnosno periodu pred samo konstituisanje Narodne skupštine, svi predstavnici poslaničkih grupa su obavešteni o ovome i vi ste na tim sastancima dobijali obaveštenje vezano za ovaj količnik.

Međutim, kada bi smo gledali samo matematički, broj vaših članova delegacije u ukupnom broju delegacija odgovara broju poslanika proporcionalno u odnosu na ukupan broj članova delegacije koje predlaže Narodna skupština. Recimo, SNS, koja je veća od vaše poslaničke grupe, isto ima dva, i ako bi, po toj logici, trebalo da ima tri, ali onda bi bilo ne moguće, ne bi mogla ni jedna manja poslanička grupa da ima člana.

Gospodin Jugović se javio za reč.

Za reč su se prijavili narodna poslanica Elvira Kovač, dr Slobodan Samardžić i dr Dragoljub Mićunović.

Pre toga da vam kažem da su konsultacije obavljane u toku ovog perioda sa predsedavajućim Narodne skupštine. Tokom današnjeg dana ja nisam imao konsultacije vezane za delegacije, ali mislim da, što se tiče gospodina Odalovića, da je on precizno uradio procenat koji pripada svakoj poslaničkoj grupi. Vi imate jednog člana delegacije i jednog zamenika člana, pričam o poslaničkoj grupi SPO-DHSS.

Gospođa Elvira Kovač. Izvolite.

Hvala vama.

Dr Slobodan Samardžić ima reč.

Gospodine Mićunoviću, da li želite reč? (Ne)
Predlažem da se ovaj predlog usvoji danas, a da u naknadnim konsultacijama između poslaničkih grupa probamo da pronađemo način da napravimo sitnije korekcije, ako ste saglasni sa tim. Mislim da bi to moglo da bude pravo rešenje. Kao što je rekao gospodin Samardžić, nažalost, nemoguće je da svi budu proporcionalno zastupljeni i nemoguće je da svi budu u potpunosti zadovoljni. Međutim, u skladu sa onim materijalnim količnicima, u skladu sa brojem poslanika, mislim da je ovo zaista fer i pošteno.
Da li još neko od predsednika želi reč? (Ne)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pre prelaska na odlučivanje podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije Narodna skupština vrši izborne nadležnosti većinom glasova svih narodnih poslanika.
Prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke u celini.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam rezultate: za je glasalo 140 narodnih poslanika, protiv je bilo šest narodnih poslanika, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 29 narodnih poslanika od ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanja o njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Prvu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Podsećam vas da je nova sednica Narodne skupštine zakazana sutra u 15,30 sati.
Hvala vam na saradnji.

Dame i gospodo, budžet koji je pred nama očigledno je zakon koji treba da obezbedi normalno funkcionisanje čitave Republike Srbije, sredstva za čitavu Republiku, i očigledno da je ovo donošenje budžeta potpuno pomračeno političkim igrama koje se pre svega dešavaju u vladajućoj koaliciji.
Podsetiću vas da je ovaj budžet bio u redovnoj skupštinskoj proceduri već jednom pre ovog puta pre samo nekoliko nedelja, a onda je povučen. Povučen je da bi se prvo usvojili zakoni koji obezbeđuju raspisivanje predsedničkih izbora i to je očigledno urađeno uz saglasnost čitave vladajuće koalicije.
Zakoni su tada usvojeni, budžet je ponovo vraćen pred narodne poslanike, potpuno neizmenjen, što vlast nije iskoristila čak ni da možda pogleda neke od amandmana narodnih poslanika i na takav način popravi ovaj zakon, za koji nećemo glasati, jer mislimo da je loš, i na taj način je u stvari učinjeno da u zakonskom roku do 15. decembra mi svakako nećemo moći da usvojimo ovaj budžet, čime je prekršen zakon.
To je pokazalo da vladajućoj koaliciji nije stalo do onoga o čemu priča, to je do boljeg života građana da se ostvare sredstva za škole, za bolnice, za bolji život, već im je bilo stalo da mogu da obezbede raspisivanje izbora. Kada je to urađeno, budžet je ponovo pred nama i biće usvojen za desetak dana.
Ovde je dosta već rečeno o budžetskom deficitu od preko 14,8 milijardi dinara, čime je faktički problem realnog finansiranja doveden u pitanje, jer Srbija i dalje ne ide u realno finansiranje, već faktički ulazimo u ovakve dugove.
Mi mislimo da ovo nije ni socijalni ni razvojni budžet. Priča o privatizaciji, o privatizacionim prihodima, nadoknadama, za godinu staža Vlada, građani Srbije, radnicima nudi 200 evra.
Dakle, 200 evra vam nudi u privatizacionim postupcima, u postupcima restrukturiranja, u otpuštanju radnika, u viškovima.
Šta to praktično znači? To praktično znači da su obezbeđena sredstva za tu minimalnu isplatu.
A članovi upravnih odbora, direktori, predsednici upravnih odbora imaju primanja u proseku od 100 do 600 i preko 600 hiljada dinara, tako da vi imate nekoga ko je radio 20 godina, dakle, teškog i napornog rada, otpušten je, izgubio je posao, ušla mu firma u neko restrukturiranje, dobija 4.000 evra za 20 godina rada, a neko ko je predsednik upravnog odbora dobije 4.000 evra za mesec dana.
Direktor NIS-a i predsednik Upravnog odbora, ako pitate ko ima 4.000 evra, 562 hiljada dinara primaju. Proverite sa vašim kolegama, ako ne verujete i nije jedini, a malo li je da ima tri hiljade, malo li je da ima dve hiljade, a radnik dobija 200 evra po godini radnog staža.
To je sramota i u tim postupcima kako su uništavani bankarski sistemi Srbije, kako su uništavana preduzeća, prodavana jevtino i nizašta, a vi danas radnicima u budžetu obezbeđujete 200 evra po godini staža, a direktorima i članovima upravnih odbora milijarde dinara za to da oni uživaju u luksuzu kakav Srbija ne može ni da vidi. To je nešto što građani ne mogu da tolerišu, niti mogu da vide.
Meni su danas rudari Bora uputili jedno pismo, a neću vam ga zbog vremena čitati celog, ali oni kažu da su čak i invalidskim penzionerima koji su radili u RTB Boru i Majdanpeku u proizvodnim uslovima po 30 godina, u međuvremenu obolelim zbog teških uslova rada, danas razne državne komisije uskraćuju invalidske penzije, vrše reviziju na osnovu nekog vizuelnog pregleda i kažu, više nemate pravo na to. A te invalidske penzije su ti ljudi stekli, jedva i sa njima preživljavaju. Stekli su ih radeći u rudniku.
U isto vreme članovi upravnih odbora, koji vode teške borbe u luksuznim kožnim foteljama, uživaju u više novca nego što su ovi ljudi stekli za ceo život. To je sramota, što ovaj budžet i to finansira.
Kad se radi o službenim putovanjima, o troškovima, to su moje kolege rekle, ali treba podsetiti da kabinet, recimo, predsednika Republike ima predviđeno za putovanja 43 miliona dinara. Za usluge po ugovoru preko 17 miliona, za koje smo više puta govorili da su uvek problematične u budžetima, jer nedovoljno jasno pokazuju na šta se one troše, i često je to bilo predmet mnogih problema, i često su tu bile velike nesuglasice, i često su se tu pojavljivali korupcija i kriminal.
Mi, nažalost, danas smo imali na Odboru za finansije Državnu revizorsku instituciju, čiji je predsednik izabran iz redova vladajuće većine jer su ga članovi vladajuće koalicije predložili, on danas kaže - mi nemamo uslove za rad, nemamo nikakvu prostoriju, radimo ovde u sali na petom spratu, kad dođu poslanici mi napustimo, pa sačekamo pa se vratimo nazad. To kaže čovek koga ste izabrali u najviše telo koje kontroliše budžetsku potrošnju. Jasno je da tu nema nikakve želje da se bilo šta kontroliše.
Imali smo slučaj od pre nekoliko meseci, policija uhapsi direktora Gradske čistoće u Beogradu, on proneverio za dve godine 350 miliona dinara. Pitam direktora Revizorske institucije - da li ste bili tamo, da li ste ušli u postupak? Kaže - ne znam, čitao sam u novinama.
To pokazuje da ovaj budžet ima, da ne bih čitao sve putne troškove, da ne uzimam kolegama vreme, milijardu i 747 miliona su samo putni troškovi za ovih nekoliko ministarstava i usluge po ugovoru. Da li to ovoj Srbiji treba?
Gde putuju? Ubiše se od putovanja u zemlje koje su pre neki dan jednoglasno rekle - da, želimo nezavisno Kosovo. Je li to bio cilj naše spoljne politike? Ako su nesposobni, ako su neuspešni, treba da podnesu političku odgovornost i da kažu - mi više ne možemo da obavljamo ovaj posao.
Danas je jedna od ključnih vesti u ekonomskim kretanjima bio značajan pad indeksa akcija na Beogradskoj berzi. Kada je Tomislav Nikolić kratko vreme ovde bio predsednik Narodne skupštine, čim je postao predsednik, odmah su rekli - akcije berze su pale zbog Tome Nikolića. A danas su te akcije za skoro 20% manje nego u vreme kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Skupštine.
Da li je Boris Tadić ili Vlada Srbije, ko je danas kriv što su akcije na berzi pale? Ko je kriv za ovo, da li je Boris Tadić ili predsednik Vlade Vojislav Koštunica, da li su oni krivi što su akcije berze pale danas, pošto kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Skupštine on je bio kriv, znači mora biti neko i danas kriv za ovo.
Znači, sve ovo što nam se dešava očigledno je. Ne bih zbog vremena ulazio u dalju raspravu, ovde je gospođa Tabaković veoma precizno dala sve vezano za nepovoljne kredite koje uzimamo, i za zaduživanje i nepredstavljanje u budžetu svega onog što uzimamo, jer ministar kaže da to i ne predstavlja faktički potrošnju jer stvaramo novu vrednost, mada mi ne vidimo kakvu novu vrednost.
Ne bih ulazio u to, rekao bih samo da zbog svega ovog građani Srbije hoće promene, hoće drugačiji život i hoće bolju zemlju. Imaju pravo na to, jer oni izdvajaju pare za ovaj budžet. Nije ovaj budžet ni Vladin, ni predsednikov, ovo je budžet građana Srbije. Naše je da ovim novcem pokušamo da oni žive bolje, a ne da kroz ove razne upravne odbore, apanaže i ogromna sredstva žive bolje samo neki iz redova vladajućih stranaka.
Zbog toga sam ubeđen da će prepoznati Tomislava Nikolića kao čoveka koji će umeti da povede Srbiju i koji će omogućiti bolji život. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226.
Voleo bih da iskoristim prisustvo ministra, pošto je Vlada odlučila da gospodin Marković bude ovlašćeni predlagač za ovu tačku dnevnog reda, i da postavim pitanje vezano za ono što se danas dešava i što sada prenose svi elektronski mediji, a što su odluke EU, odnosno za ono što se sprema da bude odluka EU.
Članice kontakt grupe pozvale su EU da preuzme odgovornost za dešavanja na Kosovu i Metohiji i za rešenje tog statusa.
Danas ministar inostranih poslova Švedske, a to prenose svi mediji, kaže sledeće: mi smo gotovo postigli jedinstvo o tome da države EU priznaju nezavisno Kosovo čak i bez nove odluke Saveta bezbednosti; tu imamo jedino problem malo sa Kiprom, koji zbog svoje unutrašnje situacije ima problema da se složi s tim, inače su sve ostale države EU postigle tu saglasnost.
To govori Evropska unija. Šta mene interesuje? Interesuje me šta danas, u ovom trenutku, sada, preduzima naša zemlja. Šta preduzima Republika Srbija, šta preduzima Vlada, šta preduzima nadležno ministarstvo? Da li je upućen demarš? Da li je zbog ovog očiglednog poziva da se uništi deo naše teritorije, da se otme južna srpska pokrajina, neko nešto preduzeo? Na šta su utrošene milijarde dinara? Utrošili su ih članovi Vlade, razni kabineti, razne kancelarije i svi ostali koji su putovali po svim tim zemljama (putni troškovi, dnevnice i sve ostalo) da nas ubeđuju, pošto su to vaši veliki prijatelji, da je to pitanje koje će oni lako da reše.
Mi danas imamo informaciju da su, osim Kipra, sve druge države EU za to da nam se Kosovo i Metohija otme. To oni otvoreno kažu i prenose svi elektronski mediji. U ovom trenutku možete da odete na bilo koji sajt i da uključite bilo koji kanal bilo koje televizije i da to vidite.
Interesuje me šta je to što će Republika Srbija preduzeti. Jer smo u prošlosti, nažalost, i u prethodnih godinu dana, imali situaciju da mnogi predstavnici stranih država u ovoj zemlji imaju pravo da dođu u Srbiju, kažu da Kosovo treba da bude nezavisno, da Srbija maltene ne treba ni da se pita o ovom pitanju, a da naša zemlja ne preduzima ništa, čak ne uputi ni zvanični protest, protestnu notu toj državi, da kaže: vi se grubo mešate, protivno međunarodnim propisima i konvencijama i protivno Rezoluciji UN, u unutrašnja pitanja naše države i time grubo narušavate suverenitet naše zemlje.
Ovo što sada radi EU je najflagrantnije rušenje Republike Srbije, mešanje u unutrašnje pitanje koje vodi ka otcepljenju naše teritorije i mene interesuje šta je to što će Vlada preduzeti. Voleo bih da odgovor dobijem odmah jer je to ono što sada najviše zanima građane Srbije. Upravo se poslanici SRS bune i postavljaju ova pitanja jer je ovo goruće pitanje Republike Srbije i ovo je nešto na šta Srbija ne može više da čeka.

Amandman kolege Arsića na član 111. predviđa brisanje člana 111, koji predviđa posebne naknade za lica koja su imenovana, postavljena, kao i za lica na položaju u Ministarstvu odbrane, kojima se, na predlog ministra odbrane, posebnim aktom, mogu uvećati plate do 20% u odnosu na plate drugih lica u drugim ministarstvima.
U Zakonu o državnim službenicima se predviđaju određene plate, mada se predviđa i mogućnost da Ministarstvo odbrane, zbog specifičnosti i delatnosti ovog ministarstva, može da dodeli određene naknade. Međutim, smatramo da bi bilo mnogo bolje da se ljudi u Ministarstvu na ovakav način ne izdvajaju, zato što postoje slična ministarstva, kao što je MUP, koja nemaju ovakvu mogućnost.
S obzirom na težak položaj svih zaposlenih u Ministarstvu odbrane, profesionalnih vojnih lica, čije su plate veoma male, koji žive u teškim uslovima, koji spavaju po kasarnama, čije su porodice s njima, koji nemaju mogućnost da, kao drugi ljudi, žive pristojno od svog rada, jer su im plate zaista male, smatramo da sistemski treba to urediti, a ne da se posebnim aktom to rešava. Hvala.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 225. i 226. Hteo bih da postavim samo nekoliko pitanja, odnosno da uputim jedan apel.
Vi ste svesni odnosno upućeni ste verovatno, kao i ja, iz medija u prvom trenutku da su iz današnje sednice, kao što ste videli, povučeni zakon o budžetu i prateći zakoni, porez na dohodak građana, dobit preduzeća itd, koji su odmah nakon toga vraćeni u ovu Narodnu skupštinu. Na osnovu onoga što sam uspeo do sada da pogledam potpuno neizmenjeni. Mislim da ni jedna zapeta nije izmenjena.
To je već jedna druga tema o kojoj ćemo imati prilike da razgovaramo u vezi sa budžetom, znamo da je to povučeno zato što se pojedinim strankama žuri da se raspišu predsednički izbori, ali o tome ćemo imati prilike malo više da razgovaramo. Zbog čega to kažem? Kad ste već to uradili, imate priliku, imate sada vremena da razmotrite težak položaj koji u Srbiji imaju vojni penzioneri.
Kada to kažem, mislim podjednako i na oficire i na podoficire, a možda nešto više na podoficire koji su zaista u teškom materijalnom stanju. Njihovo materijalno stanje je užasno. Njihove penzije se kreću u proseku od 11.000 do 14.000. Pričam ovo, ne kažem da su civilni penzioneri u lošem stanju, ima onih koji su u daleko gorem stanju, ali pošto je ovaj zakon na dnevnom redu i zato što je ministar ovde imam priliku da to kažem.
Imamo situaciju da su ti ljudi, da bi zadržali elementarnu pristojnost života, prinuđeni da požarče sa 75, 76 godina, da čuvaju razne garaže, da budu noćni portiri i čuvari, da ovako provode svoj deo života u kome bi trebalo da uživaju u plodovima nekog rada. Jer, podsećam vas, to su ljudi koji su pošteno stekli svoj hleb, koji su voleli ovu zemlju, vole je i dalje, naravno, i koji su u službi pošteno radili.
Koristim ovu priliku da vam uputim zahtev da zajedno i vi kao moje kolege koji ste iz redova vladajućih stranaka, pošto znam da vi svojim glasom to možete da učinite, i ovi ljudi iz ministarstva ovde, uputite apel i da se založite u Vladi da se odvoje veća sredstva za ove ljude, da im se obezbedi malo pristojnija penzija, da imaju od čega da žive.
Jer, ako mogu da se odvoje sredstva da razni kabineti i predsednika Republike i Vlade troše desetine i stotine miliona dinara na putovanje, na reprezentaciju, onda mogu da se odvoje sredstva i da ovi ljudi imaju pristojniji i dostojniji život, jer sramota je da te starine, pošteni ljudi, koji su bili podoficiri i oficiri, koji su bili kičmeni stub naše vojske svih ovih godina, sramota je da su dospeli do toga da žive od 100 ili 150 evra penzije i da su prinuđeni da rade ponižavajuće, degradirajuće poslove da bi mogli da odvoje sto dinara mesečno da kupe svojim unucima jednu čokoladu ili da bi imali prosto elementarna sredstva da plate struju i ostale komunalije.
Molim vas da se založite za ovo i to će biti doprinos kako da se obezbedi bolji život, što svaki dan radi SRS. Hvala vam puno.

Dame i gospodo, nažalost, zbog krutosti poslovničkih odredbi koje postoje o vremenu koje poslanici mogu da koriste i da govore o amandmanima, za koje smatram da su očigledno veoma važni za Republiku Srbiju i njene građane, poslanici su o prethodnom i ovom amandmanskom rešenju, koja su gotovo identična, govorili nešto duže, a danas čak i po Poslovniku Narodne skupštine.
Ovo rešenje, koje predviđa da predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu, a dodaje se i stranačku, ili profesionalnu delatnost, smatramo da na bitan način podupire ustavna rešenja koja govore o razdvojenosti funkcija i nemogućnosti obavljanja javne i političke funkcije ovog nosioca bicefalne izvršne vlasti.
Podsetićemo, kolega Ratković je danas citirao član 55. Ustava, koji govori o slobodi udruživanja, u kome se kaže da sudije Ustavnog suda, sudije, tužioci, Zaštitnik građana itd. ne mogu biti članovi političkih stranaka, a pošto time nije obuhvaćen predsednik Republike, faktički se to na njega ne odnosi. Ali mi ovde i ne pokušavamo da kažemo da predsednik Republike ne može biti član političke stranke, već upravo to da ne može biti nosilac funkcije, a najčešće je predsednik Republike ujedno i predsednik stranke koja ga je kandidovala. Mislimo da je to pogrešno iz mnogo razloga.
Moje kolege su govorile o nespojivosti javnih funkcija i profesionalne delatnosti. O tome može i da se diskutuje, odnosno da li je predsednik stranke u tom smislu profesionalna funkcija jer, ako neko živi od te funkcije, onda je ona profesionalna.
Imali smo primer, nažalost, da je predsednik Republike, koji je sada Boris Tadić, u nekoliko navrata u više godina svog mandata doveo građane Srbije u situaciju da razmišljaju i da mogu da sumnjaju da li je u pojedinim nastupima nastupao kao predsednik Republike ili kao predsednik DS-a. Naravno, različite su posledice njegovih nastupanja, ali su građani mogli biti dovedeni u situaciju da se zapitaju u kom svojstvu je nastupao.
Na primer, 2005. godine, kada je sadašnji predsednik Republike Boris Tadić išao u Srebrenicu da se u ime Srbije izvini za genocid za koji niko, doduše, čak nije ni osuđen u Haškom tribunalu, propustio je da ode u Bratunac, gde se u isto vreme obeležavala velika godišnjica stradanja srpskog naroda. Nije hteo da ode tamo, otišao je u Srebrenicu. Građani Srbije su mogli da se pitaju da li je taj stav predsednika Republike, odnosno Borisa Tadića, njegov stav kao predsednika Republike ili kao predsednika stranke.
Takođe, 2006. godine, sećate se susreta Borisa Tadića sa Agimom Čekuom na aerodromu u Skoplju. Tada se predsednik Republike, ujedno i predsednik DS-a, Boris Tadić, susrevši se sa teroristom i ratnim zločincem Agimom Čekuom, o njemu izjasnio kao o vojniku. I tada smo mogli da se zapitamo da li je to rekao kao predsednik DS-a ili kao predsednik Republike.
Ove, 2007. godine se, u intervjuu, u Zagrebu izvinio Hrvatskoj za sve ratne zločine koje je Srbija učinila. Iako su Hrvati proterali preko 500.000 građana Republike Srpske Krajine, odnosno predstavnika srpskog naroda, on je otišao u Zagreb da se izvini. Da li se izvinio kao predsednik Republike ili kao predsednik svoje stranke?
Da li u vili u Lackovićevoj ulici živi kao predsednik Republike ili kao predsednik stranke? To su dileme koje mogu uvek da se postave. Da bi se to izbeglo, mislim da je potpuno korektno da većina prihvati amandman kojim se predviđa da predsednik Republike ne može biti nosilac druge javne funkcije, u ovom slučaju političke, odnosno stranačke funkcije.
Mislim da će se na takav način mnogo jasnije i mnogo bolje profilisati situacija i da će predsednik Republike na najjasniji način, u skladu s članom 111. Ustava Republike Srbije, zaista biti nosilac poverenja svih građana Srbije, izražavati jedinstvo Republike Srbije i na svoj način obavljati funkciju, na sreću i zadovoljstvo svih građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, nadam se da će se vratiti ministar Bubalo, pošto svoje prvo pitanje upućujem njemu, a vezano je za donošenje novog zakona o zaštiti konkurencije.
Interesuje me da li je istina da Vlada predviđa da se novim zakonom o zaštiti konkurencije izbor članova Saveta i predsednika ove institucije biraju na isti način kako su se birali i članovi Državne revizorske institucije, što će se faktički na kraju svesti na to da vladajuća većina izabere svoje članove ovog saveta, pa tako o bilo kakvoj vrsti nezavisnosti zaista nećemo moći ni da govorimo.
Drugo pitanje postavio bih potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, koji je danas govorio o tome da Evropska unija želi mir, da želi da se proširuje i da je to nešto dobro za Srbiju.
Postavio bih pitanje: Da li EU želi mir i na Kosovu, odnosno mir u Republici Srbiji svojim zalaganjima da se Kosovo i Metohija izuzmu iz sastava Srbije, što čine ministri inostranih poslova najvećih sila Evropske unije?
Takođe, da li to što Evropska unija želi proširenje na veći broj zemalja podrazumeva da EU želi da otme Srbiji Kosovo i Metohiju, tako da bi više članova ušlo u njen sastav, pošto smatramo da EU svoje zalaganje sada usmerava potpuno u suprotnosti sa interesima Republike Srbije?
Na posletku, pitanja koja su postavile moje kolege vezana za zdravstveno stanje Borisa Tadića nisu bila zlonamerna.
Kao što ste imali priliku da vidite, u velikom broju demokratskih zemalja sveta, a često se pozivate na primer SAD, američki predsednik ima obavezu da svoje zdravstveno stanje do detalja elaborira i predstavi javnosti. Taj izveštaj sadrži najširi mogući spektar pitanja i odgovora, kao što su: stanje sluha, vida, prethodnih povreda, čak navode i njegovu težinu, visinu, stanje po pitanju alergija, stanje kičme, srca, krvnih sudova, da li pije neke lekove, vitamine, da li puši cigarete, konzumira alkohol. Oni čak navode i da predsednika SAD povremeno bole leđa.
To je suština ovog pitanja, ne da se nekome naruga ili da mu se nanese šteta, već upravo iz razloga da javnosti to bude dostupno, da svaki građanin može s tim da se upozna.
I to nije vezano samo za predsednika republike. Lično mislim da u budućnosti svaki narodni poslanik, svaki ministar, svaki nosilac javne funkcije treba da preda izveštaj o svom zdravstvenom stanju i da to bude jedna normalna civilizovana praksa, da se vidi da li će taj čovek, u trenucima koji dolaze za Srbiju, na kraju krajeva čak i u najregularnijoj situaciji, moći svoj mandat da obavlja na način kako mislimo da treba da ga obavi u interesu svih građana. To je pitanje koje upućujem. Hvala vam.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 58. Predloga zakona, koji govori o vrstama isprava koje Ministarstvo unutrašnjih poslova dodeljuje licu koje je izrazilo želju da dobije azil ili je podnelo zahtev. Te isprave su potvrda za lice koje je izrazilo nameru da traži azil, lična karta za lice koje traži azil, lična karta za lice kome je odobren azil i putna isprava za izbeglice. Ništa ovde ne bi bilo preterano problematično do člana koji kaže: "Sadržinu i izgled obrazaca isprava iz stava 1. ovog člana propisuje ministar".
Principijelni stav SRS je da Ministarstvo kao institucija treba da bude iznad ministra, bez obzira što postoji mišljenje Vlade koje kaže da ministar ima nadležnost da propisuje ovu ispravu. Mi, uvek kada je zakon koji je u prvom mahu propisao neku lošu odredbu, pa zatim i derivatni zakoni koji iz toga izvlače rešenje koje je loše, uvek imamo primedbu na to loše rešenje, bez obzira što je ono predviđeno i nekim drugim zakonom. Mi insistiramo da ono bude ispravljeno. Zbog čega je ovaj principijelni stav?
Već su neke kolege govorile juče, a ima tu drugih stvari koje treba da se kažu, a to je - s obzirom da ministar nekad nije u situaciji, bez obzira što se ovde radi o putnim ispravama, radi se o principu, da bude tu i da propiše izgled isprava, ili ako se one menjaju, ili je čak sprečen nekim važnijim poslom ili nastupi npr. kriza Vlade, Vlada ne može da se formira, kao što smo imali situaciju ove godine nekoliko meseci.
Imamo situaciju da ne postoji ministar, odnosno da ovaj u ostavci npr. ne želi da obavlja svoju funkciju, dajem vam hipotetičke primere. Mora postojati organ države koji će se baviti ovim stvarima. Bez obzira što se ovde radi o putnim ispravama i što stvarno naoko ne izgleda preterano važno za državu, važan je princip.
Daću primer koji nije direktno vezan sa ovim zakonom. Vi imate situaciju da je sada na Kosovu i Metohiji pobedila stranka na čijem je čelu čovek koji je optužen i koji je učinio najteže zločine protiv srpskog naroda Hašim Tači. On je poznat po tome što je na čelu Dreničke grupe 1999. godine i što je ubio dvojicu srpskih policajaca Nebojšu Đorđevića i Zvonka Jeftića. Oda tada je poznat po sprovođenju politike etničkog čišćenja Srba iz južne srpske pokrajine, po svojoj terorističkoj i politici etničkog čišćenja.
Tog čoveka sada SAD i Evropska unija forsiraju za premijera Kosova, jer žele na čelu Kosova, na čelu tih privremenih institucija čoveka koji će sprovoditi scenario kako njima dalje odgovara. Zbog čega ovo pričam? Pričam zbog toga što ćemo na čelu imati čoveka koji će sprovoditi politiku terorizma i separatizma.
Šta preduzima npr. naše Ministarstvo inostranih poslova prema državama koje u ovom trenutku, pričamo npr. o ministru, pošto ministri imaju takvu odgovornost, šta kaže ministar inostranih poslova državama koje se u ovom trenutku zalažu da Kosovo i Metohija dobiju nezavisnost?
Imali smo primedbe nekih naših ambasadora koji su uputili oštar protest tim državama i izjavili da naše države sa tim u kojima su ambasadori ne mogu imati više bliske odnose sa Srbijom, jer je njihova politika takva da zahtevaju da nam se otme 15% državne teritorije. Onda, naravno ta zemlja pozove našeg ambasadora, da mu protestnu notu i kaže mu - to nije stvar vaše zemlje, to je vaš privatni stav. Mi smo razgovarali sa Ministarstvom inostranih poslova i oni kažu da je sve u redu. Neće biti nikakvih štetnih posledica.
Onda se taj ambasador pita, a i ja se pitam, a trebalo bi i građani Srbije, šta čini naša zemlja, da li je uputila ijednu protestnu notu, da li šalje demarše, da li poziva ambasadore zemalja koji svaki dan traže da se Srbiji otme Kosovo i Metohija, svaki dan.
Svaki dan izlaze u sredstva informisanja i kažu, jedino rešenje je nezavisnost Kosova. Kakvu nam onda poruku upućuju? Da li su organizovali pregovore koji trenutno traju, da se zamajava javnost svetska i srpska, pa da nam na kraju kažu naše konačno rešenje će svakako biti nezavisnost. Ili naša država treba nešto da preduzme i treba da se više angažuje, da se ovakvi problemi ne dešavaju.
Mislim da je ovo suština onog čime treba da se bavi ova Skupština ovde, čime treba da se bave poslanici, jer ovo je suštinsko pitanje. Ovo je jedini način da odbranimo Kosovo i jedini način da zaista pomognemo našem narodu na Kosovu i Metohiji. Hvala vam puno.