Svakako ne mislim da je ovo rešenje jedino što možemo da učinimo i da postoji prostor da se i u Zakonu o radu i nekim drugim zakonima, poboljša položaj žena i ne samo žena, uopšte građana Srbije. Na kraju krajeva, tome služi i parlament. Ovo što ste rekli potpuno se slažem da Skupština mora značajnije da preuzme svoju ulogu u nadzoru sprovođenja zakona, ne ovog zakona, svih zakona koji su doneti, ne samo u ovom sazivu, nego i u prethodnim sazivima. Da vidimo, da li su ti zakoni imali pozitivne efekte po građane Srbije ili ne, u kolikoj meri su bili pozitivni, ko ih je podržavao itd.
Dakle, Skupština Srbije mora da preuzme svoju kontrolnu ulogu i mora da pokaže da ovo telo ima svoju samostalnost i nezavisnost. Mislim da je to važan element.
Što se tiče jednakosti narodnih poslanika, podsetiću vas da je prvi zakon koji je predložio jedan narodni poslanik u ovom sazivu, a usvojen i stavljen na dnevni red, ja sam ga stavio na dnevni red, bio zakon koji je usvojen 8. novembra 2012. godine, zakon koji je predložio vaš kolega iz poslaničke grupe, gospodin Srđan Miković i time smo pokazali jednu bitnu razliku.
Znate, u prethodnim sazivima nije mogao amandman da se usvoji opozicije, amandman, ne zakon. U ovom slučaju ovo je samo prvi od mnogih zakona opozicije koji će se naći na dnevnom redu o kojima će ova skupština raspravljati, koji će dao Bog biti usvajani i mislim da smo time pokazali kvalitativnu razliku u odnosu na prethodne sazive, kada su se neke druge većine prilično ignorantski se ponašale prema opoziciji, prilično ignorantski govorile o svemu tome, a da ne pričam, ne želeći da ovaj duh pozitivne rasprave o ovom zakonu koji treba da štiti žene, pretvorimo u nešto drugo.
Međutim, budite uvereni, dok sam ja predsednik Narodne skupštine, da sve ono što budem smatrao i u razgovoru sa svojim kolegama na Kolegijumu, što budemo smatrali da je korisno za građane Srbije, niko me ne može sprečiti da to stavim na dnevni red.
Kako će Narodna skupština glasati, ja to ne mogu da kažem. Ja mogu da kažem kako ću ja da glasam. Što se tiče Vlade, mogu da utičem, ali ne mogu da odredim Vladi da li će o nečemu da se izjasni ili neće. Nemam takvu moć. Mogu da im tražim, mogu da insistiram, mogu sa vama da vršim pritisak na njih, ali nažalost ne mogu da odlučim da li će se Vlada o nekom zakonu izjasniti ili neće. Podržavam vaša i naša nastojanja, kao i nastojanja svih poslanika da od Vlade što pre dobijamo izjašnjenja o svim zakonima, a da li su to poslanički zakoni ili zakoni koje predlažu neki drugi ovlašćeni predlagači.
Ohrabrujem sve narodne poslanike i pozivam ih da zajedno radimo na izmenama i dopunama zakona i sveobuhvatnih i manje sveobuhvatnih, koji će faktički pomoći unapređenje života građana Srbije.
U ovom slučaju, učinili smo jedan korak napred ka poboljšanju položaja majki, trudnica, porodilja, njihove dece, upozorili poslodavce da pored onoga što im je zakonska obaveza, da će Narodna skupština oštro nadzirati sprovođenje ovog zakona i hoćemo da pokažemo da nam nije svejedno da li je neka žena odlučila da pored svoje karijere koju gradi, odluči da rodi i dete i da nam nije svejedno, da li će imati platu u tom periodu i da nije svejedno da li će to dete imati normalan život ili ne.
Da li je to sve dovoljno? Siguran sam da nije, siguran sam da moramo da kao Srbija radimo još mnogo više, da pojačamo ekonomsku moć naše zemlje, da poboljšamo zapošljavanje i mladih ljudi i muškaraca i žena i da omogućimo da oni svojim platama imaju kvalitetan život. Ne da im obezbedimo samo platu koja možda nije adekvatna, sa kojom oni ne mogu danas lepo da žive, ne mogu normalno da žive, ali za to moramo da se borimo svi zajedno. Zato se zahvaljujem svima onima koji podržavaju ovaj prvi korak u toj borbi i nadam se da će ih biti još puno, u kojima ćemo zajedno učestvovati sa istom ovakvom većinom. Hvala.