Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, gospodine predsedavajući, krajnje je nedopustivo da sednici ne prisustvuje niko od ministara, a juče su se ovde menjali kao na hokejaškim izmenama. Nema ni gospodina Bubala, ni gospodina Dinkića, ni gospodina Đelića.
U ime SRS podneo sam amandman da se u članu 4. stav 3. briše, jer zakonopisac predlaže suviše kruta pravila za pokretanje likvidacije subjekata privatizacije, a trebalo bi da omogući bolje uslove za privatizaciju društvenog, tj. državnog kapitala.
Amandman ste odbili uz obrazloženje da ako subjekt nije prodat ni posle treće sprovedene aukcije, taj subjekt nije atraktivan i treba pristupiti likvidaciji. Dalje objašnjavate odbijanje amandmana da ako subjekt nije dve godine za redom podneo godišnji finansijski izveštaj, takođe, bude predmet likvidacije.
Da li je moguće da u Srbiji, pored ovakve poreske uprave, za koju vi kažete da je efikasna, neki privredni subjekt ne podnese zvanične finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije. Znači da ne valja ni Narodna banka Srbije, tj. rukovodstvo Narodne banke Srbije, kao ni poreska uprava, koja ne može da prati donošenje seta poreskih zakona.
Zašto se postupak aukcije ne bi sproveo i posle 31. 12. 2008. godine? Normalno, samo za one subjekte koji do tada nisu privatizovani. Za radnike tih preduzeća sve je bolje nego postupak likvidacije. Moram da se vratim na član 3, kojim ste predložili da se krug lica koji ne mogu biti kupci, normalno je da kupci ne mogu biti osuđivani za počinjena razna teška krivična dela, ali najgore što vi sada pred aukciju ili javni tender možete podneti krivičnu prijavu protiv konkurenta i time ga eliminisati iz daljeg toga privatizacije.
Tu će se javiti niz zloupotreba ili nepreciznosti ili manjkavosti koje proizilaze iz ovog člana. Kada već hoćete, po vama, da sprečite da novac od kriminala i opran novac bude u službi kupovine subjekata privatizacije, zašto niste predvideli još jedno krivično delo, a to je izdaja zemlje i dobijena novčana nagrada od pojedinih zapadnih zemalja za izvedeni petooktobarski puč. To najbolje znaju otporaši koji su dobili novac iz inostranstva i svakako ne bi trebalo da učestvuju u procesu privatizacije, bar po vašem predlogu.
Onda krivično delo za uvođenje protivustavnog vanrednog stanja 2003. godine u Srbiji i aktivnog učešća u sprovođenju tog vanrednog stanja.
Vi ste amandmane mojih kolega Buhe i Martinovića odbili uz objašnjenje da član 346. Krivičnog zakonika definiše tzv. zločinačko udruživanje. Imam član 346. Krivičnog zakonika i u njemu ni reči o zločinačkom udruživanju.
Možda u taj član 346. treba dodati 6. stav u kome bi stajalo – zločinačko udruživanje radi razbijanja srpskog finansijskog sistema i privrede od 5. 10. 2001. godine.
Da li prepoznajete eventualno i kandidate za zatvorske sankcije za to počinjeno krivično delo? Ja svakako: Milosavljevića, Dinkića, Cvetkovića, ali o tom-potom. Ovim članom dajete mogućnosti da se krokodili u maloj bari međusobno pokrve, ali to je vaš problem.
Evo primera, Božidar Đelić je preko svoje firme „Altis konsalting“ naplatio preko 400 hiljada evra za usluge uvođenja informacionih tehnologija u Energoprojektu. Sve ovo ne bi bilo interesantno da Energoprojekt nema svoje preduzeće Energodatu, koja se bavi tim poslovima, ali ne i u matičnoj firmi Energoprojektu.
Zamislite sada nesretnog Božu, ne daj bože, krivičnu prijavu pokrene protiv njega gospodin Vlahović i „Eki investment“ i eliminiše ga iz privatizacije Energoprojekta, a Boža ostane kratak za još par miliona evra akcija u Energoprojektu. Slažete se, bilo bi nedopustivo, ali to je vaš problem.
Juče je ministar Mlađan Dinkić, u pokušaju da odgovori na pitanja moje uvažene koleginice Nataše Jovanović o raspisivanju međunarodnog tendera o privatizaciji „Zastave“ iz Kragujevca, izgovorio je nešto neverovatno, ili je bar promenio program, a da to njegova stranka, G17, još uvek ne zna. Evo šta je rekao, parafraziraću.
Da će drugoplasirani na tenderu dobiti mogućnost da u Srbiji otvori grinfild fabriku iz oblasti auto-industrije, uz objašnjenje da je auto-industrija proizvodna delatnost koja upošljava veliki broj radnika i da je profitabilna. Do sada je, bar do juče, ministar Dinkić stalno pričao da u Srbiji ne treba ništa proizvoditi, da treba forsirati usluge. Sada odjednom menja program.
Mislim da je i gospodin Dinkić počeo predizbornu kampanju, ali kako gospodin Dinkić predvodi jednu malu stranku G17, pa i nemaju svog kandidata za predsedničke izbore, najgore od toga je što otvoreno podržava Borisa Tadića. Neće ni to dugo trajati. G17 će biti razočarana, po njima, izbornim rezultatima, kada će 20. januara u Srbiji pobediti Tomislav Nikolić.
Dame i gospodo, građani Srbije, pošto je rasprava o amandmanima na privatizaciju, Udruženje radnika i penzionera "Beolota" zamolilo me da pročitam deo krivične prijave koju je podnelo protiv rukovodilaca Državne lutrije Srbije.
Predmet: Krivična prijava protiv poslovodstva "Beolota" DOO Beograd, "Srbijalota" Beograd i Državne lutrije Srbije. "Podnosimo krivičnu prijavu protiv Bojana Krišta, generalnog direktora Državne lutrije Srbije, Branimira Božovića, izvršnog direktora Državne lutrije Srbije, Ljiljane Simonović, finansijskog direktora Državne lutrije Srbije, Olivere Marković, direktora za pravne poslove, Slobodana Bojića, v.d. direktora u "Srbijalotu", v.d. direktora u "Beolotu" i v.d. direktora u Državnoj lutriji Srbije, Franca Žerjava, do aprila 2007. v.d. direktora "Beolota", Tomislava Ivkovića, šefa u "Srbijalotu", predsednika Samostalnog sindikata i još nekoliko fizičkih lica".
O čemu se radi? Radnici su se obratili, zamolili su da se to pročita baš kada je rasprava o privatizaciji, a zbog čega, čućete. "Podnosimo krivičnu prijavu, izražavamo osnovanu sumnju da su gore navedeni zloupotrebili svoj položaj prekoračivši ovlašćenja u mnogo slučajeva i u mnogim segmentima, pa tako smišljeno i sa namerom, a radi ličnog bogaćenja, naneli neprocenjivu štetu društvu u periodu od jula 2004. godine, odmah po donošenju Zakona o igrama na sreću. Juni 2004. godine, Zakon o igrama na sreću, tri subjekta: Lutrija Srbije, Uskočka 4-6, Beograd; Lutrija Beograd, Njegoševa 13, Beograd; Narodna lutrija, Bulevar oslobođenja, Novi Sad.
Bojan Krišto je 23. septembra imenovan u "Službenom glasniku" za direktora Državne lutrije Srbije. Gospodin Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, dolazi do netačnog proračuna dugovanja lutrijskih preduzeća prema državi.
Zahtevamo reviziju primene zakona i objašnjenje Uprave za igre na sreću na čelu sa Vladimirom Ilićem. Utvrđeno je tada: "Srbijalot" 63% državnog kapitala, 37% lutrijski; "Beolot" 75% državnog kapitala, 25% lutrijski; "Panonija" proglašava se stečaj i rasprodaja imovine.
Od juna 2004. godine do 23. septembra 2004. godine ispitati koliko je novca uzeo Bojan Krišto od "Beolota", uz odobrenje direktora Franca Žerjava i finansijske direktorke Ljiljane Simonović, na ime marketinga.
Do januara 2005. godine Bojan Krišto, kao direktor Državne lutrije, sa sedištem u prostorijama "Beolota", u Svetozara Markovića, organizuje reorganizaciju, uz zdušnu pomoć finansijskog direktora Ljiljane Simonović, direktora Franca Žerjava i pravnika Olivere Marković, troši sredstva "Beolota" za neprestane građevinske radove, nabavke, putovanja, naduvane račune preko spornih marketing agencija, kao npr. "Srebrntuš".
U januaru Bojan Krišto sa svitom dolazi u poslovnu zgradu "Srbijalota", Uskočka 4-6, i pravi vakuum u izvlačenju lotoa od 18. 1. 2007. godine, zapravo, ukida do tada igre kao što su "Sportska prognoza", "Dva izvlačenja lotoa 7 od 39", nezakonito rasprodaje fondove od drugih igara u fond za sedmicu, za "Loto 7 od 39" i sklapa ugovor sa "Pink" televizijom za izvlačenje lotoa, a taj ugovor do današnjeg dana predstavlja poslovnu tajnu". Javiću se ponovo.
Dame i gospodo, građani Srbije, nastaviću sa čitanjem krivične prijave protiv Bojana Krišta, Branimira Božovića, Ljiljane Simonović, Olivere Marković, Slobodana Bojića, Franca Žerjava, Tomislava Ivkovića, Ljiljane Marinković, Miodraga Marinkovića, Stanimira Miljkovića, Nikole Carevića, Mališe Hristolua i Darka Nikolića. Udruženje radnika i penzionera "Beolota" je uputilo tu krivičnu priču. Žao mi je što tu nije gospodin Dinkić, jer je Bojan Krišto njegov đak, njegov pulen.
Nastavićemo sa prijavom. Znači, kako smo već pročitali, Bojan Krišto ulazi u zgradu "Srbijalota" Uskočka 4-6. Bojan Krišto je zloupotrebama i sebi pribavio stan od 208 metara kvadratnih u ulici Internacionalnih brigada br. 7.
(Predsedavajući: Molim vas da vodimo računa o podacima.)
Čitam krivičnu prijavu za koju su me radnici zamolili.
(Predsedavajući: Ne mora značiti da je istina.)
Ne mora, nisam rekao da je istinito.
Bojan Krišto kupuje 3.000 mašina za uplatu lotoa bez tendera, nadovezujući se na prethodni tender direktora "Srbijalota" Ive Lubarde. Nabavka automobila "škoda oktavija" skuplja za pet hiljada evra, a to je regularna cena po Francu Žerjavu koji je to potpisao. Korišćenje Pink avio-taksija Dubai dva puta nedeljno London-Dubrovnik. Trenutno u lutriji ima 80 automobila i voze odabrano zaposleni, na raspolaganju su 24 časa, čak idu na odmor u inostranstvo i dobijaju bonove za benzin na račun lutrije.
Na svim tenderima pobeđuje firma Stanimira Miljkovića, ili njegov brat, ako se javi neko povoljniji - tender se poništava. Za te usluge da pravno upakuje nezakonite radnje zadužena je pravnik, direktor za pravne poslove, Olivera Marković. Kupuje se sve i svašta i tu treba proveriti knjigu ulaznih faktura.
Jedino ko ima pravo priređivanja igara na sreću je državna lutrija Srbije, a "Beolot" i "Srbijalot" su agenti. Prvo su dobili pet posto od ukupnog prometa, a kasnije Bojan Krišto donosi odluku koliko udeli od trošenja i rasipanja udeli i naduvene račune potpisuje tadašnji direktor "Beolot" Franc Žerjav, i tadašnji direktor "Srbijalot" Branimir Božović.
Ima još interesantnih detalja oko nabavke softvera. Npr. za jedan softver potpisuje v.d. direktora "Srbijalota" Slobodan Bojić, za jedan softver potpisuje v.d. direktora "Beolota" Franc Žerjav, iako nemaju pravo priređivanja igara, pa samim tim ni obavezu plaćanja. Godine 2006. Franc Žerjav potpisuje prodaju poslovne zgrade u ulici Svetozara Markovića br. 40, prizemlje i sprat, vlasništvo "Beolota", obzirom da je tu i kapital države 75,5%, ne traže saglasnost za imovinu Republike Srbije i bez traženja saglasnosti i dobijanja dozvole prodaju poslovnu zgradu "Metals banci", a sredstva se prebacuju na račun Državne lutrije Srbije. Ljiljana Simonović finansijski direktor i Olivera Marković, pravnik i direktor, učestvuju u tome.
Na koji način, kada su "Beolot" i Državna lutrija Srbije dva različita subjekta? Godine 2006. svi poslovni objekti "Beolota" sa teritorije grada Beograda prelaze u vlasništvo "Srbijalota", sa zaposlenima koji su preživeli čistku Bojana Krišta i Ljiljane Simonović.
Inventar, stolovi, stolice se rasipaju, a najveći kupac je jedna od prijateljica Branimira Božovića. Finansijski direktor "Srbijalota" Jelena Radusina je dobila sporazumni raskid ili tehnološki višak, zato što nije htela da potpiše na zahtev Bojana Krišta amortizaciju poslovne zgrade u Uskočkoj 4-6 za 30 posto, jer Krišto ima naviku da prodaje tuđe, a on uzima novac.
Šef voznog parka i magacina Miodrag Marinković, automehaničar, magacin je prostorija gde se skladište instant srećke "ogrebi i blago tebi" sa nagradama robnim, kao što su "mercedesi" i novčani, kao što je 50.000 evra i druge sitnije nagrade. Jedna serija je 10 miliona komada. Postoji osnovana sumnja da se štampa više po pravilima utvrđene količine.
Šta je još interesantno? Ljiljana Marinković je šef računovodstva u "Državnoj lutriji Srbije", pa samim tim i računi imaju prohodnost.
Listiće za loto štampa firma "Intergraf" Kotež, Krnjača, vlasništvo sestre Predraga Markovića iz G17 plus i bivšeg predsednika Skupštine Srbije. Listići su lošeg kvaliteta, iskrivljen bar-kod, pa se često bacaju u većoj količini.
Servisiranje novih uplatnih mašina za loto, firma Stanimira Miljkovića ili brata, 12 komada mašina za 10.000 evra. Udruženje radnika i penzionera Beolota je primorano da podigne krivične prijave protiv gore navedenih lica iz razloga što imovina u subjektu privatizacije je uništena i pokradena, a zaposleni su otpušteni i proglašeni su tehnološkim viškom, dok su na njihova mesta primljeni zaposleni preko omladinske zadruge, uglavnom deca direktora i ostalog rukovodećeg kadra, što je protivzakonito.
Udruženje radnika i penzionera smatra da poslovodstvo preduzeća namerno priprema stečaj "Beolota" i da kada uvedu stečaj, nakon toga primoraju stečaj i "Srbijalot"-a, kako bi na taj način sprečili radnike i penzionere da upišu akcije u subjektu privatizacije. Udruženje radnika i penzionera smatra da se namerno vrši uništavanje preduzeća koje su kadrovski stručne i pripremljene za organizovanje igara na sreću iz osnovnog razloga da se taj posao preuzme u privatnoj režiji i da se preproda nekom trećem operateru za koji bi se uzela provizija.
Moram da kažem nešto o liku i nedelu Bojana Krišta. Gospodin Bojan Krišto je nagrađen mestom direktora Aerodroma "Nikola Tesla", a ovde nam je juče gospodin Dinkić ili neko od ministara objašnjavao član 3. ovog predloga zakona, znači krivična dela po osnovu kojih ne mogu neka lica ili privredni subjekti da budu u procesu privatizacije, da učestvuju u procesu. Napomenuo je da neko ko ima krivičnu prijavu za ovakva krivična dela ne može da obavlja ni neke funkcije u državnim preduzećima.
Postavljam pitanje, prvo ministru pravosuđa - da li je krenuo sa istragom, sa krivičnim radnjama; i za ministra unutrašnjih poslova - da li je preduzeo neophodne mere da se lica iz ove krivične prijave liše slobode i da se pokrene istraga protiv njih.