Hvala, predsedavajuća, ne želim da odugovlačim mnogo, čini mi se da su me pogrešno razumeli. Što se tiče G 17 plus i mene lično, i ja sam za to da se nađe odgovornost zbog čega su „Putevi Srbije“ u gubitku od 28 milijardi dinara, i kao narodni poslanik imam sumnju zbog čega su u gubitku i ko je kriv, ali ako govorite u Narodnoj skupštini, onda morate da imate relevantne, tačne činjenice.
Prema tome, očekujem da Ministarstvo finansija i Ministarstvo infrastrukture, a čini mi se da je malopre pomenuto da su neki drugi organi u ovoj državi krenuli u trijerisanje zbog čega su ovoliki dugovi, izađu sa jasnom predstavom zašto su dugovi 28 milijardi i očekujem da će za to neko odgovarati.
Iskoristio sam prisustvo gospodina Mrkonjića da pitam nešto što meni nije jasno, što sam pročitao u novinama, vezano za izgradnju autoputa – zašto je ista firma koja je imala ugovor o koncesiji za kilometar dala ponudu od dva miliona evra, a kada je bio javni tender 700.000 evra? Meni tu nešto nije jasno. Zaista očekujem da se nadležni organi pozabave time.
Na kraju, možemo u ovom trenutku da budemo protiv ovih ratifikacija, ali šta time dobijamo? Imamo dug, dug će se morati izmiriti, a dobijamo prostu stvar – da imamo potpunu nelikvidnost ne samo putarskih firmi, nego i firmi koje su vezane za putarske firme. Zbog toga, iskreno govoreći, odgovornost treba utvrditi, a u ovom trenutku je važno da putarske firme stanu na noge i da preduzeća mogu nesmetano da rade u narednom periodu.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama danas jeste jedan važan sistemski zakon, o bezbednosti saobraćaja na putevima, i njegov zadatak jeste da svojom primenom u praksi umnogome poboljša sigurnost i bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Ako analiziramo određene podatke, videćemo da se u zadnjim godinama broj saobraćajnih nesreća u državi Srbiji povećava. Povećava se i broj saobraćajnih nesreća sa brojem nastradalih lica i težim posledicama po same učesnike u saobraćaju. Takođe, ako pogledamo određene statističke podatke u periodu 2001-2008. godine, godišnji saobraćaj u Srbiji je povećavan dva do tri posto u proseku, dok je broj saobraćajnih nesreća u istom tom periodu povećavan negde oko 7,5%.
S druge strane, ako takođe posmatramo ovaj period, moramo priznati da su u saobraćajnu infrastrukturu (tu mislim na sve puteve, od autoputeva pa do lokalnih puteva) država i lokalne samouprave ulagale značajna sredstva, a to znači da je kvalitet tih puteva bio bolji.
Moramo priznati i da je kvalitet automobila koji se kreću po Srbiji takođe na višem nivou nego što je bio 2001. godine. Pasivna bezbednost tih automobila je takođe veća. Međutim, broj saobraćajnih nesreća je rastao brže nego što je rastao prosek saobraćaja. To znači da učesnici u saobraćaju u ovom periodu nisu poštovali zakon i to znači da ta stvar mora da se pooštri.
S druge strane, takođe ako se pogledaju statistički podaci, u Srbiji je u 2001. godini život u saobraćajnim nesrećama, nažalost, izgubilo 1.275 ljudi, a 2002. godine uveden je novi sistem kažnjavanja u saobraćaju i došlo je do naglog smanjenja broja ljudi koji su izgubili život. U 2002. godini taj broj je smanjen na 854, a to je smanjenje od 33%. Takođe, broj povređenih ljudi u 2001. godini je bio 19.906, a u 2002. godini, kada je počela primena novih kaznenih odredaba, broj je pao na 14.760, što znači smanjenje od 25,9%.
Potpuno je jasno da su u tom kratkom periodu, za godinu dana, samo te kaznene odredbe dovele do toga da je broj saobraćajnih nesreća manji, broj lica koja su izgubila život takođe je manji, i to značajno manji, i broj lica koja su povređena takođe je manji.
Međutim, odmah posle 2002. godine, verovatno su se učesnici u saobraćaju polako prilagodili tim novim kaznenim odredbama, počinje polako da raste broj lica koja su izgubila život i broj saobraćajnih nesreća uopšte na putevima Srbije.
Da bi se ovaj trend zaustavio, Vlada Republike Srbije i MUP, zajedno sa Ministarstvom za infrastrukturu i svim ostalim zainteresovanim činiocima, morali su nešto da urade. Jedan od važnijih segmenata jeste i ovaj zakon o kome danas govorimo jer, jednostavno, ne možemo da dozvolimo ovaj trend i u narednim godinama, bez obzira kakvi su nam putevi i sve ostalo, da dođemo u situaciju da 2012. godine imamo ponovo isto stanje koje je bilo 2001. godine.
Predlagač u obrazloženju ovog zakona iznosi (zaista želim da im čestitam ako se to desi) da ćemo 2012. godine na putevima Srbije imati smanjenje broja nezgoda 50%, naročito nezgoda sa smrtnim ishodom. To znači da bi u Srbiji do 2012. godine moglo da bude 650 poginulih ljudi. To zaista jeste veliki napredak.
Druga stvar, koja takođe nije zanemarljiva, predlagač u objašnjenju ističe da će se smanjenjem broja saobraćajnih nesreća u Srbiji uštedeti godišnje 150 miliona evra. To znači da će 2012. godine ušteda biti u odnosu na 2001. godinu jedna milijarda evra. Država Srbija nije toliko bogata da ne mora da vodi računa o jednoj milijardi evra, koja po planu treba da se uštedi i potpuno sam siguran da, ako se ovo bude ostvarilo, to jeste veliki uspeh MUP-a.
Sagledavajući ceo zakon, čini mi se da je ono osnovno što možemo reći da cilj ovog zakona jeste da se smanji broj poginulih i povređenih osoba, da se smanji materijalna šteta i troškovi od posledica saobraćajnih nezgoda, da se razvija saobraćajni sistem i privreda Srbije, da se razvija svest stanovništva (predškolskog, školskog, odraslog stanovništva) o bezbednosti u saobraćaju, da se usklađuju naša pravila o bezbednosti u saobraćaju sa pravilima EU i da se upravlja bezbednošću saobraćaja sa jednog mesta, a to je Telo za koordinaciju.
Ono zbog čega takođe hoću da pohvalim Ministarstvo infrastrukture i ministarstvo policije jeste da su, pored njih, u pisanju ovog zakona učestvovale naučnoistraživačke institucije, visokoškolske institucije, nevladin sektor, znači svi oni zainteresovani pojedinci koji su hteli da daju neki svoj doprinos da ovaj zakon bude što bolji.
Ono što je, čini mi se, veoma dobro i čega do sada nije bilo, a što je iskustvo iz razvijenog svega, iz zemalja Zapadne Evrope, to je da mora da postoji koordinacija između resornih ministarstava koji su zaduženi za bezbednost saobraćaja (kada kažem resornih ministarstava, misli se na ministarstvo saobraćaja, unutrašnjih poslova, zdravlja, rada, prosvete, pravde, trgovine i usluga) i to novo telo biće Telo za koordinaciju i to će biti vladino telo.
Druga stvar, koja je definisana članom 9. i 10, jeste da se formira Agencija za bezbednost saobraćaja. Ta agencija će imati trostruku ulogu - stručnu, razvojnu i edukativnu.
Kad kažem stručnu, obavljaće stručne poslove koji su vezani za bezbednost saobraćaja, razvojnu - da će predlagati razvoj i unapređenje bezbednosti, i edukativnu - da će organizovati seminare i stručne ispite za sve učesnike i sve institucije koje budu bile važne za ovu oblast, odnosno za saobraćaj.
Članom 11. je predviđeno da se donese nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja i ona se donosi na svakih pet godina. Članom 12. i 13. definisano je da se donose i lokalne strategije. Lično mislim da to jeste važan segment, iz prostog razloga što bez dobrih planova, koji moraju da proisteknu iz ove nacionalne strategije, ne možemo da se adekvatno borimo i dovedemo na neki viši nivo bezbednost u saobraćaju.
Nije ovde samo pitanje rada policije i nekih drugih organa, ovde je pitanje da u tim lokalnim i nacionalnim planovima bude i kvalitet infrastrukture.
Najvažnije je, što smo jutros pričali, crne tačke koje su vezane i za magistralne puteve, regionalne, lokalne, da to uđe u planove, da lokalne samouprave i država imaju obavezu da, poštujući te planove, te elemente i eliminišu, da se time doprinosi bezbednosti u saobraćaju, a to znači i manje povreda i manje nesrećnih slučajeva koji su vezani za saobraćaj.
U ovom trenutku nisam siguran, nažalost, gledajući sve šta se dešava u Srbiji, da će naročito lokalne samouprave imati kapaciteta, dovoljno stručnih ljudi da urade te lokalne planove koji su vezani za bezbednost saobraćaja, ali mi se čini da to treba pokušati. Tu je i Ministarstvo, tu su i stručne agencije, ova agencija za bezbednost saobraćaja, verovatno će i oni pomoći lokalnim samoupravama koje budu zainteresovane da možda kroz dve-tri godine imamo definisane te planove, kako na nacionalnom, tako i na lokalnim nivoima. Mislim da je to puni doprinos da govorimo o potpunoj akciji koja treba da se vodi da bi se podigla bezbednost u saobraćaju.
Rekao sam i na Odboru za saobraćaj, a sada ponavljam. Od novčanih kazni koje se naplate, definisano je da 70% ide državi, od toga 1% saobraćajnoj policiji, a da 30% ide lokalnoj samoupravi. Sagledavajući sve ovo, mišljenja sam da treba razmišljati da predlagač, zajedno sa Odborom, možda taj procenat izmeni tako da bude 50% za lokalne samouprave, 50% za nacionalni nivo, iz prostog razloga što ta sredstva mogu da se iskoriste za ono što sam malopre rekao, makar u početnom delu, da se naprave ti lokalni akcioni planovi. Mislim da će to biti značajan doprinos, naročito u ovom vremenu štednje, kada se lokalne samouprave suočavaju sa mnogo drugih problema, da time pokušamo da pomognemo lokalnim samoupravama da mogu da urade te lokalne planove.
Danas je takođe dosta govoreno o kaznenoj politici koja je definisana ovde i odgovornosti policije.
O tome može da se priča i svi ćemo imati svoje mišljenje, predlagač ima svoje mišljenje i čini mi se da ovo jeste jedan veliki iskorak u odnosu na kaznenu politiku do sada.
Pretpostavljam da su ljudi koji se više bave bezbednošću u saobraćaju uvideli da su i ovo pozitivne tendencije koje se dešavaju u drugim razvijenim zemljama i da to moramo primeniti da bismo bezbednost doveli na određeni nivo.
Ali, jedna stvar na koju će MUP morati da obrati pažnju, jeste unutrašnja kontrola rada saobraćajne policije. Tu je odgovornost direktno na Ministarstvu.
Ako unutrašnja kontrola i sve ono što imate propisano po pravilima službe bude urađeno kako valja, očekujem zaista da će korupcija, koja sigurno postoji i kod policije kao što postoji u drugim segmentima društva, biti svođena svake godine na manju meru. To znači da ćemo manje pričati o lošim iskustvima učesnika u saobraćaju i da će, potpuno sam siguran, i bezbednost saobraćaja u državi Srbiji biti na višem nivou nego što je sada.
Sagledavajući ceo zakon, mislim da je veoma dobar i da će poboljšati određene stvari vezane za bezbednost saobraćaja. Što se tiče poslaničke grupe G17 plus, ona će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i poziva druge poslaničke grupe da urade isto. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o rebalansu budžeta za 2009. godinu važno je sagledati stanje u kome se danas živi, kako u Srbiji, tako i u celom svetu.
Prvi put u zadnjih 60 godina, usled svetske ekonomske krize, globalna ekonomija sveta beleži recesiju. Recesija se beleži u najrazvijenijim zemljama sveta i beleži se i u najrazvijenijim zemljama EU. Usled pogoršanih uslova poslovanja i privređivanja i smanjenja prihoda u državnim kasama mnogih država Evrope planiraju se, ili su već izvršene, izmene budžeta.
Sagledavajući dosadašnji uticaj krize na našu ekonomiju i naše društvo, Vlada Republike Srbije u ovom trenutku predviđa da će pad društvenog proizvoda u Srbiji u 2009. godini biti 2%.
Tačno je, kada smo govorili o budžetu za 2009. godinu u decembru 2008. godine, da je Vlada prognozirala da će BDP u Srbiji u 2009. godini rasti za 3,5%. I tu jeste Vlada pogrešila. Vlada je pogrešila zato što jednostavno i mnogi drugi ekonomisti u svetu, nezavisni analitičari, nisu očekivali ovoliki pad i ovoliku krizu.
Ako se uzme, iskreni da budemo, da u 2007. godini BDP je rastao 7%, u 2008. godini nagli pad je došao u četvrtom kvartalu 2008. godine, onda zaista to može da opravda Vladu i predlagače budžeta za 2009. godinu što su pogrešili oko visine rasta BDP.
Ono što takođe treba očekivati i što Vlada u ovom trenutku planira jeste, zbog smanjenja tražnje, kako na domaćem tržištu, to znači pad uvoza robe negde za 21% u odnosu 2008. godinu, i takođe pad izvoza robe preko 14% zbog smanjenja tražnje za našom robom u zemljama u koje izvozimo. Takođe, treba očekivati smanjenje stranih direktnih investicija zbog same krize, nedostatka novca i smanjenja zahteva tržišta za robom koja se može proizvoditi ovde u Srbiji i opreza investitora da jednostavno ulažu u nove investicije.
Iskreni da budemo, Vlada Republike Srbije, možemo govoriti da li na vreme ili ne, sa krizom je počela da se suočava i da reaguje već u oktobru 2008. godine.
Na predlog Vlade, Skupština Republike Srbije, u kojoj smo svi sedeli, u oktobru 2008. godine, donela je niz mera koje su imale cilj da podstiču domaću štednju. Setimo se da je bilo osiguranje depozita na 50.000 evra. Ukinuti su porezi na kamate na štednju, ukinuta je obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva.
S druge strane, u januaru kako se kriza produbljivala, Vlada je pokušavala da pomogne i privredi. Krajem januara donete su određene mere koje su imale cilj da pomognu likvidnost privrede i četiri milijarde dinara Vlada je predvidela za subvencionisanje kredita banaka.
Krediti za investicije su takođe nešto što se našlo u merama Vlade Republike Srbije u januaru i pet milijardi dinara je takođe predviđeno za subvencionisanje kamatne stope za investicije privrednih subjekata u Srbiji.
Vlada Republike Srbije takođe je odvojila za potrošačke kredite, za subvencije kamatnih stopa jednu milijardu za kupovinu domaće robe, prvenstveno se misli na automobile i na traktore, kako se sada i dalje krenulo.
Treća grupa mera je doneta početkom aprila 2009. godine. Tom trećom grupom mera predviđeno je fiskalno prilagođavanje budžeta Republike Srbije u iznosu od 95,4 milijardi dinara koje su ugrađene u ovom budžetu. To fiskalno prilagođavanje od 95,4 milijardi znači program mera, odnosno smanjenje povećanja prihodne strane za 30 milijardi i ta prihodna strana će se ostvariti u porezu na dohodak građana, akcize na benzin i na dizel, akcize na impulse mobilnog telefona i na plaćanje poreza na registraciju vozila, kao i transfere od javnih preduzeća i svih onih ustanova koje ostvaruju dobit prema budžetu Republike Srbije.
S druge strane, predviđeno je i smanjenje od 65 milijardi. Smanjenje se odnosi na plate, na zapošljavanje, na rashode u ministarstvima, smanjenje transfera u lokalnim samoupravama i smanjenje transfera Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Kada smanjujete bilo kome nije dobro. Nije dobro smanjivati transfere u lokalnim samoupravama, ali znate šta – krizu moraju da podnesu svi, moraju lokalne samouprave i država u celini.
Petnaest milijardi jeste manje za lokalne samouprave i sigurno je da će se odraziti i na investicije u lokalnim samoupravama, ali lokalne samouprave moraju da počnu da razmišljaju o štednji, o smanjivanju administracije u lokalnim samoupravama, a to znači – smanjivanju javne potrošnje u lokalnim samoupravama. Čini mi se, ako tako budu razmišljale, da će lakše podneti ovo smanjenje koje ide sa centralnog nivoa vlasti.
Takođe treba istaći i što je ovim budžetom predviđeno, to je dodatnih 23,9 milijardi za penzioni fond. Samim tim što se loše puni penzioni fond, moraju se za naše najstarije sugrađane obezbediti sredstva iz budžeta i to je planiranih 23,9 milijardi, a ukupno 213,2 milijarde koje će otići na penzioni fond.
Generalno kada se pogleda u budžetu, prihodna strana ovog budžeta je smanjena za 49,4 milijarde, rashodna strana je smanjena za 28,8 milijardi.
To znači da je povećan budžetski deficit sa 50 na 70,5 milijardi, što je u saglasnosti sa dogovorom Vlade Republike Srbije i MMF. Time se stvaraju uslovi da država Srbije može potpisati novi aranžman sa MMF od 3 milijarde za 2009. i 2010. godinu, koji će imati važnost za stabilnost kursa dinara u narednom periodu.
Ono što je važno je za stranku G 17 plus zato što je krizno vreme, zato što imamo štednju na svim mestima u kojima je moguće, određena sredstva koja su namenjena za "start ap" kredite, to su krediti za početnike, jer nama treba otvaranje novih preduzeća za zapošljavanje novih ljudi, odnosno subvencionisani krediti za likvidnost privrede, za investicije i programe zamene starih automobila i traktora, za nove mašine, odvojeno je 13,4 milijarde i to je nešto što je ostalo i što je dobro u ovom budžetu. S druge strane, aktivne mere zapošljavanja kod Nacionalne službe zapošljavanja i 10 hiljada pripadnika, to su ljudi koji su mlađi od 30 godina, jeste 3,5 milijardi, što će se ostvariti u 2009. godini. Sredstva koja su namenjena za najnerazvijenije opštine u Srbiji kojima treba u ovom trenutku čini mi se posvetiti posebnu pažnju. Dva segmenta su važna. Jedan jeste za razvoj preduzetništva i preduzeća, gde je namenjeno otprilike 2,5 milijarde, a drugi segment jeste za razvoj infrastrukture u tim najnerazvijenijim opštinama Republike Srbije i to je 2 milijarde dinara.
Vlada će se takođe starati oko poboljšanja kvaliteta usluga, vezano za ugostiteljske i turističke usluge, naravno, uz strategiju za razvoj turizma Republike Srbije. Sigurno će biti nedovoljno sredstava za projekte NIP, ali znate šta, ako država bude našla povoljne kredite iz određenih institucija, onda se može očekivati da se tim povoljnim kreditima investicije, koje će ići preko ministarstva za NIP i drugih ministarstava, jednostavno može nadomestiti nešto što se zove nedostatak u budžetu Republike Srbije.
Da li je ovo zadnji rebalans budžeta ili nije, da li su ove mere dovoljne ili nisu – pokazaće vreme. Potpuno sam siguran da će u narednom periodu biti teško, ali to je ono što nas očekuje i sa time moramo da se suočimo. Sledeća stvar koju hoću da kažem jeste u vezi sa zakonom o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obaveze za zdravstveno osiguranje. Mi smo izmene i dopune Zakona usvojili prošle godine i sada pravimo nove izmene. Tada smo predvideli da do 31. decembra 2008. godine svi podnesu zahtev da doprinosi koji su iz ranijih godina u naredne tri godine miruju i posle tri godine će biti otpust tih dugova.
Statistički podaci pokazuju da je samo 281 pravno lice podnelo taj zahtev u iznosu od 282 milijarde, a da je manje od 10% onih privrednih subjekata koji duguju po ovom osnovu. Dug je samo kod pravnih lica 33 milijarde, a kod preduzetnika 11 milijardi. Ovo jeste važno da se produži, kako je predviđeno u Zakonu, do 31. decembra 2009. godine.
Dva razloga su veoma bitna. Jedan jeste da se pomogne privredi da se rastereti, da ne bi došlo do blokade od nekih dugova koji su od ranije. Druga stvar koja jeste važna, da osiguranici mogu overiti zdravstvene knjižice, da mogu koristiti obavezno zdravstveno osiguranje koje je definisano zakonima iz oblasti zaštite zdravlja.
Drugi zakon, o kojem hoću vrlo kratko nešto da kažem, jeste zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. Mislim da je o ovome u Narodnoj skupštini i u javnosti dosta govoreno. Dosta je govoreno zato što su, moram priznati, u jednom trenutku naknade članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i nekih drugih agencija bile, ne mogu da kažem nenormalno, ali bile su velike.
Ovim zakonom sada više nije preporuka Vlade Republike Srbije, već zakoni moraju i da se poštuju – ko ga ne bude poštovao, biće kažnjen. Ovde se definiše na koga se zakon odnosi i na koga se ne odnosi.
Važno je da će se oporezovati samo zarade koje su da kažem u državnoj administraciji i veće od 40 hiljada dinara. Znači, od 40 hiljada do 100 hiljada, na tu razliku porez je od 10%, a preko 100 hiljada porez je 15%. U državnoj administraciji više se ne može desiti da bude plata veća od 180 hiljada dinara, šest prosečnih plata u Republici Srbiji.
S druge strane, ograničene su i plate upravnim i nadzornim odborima. Kaže se da u upravnim i nadzornim odborima članovi mogu imati prosek plate iz oktobra 2008. godine, predsednik može imati 50% veću nadoknadu, a zamenik 20% veću nadoknadu.
U članu 7. čini mi se da je Vlada dobro procenila da u ovo ne ulaze dodaci koji su vezani za minuli rad, za noćni rad, za rad za vreme državnih praznika i za dodatno opterećenje u radu.
Sagledavajući sve ovo, poslanička grupa G17 plus će podržati sve ove zakone i zakon o budžetu za 2009. godinu i poziva druge poslaničke grupe da učine isto. Hvala.

 Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su tri zakona iz oblasti ekonomije, u ime Poslaničke grupe G17 plus želim da kažem da će Poslanička grupa G17 plus glasati za sva tri zakona koja su na današnjem dnevnom redu.
Što se tiče prvog zakona, a to je Predlog zakona o Fondu za razvoj, potrebno je podsetiti da je Fond za razvoj osnovan pre 16 godina i njegov cilj je bio da podstakne privrednu aktivnost u državi Srbiji, da podstakne ravnomerniji regionalni razvoj države Srbije, da pokuša da pomogne konkurentnosti domaće privrede, da pomogne razvoj zanatstva i uslužne delatnosti, da podstiče zapošljavanje i podstiče razvoj tržišta kapitala. Ono što svi znamo, ovih poslednjih 16 godina, kamate Fonda za razvoj su bile oko 5%, dok su kod poslovnih banaka u 2006. godini te kamate bile 16%, u 2007. godini prosečna kamatna stopa je bila 11%, a u 2008. godini 16%, i kada se ovo sagleda može se reći da je Fond pod povoljnim uslovima za privredu Srbije obezbeđivao sredstva, tako da su privrednici mogli na jeftiniji način da razvijaju svoj biznis, odnosno svoja preduzeća.
Ono što je važno jeste da do sada, po statističkim podacima, oni koji su uzimali kredite od Fonda za razvoj, taj kredit su vraćali u 95% slučajeva, što mislim da je, takođe, značajno. Kada sve sagledamo, čini mi se da je Fond za razvoj u poslednjih 16 godina, koliko posluje, sa manje ili više uspeha svoju misiju obavljao na adekvatan način. Ono što sada predviđa novi zakon o Fondu za razvoj jeste da se izgradi savremenija institucija Fonda za razvoj, a s druge strane, kako Fond za razvoj može da utiče na ublažavanje svetske ekonomske krize, koja ima uticaja i na našu privredu.
Preko Fonda za razvoj treba da se u narednom periodu ostvare tri programa koje je definisala Vlada Republike Srbije kao mere ublažavanja uticaja svetske ekonomske krize, a to je:
1) program sufinansiranja privrede sa poslovnim bankama uz obezbeđenje garancije za likvidna sredstva,
2) program subvencionisanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i
3) subvencionisanje potrošačkih kredita.
S druge strane, ovim zakonom se predviđa spajanje dosadašnja dva fonda, Fonda za razvoj sa Garancijskog fonda, jer su ova dva fonda uglavnom obavljala slične delatnosti u prošlom periodu.
U 2. članu, ovoga zakona, definisana je delatnost Fonda. Predlagač kaže da Fond treba da podstiče ravnomerni regionalni razvoj, uključujući nedovoljno razvijena područja, da podstiče poslovanje pravnih lica i preduzetnika, da podstiče konkurentnost i likvidnost privrede i da podstiče zapošljavanje.
U članu 5, ovog zakona, definisani su poslovi koji će se obavljati preko Fonda za razvoj, a to su: odobravanje kredita, izdavanje garancija, kupovina hartija od vrednosti i druge poslove u ime i za račun Vlade Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Članom 6. definisano je da sredstva za obavljanje poslova Fond dobija iz budžeta Republike Srbije, prihoda fonda i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Jedna novina, za koju mislim da je važna u ovom trenutku i u ovom zakonu, jeste član 4. koji kaže da Fond može da se organizuje u budućnosti i kao akcionarsko društvo, ali da akcije države Srbije i pravo glasa države Srbije u Fondu moraju da imaju 51%. Fond će uvek ostati u većinskom vlasništvu države Srbije, a lica koja mogu da budu akcionari, mogu da budu domaća i strana lica.
Ciljevi Fonda, po ovom zakonu, jesu smanjenje spoljnih uticaja, koji sve jačim intenzitetom pogađaju privredu Srbije, racionalizacija operativnih troškova udruživanjem Fonda za razvoj i Garancijskog fonda, kreditiranje malih i srednjih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji, preduzetnika, kao i izdavanje garancija radi obezbeđivanja dela kredita koji dolaze od poslovnih banaka i pokušaj održava nivoa zaposlenosti, naročito u ovim kriznim vremenima.
Ovakav predlog zakona imaće pozitivne efekte na mala i srednja preduzeća, jer će mala i srednja preduzeća nastaviti da dobijaju povoljne kredite kako kratkoročne i druge kredite preko Fonda za razvoj, moći će, takođe, da koriste i dugoročne kredite za podršku početnicima i moći će da dobiju garancije za obezbeđivanje dela finansijskih sredstava koje dobijaju preko poslovnih banaka.
Koristi će, takođe, imati poslovne banke, iz prostog razloga što će se sniziti operativni troškovi prilikom davanja garancija spajanjem Fonda za razvoj i Garancijskog fonda.
Nezaposlena lica u Srbiji će, takođe, imati koristi primenom ovog zakona, zato što se preko Fonda za razvoj mogu dobijati mikrokrediti koji se koriste za započinjanje biznisa, a to znači i za zapošljavanje ljudi. Na kraju, sam Fond za razvoj će imati koristi iz prostog razloga, jer će moći da odobrava veći iznos kredita nego što je do sada odobravao, moći će da izdaje garancije, plasira slobodna sredstva u kupovinu prvoklasnih hartija od vrednosti i izdavanje i prodaja tih hartija od vrednosti. Ono što je važno, članom 10., ovog zakona o Fondu za razvoj, definisano je da Fond donosi godišnji program rada, na koji daje saglasnost Vlada Republike Srbije.
Članovima 19, 20. i 21. definisano je da Fond ima unutrašnju i spoljnu reviziju. Što se tiče spoljne revizije, mora da bude od strane revizora sa liste međunarodno priznatih revizora.
Član 22, definiše ko ima nadzor nad radom Fonda za razvoj i to obavlja nadležno Ministarstvo zaduženo za poslove ekonomije i regionalnog razvoja. Ono što je važno, Vladi se podnosi godišnji izveštaj o poslovanju Fonda koji se, takođe, podnosi i Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Što se tiče drugog zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, kao narodni poslanik moram javno priznati da nikada nisam dobio više pisama od svih regionalnih privrednih komora i Nacionalne privredne komore. Kada se pažljivo pročitaju ta pisma, videćete da je sadržina tih pisama potpuno ista. Ta pisma su pisana na jednom mestu, prosleđena su imejlom ili na neki drugi način regionalnim privrednim komorama, a regionalne privredne komore su samo ta kopirana pisma poslale narodnim poslanicima.
Šta nam to govori? To nam govori da određeni ljudi koji rade u privrednim komorama žele po svaku cenu da zadrže svoje pozicije, jer čini mi se da imaju poprilično u ovim kriznim vremenima plaćene poslove i žele da bez ikakve kontrole, a čini mi se i bez velikih obaveza prema onima koji ih plaćaju u ovom trenutku, a to su zaposleni ljudi u privredi Srbije, da jednostavno zadrže te pozicije ne razmišljajući mnogo o svom kvalitetu rada.
Ako želimo u narednom periodu, a želimo da transformišemo većinu institucija i da se polako približavamo prema EU, onda zaista i ova institucija treba da bude transformisana i čini mi se da su izmene i dopune Zakona o privrednim komorama prvi korak ka transformaciji ove institucije.
Na kraju, dozvolite mi da, ne želeći da repliciram, ali u prepodnevnom delu sednice je kolega iz Nove Srbije, moj prijatelj gospodin Srđan Spasojević govorio o nezadovoljstvu koliko je sredstava grad iz koga, takođe, i ja dolazim, grad Kraljevo, dobio preko projekata Nacionalnog investicionog plana.
Iskreno govoreći, znam da svaka lokalna samouprava, pa i lokalna samouprava u Kraljevu, želi da dobije što više sredstava, ali kada se iznose podaci za govornicom, onda zaista podaci moraju da budu tačni i onda se ne može samo govoriti o čistim budžetskim sredstvima, već treba govoriti o sredstvima koje jedna lokalna samouprava dobija preko Vlade Republike Srbije, preko kredita za koji je dala garanciju Vlada Republike Srbije.
Ako pogledate KFP garanciju koju je izdala Vlada Republike Srbije za program KFP, izvinjavam se, za vodosnabdevanje, videćete da je grad Kraljevo završio prvu fazu i ide u drugu fazu koja će trajati dve i po godine, a ta druga faza je otprilike pet miliona evra. Ako pogledate, takođe, ono što je verifikovala Narodna skupština Republike Srbije, kredit od Evropske investicione banke, videćete za obnovu putne infrastrukture da je planirano jedan milion evra u Kraljevu i kad to sve saberete, onda nema logike govoriti o 64 miliona dinara koji idu direktno iz budžetskih sredstava, preko Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, već treba govoriti o mnogo većim sredstvima koja, takođe, idu preko Ministarstva za Nacionalni investicioni plan.
Čini mi se da je, iako želimo da postignemo određene političke poene, onda važno ipak reći pravu istinu o onome šta se dešava i kako Vlada vodi računa, kao i pojedina ministarstva, prema određenim lokalnim samoupravama.
Sagledavajući sve ovo što sam izneo i što su moje kolege iz G17 plus iznele, smatram da su ova tri zakona dobra zakona. G17 plus će ih podržati u danu za glasanje, a molim i druge poslaničke grupe da urade isto. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas 19 ratifikacija različitih sporazuma koje Narodna skupština  treba da ratifikuje i da potvrdi, a to su sporazumi sa državama u okruženju, državama EU i drugim državama sveta, kao i određenih sporazuma koji su multilateralnog karaktera.
Oblasti tih sporazuma su ekologija, saradnja u oblasti ekonomije, kulture, sporta i omladine, umetnosti, u naučno – tehničkoj saradnji, saobraćaju, i to onaj deo koji se odnosi na vazdušni saobraćaj, i dva zajma.
Na početku hoću da kažem da će Poslanička grupa G17 Plus glasati za ratifikaciju svih 19 sporazuma.
Sada ću da govorim o dva sporazuma. Jedan sporazum je između države Srbije i nama susedne države Rumunije i drugi sporazum je jedan Okvirni zajam koji država Srbija treba da ratifikuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije odnosi se na ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju i ovaj sporazum je potpisan u Beogradu 24. oktobra 2008. godine. Kad govorimo o ovom sporazumu, potrebno je reći nekoliko statističkih podataka kakvi su sada odnosi između Srbije i Rumunije, koja je već članica EU.
Što se tiče ekonomske saradnje između ove dve države, trenutno dominira razmena roba i, što je važno, količina roba koje se razmenjuju između ove dve države svake godine poprilično raste. Po statističkim podacima, 2003. godine robna razmena između države Rumunije i Srbije bila je 200 miliona dolara, a već 2007. godine ta robna razmena je izašla, negde, na 690 miliona dolara.
Druga stvar koja je, takođe, važna, jeste dugogodišnja saradnja u eksploataciji i održavanju dve hidroelektrane, a to su "Đerdap 1" i "Đerdap 2". Mislim da se pokazalo da dobri odnosi u oblasti energetike između Rumunije i Srbije treba proširiti i na druge oblasti privrede.
Analize pokazuju da se može sarađivati i u hemijskoj, petrohemijskoj industriji, prehrambenoj industriji, industriji poljoprivrednih mašina i transportnih sredstava, kao i u oblasti turizma. Važna stvar jeste da u ovom trenutku u naročito pograničnim delovima države Srbije i Rumunije, postoji registrovano preko 730 mešovitih preduzeća. Mislim da je, iz ovih razloga, veoma važno ratifikovati jedan ovakav sporazum i institucionalno urediti ekonomsku, tehničku i drugu saradnju između Rumunije i Srbije.
Ono što ovaj sporazum, takođe, predviđa, jeste formiranje jedne mešovite komisije sastavljene između predstavnika naše države i predstavnika Rumunije, koja će pratiti primenu ovog sporazuma i koja će se najmanje, a možda i više puta, sastajati godišnje i analizirati efekte primene ovog sporazuma. Ova komisija, pored ostalog, imaće ulogu da analizira predložene mere razvoja ekonomske saradnje između Srbije i Rumunije, podstiče saradnju u drugim oblastima, međusobno informiše zainteresovane strane o mogućim investicionom ulaganjima u jednoj, odnosno drugoj zemlji, unapređuje tehničku i naučnu saradnju i saradnju između privatnog i javnog sektora i, ono što je veoma važno, vrši kontrolu kako se primenjuje ovaj sporazum.
Ono što je, takođe, važno, jeste da je Rumunija u ovom trenutku članica EU, prešla je jedan trnovit put koji nas, državu Srbiju, u budućem periodu očekuje i siguran sam da, korišćenjem dobrih iskustava koje je imala Rumunija, mi možemo na neki lakši način određene stvari odraditi, a to znači i lakše pristupiti Evropskoj zajednici.
Što se tiče drugog sporazuma, a to je ugovor o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Potpisan je 11.12.2008. godine. Njegov zadatak jeste da se povuku sredstva koja će se utrošiti na otklanjanje posledica klizišta aktiviranih u martu 2006. godine. Želim da podsetim narodne poslanike da smo u martu 2006. godine posle dugotrajnih kiša na celoj teritoriji države Srbije imali poplave u severnom delu naše teritorije, a od Save i Dunava, dakle, centralna Srbija i južna Srbija i zapadna, velika klizišta koja su ugrožavala kako domaćinstva ljudi, pomoćne objekte, tako i vodovod i kanalizaciju i puteve i sve ono što je vezano za jednu lokalnu infrastrukturu.
Takođe, želim da podsetim narodne poslanike da je sanirano deo tih šteta koje su nastale od tih klizišta, sanirano je zajedničkim aktivnostima lokalnih samouprava i države. Međutim, dobar deo tih šteta još nije saniran. Postoje primeri u svakom gradu i opštini u Srbiji počev od Kragujevca, Leskovca, Niša, pa i mog Kraljeva, odakle dolazim kao narodni poslanik, zaista veliki broj problema koji su posledica te elementarne nepogode koje još uvek nisu sanirane.
Ono što se predviđa ovim sporazumom jeste da je ukupna vrednost tog projekta oko 31 milion evra, 20 miliona evra povlačimo pod povoljnim uslovima od Banke Saveta Evrope, a 11 miliona evra moramo obezbediti, a to je država obezbedila preko budžeta za 2009. godinu. Ono što je važno za ovaj projekat jeste da će imati četiri komponente:
1) Prva komponenta jeste, kako se u predlogu projekta zove komponenta, da se obezbedi izgradnja i popravka oko 174 kuće u 28 opština Srbije i izgradnja objekata opšteg značaja u nekoliko mesta, a kada kažemo od opšteg značaja misli se na obdaništa i zdravstvene ustanove.
2) Druga komponenta odnosi se na izgradnju vodovoda i kanalizacione mreže, i elektromreže niskog napona, jer u klizištima su i ti infrastrukturni objekti uništeni i ova sredstva će biti iskorišćena i za popravku, odnosno izgradnju novih infrastrukturnih objekata.
3) Treća komponenta se odnosi na sanaciju zemljišta koje ugrožava kuće i druge javne objekte. Dakle, ako se ponovo, ne daj bože, dese iste elementarne nepogode vrlo lako će doći do obrušavanja zemljišta. Mora se izvršiti sanacija, odnosno izgradnja potpornih zidova.
4) Četvrta komponenta koja se odnosi na izgradnju lokalnih puteva i kako je u predlogu projekta nagovešteno, to je oko 90 kilometara lokalnih puteva koji su oštećeni ili uništeni u martu 2006. godine.
Ono što je važno ovde istaći jeste da će ovim projektom biti obuhvaćeno 60 opština u Srbiji. Ovo nije projekat za jednu opštinu. Ovo je projekat za 60 opština u Srbiji. Važno je trošiti ova sredstva da bi se ono što smo nasledili, a to je posledica od 2006. godine, već su tri godine prošle, napokon to da dovedemo u normalno stanje da bi ljudi lakše živeli.
Ono što želim da kažem je i brzina sa kojom će se potrošiti ova sredstva i završiti ovi projekti. Tu jeste odgovornost Ministarstva za infrastrukturu, a ako se ne varam i ''Puteva Srbije'' koji treba da izvrše nadzor, odnosno upravljanje ovim projektom. Posle ratifikacije ovog sporazuma očekujem da zaista više nema odgovornosti na nekom drugom, odgovornost je potpuno na nama. Očekujem da ono što je planirano, a to je da se ovaj projekat završi 2010. godine, zaista da se završi 2010. godine i da možemo dobiti izveštaj da je 31 milion evra adekvatno potrošen i da je urađeno ono što je planirano, kao i da kvalitet života ljudi koji žive tamo gde se budu radili ovi projekti bude na višem nivou nego što je sada.
Na kraju, hoću da kažem, u ime Poslaničke grupe G17 plus pozivam sve druge poslaničke grupe da podrže svih 19 sporazuma, jer svih 19 sporazuma predstavlja dobrobit za državu Srbiju i njene građane u ovom trenutku. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti ekologije. Usvajanjem ovog seta zakona stvaraju se sistemska rešenja da država Srbija počne sistemski da uređuje svoju životnu sredinu, a time da štiti zdravlje ljudi, kako danas tako i u budućnosti.
Ovim zakonima ispunjavaju se norme iz procesa pridruživanja EU i to je ono zbog čega će Poslanička grupa G17 plus podržati sve ove zakone koji su na dnevnom redu.
Želim da govorim samo o jednom od ovih zakona, a to je zakon o upravljanju otpadom. Da bismo sagledali ovaj zakon, čini mi se, na početku treba pogledati kakvo je stanje danas u Srbiji. U državi Srbiji, po poslednjem popisu stanovništva, imamo oko 7,5 miliona stanovnika. U proseku, svaki građanin stvori oko 0,8 kg otpada. To je nešto manje nego što stvaraju građani u EU i drugim državama istočne Evrope.
Ono što je takođe danas važno u Srbiji jeste da se komunalni otpad odlaže i prikuplja na nivou od 60 do 70%. To je najčešće na području gradova, odnosno tamo gde je gustina naseljenosti veća, a na seoskom području skoro da ga i nema.
Druga stvar koja je u Srbiji u ovom trenutku veoma značajna i veoma opasna jeste da se u Srbiji generiše otprilike 250.000 - 400.000 tona industrijskog opasnog otpada, i on se u ovom trenutku posmatra, maltene, isto kao komunalni otpad. Slična je situacija i sa medicinskim otpadom, koga takođe ima oko 70.000 tona na godišnjem nivou u celoj državi Srbiji.
Znači, u ovom trenutku u državi Srbiji ne postoji organizovani sistem upravljanja otpadom, od njegovog nastajanja, skupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja na deponijama. Neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se danas država Srbija susreće.
Jedan podatak je takođe važan: danas u Srbiji zvanično postoji 180 deponija. Većina njih predstavlja, faktički, smetlišta. Koliko ima divljih deponija i smetlišta, to zaista ne možemo ni reći. Dovoljno je samo proći i pogledati pored puteva u Srbiji, pored reka, potoka. To je neko nasleđe koje u Srbiji mora da se menja, počev od svakog pojedinca, pa do države u celini.
Ono što je takođe važno jeste da odlaganje smeća na deponije ima neke probleme koje takođe moramo rešavati. Postojeća smetlišta koja su zatvorena u većini slučajeva nisu rekultivisana. Izuzimajući par novoizgrađenih deponija, kod većine deponija ne poštuju se određene norme kako bi trebalo da se odlaže smeće. Većina deponija nema urbanističke, građevinske i upotrebne dozvole i većina je pred zatvaranjem, a lokalne samouprave gledaju da im što duže produže radni vek, samo da ne bi tražili nove lokacije. Za većinu deponija nisu urađeni projekti sanacije, iako je njihovo zatvaranje već blizu.
Odlaganje otpada vrši se najčešće bez prethodnog tretmana i u Srbiji je trenutno reciklaža, odnosno sakupljanje sekundarnih sirovina zaista na niskom nivou. Što se tiče samog skupljanja i transporta otpada, skupljanje otpada vrše javna komunalna preduzeća, koja su direktno u nadležnosti lokalnih samouprava. Oni taj otpad najčešće odvoze na deponije ne poštujući merila i kriterijume koji su vezani za zaštitu životne sredine.
Što se tiče načina skupljanja samog komunalnog otpada, imate velike varijacije u dnevnoj masi, u zapremini komunalnog otpada, nepravilan način korišćenja kontejnera i neadekvatnu ili nedovoljnu raspoloživost kontejnera koji su raspoređeni u našim gradovima.
Ono što je takođe važno u procesu transporta otpada jeste nedostatak vozila zbog situacije u kojoj se nalaze lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća koja se bave tim poslovima; nedovoljna učestalost vozila koja odnose to smeće, pa imate masu smeća koja se u gradovima skuplja na mestima gde je to predviđeno; nerešeno skupljanje opasnog otpada koji dolazi iz zdravstvenih ustanova, iz industrijskih postrojenja.
Što se tiče tretmana, u ovom trenutku tretman komunalnog otpada skoro da ne postoji u državi Srbiji, izuzev par sanitarnih deponija u kojima zaista postoji tretman komunalnog otpada koji je definisan normama koje definišu tu oblast. Primarna reciklaža, iako je normativno u Srbiji donesen zakon, skoro da se ne primenjuje. Mi nemamo klasifikaciju otpada, odnosno ne pokušavamo da sekundarne sirovine koje su vezane za staklo, papir i ostale stvari, ambalažu, iskoristimo, već se sve to skuplja na jednom mestu i odlaže na deponije. Kad je reč o kompostiranju, takođe nema nekih velikih akcija koje su važne u toj oblasti.
Ono što je važno i što je glavni cilj ovog zakona jeste da se smanji nastajanje otpada, a posebno je važan razvoj čistih tehnologija i efikasnije korišćenje prirodnih bogatstava, ponovna upotreba i reciklaža otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta, kao i pravilno odlaganje otpada, odnosno održivo upravljanje prirodnim vrednostima, zaštita i unapređivanje životne sredine na celom prostoru države Republike Srbije.
S druge strane, ovaj zakon treba da bude još jedan korak ka približavanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti zakonodavstvu Evropske unije.
Ovaj zakon ima 15 poglavlja i u svom govoru želim da govorim o tri poglavlja, a to su: planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom i organizovanje upravljanja otpadom.
Što se tiče planiranja upravljanja otpadom, zakon predviđa donošenje strategije upravljanja otpadom, pojedinačnih nacionalnih planova, regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, plana upravljanja otpadom u postrojenjima za koja se izdaje integrisana dozvola i radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom. Što se tiče nacionalne strategije upravljanja otpadom, nacionalna strategija je doneta. Ona se donosi na deset godina i po zakonu je obaveza da se svakih pet godina vrši njeno revidiranje, odnosno usaglašavanje sa tekućom problematikom. Nacionalne planove donosi resorno ministarstvo.
Članovima od 11. do 14. ovog zakona definisano je da regionalne planove upravljanja komunalnim otpadom donose dve ili više lokalnih samouprava. Ti regionalni planovi upravljanja komunalnim otpadom moraju da budu u saglasnosti sa nacionalnim planom upravljanja otpadom.
Takođe, ovi regionalni planovi se donose za vremenski period od deset godina, a na pet godina se vrši revizija tih planova. Lokalne samouprave donose planove za lokalne zajednice i oni se donose za period od deset godina, sa revizijom na pet godina.
Jeste važno da se ova planska dokumenta usvoje, kako na nivou Vlade, tako i na nivou lokalnih samouprava, jer ako nemate dobar plan i ako imate pogrešan plan, možete ulagati mnogo sredstava u jednu oblast ali efekti toga neće biti vidljivi. Država Srbija nije toliko bogata u ovom trenutku i sva sredstva, svaki dinar koji se ulaže u ovu oblast i u zaštitu životne sredine mora se tačno definisati u kom pravcu ide, zato što nemamo novca za bacanje.
U sledećem poglavlju, a to su odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, definisano je kakve su odgovornosti i obaveze proizvođača proizvoda, proizvođača i vlasnika otpada, prevoznika otpada, operatera koji rade na postrojenjima za tretman i operatera na deponiji.
Proizvođač proizvoda, po ovom zakonu, moraće da koristi racionalno materijal i energiju i da podstiče ponovno korišćenje i reciklažu proizvoda i ambalaže na kraju životnog ciklusa proizvoda. To jeste važno zato što se želi da se u Srbiji podstakne razvoj procesa reciklaže, odnosno korišćenja sekundarnih sirovina.
Druga stvar koja je zakonom definisana i koja jeste važna odnosi se posebno na opasan otpad. Onaj ko proizvede proizvod koji se pakuje u opasnom otpadu dužan je da posle upotrebe to prikupi ili da ovlasti nekog drugog ko će to raditi. Mislim da je ovo važna stvar i nadam se da će se posle nekoliko godina primene ovog zakona tačno znati šta se dešava sa opasnim otpadom u Srbiji i gde on ide.
Proizvođač i vlasnik otpada – definisano je da oni koji proizvode više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada moraju sačiniti plan upravljanja tim otpadom, pribaviti izveštaj o ispitivanju tog otpada i primenjivati propisane mere sa otpadom koji se skuplja, skladišti i prerađuje.
Što se tiče prevoznika, oni moraju imati dozvole za prevoz i moraju se pridržavati svih propisa koji su vezani za tu oblast.
Što se tiče operatera na postrojenjima za tretman i operatera za deponiju, važno je da je uvedeno da posle zatvaranja deponije 30 godina mora da se vrši monitoring toga, odnosno uticaja te deponije na poremećaje u životnoj sredini. To je, takođe, novina.
Mislim da je važno što mora da postoji visokoobrazovano, stručno lice koje će biti odgovorno za poslove koji se obavljaju na deponiji. To je jedna stvar koju je Vlada dobro predložila, odnosno resorno ministarstvo, zato što stručni ljudi moraju ozbiljno da počnu da se bave pitanjima koja su vezana i za odlaganje otpada na deponiji, a to su pitanja vezana za zaštitu životne sredine.
Što se tiče organizovanja upravljanja otpadom, skladištenje, tretman, odnosno odlaganje otpada može vršiti privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice koje je osnovano za vršenje delatnosti skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada, u skladu sa zakonom. Zakon predviđa da se dozvole i ugovori o obavljanju delatnosti od lokalnog značaja zaključuju sa jedinicom lokalne samouprave.
Izgradnja i rad postrojenja za upravljanje otpadom mora biti u skladu sa odredbama ovog zakona i Zakona o planiranju i izgradnji objekata. Zakon dopušta, što je veoma važno, da dve ili više lokalnih samouprava mogu utvrditi zajedničku lokaciju za izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji, pod uslovima koji su utvrđeni ovim zakonom. Jednostavno, poštujući načela količine otpada koji se stvara, poštujući načela uštede i energije, novca i svega onoga što je važno za upravljanje otpadom, data je mogućnost lokalnim samoupravama da sve to štede i da prave ta zajednička postrojenja od regionalnog značaja.
Organizovanje upravljanja otpadom – zakon definiše one stvari koje su vezane za skupljanje, transport, skladištenje, tretman otpada i za odlaganje otpada na deponije.
Hoću samo nekoliko stvari da kažem, što se tiče odlaganja otpada na deponije. Otpad na deponije moraće se odlagati kontrolisano. Moraće se definisati da postoje deponije za opasan, neopasan i inertan otpad. To je novina, jer do sada se dešavalo da smo imali sve na jednom mestu. Ono što je važno, zabranjeno je odlaganje opasnog otpada na istoj lokaciji sa drugim vrstama otpada.
Zamolio bih gospodina ministra, dolazim iz grada Kraljeva, gde je ovih dana nadošao Ibar, koji jednostavno pokupi sve smeće koje pojedine lokalne samouprave neodgovorno skladište odmah pored obale reke Ibar... Pošto te lokalne samouprave, ne želeći da se pozabave ovim problemom, namerno to rade, onda Ibar, kada nadođe, pokupi sve smeće i transportuje ga pored grada Kraljeva u Zapadnu Moravu i dalje prema Velikoj Moravi.
Ovde mora da se postavi pitanje odgovornosti. Neko mora za ovo da odgovara, jer ne može se desiti da jedan grad sa 130.000 stanovnika svake godine u proleće razmišlja da li će biti zatrpan smećem lokalnih samouprava i pojedinaca. Nadam se da primenom ovog zakona u gradu Kraljevu sledeće godine u martu ili aprilu mesecu, kada nadođe Ibar, nećemo imati tih problema.
Što se tiče upravljanja komunalnim otpadom, definisano je da se ne sme mešati opasni sa neopasnim otpadom. Ako slučajno dođe do mešanja, moraće se izvršiti klasifikacija, ako je to ekonomski opravdano. Ako nije ekonomski opravdano, onda se sve to smatra opasnim otpadom.
S druge strane, dobro je što će se zabraniti da kabasti otpad ide sa komunalnim otpadom, odnosno da se ubacuje u kontejnere. Jednostavno, znate da kada kabasti otpad ubacite, nema mesta za komunalni otpad.
Definisaće se i selektivno skupljanje otpada radi reciklaže, što mislim da je dobra stvar u budućnosti.
Na kraju, sagledavajući sve ovo što sam izneo mislim da ovaj zakon postaje jedno moćno sredstvo za početak ozbiljnog razvoja posla reciklaže u Srbiji. Mislim da je to posebno važno u ovom vremenu krize, kada se na svim drugim poljima smanjuje proizvodnja, postoji problem otpuštanja radnika. Potpuno sam ubeđen da će u narednom periodu, ako ministarstva, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Vlada, lokalne samouprave budu istinski primenjivale ovaj zakon u ovoj oblasti, proizvodnja, odnosno sakupljanje sekundarnih sirovina biti sve izraženije, zaposlenje ljudi će biti veće, a to znači – bogatiji pojedinci u Srbiji, bogatija država Srbija u celini, a zaštita životne sredine na višem nivou. Iz tog razloga će G17 plus u danu za glasanje podržati i ovaj zakon i paket ekoloških zakona, i pozivam sve poslaničke grupe da urade isto. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ono što je važno za svaki parlament, naročito za Srpski parlament u ovom trenutku, jeste da obezbedi dve važne funkcije, a to su efikasnost i kvalitet rada.
Ako govorimo o efikasnosti, tu su dve stvari veoma važne. Jedna je da parlament usvoji što veći broj kvalitetnih zakona, naročito u ovom vremenu kada želimo da domaće zakonodavstvo usaglasimo sa zakonodavstvom EU, a to znači, s druge strane, davanje pune podrške ovog visokog doma, kroz zakonodavne aktivnosti, procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Ono što je, takođe, važno za parlament, jeste da racionalno troši vreme i sredstva, pogotovo je u ovoj krizi koja pogađa našu državu važno da racionalno trošimo vreme i sredstva.
S druge strane, parlament treba da obezbedi i kvalitet. Kvalitet parlamenta znači da svaki narodni poslanik, bez obzira na to kojoj poslaničkoj grupi pripada, samo konstruktivnom i argumentovanom raspravom da doprinos da kvalitet zakonskih rešenja koja usvajamo bude što bolji. Treba kroz amandmane da se poboljšaju rešenja koja stižu od Vlade, jer interes svih jeste da donesemo zakone koji su u saglasnosti s Evropskom unijom, zakonodavstvom EU, a da se, s druge strane, mogu i primeniti.
Parlament ima i važnu funkciju kontrole izvršne vlasti, kontrole resornih ministarstava, javnih službi, i sve to u funkciji izgradnje institucija i načina kako te institucije troše sredstava, odnosno obaveze građana Srbije. Ono što je važno u parlamentu, jeste i obraćanje narodnih poslanika jedni drugima. Govorim o poverenju u Narodnu skupštinu Republike Srbije u ovom trenutku, poverenju građana Srbije, koje je najniže otkako postoji Narodna skupština Republike Srbije, a svi smo tome pomalo doprineli, neko manje, a neko više.
Važno je, zaista, da u narednom periodu učinimo sve, i to je zadatak svih narodnih poslanika, bez obzira na to da li pripadali opoziciji ili poziciji, da promenimo sliku o ovom parlamentu, a to znači da izgradimo instituciju koju će poštovati građani Srbije. Da bi se obezbedile ove dve važne stvari, odnosno poboljšala efikasnost i kvalitet rada Narodne skupštine Republike Srbije, potrebno je neke članove u postojećem poslovniku promeniti, urediti i pojasniti, da bi se zloupotrebe, kojih je bilo, moram priznati, nekoliko poslednjih dana, a i pre toga, svele na što manji obim i da bi i predsedavajućem i svima nama bilo mnogo lakše.
Ako pogledate izmene i dopune ovog poslovnika, imate osam članova, od toga je šest članova važno, dva člana su samo prateća. Ove izmene treba shvatiti kao prelazno rešenje, koje je neophodno za efikasniji i kvalitetniji rad Narodne skupštine, a kompletno uređenje rada Narodne skupštine treba definisati novim poslovnikom, zajedno sa zakonom o Narodnoj skupštini.
Nekoliko stvari oko ovih izmena hoću da kažem. Prvi član se odnosi na promenu člana 100, koji se u obraćanjima narodnih poslanika u ovom parlamentu mnogo puta koristi. Ništa se tu mnogo ne uskraćuje. Jednostavno, samo se razjašnjava procedura kada narodni poslanik može govoriti o povredi Poslovnika i čini mi se da se ovim, na neki način, na jedan jasniji način, daje pravo predsedavajućem da ne dozvoli blokade, onakve kakve smo često imali u ovom parlamentu.
U drugom članu se govori o tome koliko traje rasprava u pojedinostima. Ono što je važno, jeste da svako ko je podneo amandman ima pravo da obrazloži taj amandman, po novim izmenama Poslovnika; doduše, to vreme je malo skraćeno i traje dva minuta.
Mogu i drugi da se prijave za diskusiju, samo što ta diskusija ne može trajati u nedogled. U pojedinostima se, takođe, može razgovarati pet sati. Šefovi ili ovlašćeni predlagači imaju i dopunsko vreme u pojedinostima, a to je 15 minuta. To znači da mogu i oni dati svoj komentar na određene amandmane koje su podneli poslanici.
Kažem, važno je što se ograničava vreme na pet sati, jer se često dešavalo da u nedogled traju te diskusije, da se one ponavljaju. Setite se samo, kada smo usvajali Zakon o područjima osnovnih sudova, koliko smo izgubili vremena, maltene, na ista objašnjenja.
Članom 4. menja se član 199. i tu su dve važne stvari. Jedna je da je, po izmenama i dopunama ovog poslovnika, obavezno prisustvo članova Vlade poslednjeg četvrtka u mesecu, u periodu od 16 do 19 časova, i u to vreme prekida se zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije i svi članovi Vlade koji su u tom trenutku pozvani moraju odgovarati na postavljena pitanja.
Takođe se daje mogućnost, a tu je važno kakav je dogovor između pozicije i opozicije, da i kada su vanredna zasedanja Skupštine, a to znači, na predlog poslanika, članovi Vlade mogu odgovarati na postavljena pitanja. To je važno da bi se izgradilo poverenje između opozicije i pozicije. To jeste važno, zato što jeste suština da Parlament izvrši kontrolu izvršne vlasti.
Na kraju, ono što se, takođe, često dešavalo, oni famozni čl. 225. i 226. Ništa se tu ne uskraćuje narodnim poslanicima, samo se jedna stvar uređuje – poslaničko pitanje mora da bude u pisanoj formi. Znači, ne možete da koristite ono što je do sada često bilo, a to je da imate poslaničko pitanje i da ceo dan pričate o poslaničkim pitanjima. Znači, ovde se uređuje da poslaničko pitanje mora da se definiše u pisanoj formi, to je jedno, a drugo, da su politički život Srbije i aktivnosti svake političke stranke važne teme, teme od životnog značaja za građane Srbije.
Ovim poslovnikom se, takođe, definiše da šefovi ili ovlašćeni predstavnici političkih stranaka, odnosno grupacija u Parlamentu, mogu u jednom obraćanju, u trajanju od pet minuta, utorkom i četvrtkom, na sednicama, da na neki način pokrenu teme koje su važne za život građana Srbije i koje su u datom trenutku aktuelne, bez obzira na to da li su iz oblasti ekonomije, prava, politike ili nečega drugog.
Sagledavajući sve ono što se, naročito ovih dana, dešavalo u ovom parlamentu, želeći da ovaj parlament ne bude na najnižim granama popularnosti otkad postoji, a siguran sam da i svaki poslanik želi da izgradimo instituciju koja će biti ponos i ove države i svih nas koji sedimo ovde, ove izmene Poslovnika idu u tom pravcu i Poslanička grupa G17 plus će u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog poslovnika. Molim i ostale poslaničke grupe da urade isto. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ekonomska politika Vlade Republike Srbije u 2009. godini ima dva strateška cilja. Jedan je, održavanje makroekonomske stabilnosti i drugi, strateški cilj je, finansijska stabilnost. Da bi se ova dva cilja ostvarila nekoliko mera i nekoliko oblasti, u kojima se mora delovati, veoma su važne. Jedna mera je da se održi stabilnost kursa dinara i druga jeste da imamo aktivne mere podrške privredi, radi ostvarivanja privrednog rasta koji je projektovan od 3,5% u 2009. godini.
Što se tiče održavanja stabilnosti kursa dinara, mislim da je veoma važno da je projektovana inflacija ili planirana inflacija u 2009. godini 8% na godišnjem nivou i čini mi se da je ona ostvariva, jer projekcije govore da će do kraja 2008. godine, a već smo pri kraju 2008. godine, inflacija u ovoj godini biti 8%, prema tome ja se zaista iskreno nadam da će sledeće godine inflacija biti na nivou inflacije iz 2008. godine.
Druga stvar koja je važna za stabilnost dinara jesu i devizne rezerve države Srbije. One su u ovom trenutku tri i po puta veće od ukupne novčane mase, dinarske mase koja je u opticaju i to jeste važno da bi se očuvala stabilnost dinara.
Treća stvar koja je, takođe, važna, jeste da smo usvojili Zakon o povećanju osiguranja depozita na 50 hiljada evra, to znači da će se poverenje koje je bilo, čini mi se na početku ove krize, vratiti u bankarski sistem, da će ljudi vratiti depozite u banke, a to znači više novca u bankama.
Direktno, bolji bankarski sistem, a čini mi se, indirektno, i veća stabilnost domaće valute. Prema tome, uz niz drugih mera očekujem da će u 2009. godini da se obezbedi stabilnost kursa dinara.
Sledeća stvar jeste privredni rast. Ono što je predviđeno jeste 3,5% privredni rast u 2009. godini. Moramo priznati da je on manji nego što je on bio u 2007. i 2006. godini; u 2007. godini je bio 7,1%, u 2006. je bio 6,5%., u 2008. oko 6%.
Moramo sa druge strane priznati da u trenutku velike ekonomske svetske krize 3,5% je optimistična stvar, ako pogledamo da u najrazvijenijim zemljama sveta imamo u ovom trenutku i recesiju. U SAD privredni rast će biti minus 0,7%, evrozona oko minus 0,3%. U nekim državama će biti iznad nule. U Japanu će biti minus 0,2%. Onda se može reći da je 3,5% privredni rast, ako se ostvari u Srbiji, veliki uspeh u 2009. godini.
Da bi se ostvario taj privredni rast država mora u ovom trenutku da ima paket podrške privredi Srbije i to je u budžetu za 2009. godinu definisano u određenim stavkama. Prva stavka jeste 50 milijardi dinara u vidu garancije države za povoljne dinarske kredite privredi. Ono što je važno istaći u ovom trenutku ovde jeste da ti krediti idu preko poslovnih banaka na teritoriji države Srbije i to preko najboljih banaka.
Banke su te koje će procenjivati kvalitet podnesenih zahteva i banke su te koje će odlučivati ko će dobiti kredit, a ne Vlada. Važno je istaći da će NBS obezbediti 75%, a 25% će biti sredstava poslovnih banaka. Jednostavno kada se sve to sabere, otprilike blizu 800 miliona evra biće upumpano u privredu.
Takođe, treba naglasiti da je to dinarski kredit i da se očekuje da maksimalna kamata na godišnjem nivou u dinarima bude 12%. Dve stvari su vrlo važne: prednost će imati preduzeća koja izvoze, jer tim preduzećima mora da se na neki način omogući i pomogne da zaštite tržišta na kojima već sada postoje, a s druge strane, svi koji budu dobijali ovaj kredit moraće da potpišu u ugovoru izjavu da neće smanjivati broj radnika i na taj način, štimo broj zaposlenih ljudi, makar u tim preduzećima.
Ono što je važno jeste da su ti krediti na jednu do dve godine i da bi ova mera dobro uspela potrebno je partnerstvo koje mora da postoji između Vlade, Narodne banke Srbije, poslovnih banaka i privrede.
Sledeća mera koja se predviđa u ovom budžetu jeste 20 milijardi dinara koji treba da idu za kreditiranje malih i srednjih preduzeća preko Fonda za razvoj, a 14 milijardi dinara preko Fonda za razvoj će se upumpati u privredu za kratkoročne i dugoročne kredite ili obrtna sredstva, od anuiteta koji se vraćaju iz ranijih godina, a otprilike 6 milijardi direktno sredstava koji će ići iz budžeta preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Od tih 6 milijardi, 3,1 milijardu ići će za tzv. start-ap kredite i to je mera koja se primenjuje u državi Srbiji već dve godine. I prošle godine u ove svrhe je utrošeno iz budžeta 2,2 milijarde i podeljeno je oko 2 hiljade i trista start-ap kredita i otvoreno je, prema podacima, otprilike 7 hiljada radnih mesta.
Hoću da izrazim zadovoljstvo, iz mesta iz kojeg dolazim kao narodni poslanik, a to je grad Kraljevo, u 2007. godini samo su dve osobe dobile start-ap kredite, da je prošle godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja otvorilo Kancelariju u gradu Kraljevu i 65 start-ap kredita je podeljeno gradu Kraljevu. Prema tome, ako hoćemo da kritikujemo, a neko je kritikovao da ne treba otvarati kancelarije za mala i srednja preduzeća, ovo je lep primer koji govori da te kancelarije mogu da pomognu ljudima da se brže, bolje snađu i da pripreme kvalitetne aplikacije da bi mogli da konkurišu i dobiju ta sredstava.
Druga stvar koja se predviđa jeste da se, takođe, preko Fonda za razvoj kreditiraju posebno mala i srednja preduzeća u nerazvijenim područjima, a to su one opštine koje su zaista nerazvijene i u koju svrhu će se utrošiti 2,5 milijardi dinara. Važno je reći da kriterijume i odlučivanje koje će opštine biti u tom programu na osnovu pokazatelja definiše Vlada Republike Srbije, dakle, nijedan ministar, niti ministarstvo, nego Vlada u celini.
Ono što je važno i gde se vidi da se vodi računa jeste kreditiranje u oblasti ugostiteljskih usluga, to je mera koja postoji dve godine, i u ovoj godini će to biti otprilike 320 miliona dinara. Važan je, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ugovor sa ''Fijatom'' i realizacija tog ugovora. Mi moramo da uradimo sve da se automobilska industrija u Srbiji obnovi, mi moramo da uradimo sve da Kragujevac dobije ''Fijat'', odnosno da ''Zastava'' dobije strateškog partnera i to nije samo razvoj Kragujevca, to je razvoj cele Šumadije.
Iskreno govoreći, dobro je što država u ovom trenutku odvaja ta sredstva i što se prati ugovorna dinamika koja je potpisana sa ''Fijatom''.
Zaista, iskreno očekujem, gledajući ono što se dešava u Poljskoj i odnos Poljske države i ''Fijata'' prema toj državi i preduzećima koja posluju u okviru ''Fijata'' u toj državi, dakle, očekujem da će ovaj ugovor biti do kraja realizovan.
Na kraju, država mora da radi ono što je radila i do sada, a to je da pomaže lokalnim samoupravama da opremaju industrijske zone, jer nema privlačenja stranih investicija ako ne možete da ponudite potencijalnim investitorima infrastrukturno opremljeno zemljište u lokalnim samoupravama i preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za tu namenu ove godine je planirano tri milijardi dinara. Očekujem da će nekoliko opština u Srbiji imati opremljene industrijske zone gde će ponuditi investitorima, da li domaćim, da li stranim, da otvore svoje fabrike i da zaposle ljude.
Na kraju, ono što se predviđa je 1,7 milijardi za privlačenje direktnih stranih investicija, grinfild investicija, odnosno zajedničko ulaganje između države i investitora, jer mi, na kraju krajeva, moramo da se takmičimo sa državama u okruženju da ne odu investitori kod tih država, već da dođu u državu Srbiju gde, jednostavno, otvaraju radna mesta, ali kad neko dođe, on sigurno ima i tržište na kojem će plasirati proizvod koji proizvodi ovde u Srbiji.
Ono što je, čini mi se, važno i što će ići preko Nacionalne službe za zapošljavanje, jeste da su tri milijarde dinara predviđena sredstva za aktivne mere zapošljavanja i te aktivne mere zapošljavanja se odnose na samozapošljavanje, otpremninom do posla. Takođe, ostaće ove godine Tranzicioni fond, to je za ona preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja ili ona preduzeća kojima je kupoprodajni ugovor raskinut, a da bi se nastavio kontinuitet proizvodnje, država mora na neki način da im pomogne. Imamo niz primera u Srbiji: ''Leteks'' iz Leskovaca, AD ''Fontana'' iz Vrnjačke Banje, ''Magnohrom'' iz Kraljeva i neka druga preduzeća.
Sagledavajući sve ovo što sam izneo i mere drugih ministarstava, zaista iskreno očekujem da ćemo ostvariti privredni rast 3,5% sledeće godine, da ćemo ostvariti i prihodovnu stranu ovog budžeta i iskreno, kao Poslanička grupa G17 plus, podržaćemo ovaj budžet u danu za glasanje, a očekujem da i druge poslaničke grupe podrže Predlog budžeta za 2009. godinu. Hvala. (Aplauz.)

Hvala, gospođo predsedavajuća. Koleginice i kolege narodni poslanici, potpuno sam svestan da neki koriste različite epitete i različita poređenja da bi vređali i poslanike i članove G17 plus.
Odmah na početku da kažem, to ne govori ništa o G17 plus. To govori o njihovom vaspitanju i njihovo vaspitanje je sasvim adekvatno stranci kojoj pripadaju.
Druga stvar, kada govorimo o ugovoru sa "Fijatom" i kada kritikujemo taj ugovor, u normalnim sistemima razmišljanja i u normalnom ophođenju kaže se koja je to druga alternativa ako ovo ne valja. Elementarno je pravo nekoga ko kritikuje da kaže - ljudi, ovo ne valja, alternativa je nešto drugo. Ali, i da kaže šta je to drugo. Ako pogledate, od svih kritika koje su došle, nijedna nije predočila alternativu "Fijatu", koji kreće zajedno sa "Zastavom" u jedan poduhvat. Ni trunku nečeg drugog što bi moglo biti.
Niko neće da kaže da je u zadnjih osam godina za subvencije "Zastavi" u Kragujevcu dato 500 milijardi dinara, 80% budžeta koji se predviđa za 2009. godinu. Ljudi, da li je pametno da od poreza građana uzimate deo, ogromna sredstva, i dajete onima koji ne rade? Ili treba da se borite da zaposlite ljude u Kragujevcu?
Ideja G17 plus jeste da se borimo da zaposlimo ljude u Kragujevcu. Uradićemo sve da se zaposle ljudi u Kragujevcu, ali da se zaposle i u Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i svakom mestu gde dođe neko ko hoće da otvori fabriku da zaposli ljude. To što mi ovde ceo dan pričamo kako nešto ne valja, neće pomoći da neko dođe. Treba da uradimo sve da taj dođe, da bi se ljudi zaposlili.
Još jednu stvar hoću da kažem. Iza ovog projekta stoji Vlada Republike Srbije, a izvršilac je jedno resorno ministarstvo, koje se zove Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
I još jedna stvar je tačna. Vlada je potpisala ugovor sa "Fijatom". U ugovoru postoje određene ugovorne obaveze i Vlade i "Fijata", a sa Ruskom Federacijom imamo sporazum. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja se bori da se i sa Rusima sporazum pretvori u ugovor i da imamo ugovorne obaveze sa jedne i druge strane. To je jedina razlika.
Ako se ono što piše u sporazumu pretvori u ugovor, to je odlično, nema ni jednog jedinog razloga da se ti ugovori ne potpišu i ne ratifikuju, odnosno ne sprovedu u delo. Naša je samo bojazan, kada nemate ugovore, da mogu da nastanu problemi. Drugi su rekli da nema problema, mi smo rekli - okej, povući ćemo se iz svega toga, završiće se posao i nema nikakvog problema. Neko će, ako ne bude dobro bilo, iza toga imati određene konsekvence, odnosno odgovornost.
Na kraju, želim nešto da predložim našim kolegama iz SRS. Ako ovako budete nastavili, iskreno govoreći, bićete daleko ispod 5%.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, tačno je da je danas održana sednica Odbora za privredu i privatizaciju i tačno je da se danas razgovaralo o zaključivanju ugovora, to je ono što je Skupština i usvojila ovde, a to znači energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Treba da budemo iskreni šta je danas rečeno. Rečeno je da će to biti sutra na sednici Vlade Republike Srbije. Sutra će se na sednici Vlade razgovarati o ugovoru koji je srpska strana predložila ruskoj strani i šta je ruska strana do sada u pregovorima zastupala.
Prema tome, lično mislim, ako neko hoće da se zakazuju sednice odbora, dobro je da se zakažu, ali treba da se zakažu posle sutrašnje sednice Vlade, jer Vlada će doneti odluku kojim dalje pravcem da ide. Ne Dinkić ili bilo koji drugi ministar, već Vlada, na osnovu izveštaja pregovaračkog tima.
Druga stvar koja je takođe važna, koja je danas rečena, jeste da će narodni poslanici preko Odbora za privredu i privatizaciju dobiti kopiju ugovora koji je potpisao predsednik Vlade, gospodin Dinkić kao ministar i šef pregovaračkog tima, ono što je poslato krajem oktobra ruskoj strani, na šta ruska strana nije ni odgovorila.
Poslednja stvar koja je danas rečena jeste da ako se bude izašlo iz okvira sporazuma koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije na svojoj sednici, onda će se tražiti da se Narodna skupština Republike Srbije o tome izjasni. Prema tome, potpuno je jasno da će Vlada Republike Srbije o svim izmenama gasnog aranžmana obavestiti Narodnu skupštinu Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije će se na svojoj sednici o tome izjašnjavati.
Prema tome, mislim da treba da se vratimo tačkama dnevnog reda, da ovo ostavimo za sutrašnju sednicu Vlade, a posle toga da postavimo pitanje i da vidimo u kom pravcu će sve ovo ići. Iz tog razloga sam reklamirao povredu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram povredu člana 104 – dostojanstvo Narodne skupštine.
Zaista, narodni poslanici su dužni, da kada izlaze za govornicu ove narodne skupštine, govore istinu o zakonima koji su ovde usvojeni.
Sporazum koji je potpisan sa Ruskom Federacijom, tzv. gasni aranžman, ima tri segmenta. Gospodo draga, ne možete se boriti za jedan a da upropašćavate druga dva. Ne možete dati NIS a da nemate magistralni gasovod, i ne možete da date NIS a da ne znate kolika je zapremina ''Banatskog Dvora''. To sporazumno nije definisano i posao pregovora je da se te stvari definišu.
Pregovore ne vodi Mlađan Dinkić, pregovore vodi pregovarački tim koji je formirala Vlada Republike Srbije, a Mlađan Dinkić je samo jedan od članova tog pregovaračkog tima. Ako vam je opsesija Mlađan Dinkić, to je vaš problem, zaista tu ne mogu ništa da uradim, to rade neki drugi ljudi.
Još jedna stvar koju hoću da kažem, treba pogledati kakvo je moralno pravo onih koji kritikuju druge. Da li imaju moralno pravo oni koji su uzimali parcele pored autoputa za jedan dinar, pa kad neko ode u opštinu da pita kako je došlo do toga, onda kaže predsednik opštine Zemun – izvinite, izađite napolje, vi to ne smete da pitate. Da li je lepo da oni koji su osuđivani i za koje se vodio postupak za falsifikovanje i zloupotrebu u privredi, takođe, o tome pričaju? Polako, sve će da dođe, odgovori, pitanja će biti, samo polako.
Još jednu stvar da odgovorim. Budimo potpuno iskreni. Nemojte da napadate G17 plus. Vi znate kako ste, gospodo, prošli na lokalnim izborima. U dva grada niste prešli cenzus, okrenuli ste u pravom pravcu, a ako ima parazita u ovoj državi, paraziti su oni koji su na leđima Tomislava Nikolića došli u ovaj parlament i sada, braćo moja lepa, koristite te blagodeti. Hvala.

Poštovana koleginice i kolege poslanici, reklamiram povredu dva člana Poslovnika, člana 104. i člana 225. Postaviću jedno pitanje. Zaista mislim da poslanici treba da se sa uvažavanjem obraćaju jedni drugima. Nemoralno je i neljudski nazvati lopovima članove G17 plus, a to znači poslanike koji sede ovde. Zaista sam siguran da svi ovi ljudi koji sede ovde ispred G17 plus... i u svoje lično ime, uvek u životu sam bio korektan i nikada nisam bio lopov. Iznošenje takvih stvari ne doliči Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zaista tako nešto nema smisla.
Član 225. kaže da narodni poslanici imaju pravo da budu obavešteni o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Mi danas ovde mnogo govorimo o tome kako se troše državne pare, kako se državna imovina uzurpira, kako se koriste položaji, odnosno javne funkcije koje se obavljaju.
Hteo bih da postavim samo jedno pitanje Vladi Republike Srbije. Da li je stan u Ulici prote Mateje broj 47, stan broj 3, bio vlasništvo Vlade Republike Srbije? Ko sada u tom stanu živi? Na osnovu koje odluke je u tom stanu sada? Da li je 1998. godine plaćeno renoviranje, debelo, tog stana? Da li je to renoviranje plaćeno iz budžeta Vlade Republike Srbije? To mi je važno, ponavljam još jednom, za obavljanje funkcije narodnog poslanika i mislim da će biti vrlo zanimljivo da i drugi poslanici dobiju taj odgovor. Mislim da sam dobio dobru informaciju koji je broj stana.
Što se tiče ovih priča o tonama materijala koji stiže u jednu stranku o nekim aferama, stvarima koje su nedozvoljene, želeo bih samo da uputim jedan savet: nemojte od siline tih tona materijala da potonete, kao što ste potonuli u Vrnjačkoj Banji ispod 5%, a to je opasno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, pred nama se nalaze izmene i dopune zakona koje su vezane za stabilnost finansijskog sistema države Srbije. To su - izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita, izmene i dopune Zakona o agenciji za osiguranje depozita i izmene i dopune Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Šta je zajedničko i šta je cilj ova tri zakona? Cilj izmena i dopuna ova tri zakona je da se uspostavi - stabilan, održiv i funkcionalan sistem osiguranja depozita fizičkih lica i pravnih lica i poverenje i jačanje bankarskog sektora u Republici Srbiji.
Ono što svi znamo, svetska kriza koja deluje i u najjačim i najrazvijenijim državama polako ima uticaja i na našu malu državu Srbiju. Ove mere treba da smanje uticaj te svetske krize, kako na bankarski sistem, tako i na privredni sistem Republike Srbije.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o osiguranju depozita, dve su važne izmene: jedna je da se proširuje sistem osiguranja depozita sa fizičkih lica na depozite preduzetnika, odnosno malih i srednjih preduzeća; druga mera jeste povećanje osiguranog iznosa sa dosadašnjih 3.000 evra na 50.000 evra po jednom deponentu u jednoj banci.
I kada se razmišljalo o visini osiguranja depozita, moralo se pogledati šta su uradile zemlje u okruženju i ako pogledate nama susedne zemlje, izuzev Slovenije, one su otprilike osiguravale na malo veće ili na malo manje iznose od ove sume.
Kada govorimo o osiguranju depozita, vrlo je važno reći nekoliko reči i kakve su devizne rezerve države Srbije. Prema podacima Narodne banke, u oktobru 2008. godine, rezerve Narodne banke su bile od 9,35 milijardi evra, ili 11,97 milijardi dolara. Ovaj nivo rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase koja je u opticaju u državi Srbiji u ovom trenutku 3,5 puta.
Ako se deviznim rezervama dodaju i rezerve u bankama, to je negde 700 i nešto miliona evra, onda su ukupne devizne preko 10 milijardi evra, što sa stanovišta deviznih rezervi daje potpunu sigurnost ove države u narednom periodu.
Takođe, treba reći da su se u oktobru devizne rezerve smanjile na nekih 350 miliona evra i radi stabilnosti kursa dinara, odnosno da ne bi došlo do dnevnih prevelikih oscilacija na međubankarskom tržištu, takođe u oktobru, Narodna banka Srbije prodala je 269 miliona evra, koliko zadnjih dana se pokazuje da je kurs evra stabilan. Prema tome, i sa ovog stanovišta finansijski sistem ove države je, takođe, u ovom trenutku dobar.
Druga stvar koja je, takođe, važna - kakav imamo u ovom trenutku bankarski sistem. Realno u ovoj državi, u ovom trenutku bankarski sistem je stabilan, reformisan, ojačan i po svim pokazateljima bankarski sistem i državi Srbiji će lakše prebroditi krizu nego privredni sistem ove zemlje.
Prema podacima na 15.10.2008. godina u državi Srbiji je bilo 6,31 milion štediša i sa osiguranjem depozita na 50 hiljada evra, osigurava se 6,29 miliona štediša, a to znači 99,76 % deponenata u ovoj državi sa 50 hiljada evra osigurano. Prema tome, bez ikakvog problema ljudi mogu da drže svoj novac u bankama.
Takođe, treba reći zašto je važno da građani drže novac u bankama, a ne na nekom drugom mestu. Mi smo potpuno svesni da smo 90-tih godina smo imali krizu bankarskog sistema i da je veoma teško vratiti poverenje građana u taj bankarski sistem. Ono je dole gde je vraćeno, međutim, mora da se radi i u budućnosti.
Potpuno je jasno da naša poslovica "koga su zmije ujedale i guštera se plaši" u ovom trenutku može da se primeni. Ali, zaista, kada ljudi drže novac u bankama ima nekoliko stvari koje treba napomenuti.
Moramo da budemo svesni da sada, kada imamo nedelju štednje, kamate banaka su oko 10%. Zaista, niko nema pravo da nagovara nekoga da drži novac u slamaricama, a da ne drži u bankama, jer s jedne strane to jede inflacija, a s druge strane, ako imate 10 hiljada evra u bankama, ako imate 1.000 evra u slamarici, a ne držite u bankama, 10% na 1.000 evra će vam propasti. To znači da će stotinak evra mesečno po građanima, po deponentu, to nisu mala sredstva za naše uslove.
S jedne strane, manje je novca u privredi zato što su nepovoljniji uslovi kreditiranja. Čim nemate novaca u banci i štednje, krediti su veći i to predstavlja jedan ozbiljan problem. S druge strane, treba da povećamo i konkurentnost privrede da bi kupili opremu za našu privredu, odnosno za proizvodnju, ako imate nepovoljne bankarske kredite, onda je teško kupiti tu opremu, naš proizvod će biti, ljudi, nekonkurentan.
Zadnja stvar koja je strašno važna. Ako imate manji privredni rast, nazadovanje privrede, onda imate manje sredstava za poreze, manje prihode u budžetu, a to znači i manje investicija. Veoma će biti važno da u narednoj godini i do kraja ove godine država nađe određene mehanizme da pomogne privredi.
Čini mi se da bi na neki način imali dugoročno i kratkoročno kreditiranje i obrtna sredstva za privredu da država u narednoj godini treba da sredstva, koja idu preko fonda za razvoj, prema privredi budu veća. Zadnje izjave resornih ministara i pojedinaca iz Vlade pokazuju da se u tom pravcu razmišlja, i dajem punu podršku jer zaista u narednoj godini moramo zaštititi privredu i na svaki način ostvariti taj rast od 4%, odnosno ono što su zadnje projekcije od resornih ministarstava i Vlade u celini.
Što se tiče drugog zakona, zakona o Agenciji za osiguranje depozita, definisani su poslovi koje obavlja Agencija za osiguranje depozita. To su: obaveza osiguranja depozita fizičkih lica, funkciju stečajnog i likvidacionog pravnika u bankama i društvima za osiguranje, učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi postupak prodaje akcija tih banaka, kao i postupak privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje.
Što se tiče ovog zakona, izmene su da se stvara pravni osnov da Vlada Republike Srbije, uz pribavljeno mišljenje Narodne banke, može blagovremeno preduzeti mere usmerene na sprečavanje neželjenih efekata u domaćem bankarskom sistemu. Te mere se odnose, ono što rade i mnoge države u svetu da, u slučaju poremećaja u bankarskom sistemu, Agencija može preduzeti kupovinu akcija banaka usled poteškoća u poslovanju tih banaka.
Važno je napomenuti da se ova mera odnosi na sve banke koje posluju na teritoriji države Srbije, bez obzira da li su one sa akcijama države Republike Srbije, ili sa akcijama privrednika i preduzetnika, ili je poreklo kapitala iz inostranstva.
Znači, sve mere koje preduzima Vlada Republike Srbije, pre toga moraju imati saglasnost Narodne banke Srbije, iz jednog prostog razloga zato što po zakonu Narodna banka Republike Srbije obavlja kontrolu i funkciju u bankarskom sektoru.
Na kraju, donošenjem ovog zakona poboljšaće se stabilnost, sigurnost i funkcionisanje bankarskog sistema u Srbiji. Poslanička grupa G17 plus u danu za glasanje će podržati izmene i dopune ovog zakona i mole druge poslaničke grupe da urade isto. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedavajući, pozivam se na član 104 - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista, svaki narodni poslanik može da bude za zakon ili protiv zakona i da iznosi određene argumente koje će uputiti narodnim poslanicima i građanima Srbije koji gledaju ovaj prenos.
U svom govoru sam samo rekao ono što stoji kao zvanično saopštenje NBS, kolike su devizne rezerve. Govorio sam takođe o pokrivenosti deponenata u bankama i pozvao sam građane Srbije, potpuno odgovorno, da je pametnije i bolje za njih da novac drže u bankama, gde je i namenjen, jer će gubiti 10%, ono što svaka banka sada u nedelji štednje daje, 9-10-11, zavisi od banaka. Ništa drugo nisam rekao.
S druge strane, potpuno razumem pojedince ovde, što gore, za njih je bolje. To je potpuno jasno. Zaista neću da govorim o bankarskom sistemu iz 90-ih godina, to znamo kako je bilo i ne daj bože da se više vrati. To je prosta stvar.
Želim još nešto da kažem, retorika pojedinaca sa ove skupštinske govornice prema građanima Srbije i pozivanje na ovakve diskusije, kažem vam, ljudi, pogledajte rezultate lokalnih izbora - jedna stranka koja je bila velika u dve opštine u Srbiji nije prešla cenzus. Toliko o onome koliko se prima u narodu ono što kažu.
Ima još jedna stvar koju hoću da kažem. Ako neki brod polako tone, molim vas, nemojte pozivati da tone mnogo više i da se dese neke teške promene.
Zato pozivam narodne poslanike, zaista iskreno, da iznesu i za i protiv argumente. Narodna skupština RS će u danu za glasanje reći šta misli o izmenama i dopunama ova tri zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze dva, čini mi se, veoma važna zakona, jedan zakon je o otpisu kamata dospelih po obavezi poreza za socijalno osiguranje i drugi je zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Ova dva zakona su važna, kako za privredne subjekte koji posluju na teritoriji države Srbije, tako i za veliku populaciju naših građana, a to je, otprilike, nekoliko desetina hiljada naših građana.
Što se tiče prvog zakona, a to je otpis kamata na osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste u potrebi stvaranja pravnog osnova da se privrednim subjektima koji posluju na teritoriji države Srbije omogući otpisivanje ili otpuštanje kamata dospelih na dug sa datumom 31.12.2007. godine.
U članu 2. stav 6. ovog zakona data je mogućnost privrednim subjektima da im se otpiše taj dug koji je zaračunat sa tim datumom, ali imaju i dve obaveze. Prva obaveza je da glavnicu do tog datuma plate, a, takođe, da plate i doprinose koji su dospeli zaključno sa danom podnošenja ovog zahteva za otpust tih kamata. Dakle, ovim zakonom je predviđeno da taj zahtev može da bude do 31.07.2009. godine. Oni moraju od 1. januara 2008. godine, pa do tog datuma, takođe, da izmiruju tekući dug koji dolazi po osnovama za socijalno osiguranje.
Ono što je, takođe, važno reći, čini mi se, najveći deo ovog duga je nastao devedesetih godina, kada je i ekonomska kriza u državi Srbiji bila najveća.
Prema tome, to su stari dugovi i čini mi se da je veoma korektno i pošteno prema tim subjektima da velike kamate koje su nastale od devedesetih godina, na neki način se otpišu, da se ti subjekti rasterete i da mogu dalje da posluju. To znači da će se na ovaj način pomoći privrednim subjektima, a to znači razvoju privrede i preduzetništva u državi Srbiji.
Sa druge strane, država će imati tekuće prihode koji će biti stimulans privrednicima da ih uplaćuju, jer samo redovnom uplatom tekućih prihoda po osnovu poreza za socijalno osiguranje oni će moći da ublaže ta dugovanja koja su vezana za kamate. Čini mi se da je to jedna dobra stvar što može da se očekuje u budžetu za 2009. godine.
Čini mi se da je dobar predlog koji je dalo resorno ministarstvo, da se da stimulans onim preduzećima i privrednim subjektima koji što pre izmire ta osnovna dugovanja i rečeno je, ako se izmire ta dugovanja do 31.12.2008. godine sto posto se otpisuje kamata, a ako se izmire do 31.3.2009. godine, taj procenat se umanjuje na 75% i ako bude do kraja juna, onda je taj procenat 50%. Mislim da je to još jedna dobra mera da privredni subjekti što pre izmire taj osnovni dug.
Što se tiče drugog zakona, isto je posledica nečega što je bio u ranijem periodu, a to znači za vreme duboke ekonomske krize koja je potresala ovu državu nastali su dugovi koji su vezani za doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.
Mi sada imamo problem da ona preduzeća i preduzetnici koji plaćaju tekuće prihode, jednostavno, ljudi koji su zaposleni kod njih imaju problem da overe zdravstvene knjižice, zato što moraju prvo da se reše oni dugovi koji su ranije nastali i njima je teško da imaju tekuće poslovanje.
Jeste ovo velika cifra koja iznosi 42 milijarde, ali čini mi se da je predlagač zakona veoma dobro vodio računa kada je predlagao ovaj zakon, jer je u nekoliko navrata, a to ću kasnije reći, zaštitio interes države u ovom trenutku.
Ovi doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje spadaju u grupu javnih prihoda i oni se uređuju Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i da bi se, na kraju krajeva, mogao da dovede u status mirovanja ovaj dug, a kasnije, ako se ispune određeni uslovi, i otpust tog duga, onda je potrebno doneti novi zakon. Zato je i ovaj zakon važan, da bi se pravno to moglo uobličiti.
Ono što je važno, donošenje ovog zakona omogućiće sprovođenje pravilnika o ispravama u zdravstvenom osiguranju, jer znamo da do 31.12. ove godine važe stare zdravstvene knjižice, a od 31.12. svi moraju da imaju nove zdravstvene knjižice. Da bi ljudi mogli da koriste prava iz obavezne zdravstvene zaštite, moraju da imaju i overene knjižice.
Ako budu imali i dug odranije, koji nije uplaćen, onda ljudi ne mogu da overe zdravstvene knjižice, a samim tim ne mogu koristiti prava iz obavezne zdravstvene zaštite. Mislim da je to sa humanitarnog aspekta veoma važno i doneti jedan ovakav zakon.
Ono što definiše ovaj zakon, u članu 3. glasi da sva dugovanja dospela do 31.12.2007. godine miruju u periodu od 1. januara 2008. godine do 31. decembra 2011. godine, a kada se kaže ''mirovanje'', misli se na osnovni dug i na kamate koje su vezane za obavezno zdravstveno osiguranje.
Takođe, članom 4. definisano je da u ovom periodu mirovanja nema nikakvih zaračunavanja kamata i na dug i kamate koje su do tada stvorene. Važna stvar jeste da je data mogućnost, da, ako se u periodu od 01. januara 2008. godine do 31. decembra 2011. godine redovno izmiruju obaveze po zdravstvenom osiguranju, onda se tek 31. decembra 2011. godine stvara uslov da se otpusti taj dug. Moramo priznati, to su tri-četiri godine gde će Ministarstvo finansija i država, na neki način, naterati preduzetnike i privrednike da uplaćuju te doprinose, a samim tim su to sigurni izvori prihoda u budžetu i čini mi se da je sa te strane ovaj zakon veoma značajan.
Druga stvar koja je važna jeste da će oni koji podnesu zahtev, a ne izvrše svoje obaveze imati kaznene norme. To znači da će morati da plate onaj dug za koji su tražili mirovanje i otpust do 31.12.2007. godine kao i zaračunatu kamatu u tom periodu od nekoliko godina, što mislim da je veoma značajno, znači, država neće u tom trenutku ništa ni izgubiti. Jednostavna je procedura za podnošenje zahteva za ovo. Zaista se daje mogućnost da svaki privredni subjekt na teritoriji države Srbije ovu mogućnost koju mu daje država treba da iskoristi, može da iskoristi. Čini mi se da je to vrlo lako rešivo.
Ono što ovim zakonima treba da pozitivan efekat da odnosi se na nekoliko stvari. Prva stvar jeste, da se sprovede Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Druga stvar jeste, da se osiguranicima koji nisu redovno uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje da mogućnost da mogu da overe zdravstvenu knjižicu i da koriste ona prava koja im daje Zakon o osnovnoj zdravstvenoj zaštiti. Daje se mogućnost, takođe, da se dugovima stavi moratorijum, odnosno da ima pravo da dugovi miruju do 31.12.2011. godine, a to znači rasterećenje privrede u ovom periodu. Treća stvar, daje se državi mogućnost da daje stimulans privrednicima da uplaćuju tekuće doprinose, a to znači sigurno finansiranje budžeta.
Ono što se često postavlja kao pitanje, to je, da li je ovo fer i potpuno korektno prema drugima koji su do sada redovno izmirivali ove obaveze.
Samo da budemo otvoreni, nije korektno, ali kada pogledate sve one pozitivne crte ovog zakona, koje sam malopre rekao, da je to pomoć stanovništvu, da je, sa druge strane, nadolazeća ekonomska kriza koja dolazi, jednostavno, mi moramo da rasteretimo privredu i moramo na neki način da olakšamo privređivanje našim subjektima. Oni vuku neke stvari koje su se desile možda čak i pre 10 godina, onda zaista i sa te strane moramo reći da je ovo dobra stvar.
Na kraju krajeva, ako hoćemo da građani mogu da koriste prava iz obavezne zdravstvene zaštite, onda moramo doneti ovaj zakon. Zbog toga G17 plus i Poslanička grupa G17 plus u danu za glasanje će podržati ova dva zakona. Molim i ostale poslanike, u interesu privrede i građana, da ih podrže u danu za glasanje. Hvala.