Dakle, naravno da Poslovnik nije povređen, jer ova odredba nije promenjena u odnosu na stari Poslovnik. Dakle, ostala je ista i jedino što je promenjeno, promenjena je praksa, pa predsedavajući ne prekida govornika u desetom minuti izlaganja kao ovlašćenog predstavnika ili predsednika poslaničke grupe, da ga upozori na mogućnost da koristi i drugih deset minuta.
Dakle, striktno tumačenje Poslovnika ograničava na dvostruku podelu. Slažem se s gospođom Radetom, to je bilo po starom Poslovniku dva puta po deset minuta. To smo izmenili, zbog toga što je dobra praksa pokazala da nekome treba da se bolje se izrazi u prvom delu pet minuta, a na kraju 15 i sada je to manje važno. Tačka nije iza poslednje reči vašeg citata, nego su tačka i zarez, to je druga stvar.
Treća stvar, tok sednice po logici stvari ne dozvoljava nikakva iskakanja od onog momenta kada počne da teče. Dakle, mi imamo redosled koji je utvrđen vrlo jasno članom 96. i koji govori kako tok sednice ide i ko i kada može da traži i dobije reč.
Izuzetak je jedino u stavu 2. koji govori o predsedniku i članovima Vlade. Dakle, on je izuzetak iz toka sednice i ne možemo da utičemo na to kada će oni tražiti reč i dajemo reč odmah. Naravno da se podrazumeva da predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ne može da dobije reč kad mu padne na pamet, jer to bi apsolutno bilo protivno svakoj proceduri a, po meni kao advokatu, i zdravoj pravničkoj logici.
(Slobodan Maraš: U kom to članu piše?)
Kao i do sada, predsednik ili predstavnik poslaničke grupe ima pravo da svoje izlaganje koristi u dva dela, bez identiteta u vremenu trajanja, u vreme kada govore predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa. Dakle, to može da bude ili na početku ili na kraju, ali ne može da bude u sredini.
Pošto inače niste zadovoljni ovim objašnjenjem, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o ovome.
Reč ima dr Nebojša Ranđelović.