Amandman koji je podneo narodni poslanik Vlajko Senić, u suštini, pojednostavljuje sve ove amandmane koji se odnose na uvođenje vrlo normalnog principa zamenske restitucije ili supstitucije, time što samo jednim terminom, a to je "zamenskom obliku" koji treba dodati u članu 4. posle izraza "naturalnom" ili se daje obeštećenje, što ostaje isto, u principu otvara vrata za ono što bi dalo suštini restitucije.
Ovo je odbijeno zbog koncepta. Tu se i razlikujemo. Ponosan sam što se razlikujemo. Mislim da nije zbog koncepta odbijen amandman, jer su u izlaganju potpredsednika Đelića spominjane komplikacije i problemi. To je tačno. Ovakav zakon izaziva ogromne probleme i tek će ih izazvati i u svom sprovođenju će nailaziti na možda neslućen broj problema i izazvati velike komplikacije u svom sprovođenju.
Da li to što smo svesni problema koji će nastati i komplikacija koje već i sada postoje, da li to treba da spreči Skupštinu i sve nas da donesemo najbolji mogući zakon i da jednom za svagda rešimo pitanje potpunog odbacivanja ideoloških matrica kada je upitanju svojina, da se vratimo na krajnje jednostavnu poruku iz ljudskih prava – da je privatna svojina jedno od osnovnih ljudskih prava? Dakle, svojina i ideologija nas je dovela u ovu situaciju koju sada treba da popravimo i da ono što je ideološkom matricom urađeno nepravno, vratimo u pravni sistem. Ne bih da pričam o pravdi i nepravdi.
Dakle, ne pravom, nepravno ljudima je oduzeta imovina u sistemu koji je imao tu ideološku matricu. Danas, da bi se oslobodili toga, vrlo je teško, promena sistema je užasno komplikovana, ali je mi menjamo. Ne vidim zašto smo odjedanput odustali upravo da se čestito pohrvemo sa tim što se zove problem ili komplikacija.
Možda će i jednostavnije rešenje sprovođenja zakona o restituciji biti upravo zamenska restitucija, a možda i neće. Stalno pred sobom imam dilemu koja me prati sve vreme – šta je manja, odnosno veća šteta, da li je to da ne usvojimo zakon ili da ga usvojimo ovakvog kakav je, ali bez amandmana? Izgleda da nisam dovoljno pametan da mogu to da izvagam, trebaće mi još nekoliko puta da prespavam. Sve mirnije spavam, izgleda da sam na pravom putu da rešim tu moju ličnu dilemu. Čim je budem rešio, podeliću je sa vama. Pretpostavljam da, ako ima samo malo razuma, ne dobre volje, onda svi amandmani koji se odnose na uvođenje instituta supstitucije moralo bi da budu prihvaćeni. Hvala.