A šta je vaša ideja? Da provocirate poslanike, pa da kao dođe do nekog incidenta?

Ja izražavam ozbiljnu sumnju u tu vašu nameru. Mislim da je vaša namera da kršite zakon, da se ponašate protivzakonito i želim da se Zakonodavni odbor izjasni o tome kako ćemo da izađemo iz te situacije. Mi ćemo se javljati dok imamo Poslovnik u rukama i dok nas obezbeđenje ne izbaci.
Kako mislite da prekinete ovo? Cela opozicija misli da ministar nema pravo da sedi tu, a vi mislite da ima. Zašto je vaša reč važnija od naše? Mi vam kažemo da nema pravo da sedi tu. Nema pravo. Dovoljna je sramota što na njegovom mestu ne sedi premijer. To je već dovoljna sramota za ovaj dom, da bismo mi dopustili još dublje poniranje ove institucije u blato.

A vi mene možete?

Što si nervozan…? (Žagor u klupama.)

Moram vas da pitam – kada neko nekoga nazove uličarom, to iz vaše perspektive nije uvreda?
Nemojte sada da se pravdate tim tihim glasom. Rekli ste da ja koristim izraze sa ulice. Ja sam ponavljao ono što ste vi nama dobacivali u prvom delu sednice.
Pitam vas, predsedavajuća – je l' to nije uvreda? Mogu li da nastavim da koristim tu reč? Pitam da bih znao. Je l' možemo svi ili samo ovi vrhovni intelektualci iz Vlade?

Član 107. Da li je ''uličar'' uvreda? Zašto vam treba toliko da smislite da li je to uvreda ili nije? Da li se nalazi na onom vašem spisku reči koje ne smeju da se upotrebljavaju ili naša poslanička grupa može da nastavi u redovnom obraćanju da to koristi?

Kako ste ga upozorili? Privatno? Onom internom prepiskom, kao on sa Mirkom Cvetkovićem?

Uličar? Hvala vam. Mislite da ćemo zaboraviti to?

Ona je neznalica, ja sam uličar.

U afektu…?

Član 107, povreda dostojanstva. Ministar nas je opet vređao i opet je obmanuo javnost.
Znači, nisam ja imao problem sa tim... (Isključen mikrofon.)

Pa, ja sam se javio.

Javio sam se po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu članova 27, 108. i 107 – predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, predsedava i vrši druge poslove, i narušavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Mi kao jako veliko kršenje dostojanstva Narodne skupštine smatramo to što premijer nije došao da obrazloži ovaj predlog zakona. Za nas je skoro politički neprihvatljivo da se sada ponašamo kao da se usled redovnog rada došlo do zaključka da je potrebno promeniti Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi, kao da se nije desio veliki politički skandal i velika politička destabilizacija pre tri nedelje. Najmanje što je mogao da uradi premijer jeste da dođe i uveri poslanike zašto je ovaj zakon o ministarstvima bolji nego prethodni, pošto to nikome od nas, a o čemu će biti reči u raspravi, nije jasno.

Mislimo da nije moguće da nastavimo rad ukoliko se sednica ne prekine i dovede premijer da zastupa Predlog zakona, pošto je on iovako rekao da su to manje-više njegove odluke.

Mi ne priznajemo, iako uz dužno poštovanje Milana Markovića, on je jedan od retkih ministara koji je vršio jednu istu ministarsku funkciju u ovoj vladi, a ostali su… Mogao je da dođe ko god, oni se iovako samo razmenjuju kao partijski kusur. Zbog toga smo očekivali da dođe premijer i obrazloži ovaj predlog zakona.

Ovo je stvarno narušavanje dostojanstva Narodne skupštine u velikoj meri.

Hvala. Na početku moram odmah da izrazim jedan vrednosni stav. Ne očekujem od ministra da mi odgovara, ali toliko postaje očigledna ta situacija u kojoj mi živimo u drugačijoj zemlji od one u kojoj vi živite. Svaki dan je taj jaz između ljudi koji čine vlast i koji ne čine sve veći. Pažljivo sam slušao sve što je manje-više svako govorio (nešto ovde, nešto gore) i prosto ta toliko jasna pojava tog nekonzistentnog stava koji se iznosi iz raznih stranaka vladajuće koalicije ne treba da prođe nezapaženo.
Hajde da krenemo redom. Argumenti ili tema rekonstrukcije i taj ciklus o kome razgovaramo o tome politički, faktički je danas završen. Kada smo dobili ovaj predlog zakona, potpuno je jasno da i onaj ko je bio naivan, ubrojaću i sebe tu, ko je mislio da je ovo neka šansa za Srbiju, koja će nam pomoći, da je politička kriza situacija u kojoj ćemo moći da iskoristimo to, da sagledamo koje su nam slabosti, te slabosti ispravimo i ispunimo nekakav plan do juna, septembra, oktobra ove godine, dobijemo status kandidata i krenemo dalje, kroz nove izbore, lično sam pomislio da je to moguće. Pomislio sam u onom trenutku kada je premijer Cvetković imao to bekstvo od svoje ličnosti i postao neukroćena goropad, za jedno prepodne smenio potpredsednika Vlade bez ikakvog znanja i najavio ozbiljne reforme u funkcionisanju same vlade.
Danas, ne znam koliko je vremena prošlo od tog trenutka, deset ili petnaest dana, potpuno je jasno da vladajuća većina nema političku snagu da uradi ono što je potrebno. Taj nedostatak snage vidi se u svakoj izjavi koju date, u svakom predlogu zakona, u načinu na koji se ova sednica vodi, gde našeg premijera, čoveka koji je rešio da povrati svoj autoritet nakon tri godine, nema danas ovde sa nama – on verovatno ima preča posla i voleo bih da znam koja su to preča posla od rekonstrukcije Vlade koju navodno vodi – i bez ikakve jasne želje da se podvuče crta koju je bilo neophodno povući.
Vi ste rekli, gospodine Markoviću, da je sticanje statusa kandidata za članstvo u EU glavni cilj ove vlade. Da li to znači da je ova rekonstrukcija izvršena tako da se taj cilj što je moguće pre ostvari? Na osnovu čega mi to vidimo? Ako je to tačno, zašto je ministar spoljnih poslova i dalje Vuk Jeremić? To ministarstvo nije ništa doprinelo da ova zemlja postane kandidat za članstvo. On je čak vrlo aktivno radio na tome da mi ovaj status koji sada imamo izgubimo. Znači, to nije cilj.
Da li je cilj bilo koji? Neko se žali da nema više Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Pa, to je jedina prednost ove rekonstrukcije. Bolje da ga nema nego da Čiplić bude ministar, manja je šteta. Od 2000. godine do danas niko nije zagadio oblast ljudskih prava više nego što je to uradio bivši sudija Ustavnog suda, član Upravnog odbora NIS-a, a zatim i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić. U Sandžaku se ponavljaju izbori, gde više od 70% građana te izbore bojkotuje, i mi svi sa zebnjom čekamo taj 17. ili 18. april da vidimo da li će biti incidenata, a ministar je, kao čovek bez ikakvog osećaja za pitanje kojim se bavi, gazio jako tvrdo, ignorisao krivične prijave, policijske istrage, sve. Je l' to razlog zbog kojeg je smenjen? Šta je razlog?
Da li je razlog jeftinija država, funkcionalnija Vlada? Pa, šta će vam onda Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? To ministarstvo čak nije sposobno ni toliko, u vašim očima, da učestvuje u pregovorima sa Prištinom. Te pregovore vodi neko drugi, ko sedi na drugom mestu. Koja je svrha tog ministarstva ako taj osnovni posao zbog koga postoji ne može da vrši? Šta će nam Ministarstvo vera i dijaspore? To je skandalozno ministarstvo. I na kraju, vrhunac svih vrhunaca, ministar bez portfelja. To je valjda u funkciji potpunog pojeftinjenja Vlade.
Svega toga nije uopšte bilo. Tih razgovora nije bilo da Vlada bude funkcionalnija, da ostvari evropski put. Ta zemlja u kojoj živite je lepa, uspešna, nema nikakvih problema. Ljudska prava su na super nivou, nema veze što tamo u Sandžaku zamalo rat nije počeo. Ekonomija je super. Pa, to je sve zbog Slobodana Miloševića, još iz 1995. godine. (Izvinjavam se, predsednice.) Znači, kao simbol nečega što je davno bilo, ali ništa se nije desilo.
Izvinite, kada ste seli na vlast, ova zemlja je imala 250.000 ljudi više koji su radili. Nije kriza bila samo u Srbiji, bila je u Hrvatskoj, u Bosni, u Engleskoj. Da li ste gledali televiziju? Bio je sajam automobila u Ženevi u nedelju. Da li ste videli da je automobilska industrija stala na noge? Svi proizvođači imaju nove modele, nema krize.
Koliko vam je trebalo da shvatite da krize ima, sada će vam pet puta više vremena trebati da shvatite da je više nema. I nigde trunke odgovornosti, samo jedna politička pijaca u kojoj su oni koji su pokazali da su spremni da urade najviše, najviše i dobili. Oni koji su u tom međusobnom ratu insistirali na tome, oni su pobedili. Pobedili su zato što rekonstrukcija nije rađena, smanjenje broja ministara nije rađeno prema funkcionalnosti nego prema tome da svaka stranka zadrži resor koji je imala. To je vrlo jasno rečeno na televiziji, pošto premijer nikada nije skupio hrabrost da dođe u ovu salu i da nam to kaže.
Mi koji se bavimo politikom i želimo da utičemo na to da poboljšamo taj život da bismo, gospodine ministre, podelili odgovornost sa vama, nama to nije onemogućeno, osim ako ne želimo da se javljamo u "Utisak nedelje" kao gledaoci. Premijer ovu salu izbegava zato što zna da je ovo jedino mesto na kome će čuti neku činjenicu koja će ga uljuljkati u njegovoj slici Srbije kao prosperitetne zemlje, lidera na Balkanu, oaze mira i stabilnosti i ne znam čega sve.
I šta mi imamo danas? Imamo Vladu u kojoj premijer suštinski ukida, o tome će govoriti Vesna malo kasnije, mesto premijera dajući mu resor Ministarstva finansija, time on ni formalno neće imati više funkciju za koju niko više, čak ni on, ne veruje da je ima, i imamo rekonstrukciju, koja je bila jedini mogući izlaz iz rupe u kojoj se nalazite a da se ne obrukate danas, nego da se obrukate za mesec, dva, tri ili pet.
I problem nije rešen time što je svim ministrima zakonom zabranjeno da govore ono sa čime se ne slažu zato što vi niste otklonili uzrok tog problema, a to je da nema vizije, nema jedinstva i nema plana. Vi ste rekli da je to bilo u Poslovniku, a sada je u zakonu. Šta je sledeća faza – Ustav, streljanje ako ministar ima drugačiji stav? To se neće rešiti time što zabranjujete nekom da o tome govori. Ono na šta je trebalo da obratite pažnju je uzrok, a za to niste imali političke snage.
Ko je verovao, a i sebe ubrajam u te, da je kriza za pametnog šansa, a za one druge prepreka, danas je u ovoj zemlji ispao glup. I samo naš ministar ne zna ko su rešenja za Vladu. Sve nova lica naše političke scene – Dušan Petrović, Verica Kalanović, Peđa Marković, Zoran Stanković. Svi se vrte kao u ringišpilu, menjaju resore – jednom poljoprivreda, jednom infrastruktura, jednom rudarstvo, jednom odbrana, jednom zdravlje, jednom ovo. Dokle? Samo da ne pustite nekoga ko je kvalitetniji i ko će taj posao bolje raditi i time dokazati koliko ste vi bili nesposobni.
Danas je stavljena tačka na ovaj politički cirkus koji se zvao rekonstrukcija, nova energija, novi ljudi. Od ovog trenutka Srbija zna da se ove godine ništa lepo više neće desiti sve do izbora, a vama je ostalo da vežbate svoju političku izdržljivost i da te izbore odložite što je moguće više. Hvala.