Je l' vi mislite da ćemo mi da odustanemo sada? Da ćemo da kažemo - e, pa, dobro, pošto ne znamo, onda idemo, a neka Administrativni odbor ima deset članova?

Član 107.

Član 107.

Član 107. Vaše ponašanje je uvredljivo i narušava dostojanstvo Skupštine, zato što u odgovoru zanemarujete suštinu, a mi mislimo da je jako važno da svaki poslanik koji sedi ovde shvati u čemu je suština.
Ovo naše pitanje je mnogo dublje od pitanja grube proporcije o kojoj govorimo, mada je i ono dovoljno važno. Pitanje je oko toga kako će se oduzimati i deliti mandati u ovoj skupštini. Vladajuća većina, od kada je konstituisana, krši Ustav. Kad je reč o poslanicima iz vladajuće većine, njima se oduzimaju mandati, a kad je reč o poslanicima iz opozicije koji prelaze i svojim kasnijim ponašanjem podržavaju vladajuću većinu, ti mandati se ne oduzimaju.
Kada je prvi put u Administrativnom odboru došlo do toga, do jasne ideje da se mora uspostaviti jedno pravilo, koje će važiti za sve, kakvo god ono bilo, ili ih oduzimate ili ih ne oduzimate, vi sad, grubo kršeći Ustav i Zakon o Narodnoj skupštini na jedan, moram reći kaubojski način, zanemarujući čak i ovo na šta vas mi upozoravamo, menjate proporciju u Administrativnom odboru da bi taj odbor mogao da nastavi da se igra s mandatima.
To naše upozorenje je dovoljno važno da je u najmanju ruku predstavnik predlagača morao da dođe i objasni svoj postupak, a ne da nam vi oduzimate reč zato što ne znamo da li je član 107. ili 104. Mi upozoravamo na mnogo veće kršenje i zakona i Ustava, i to ne sme proći bez odgovora, kako se u ovoj skupštini naviklo.
Dakle, direktno se krši zakon. Ovim se omogućava vladajućoj koaliciji da manipuliše mandatima na način kako nije manipulisao ni SPS u '90-im godinama.
Mi tražimo da se uspostave jasna pravila. Ako vi meni kažete da ja moram da znam koji je broj člana, vi ste dužni, kao predsedavajući, da kažete onima koji prave predlog da i oni moraju da poštuju član zakona koji kaže – proporcionalno sastavu Skupštine, Administrativni odbor će imati sastav...

Član 107: ''Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine…''
Siguran sam da se ovaj član, pored toga što se odnosi na to da niko u ovoj sali ne sme da psuje ili vređa druge poslanike, isto tako odnosi na vređanje inteligencije.
Ako šef poslaničke grupe opozicione stranke zatraži objašnjenje od predlagača za potez za koji svi, bar iz opozicije, jako dobro znaju čemu služi, a vi uporno taj predlog ignorišete, zamarajući sve ovde trivijalnostima…

Nemate pravo da me prekidate. Izvinite, to piše u vašem poslovniku.

Ne, niste u obavezi. I ko ceni to, izvinite?

Član 107. Znate šta, ja nemam nameru da ulazim s vama u polemiku, ali verujte da vi nemate pravo da cenite da li je povređeno dostojanstvo Skupštine ili ne. Verujte da nemate, ni manje ni više nego bilo ko od nas ovde.

Pozivam se na član 106. stav 2, a to je da za vreme govora narodnih poslanika niko nema pravo da ih ometa ili im bilo kojim postupkom ugrožava slobodu govora.
Pred sobom imam transkripte, koje niste stigli da obezbedite u proteklih sat i po, ali sam ja uspeo za 10 minuta preko svoje poslaničke grupe, u kojima je jasno da sam se pozvao na član 107, i zahtevam izvinjenje, kao što ste vi tražili moje. To je prva stvar.
Druga stvar, koja je mnogo važnija, jeste to što, ne slušajući nas (ne vi, pričam o vladajućoj većini) i nastavkom ponašanja koji se u narodu zove bahatost, a koji je ovde tako primetan, a to je da i ne slušajući šta govorite, slepo idete ka ostvarenju nekakvog cilja, za koji mi kao opozicija samo želimo da vam kažemo da nije dobar, a vi nas i u tome sprečavate. Vi nas onemogućavate da kažemo jednu suštinsku poruku danas ovde, a ona je vrlo jednostavna – većina se dobija na izborima, a ne u Administrativnom odboru. Svako ko je čuva Administrativnim odborom, prolazi kao neko ko krši izbornu volju. To vam mi govorimo.
Suština je vrlo jednostavna. Ovo ne može nikakvom matematikom biti demokratski potez. Ovo je potez protiv demokratije, protiv Evrope i potez protiv izborne volje građana. Da li će Šormaz biti ili ne, nije ni važno, mi vam govorimo od 2005. godine – uvedite jedno pravilo o poslaničkom mandatu. Jedno. Mi mislimo da je najbolje da je poslanik vlasnik svog mandata, zato i nemamo ostavke, ali vi uvedite jedno, koje će važiti za sve, a ne za svakog drugačije. Samo je to suština.
Meni je važno da vi, predsedavajuća, priznate vašu grešku samo zato što je to za nas dokaz da vas i ne zanima šta mi govorimo.

Član 107. Ja ne zahtevam vaše lično izvinjenje. Iako sam po godinama mlad, što mi je drago, nisam malo dete. Nisam lično uvređen pa da zahtevam vaše lično izvinjenje, nije u tome stvar. Tražim izvinjenje upravo zbog člana 106, zadnje rečenice u tom stavu. Vi ste svojim postupkom ometali moje pravo da slobodno govorim u Skupštini. Ja zahtevam političko izvinjenje.
A zašto ste to radili? Zato što želite da nas sprečite da vas upozorimo na to da će ovo što radite, a to je protivzakonito i protivustavno, povećavanje broja članova Administrativnog odbora ima za cilj da se manipuliše mandatima najmanje kao do sada, a verovatno i više. I to je pitanje veće od toga ko je poimence tu i ko je predložen.
Ne može vlast dobiti još dva mandata u Administrativnom odboru, zato što je i do sada tu većinu zloupotrebljavala. Ovo će samo pogoršati stvari. Kriviće izbornu volju građana. Nije Dragan Šormaz bio nezavisni opozicionar kada se kandidovao na izborima. A ako je on bio nezavisni opozicionar i ima pravo na svoj mandat, onda ima pravo i gospodin koga ste vi isterali 2008. godine. Među njima nema razlike.
Mi vam kažemo – jedno pravilo za sve. Mi vam kažemo koje mislimo da treba da bude, ali ne može za jednog biti jedno, za drugog drugo. A onemogućavanje nama da kažemo da je ovo što vi radite protiv toga je kršenje Ustava i kršenje moje slobode govora. Nisam ja lično uvređen, gospođo Čomić, i žao mi je što ste takav utisak stekli.

Hvala. Ja sam se javio pre nego što je počela sednica s članovima Vlade, želeći da upozorim vladajuću većinu da RTS planira da prenosi odbojkašku utakmicu i želeći da vas pitam šta se u vezi s tim dešava, ali i želeći da upozorim da je i ta sednica, iako je prva po ovom poslovniku, učinjena uz čitav niz poslovničkih prekršaja.

Na primer, po članu 205. Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine. Pa je moje pitanje bilo usmereno na to da li je možda DS izašao iz Vlade, osim premijera Cvetkovića, ali naša poslanička grupa nije dobila nijedan dopis o tome ko od ministara neće biti tu. Mi smo videli samo da Vladu čine predstavnici SPS i G17 plus.

E sada, međutim, kao što uvek u Srbiji i bude, s obzirom da mi niste tada dali reč, ali ja bih želeo da čujem odgovore na ta pitanja, naravno, desio se veći skandal, kome smo svi prisustvovali, pa bih voleo da pitam kako je moguće da jedan čovek u Srbiji, koji je izabran prvi put na mesto na kome se i dan-danas nalazi, protivzakonito, pričam o Aleksandru Tijaniću, svojom samovoljom prekine prenos sednice na kojoj se nalaze predstavnici Vlade, premijer i cela Skupština, da bi na jednom kanalu te televizije bila odbojkaška utakmica, a na drugom kanalu repriza reprize serije od prošle godine "Selo gori, a baba se češlja". Kada mi upozorimo na to, on kaže da neko iz ove sale njemu duguje tri i po miliona evra.

Ja vas molim stvarno da nas, kao narodne poslanike, upoznate s tim kakva je struktura tog duga, pošto ona meni nije jasna. Kao i gospodin Mićunović, i ja sam član Programskog saveta RTS, ali ne razumem. Skupština treba da plaća Javnom servisu da bi sednica bila prenošena? Znate šta, to ispada kao da mi isterujemo nekakav svoj hir želeći da ljudi gledaju ovo. Kao da je snimak iz ove sale nešto najlepše što na svetu može da se desi, pa svako od nas ima nekakvu korist.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Znam da je dva minuta, ali je mnogo pitanja, pa možete da mi tolerišete 30 sekundi. Mislim da je jako važno…

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo poslanici, ako nije najvažnija, ovo je sigurno jedan od najvažnijih tema kojom ova skupština može da se bavi. Pored toga što je to najvažnija tema i puno je kontroverzi koje prate sprovođenje ovog zakona, mi smo prinuđeni ili da kažem da je to jedan u nizu zakona koji samo posle nekoliko meseci primene ova skupština menja.
Nadam se da je ovaj zakon usaglašen, s obzirom da je bio kao predlog tačke dnevnog reda na prošloj sednici, ako se ne varam, nadam se da je sada usaglašen sa mišljenjem Agencije za borbu protiv korupcije i to je dovoljno reći o ovom zakonu.
Ono što je suština i što treba reći, to je da ovaj zakon neće omogućiti da se u Srbiji iskoreni korupcija. On može da bude kao nekakva tačka ili nekakav kraj te borbe protiv korupcije u jednom civilizovanom društvu i kao takav imao bi mnogo širi smisao nego što ga ima u Srbiji danas.
Srbija je zemlja u kojoj postoji između 600 i 700 javnih preduzeća. To su preduzeća koja su formalno u vlasništvu državi, suštinski u vlasništvu političkih stranaka koje se nalaze na raznim nivoima vlasti. Tih 600 ili 700 javnih preduzeća ima 600 ili 700 direktora, 600 ili 700 zamenika direktora, 600 ili 700 puta tri ili četiri direktora sektora, puta 10 najmanje, nekada i više, članova upravnih odbora, koji se menjaju kako se promeni ili kako se završi nekakav izborni ciklus.
To sve zajedno daje jednu armiju od nekoliko hiljada ljudi. To nije stanje za koje je odgovorna ova vlada. To je stanje zatečeno 2000. godine. Sećam se da je dolaskom DOS-a na vlast bilo potrebno naći 11 hiljada ljudi koji bi preuzeli razne funkcije u zemlji, uključujući i javna preduzeća. To je suština. Postojanje tih preduzeća je suština i osnov svake korupcije u ovoj zemlji. Korupcija minimalno se nalazi u ovoj skupštini, jednim većim delom u Vladi, ali to je ipak suviše mali broj ljudi.
Suština korupcije u ovoj zemlji su hiljade ili desetine hiljada javnih nabavki koje se u ovih 700 ili 600 javnih preduzeća održavaju u manje više svakom danu u godinu dana. Ne postoji Agencija za borbu protiv korupcije, ne postoji Državna revizorska institucija koja može taj problem da reši kontrolom tog kvaziposlovanja.
Te ljude u velikoj većini slučajeva ništa, osim članstva u političkoj partiji, ne kandiduje da budu na bilo kom od tih mesta, ni jedna jedina stvar. Oni da su mogli, oni bi sami imali svoja preduzeća ili firme, kompanije u kojima bi obavljali te funkcije.
Pošto to nisu uspeli da urade, kako da kažem, zahvaljujući svojoj sposobnosti, oni su se članstvom u političkoj partiji našli na nekom položaju koji im danas to omogućava da odlučuju o milionima dinara građana ove zemlje. Zato kažemo, i sigurni smo u to, da je jedino nastavak procesa privatizacije i izlazak države iz svih mogućih javnih preduzeća, koliko je to standard u bilo kojoj drugoj civilizovanoj državi, jedini zdrav osnov za borbu protiv korupcije.
Znači, razvlašćivanje države je osnovna stvar u borbi protiv korupcije. Ako ovome dodamo još broj ministarstava, broj državnih sekretara, broj ljudi koji dolaze kada se promeni vlast na republičkom nivou, na lokalnim nivoima, u organe vlasti, prosto dolazimo do toga da ova agencija stvarno ima više nego simboličnu ulogu.
U političkom smislu, ona suštinski na izvestan način i ometa borbu protiv korupcije, skrećući pažnju sa suštinskih problema ovog društva na par pojedinaca koji imaju duple funkcije i koji, želeći to ili ne i podržavajući javno ovaj zakon glasanjem, kao što smo čuli gospodina u fudbalskom dresu malopre, ali im ne pada na pamet svojim ponašanjem da taj zakon i poštuju.
To je u ovoj zemlji dovoljno, reći javno da ste za nešto, da podržavate nešto, a onda izaći iz ove sale, baš vas briga, doći u polo majici kratkih rukava, izvređati sve nas, održati nam lekciju ovde i na kraju reći da podržavate zakon, ali da vam ne pada napamet da postupate po njemu, pošto se vi ne osećate da ste državni funkcioner.
Sada, kako da kažem, pored ovog razvlašćivanja države, za koje stvarno verujemo da je suštinski osnov i tranzicije i eliminisanja korupcije u pravom ili suštinskom smislu, mi mislimo da je postojanje jasnih pravila koja se poštuju - drugi osnov za eliminisanje korupcije.
Ako pogledamo sve što je ova vlada uradila u poslednjih, ne moramo da idemo daleko, nekoliko nedelja, videćemo šta je sve učinjeno da se nikakva pravila u ovoj zemlji ne postave. Rekli smo nekoliko puta da pravila imaju smisla samo ukoliko traju. Ukoliko traju, i svi ih znamo unapred i postupamo prema njima, ona postaju pravila, inače su stvar arbitrarnosti.
Stvar arbitrarnosti, jer se na kraju svede na to, na pravo onoga ili na jači značaj onoga ko ima silu, u našem skupštinskom smislu to je skupštinska većina, vladajuća većina.
Evo vam primera za nepostojanje pravila. To je pitanje mandata. Da li mandati pripadaju poslaniku? Ne pripadaju. Jedan zakon kaže jedno, drugi drugo, Poslovnik kaže jedno, Zakon o Narodnoj skupštini. Mi smo podneli amandman, nije prihvaćen. Prihvaćen je u izmenjenom obliku.
Da li je gospodin Šormaz poslanik ili nije? Tri nedelje to ne zna Skupština. To je nepostojanje jasnih pravila. O tome se govori. To je vrsta korupcije koja je vrlo politička i ona nije za novac. Ona obezbeđuje sigurnost vladajućoj većine, time što vladajuća većina odlučuje o svakom pojedinačnom slučaju mandata poslanika u ovoj skupštini.
Ona direktno obezbeđuje svoj opstanak na vlasti. Ako pogledamo šta je definicija korupcije iz ovog zakona, to je očigledan primer političke korupcije. Dakle, nepostojanje tih pravila je dosta raširen metod, naročito u funkcionisanju ove Vlade.
Podsetiću vas da je ova Vlada, na primer, donela Zakon o planiranju izgradnje. Šta god mi mislili, Vlada je tu tražila da oni koji su već nešto kupili pod određenim uslovima sada plate još nešto, pošto Vlada misli da je tako u redu. Da li se to zove izbegavanje pravila? Ova Skupština je donela prošle nedelje zakon kojim se ukida tender, kao vrsta poslovanja države. O tome ću govoriti još malo kasnije.
Jasna pravila ne postoje, nažalost, ni u ovom zakonu. Pogledajte član 82. Ovaj predlog zakona kaže da ukoliko neko nije podneo, što je po prethodnom predlogu bilo potpuno nemoguće, svoju prijavu da obavlja još neku funkciju do 1. januara, pa do 1. aprila, sada se rok širi na 1. septembar, a onda se daje pravo Agenciji da tumači da li je taj neko u sukobu interesa.
Postavljam vam pitanje – da li Dušan Bajatović u sukobu interesa? Da li je direktor kompanije "Srbijagas" u sukobu interesa? Direktor kompanije, narodni poslanik? Ako pročitate jedanput ovaj zakon, biće vam jasno da jeste. Nas zanima da li je on poslanik ili direktor te kompanije.
Ta kompanija kupuje ostala preduzeća konvertujući svoj dug po Srbiji. Da li to čini u ime političke partije kojoj pripada? Gospodin Bajatović nije radio 40 godina, nemam ništa lično, ali je dobar primer, u "Srbijagasu", pa je najveći srpski stručnjak za gas.
On je potpredsednik jedne od stranaka vladajuće koalicije, koja je kada je došla na vlast on je preuzeo mesto tog direktora. Možemo da pričamo i dalje.
U upravnom odboru NIS-a sede razni ljudi koji nemaju nikakve veze, osim što su kupovali gorivo na pumpi, kao i svi građani Srbije, verovatno. Šta njih kvalifikuje za to?
To su pitanja, gospodo, koja imaju veze sa korupcijom. Da li je nečiji brat ili sestra direktor neke privatne firme ili nekog dućana, to manje ili više utiče, ali to je pitanje koje će doći naknadno.
Ono što nas zanima je – šta daje političkim partijama pravo da predlažu članove upravnih odbora i direktore preduzeća? Čime je to pravo ograničeno i zašto ova vlast sadašnja ne nastavlja proces privatizacije na način na koji je to rađeno 2000. godine, čime bi se država razvlastila tog prava i dala to pravo nekome ko je privatan vlasnik i valjda bi najbolje znao šta će sa tim?
Verujte da 99% takve vrste funkcionera ne razmišlja o dobrobiti tih preduzeća, zato što to nije prirodno. To nije njihovo, oni su tu na određeno vreme. Oni razmišljaju ili kako da ostvare neki rezultat za to preduzeće kratkoročno, ne vodeći nikakvog računa o dugoročnom interesu, da bi dobili političku promociju za sebe lično ili razmišljaju kako da oštete to preduzeće, da se obogate.
Da li policija ima snage da uhapsi sve njih? Nikada nijedna zemlja na svetu nije tako rešila problem korupcije. Nikada nijedna. Da li ćemo mi biti prva? Dozvolite mi da sumnjam u to.
Imate susednu zemlju koja je imala možda i najveći problem korupcije od svih evropskih zemalja, to je Rumunija. Iz Odbora za evropske integracije susreli smo se sa njima hiljadu puta. Pitali smo ih hiljadu puta. Vrlo je jasno šta je kod njih bio odgovor na korupciju.
Potpuna depolitizacija biznisa ili ekonomije, znači, jaka, brza privatizacija i sa druge strane, izlazak države iz svega iz čega može da izađe i kao treće, jasna pravila. Nikakvo odlučivanje. Dok su pravila jasna, svima je jednostavno da se ponašaju.
Nažalost, mi smo ovo isto govorili i kada se raspravljao i o prethodnom zakonu. Puno je buke dignuto i taj se zakon pretvorio, manje ili više kada gledamo medije, ne u borbu protiv korupcije, nego u lov na veštice.
Sada ako neke medije kontroliše jedna stranka, ona juri ove iz druge stranke. Ako kontroliše vladajuća koalicija, ona juri ove druge. Da li će to u nekoj borbi rešiti problem? Neće. Oni će se dogovoriti, kao što se dogovore svaki put i taj problem će ostati svima nama.
Što se tiče duplih funkcija kao jako važnog pitanja, mogu da razumem argument da su se pravila promenila i da ih je zato trebalo odložiti. Vi ste članovi vladajuće koalicije i imate trećinu poslanika ovde, vi ne možete, ne smete glasati za ovaj zakon i kršiti ga u isto vreme. To nije moguće politički. Možda mislite da je moguće zato što to trenutno prolazi, ali to nije moguće. Nije moguće.
S druge strane, mogli ste da iskoristite još jedan argument, a to je da postoje ministri u Vladi koji po funkciji imaju dve funkcije. Premijer je predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, ako se ne varam, ministar ekonomije je predsednik Upravnog odbora isto takođe nekog fonda, ministar ekonomije ili potpredsednik Vlade. Ministar Đelić, ili potpredsednik Vlade Đelić je opet deo nečeg drugog.
To jesu slučajevi koji su možda posebni, ali za to nema nikakve realne utemeljenosti. Fond za razvoj bi radio bolje da premijer nije na njegovom mestu. Drugo je vreme bilo kada je Zoran Đinđić bio predsednik tog fonda. To je drugo vreme bilo i tada je to bilo trenutno rešenje, koje je trebalo da služi par meseci dok se ne da autoritet tom fondu. Zašto je danas premijer Mirko Cvetković je direktor tog fonda?
Što se tiče premijera, pa mi smo ovde govorili o njegovom sinu i o zakonu koji je ova Skupština menjala, a u koji je direktno bio umešan njegov sin. Mi nismo rekli da je to tačno. Mi smo rekli ono što smo čuli. Nikada nismo dobili odgovor na to pitanje. Nikada. Umesto toga puni su mediji informacija o ceni kafe u skupštinskom restoranu. Da li će to rešiti problem korupcije? Naravno da neće.
Duple funkcije i način na koji se one rešavaju nas duboko dovode ili nas ubeđuju u mišljenju da promena ovog zakona jedini cilj imaju to kako da obezbede većinu vladajuće koalicije u Pokrajinskoj skupštini u Vojvodini i kako da obezbede da se dva gradonačelnika, koja se istovremeno i poslanici u ovoj Skupštini, ne naljute i kako da se sada ceo taj problem reši sa što manje posledica u vladajućoj koaliciji.
To ne piše ovde, ali su to priče koje mi čujemo. Jedan od tih ljudi je podneo amandman, onda ga je povukao i optužio drugu stranku vladajuće koalicije da mu je ona podmetnula amandman. Stvarno nikada nisam čuo da neko nekom podmetne amandman, ali ako je to tačno, zašto ne kažete o tome. Šormaz je podneo, takođe, takav amandman. Ovaj čovek neutvrđenog statusa već danima. Zakaže se Administrativni odbor, ode Tomislav Nikolić u Hilandar, odloži se Administrativni odbor do daljnjeg.
To su stvari koje sistemski grade korupciju. Policija neka rešava one ljude sa onim citostaticima i ostale sramotne stvari. Policija i pravosuđe, da se ne uvrede, ali to su pojedinačni slučajevi i oni su više krivična dela nego što su predmet korupcije. To su ozbiljna krivična dela.
Korupcija postoji ako mi ne znamo kako se bira direktor doma zdravlja, zašto se bira takav direktor doma zdravlja, direktor bolnice, upravni odbor bolnice, nadzorni odbor. Ko o tome odlučuje? Mi smo preduzeli jedan deo odgovornosti u Beogradu i nijedan funkcioner naše stranke se ne nalazi ni na jednoj funkciji, niti u Gradskoj skupštini, niti u bilo kom javnom preduzeću. Nijedan.
Da li je to imalo neki efekat? Jako mali. Naš politički dogovor i način razgovora sa ostalim partnerima je bio da svi tako postupe. Dok je zavisilo od njihove volje, a ne od moći tih, ne znam kako to da nazovem, grupa koje stoji iza stranaka, to je funkcionisalo, a onda je u jednom trenutku prestalo da bude bitno. Prestalo da bude bitno zbog tog ogromnog broja.
Mi u Beogradu postavljamo direktore pozorišta, upravne odbore pozorišta. Beograd ima u vlasništvu 117 apoteka. Siguran sam da je to jedini grad na svetu koji ima u svom vlasništvu 117 apoteka i šta god uradite tu korupcija će tu postojati. Korupcija će postojati, to je bio predmet, čak i rasprava kada se govorilo o gradskoj vlasti, ali rešenje osim privatizacije toga ne postoji. Kako ćemo mi da rešimo? Ko će da se bavi tim? Ko se od nas uopšte razume u to, u lekove?
Mi smo se kandidovali na izborima da bi sproveli neku političku ideju. Ako ta politička ideja, između ostalog, u sebi nosi borbu protiv korupcije, mi vam sada kažemo da je laž i demagogija da će taj problem rešiti policija i pravosuđe, i vi to dobro znate. To je politički problem i on se rešava procesom tranzicije i završetkom tog procesa.
Kada govorimo o Evropi, nije Evropi ovo uslov zbog Evrope samo. Ovaj zakon bi trebalo da je nama uslov jer se tu radi o trošenju novca ljudi koji za nas glasaju. To su interesi naši. Da vidimo zašto Železnice Srbije žive na subvencijama, ne znam koliko godina unazad, desetina godina, a nikada sporije nisu radile. Zašto "Telekom" kupuje drugi "Telekom" u Republici Srpskoj za 600 i nešto miliona evra, a videćemo za koliko će se prodati sada.
Zato što te odluke donose političari, a oni nemaju interes firme i ljudi koji rade u tim firmama kao prvi. Oni imaju ili političku svoju promociju ili imaju neki interes koji je kažnjiv po zakonu.
Znači, mi naravno podržavamo sve, ukoliko je ovaj tekst usaglašen sa Agencijom za borbu protiv korupcije nemamo, prosto, ako je to zajednički stav nekog nezavisnog tela i Vlade Srbije ili ove većine, to je s naše strane u redu.
Kažemo vam – laž je i demagogija da se u ovoj zemlji vode kampanje lova na veštice protiv pojedinaca, dok u isto vreme zato što su ti neki pojedinci sad u vladajućoj većini nema nikakvih sankcija, nikakvih odluka, delovanje zakona se samo odlaže. Odlaže se, naveo sam nekoliko primera. Rešite, dajte jasne političke odluke. Da li gradonačelnik može da bude poslanik? Tu ima razloga i za i protiv. To svako od nas zna.
U prvom sazivu od 2000. godine 40 gradonačelnika sedeli su u Skupštini kao poslanici. To znači da je ta Skupština bila loša? Ne. Znači, rešite to pitanje kako znate, ali nemojte menjati zakon svakih par meseci zato što želite da obezbedite samo većinu ili bar ne dozvolite da se pitanje korupcije svede na to koliko će ljudi policija uhapsiti, pošto nikada neće uhapsiti sve koji se korupcijom bave i od nje žive. Samo sistemske promene i dalje približavanje EU će taj problem rešiti. Ništa drugo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, moram da se vratim, mislim da svakako nismo zadovoljni objašnjenjem koje ste dali. Za nas je ovaj član 45. važan pre svega zato što se u njemu ogleda jedna težnja Vlade koja je toliko vidljiva naročito u proteklih i naročito u poslednjih šest meseci ove godine, u kojoj se Vlada postavlja kao neko ko će moći da da odgovor na sve probleme u kojima se naše društvo nalazi, ali samo dati odgovore na neke konačne probleme dok, po našem mišljenju, u isto vreme stvara se jednu atmosferu koja te probleme samo produbljuje.  
Podsetiću vas, reakcija naša je možda bila malo radikalnija nego što je potrebno, ali to je zato što je prošle nedelje ili pretprošle u ovoj skupštini usvojen zakon po kome se na predlog Ministarstva prostornog planiranja ukida tender u poslovanju države. Mi sada prosto mislim da to što se trenutno dešava kao nekakav kurs Vlade u ekonomiji nije nešto što smo mi spremni da podržimo na bilo koji način, a naša dužnost kao poslanika je da vas na to upozorimo.
Dakle, mi ne mislimo da je moguće da država bolje od onoga ko će uložiti hiljade ili stotine hiljada ili milione evra procenjuje interes toga koji to radi. Mi ne vidimo u tome želju države da ona pomogne potrošačima, već vidimo jedan ograničavajući faktor ili bolje da kažem još jedan ograničavajući faktor za nekoga za koga bar javno slušamo dnevno pozive da se ulože investicije u ovu zemlju.
Ako se zadržimo na primeru koji ste vi dali, mada je to suviše možda banalno, ali da se zadržimo na njemu, da postoji pet prodavnica ''Uradi sam'' u jednom kvartu ili delu grada, prosto hajde da pogledamo član 45, on kaže da ta sporna studija uticaja mora da sadrži ocenu u pogledu interesa potrošača i drugih kupaca za postojanje trgovinskog objekta date površine i namere. Pretpostavljamo da je to neka osnova po kojoj neko planira da potroši milione evra da sagradi takav objekat. Bazična je osnova da postoji interes potrošača za to.
S druge strane, potrebe postojanja različite strukture trgovinskih formata i različitih trgovinskih subjekata na širem i užem tržišnom području. Nažalost, ne mislim da ako nekome zabranite da gradi takav objekat na Novom Beogradu, da će on taj novac uzeti i otići u Valjevo. Mislim da se ne dešavaju tako stvari. Ako nekome zabranimo to da radi na Novom Beogradu, on će taj novac uzeti i otići u Zagreb. Prosto, to je realnost.
Pod tri - potreba unapređenja trgovine i uticaj na druge privredne subjekte male i srednje veličine. Tu se slažem, može se dati apsolutan odgovor od danas pa ubuduće. Da, uticaće i taj će uticaj biti negativan, ali nema ključnog uticaja za zaštitu potrošača. Da li će još jedan takav objekat smanjiti cenu tih proizvoda ili usluga koje će se nuditi? Hoće i to je suština.
Jeste, ima 105 hiljada prodavnica, malih piljara ili kako god hoćete, koje ljude teraju da robu koja je kvarljiva kupuju dnevno, ali da li će neki supermarket pod uslovom da nije od jednog vlasnika, kao što je to bio "Maksi" supermarket, nego da ih ima više, da li će oni smanjiti cenu tih proizvoda i u tim piljarama? Hoće.
Da li će od toga biti bolje svakom građaninu Srbije? Biće. Zašto je potrebno da o takvim stvarima odlučuje Vlada? To nije stvar o kojoj treba da odlučuje bilo ko, osim onoga ko novac ulaže.
Ako već pričamo o ekonomiji, sada se ne sećam, možda i kod gospodina Lovreta se na predmetu uči primer u kome naravno da više objekata u jednom delu, u jednom istom regionu, pomažu prodaju u svakom od tih objekata pojedinačno. To je normalno da se takve stvari grupišu.
Ostojić je rekao o dilerima automobila, ali tako je u raznim. Neko od poslanika je rekao da postoji kvart sa sijalicama u Istambulu, neko je rekao da postoje … naravno da postoje, u Solunu postoje delovi grada koji se samo bave delovima za automobile.
Ko odlučuje o tome? Valjda onaj ko je spreman novac da uloži. Šta će državi ta vrsta odgovornosti? Zašto država uopšte to preuzima na sebe? Pri čemu, govorimo da je to, vrlo se jasno definiše ta studija, ona predstavlja, ukoliko se radi o novom objektu, deo ukupne dokumentacije potrebne za dozvolu. To je još jedan od papira koji će biti potreban nekome ko i ovako razmišlja da li kod nas.
Nemamo navalu, ne stoji hiljade investitora pred vratima ove zemlje, da samo čekaju da kažemo – izvolite, pa da oni uđu i krenu da grade. Nije takva situacija.
Sada, ako kažemo da postoji ta kampanja, to je netačno. To je ta čuvena giljotina propisa, koju je čak i Republika Srpska uspela da uradi, samo u Srbiji to nije uspelo.
Ovo je direktno suprotno tome. Vi ste rekli da je osnovni razlog da se utiče na raznovrsnost ponude. To neće dovesti do tog rezultata. Ako nekome zabranite da uloži novac, da gradi tamo gde on misli da će zaraditi nešto, on neće otići tamo gde mi mislimo da on treba da ide, da bi ljudi iz Valjeva to imali, kao što imaju u Hamburgu, naveli ste Nemačku, jeste, u svakom gradu u Nemačkoj postoji najveća moguća raznovrsnost, ali nije to posledica zakona, nego njihovog standarda.
Kada ljudi u Valjevu budu imali, kada im bude toliko da je opravdano da postoji "Uradi sam", "Metro", "Merkator" i "Delta" ili IDEA ili šta sve, to će postojati. Neće postojati zato što smo mi usvojili zakon sa članom 45. To je vreme iza nas.
Ne slažem se sa teškim rečima. Mislim da, nažalost, u našom dnevnom životu neće biti puno prilika, bar u narednih nekoliko meseci ili godina, da se ovaj član aktivira. Da su stotine investitora, stotine nekakvih kompanija zainteresovane to da rade, pa i da razumemo, pa onda ministarstvo bira, pa dobro, neka bude malo ovo, malo ono, ali nema nikog.
I postojeći tržni centri će se zatvoriti, kao što dobro znate, i ovaj "ružni", po mišljenju predsednika Tadića, i oni lepi, po mišljenju Božidara Đelić, npr. "Delta siti", koji je estetsko čudo, za razliku od "Ušća" koji je odvratan.
I ružni i lepi, oni ne zavise od članova zakona, niti od volje Vlade, oni zavise od toga da li neko u njima kupuje ili ne. U njima niko ne kupuje, kao što dobro znate. Puno je ljudi, zato što tamo radi klima, a ne zato što nešto kupuju. Kada je vruće, onda ljudi sa decom idu tamo.
Mislimo da treba da razmislite još jedanput, ukoliko je to moguće. Vama to suštinski ovaj zakon ne menja, ali prosto da probamo da olakšamo bilo kome ko želi da uloži novac ovde, da mu omogućimo da proba.
Ne možemo da omogućimo nikome da uspe, ali bar da ne pokušavamo da mu onemogućimo taj pokušaj, pošto je, nažalost, Srbija u takvoj situaciji, pre nego u ovoj drugoj, o kojoj bismo želeli da raspravljamo.

Poštovana predsednice, postavljam pitanje vama i postavljam vam pitanje u vezi sa situacijom koja se dešava u Sandžaku.

Dakle, šef naše poslaničke grupe u ime poslaničke grupe je podneo inicijativu vama da hitno sazovete sednicu kolegijuma Narodne skupštine zajedno sa sednicom Odbora za ustavna pitanja, kojim, takođe, predsedavate, a u vezi sa diskriminacijom koju nad predstavnicima bošnjačke manjine sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ministar gospodin Čiplić.

Dozvolite da u par minuta objasnim šta se tačno u Novom Pazaru događalo i uopšte u Sandžaku, da bi upoznali sve kolege poslanike, pošto nismo imali prilike o tome da govorimo na Kolegijumu Narodne skupštine.

Dakle, reč je o najvećoj diskriminaciji biračkog prava i uopšte o diskriminaciji nacionalne bošnjačke manjine od 24. septembra 2000. godine do danas. Naime, tamo su održani izbori za Nacionalni savet bošnjačke zajednice, kao što znate, i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je bilo dužno da zakaže konstitutivne sednice svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ono je to učinilo za sve nacionalne manjine u datumima koji su 3. i 4. jul, osim za bošnjačku nacionalnu manjinu, gde je zakazana konstitutivna sednica za 7. jul. Nije nikome bilo jasno zašto je Ministarstvo ovo uradilo, međutim kada je došao i taj 7. jul postalo je jasno.

Naime, u noći između 6. i 7. jula, na podmukao način, Ministarstvo je promenilo Pravilnik o konstituisanju nacionalnih saveta i time direktno onemogućilo da se konstituiše Nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice. Ono je tražilo da, za razliku od svih drugih saveta nacionalnih manjina, za konstituisanje ovog nacionalnog saveta bude potrebno dve trećine onih koji su na izborima učestvovali. Te dve trećine nije moguće obezbediti i da je to pravilo važilo i za ostale, ne bi do danas nijedan nacionalni savet bio konstituisan.

Na pitanje – zašto je pravilnik promenjen, zašto ljudi nisu obavešteni o tome do samog početka sednice kada je predstavnik Ministarstva to izvukao iz torbe, taj novi pravilnik, stigla su razna objašnjenja. Jedno je naročito skandalozno i bilo je direktan razlog da mi zatražimo sednicu Kolegijuma. Dakle, pomoćnik ministra, izvesni Antić, rekao je da postoji specifičnost bošnjačke nacionalne zajednice.

Ovu priliku koristim da ga pitam, da li to Bošnjaci u Srbiji imaju dve glave ili tri ruke i u čemu je njihova specifičnost u odnosu na druge nacionalne zajednice ili u odnosu na većinski narod? Mislim da pre treba tražiti specifičnost tog gospodina, koji obavlja ovu funkciju van vremena i prostora u kome se nalazi i kao takav sigurno ne zaslužuje da se nalazi na tom mestu.

Upozoravamo vas da se radi o jako ozbiljnoj diskriminaciji, o čemu govore i jučerašnji događaji u Novom Pazaru, koji su prvo u medijima, pokušano je da se sakrije, međutim, nije moguće. Dakle, Ministarstvo dalje svojim potezima dodatno diskriminiše i ljudska prava i sebe kao instituciju.

Ovde imam i to ću vam uručiti kada završim govor. Bila je ideja da vam to damo na Kolegijumu. Imam falsifikovanu ostavku jednog člana nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine. To je falsifikovana ostavka, zato što mi posedujemo njegovu izjavu, u kojoj on kaže da je spreman da učestvuje u radu tog nacionalnog saveta. Dakle, zahtevamo sada, pored toga da Ministarstvo objasni i najbolje što bi moglo to je da podnese ostavku, pošto to nije ministarstvo protiv ljudskih i manjinskih prava, nego za ljudska i manjinska prava. Zahtevamo i policijsku istragu hitnu, da se utvrdi ko je falsifikovao ostavku.

Tako nešto je i bio manir vladajuće većine ovde u Skupštini, ali posledice falsifikovanja mandata članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina su daleko katastrofalnije.

Svi rokovi su prošli, Ministarstvo ne daje nikakva racionalna objašnjenja, u Sandžaku je situacija na rubu sukoba i građanskog rata, što je mogao da vidi svako juče na televiziji. Dva ministra predstavnika bošnjačke zajednice, koja se nalazi u svim vladama i duže su na vlasti od Slobodana Miloševića, danas zloupotrebljavaju svoj položaj. Pretpostavljamo da oni ucenjuju Vladu Srbije i onemogućuju da se legitimizuje njihov poraz na izborima za nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice.

I sa te strane jasno je šta oni hoće. Ono što nama nije jasno to je kako jedna demokratska vlada može da dopusti takvo ponašanje i da direktno radi protiv interesa jedne nacionalne manjine.

(Predsednik: Vreme.)

Vreme, vreme. Vreme tek dolazi. Dostavljam vam ove podatke preko Službe, molim vas da ih hitno uputite MUP i još jednom ponavljamo naš zahtev, da održite sednicu Kolegijuma i da omogućite prisustvo Svetozara Čiplića na toj sednici.

Izvinjavam se, zato sam i tražio pre, došlo je do nerazumevanja. Ne reklamiram povredu Poslovnika, nego tražim u skladu sa članom 94, jer je reč o jedinstvenom pretresu, da se duplira vreme. Molim Skupštinu da se o tome izjasni.
Zbog toga sam insistirao da se javim pre nego što otvorite sednicu. Dakle, tražim formalno da se vreme produži na 10 časova.