Gospodine predsedniče, bojim se da ste možda zatečeni tim mojim javljanjem. Volšebno sva ona prethodna javljanja nisu evidentirana. Javio sam se da bi govorio kao šef poslaničke grupe, ne zbog replike. Mislim da je tu sa sistemom bio neki  problem, bar su mi tako rekli. Znači, nemam razloga da polemišem sa šeficom poslaničke grupe. Javio sam se zato što je bio prethodno red na mene. To je neko ustaljeno pravilo.
(Predsednik: U redu je, samo nastavite.)
Gospodine Dačiću, nadam se da je sada došlo vreme za malo konkretniji razgovor. Neću reći da je sve ono što smo prethodno rekli tokom tih, manje ili više, iznuđenih polemika bilo neozbiljno, ali to svakako nije bio odgovor na ona fundamentalna pitanja pred kojima stoji danas naše društvo.
Prvo, gospodine Dačiću, vi i gospodin Vučić, koji je naknadno nakon vas govorio, niste odgovorili na ključno pitanje koje mora dobiti odgovor tokom rasprave povodom izbora novih članova Vlade. Zašto ste se odlučili za rekonstrukciju?
U vašem ekspozeu, ne mislim da je to maliciozno, ste rekli da ste se odlučili za najširu, najobimniju rekonstrukciju u novijoj istoriji našeg političkog života, a da na tako nešto niste bili prisiljeni pritiscima opozicije. Možda iz vaše perspektive to izgleda tako. Posebno ukoliko pravite razliku između opozicije koja postoji ovde u parlamentu i opozicije koja je jednako vidljiva unutar vaše vladajuće koalicije, pošto je tradicionalna podela u Srbiji, ne na vlast i opoziciju, nego na neprijatelje.
Čini mi se da vi veće probleme političke imate sa svojim koalicionim partnerima, nego sa bilo kojom opozicionom strankom. To nije zbog toga što postoje neki posebni aranžmani između, recimo, vaše partije i Liberalno-demokratske partije, nego pre svega zbog toga što mi imamo osećaj za nešto što smo do sada pokušavali da opišemo kao javni interes, opšte dobro, to su bili motivi koji su nas pokretali prethodnih godina, u nastojanju da većinu i u Skupštini i u Srbiji uverimo kako put kojim se kreće nije put na kojem će naći svoju sreću. Nikada nam na pamet nije palo da u vašim nastupima, ne samo u vašim lično, nego i svih predstavnika vaše vladajuće koalicije, tražimo manje ili više spretne citate koje smo iznosili mi, godinama opisujući Srbiju u kojoj živimo, opisujući Srbiju koju želimo da stvorimo, kritikujući ono što je u njoj pogrešno, podržavajući ono što je dobro.
Ali danas, gospodine Dačiću, posle šest meseci, u kojima se Vlada mnogo više bavila sama sobom nego bilo čime drugim u zemlji, dužni ste da kažete što ste uopšte ušli u rekonstrukciju. Ako vi to ne kažete, onda će to biti prepušteno nama samima na analizu i iznošenje nekih naših zaključaka. To je proizvoljnost, a u ovom vremenu nemamo pravo na nju.
Drugo pitanje, znači, kada odgovorite zašto ste se opredelili baš sad za rekonstrukciju - na kojim kriterijumima je ona sprovedena? Jer ste zaključili da je možda neka politika bila pogrešna, pa onda odlučili da promenite politiku i bili svesni činjenice da, oni koji su tu pogrešnu politiku sprovodili, nisu u stanju da se promene, tako kako ste se promenili vi ili gospodin Vučić, što podržavamo, ne osuđujemo to, ali jednostavno nisu u stanju. Na osnovu kojih kriterijuma ste nam predložili 11 novih ministara?
Mislim da ćemo se složiti oko jedne činjenice, a to je da je u ovom vremenu u kojem danas živimo, ključno za elementarni red u društvu, poverenje koje građani treba da imaju u ljude i institucije, koje odlučuju o njihovoj sudbini. Poverenje proizilazi iz lične ozbiljnosti. Da li vama izgleda dovoljno ozbiljno, gospodine Dačiću, kada nam predlažete u rekonstrukciji, bez obrazloženja rekonstrukcije i navođenja kriterijuma, 11 novih ministara od kojih većina nema nikakve veze sa poslom koji će sutra početi da radi? Tu sam vrlo pažljiv. Ne kažem da nisu sposobni to da rade, samo do sada ga nisu uradili. Možda će biti sjajni i u tome ćemo i pomoći, jer ne vidimo svoj interes u totalnom slomu finansija, u još većem procentu preduzeća koja su u stečaju ili predstečajnom postupku, ne vidimo svoj interes u propasti privatizacije, nego u njenom reafirmisanju, ne vidimo svoj interes u slomu Beogradske filharmonije, kada direktor dolazi na mesto ministra kulture, nego u širenju tog mentaliteta koji je tamo uspostavljen na neke druge institucije, ali to nije dovoljno za tako ozbiljan nastup kao što mora biti nastup predsednika Vlade koji traži podršku za svoju politiku.
Mi najveće govore držimo onda kada reči gube svaki smisao. Najbolje smo o Kosovu govorili onog februara 2008. godine kada je Priština proglasila nezavisnost. Tada smo imali najviše osećaja za greške u prošlosti. Vi sada govorite o izgubljenim bitkama. Ali, moramo vas podsetiti da, uprkos svoj podršci koju imate, ne u rešavanju tog kosovskog problema, nego u nastojanju da se ovo naše društvo suoči sa onim što je stvarna slika Kosova i odnos Kosova i pozicije Srbije, da to nije dovoljno. Zato danas imamo problem sa kosovskim izborima. Mi smo uvek naš narod na Kosovu podržavali i tražili od njega da učestvuje na izborima. Sada kada vi pokušavate da ih organizujete, često to radite na onaj način na koji su to radili neki drugi lideri, u Hrvatskoj ili Bosni, tražeći neke svoje Martiće, Babiće, Egipćane.
Ključno pitanje za ovu zemlju sada nije izvlačenje iz šešira nekih pojedinaca koji će nas spasiti svojim sjajnim ličnim biografijama. Sve što je uspelo u Srbiji, uspelo je uprkos Srbiji. Nismo mi pronašli nekog talentovanog momka u Nišu i rekli – ti ćeš otići na najbolji univerzitet i onda ćeš se vratiti u zemlju da joj budeš ministar. Nismo mi pomogli Tasovcu da preživi u filharmoniji, nego je on uprkos svom okruženju to uspeo. Nismo od njega napravili svetskog prvaka u veterpolu, nismo mogli bazen da im obezbedimo, premije da im isplatimo, karte u pristojnom avionu da im kupimo, da se vrate i spavaju u avionu, ne da putuju preko celog sveta i sutra igraju utakmicu. Ključno pitanje je pitanje naše sposobnosti, da se pogledamo i kažemo kakvi smo zaista, a vi preko ramena dobacujete nama iz opozicije. To nije dovoljno. Morate nam večeras reći – na osnovu kojih kriterijuma se gradi danas vaš kabinet?
U međuvremenu je Srbija mogla da vidi da smo bili u pravu kada smo one noći u julu 2012. godine, ne kažem noći zbog toga što je noćna vlada, nego tada smo razgovarali, rekli da nije dovoljno za Srbiju formirati vladajuću koaliciju na principu – hajde da vidimo leđa Borisu Tadiću i DS.
Kada se aktuelizovala tema rekonstrukcije vladajuće koalicije? Kada je postala tesna za sve vas, kada je jedna stranka unutar vladajuće koalicije došla do podrške građana koju prethodno nije imala, pa je tražila prostor za sebe. Postoji osećaj u Srbiji i sa tim se treba suočiti, da nije normalno da predsednik Vlade bude iz stranke koja nema tako uverljivu podršku u društvu kao što ima neka druga stranka u vladajućoj koaliciji. Da bi se taj problem prevazišao, zašto na sebe ne primenite ono što sugerišete čitavoj Srbiji, što je u redu? Što vi ne uvažite princip solidarnosti? Da li postoji vaša međusobna solidarnost? Ako je nema u Vladi, zašto bi bila u društvu? A ako je ima, onda to što mi vidimo nije ona solidarnost koja je Srbiji potrebna.
Nama se čini da je jedan od poslanika vladajuće većine ovde rekao suštinu, komentarišući tu docnju i kašnjenje u kandidaturama ministara iz vaše stranke - mi se njima nećemo mešati u njihov izbor, nisu oni nama u naš. Znate gde je problem? To je možda partijska logika, ali sami ste rekli – vi ste predsedik Vlade Srbije.
Niste ostavili prostor ovde za nas. Kako da vas podržimo, osim da opet odemo na neke konsultacije kada nam voda dođe preko glave, pa onda kažemo – jeste, nije kriv ministar finansija zbog toga što više ne možemo da trošimo ono što ne stvaramo, nije kriv ministar privrede zbog toga što više ne možemo da plaćamo preduzeća koja ništa ne stvaraju, a plaćamo ih da se ne bi bunila, nije kriv ministar za regionalni razvoj zbog toga što nemamo državu. Mi je još nismo stvorili, nemamo ideju o njoj i čini mi se da i to povremeno govori predsednik vaše stranke.
Jel možemo iz ovog ekspozea, ovo je drugi ekspoze, tako ste ga nazvali, drugi veliki govor i programski nastup vaše Vlade, da zaključimo šta je cilj naše zemlje? Hoćemo li u NATO, gospodine Dačiću? Tamo ne možemo da se prošvercujemo. Nećemo u NATO jer nas je NATO bombardovao, ali će NATO bolje od nas da čuva Srbe na severu Kosova. Zato imamo problem. Hoćemo strane investitore? Evo, pobrojali ste vi, potpredsedniče, čitava imena, nemam šta da dodam, neka svako od njih dođe. Da li može sa njima i neko pravilo ovde da se prenese? Da li možemo ta pravila da uspostavimo ovde u našem društvu? Možda bi onda postali konkurentni. Da li hoćemo borbu protiv korupcije i kriminala? Ne znam ni jednog političara koji će reći da to ne želi. Ali, uz tu borbu protiv korupcije i kriminala dolazi i nešto što ne treba da ignorišemo, a to je jedna vrsta atmosfere koja po mnogočemu danas, u ovom vremenu, uspostavlja ona pravila koja su postojala nekad i koja su nas skupo sada koštala, pa bi bilo dobro da ih izbegnemo. Svaka epoha je imala nekog svog dežurnog krivca, da li su to bili umetnici ili su bili političari dogmate ili političari reformatori ili je bio Karić ili je danas Mišković, uvek neko ko je kriv i za ono za šta treba da se odgovara, ali po pravilu služi da bi se izbegla suština problema koja je sve to proizvela.
Nije borba protiv korupcije i kriminala licitiranje sa brojem optužnica. To je tema za tužilaštvo, eventualno za Odbor za pravosuđe, za neke druge, ne za nas političare. Ako želimo da se suočimo sa tako organizovanom državom, onda moramo reći da ćemo promeniti zemlju, suziti broj prava kojima političari raspolažu, osloboditi je.
To je borba protiv korupcije, jer nam je korupcija u genima zato što oduvek živimo sa čizmom za vratom, pa budi pokoran čizmu ću popustiti, digni glas, zgaziću te. Vi gospodine Dačiću, sami govorite o velikom iskustvu koje imate. To nije sporno, ali iz tog iskustva da li možemo makar da dobijemo ako ne konkretne odgovore na poteze koje ćete povući, je li to vaše iskustvo antiteza svega onog o čemu mi sada pričamo uglavnom, u najvećoj meri. Sve osim ovih poslednjih godinu dana, i one četiri godine sa Tadićem u koaliciji, i pre toga podražavanje manjinske Koštuničine Vlade,ne govorim o onom vremenu iz 90-ih. Možemo li da dobijemo makar naznake onoga što ćete vi uraditi?
Vi se hvalite kursom. Ne možemo da pričamo sa dva ministra, a recite mi kako mislite da podignete izvoz u Srbiji, ako je kumulativna inflacija u 10 godina 170%, a nacionalna valuta nam devalvirala 70, znači, da je ona duplo potcenjena. Kako ćemo biti konkurenti sa tim? Vi to razumete gospodine Krstiću. Da li se slažete sa idejom da imamo zacementiran kurs ovakav kakav je, a dižemo svoj izvoz. Kako možemo da budemo konkurentni? Da li se slažete da politička nestabilnost utiče na našu finansijsku perspektivu? Kako ćemo uneti političku stabilnost ukoliko svaka Vlada svake godine dođe sa novim planom za narednih 10 godina.
Niste rekli gospodine Dačiću, i to je za nas veoma važno pitanje - Zašto je smenjen Mlađan Dinkić? Mlađan Dinkić, nije vodio sam ekonomsku politiku. Ovde smo razgovarali tokom rebalansa budžeta, mi smo u raspravi vrlo jasno rekli da taj rebalans neće izdržati do oktobra meseca. Pošto se citiraju transkripti, neko ko sumnja neka potraži transkripte u službi i moći će da pročita tako nešto. Da li je Mlađan Dinkić smenjen da bi se SNS povukao u pritisku u kom ste bili izloženi ili je smenjen što je vodio lošu ekonomsku politiku? Ako je vodio lošu ekonomsku politiku, nije mogao sam da je vodi, u tome su i drugi učestvovali. Koliko vidim sve ono o čemu govori danas gospodin Krstić, izvinjavam se to je jedan televizijski nastup i uglavnom interpretacija po novinama.
Sve je zapravo u okvirima nekog kontinuiteta. Oštra poreska politika, stezanje kaiša, bilo je tu projekata koje naravno žestoko kritikujemo, koje nikada nismo mogli da podržimo, ali ono što je suština politike Mlađana Dinkića u prethodnih godinu dana ostaje i danas na snazi. Ta politika je direktno suprotna nastojanju ministra privrede. Kako će to funkcionisati? Ne mislim da citiram nečije stavove to više nema previše značaja, tekstove koji su napisani, izjave koje su date, ali to je previše antagonizma među vama samima, a i ovako ste toliko suprotstavljeni.
Da li možete da se stavite u poziciju nekoga ko pravi poslovni plan za narednih šest meseci? Šta on može da očekuje od vaše Vlade? Kakav je plan? Da li da uložim novac u neko preduzeće u restrukturiranju ili u preduzeće u stečaju koje izlazi na licitaciju, ili da sedi sa strane i čeka i sam ne zna šta. Da vi odete pa da dođe neko drugi. Puno pitanja.
`Govorite o međunarodnom položaju naše zemlje. Ne slažem se da je on takav kako ga vi opisujete. Ne mislim na pitanje poverenja. Mislim da je jako težak naš međunarodni položaj. Zbog toga što se promenila paradigma po kojoj sve funkcioniše i što više niko nema vremena, ni ambicije da dopušta nama da parazitiramo na onome što on stvara.
Nama je otpisano, nama su otpisane dve trećine duga pre 10 godina, i za 10 godina smo opet stigli na 60% BDP. To samo neko sa strane može da protumači kao našu nesposobnost da živimo u održivom sistemu. Ne mislim uopšte da bilo ko od nas treba da poentira činjenici da vi sada jurite svakog meseca pare da bi isplatili plate i penzije. Niko u Srbiji neće naći sreću zbog toga što vi jednom nećete stići da isplatite, to će samo biti veći haos. Ne, veći red, manje će ljudi slušati.
Ali, zbog ministra poljoprivrede koji je sada ovde, dajte, recite u svom ekspozeu – ljudi, imamo četiri miliona hektara obradive zemlje, obrađujemo toliko i toliko, ovo ne obrađujemo. Promenilo se doba, dovodimo one koji su spremni da rade i da daju posao. Jeste, kupili smo hotel na Kopaoniku, dali smo dva miliona, prodali smo za milino i po, pa će onaj ko je dao milion i po, još toliko da uloži i vidimo negde u nekoj perspektivi neku korist. Alternativa tome da je na Kopaoniku imamo Generalštab iz Beograda, ali recite to, to treba da se kaže.
Pa, recite, cenimo one koji zaposle ljude, cenimo ih. Nemojte da mi vaša parlamentarna većina ovde drži lekcije svakog dana zbog toga što mogu da radim više od njih. Jer, da nismo mi podigli propalu fabriku, danas niko ne bi smanjio cenu brašna za 20% i zaposlio i isplatio ljudima plate. Ne mogu to, to neće uraditi niko drugi, osim ljudi koji ovde postoje.
Gde vidimo još problema u ovom vašem nastupu gospodine Dačiću, u toj politici. Znate, postoje neke simbolične tačke i vi ste ih izbegli. Za nas je ključno pitanje, pitanje organizacije zemlje, ključno. Mi dve decenije rešavamo probleme koji su proistekli iz vaše nesposobnosti da se reorganizujemo na vreme, da krenemo u susret događajima. Znate, to što se sada dešava na Kosovu, to je krizni menadžment. To je smirivanje tla, pa je bolno. Krajišnikov povratak na Pale uz rečenicu – šta će mi doček, ja sam ipak zločinac. To je jedna poruka, na kraju jednog političkog života, rezignacija.
Ključno za vas je gospodine Dačiću, obaveza da nam kažete koji redosled poteza vi povlačite, kakva je vaša vizija Srbije, da progovorite o toj Vojvodini, da progovorite o jugu Srbije, da progovorite o Sandžaku gde je 70% ljudi bez posla. Da počnemo da razmišljamo o načinu koji smo stigli do situacije u kojoj se nalazimo, o činjenici da imamo pola miliona ljudi u državnim službama koje izdržavamo tako što trošimo ono što nemamo. Tačno je, neko radi prodaje so, pa se onda plati dole Simpu, ne možemo da pustimo fabriku da propadne jedina je koja radi, onda da se osile svi odande i da dođu ovde u Beograd kod Đilasa. Jedino to da im kažemo. Šta će nam onda država.
Vi citirate liberalne ekonomiste, pa primenite. Shvatite šta je suština liberalizma. To nije samo ekonomija, to je pravo pojedinca. Počnite o tome da razmišljate. Previše je bilo kašenja požara, a premalo nekog svetla koji je potrebno da osvetli prostor pred nama. Vaš ekspoze nažalost, on se u tako nešto uklapa.

Gospodine Stefanoviću, javljam se u skladu sa članom 27. Poslovnika koji uređuje naš rad. Naime, vi naravno možete iskoristiti svaku argumentaciju ubrajanjem nekih svojih političkih stavova, mada je jasno da ste u startu osuđeni na neuspeh pred svakim ko uvažava zdrav razum. Znate, to je vaš problem kao i raspravljanje vaše vladajuće koalicije.
Moram da vas podsetim samo na nešto. Politički život u ovoj zemlji nije počeo onda kada ste se vi i vaše današnje stranačke kolege presvukli ili dovršili oblačenje. Nije tačno da se u parlamentu Srbije, Vlade nisu postavljala pitanja. Postavljala su se i Vlada je branila svoju politiku u uslovima koji su nezamislivi za one u kojima vi danas vodite parlament.
To je odgovor i vama i onome kome ste dozvolili da izigrava predsednika Vlade i koji juče na najnormalnije sugestije opozicije odgovara optužbama da smo mi neodgovorni, bezobrazni i da od rekonstrukcije Vlade koji je toliko ozbiljan posao, da se svela na podelu Dinkića na pola, zapravo pravimo cirkus. Cirkus je kada šest meseci izlažete društvo ugroženo brojim problemima, krizi, zbog toga što ste nesposobni da regulišete svoje međusobne odnose. O tome ćemo razgovarati naravno kada se pojave oni sa kojima treba voditi te razgovore. Prvi čovek Vlade, odnosno Vučić i Dačić koga ne interesuje šta je to u Vladi dok može da se predstavlja kao njen predsednik. Gospodine Selaković naravno sa zakonom sa kojim je došao u Skupštinu, dobiće naše odgovore onda kada nam se obrati. Samo uvažite činjenice i prestanite da se ponašate onako kako samo vama odgovara jer mi nismo dužni to da tolerišemo.

Moram priznati da nisam iznenađen onim što sam čuo od vas, gospodine Selakoviću, jer nakon šest meseci besmisla, nemoguće je čak i čitajući govor koji ko zna koje pisao, uneti i malo razuma u temu u koju je vaša vodeća koalicija danas ovde pokrenula u parlamentu.
Pokušajte da prevedete na srpski jezik sve to što ste nama pročitali, gospodine Selakoviću. Sve te fraze i reči bez ikakvog sadržaja, zapravo potvrđuje ono što smo mi toliko puta javno rekli i ovde u raspravi i delujući izvan Skupštine.
Nemoguće je rekonstruisati vašu Vladu, gospodine Selakoviću, zbog toga što bi rekonstrukcija podrazumevala davanje odgovora na pitanje šta je zajednički cilj stranaka koje su formirale vladajuću većinu u Srbiji. Kojom to novom politikom vaša vladajuća koalicija misli da dođe do tog cilja? Zašto je uopšte otvorena tema rekonstrukcije Vlade? Zbog budžetskog deficita, kako ste nam to naveli u obrazloženju zakona? Da li ste pokrenuli pitanje rekonstrukcije Vlade zbog krize na međunarodnim finansijskim tržištima?
Da li ste zbog toga rušili Dačića, od prvog dana kada je postavljen vašom voljom na mesto predsednika Vlade, kriminalizujući ga u tabloidima koji znaju više od svakoga od vas u vladajućoj većini? Oni znaju ko će biti kandidati za ministra, ne znate vi, gospodine Selakoviću. Oni znaju budući redosled poteza u zemlji. Oni znaju ko treba da bude uhapšen da se ne bi videlo ono što se više ne može sakriti, a to je da vlasti u Srbiji nema dovoljno za sve vas koji ste je uzeli zahvaljujući nesposobnosti DS pre godinu dana, pa sada to malo što je ostalo morate da preraspodelite između sebe tako što ćete uzeti onima sa kojima ste do juče tu vlast delili. Znate li šta je problem u svemu tome, gospodine Selakoviću? Što nije ova zemlja vaše vlasništvo, nije ni vlasništvo LDP i što smo jednako za nju odgovorni a vi za tako nešto nemate osećaj.
Zašto bi rekonstrukcija Vlade bila tema za stotine hiljada ljudi koji su danas bez posla? Zašto bi rekonstrukcija Vlade bila tema za roditelje čija deca treba da zakorače u škole sledećeg ponedeljka? Zašto bi rekonstrukcija Vlade bila tema za bolesne, za seljake koji treba da prodaju svoje godišnje rodove po ceni koja ne može da pokrije troškove kojima su do njih stigli?
Kada ničeg od tih tema i pitanja koje oni sami po sebi pokreću, nema u obrazloženju Zakona o rekonstrukciji Vlade koji vi nama ovde sada čitate, što bi bilo koga od nas obavezivali vaši lični odnosi, vaše opservacije na temu Dačića, SPS ili Dinkića?
Pre mesec dana ovde smo vam rekli u Skupštini da je rebalans budžeta greška, da rebalans budžeta unapred govori o činjenici da vam se Vlada raspada i da je to jeftina kupovina vremena sa velikim posledicama jer se troši jedini resurs koji nemamo. Uništili ste 20 godina života ovoj zemlji a onda ste dovršili svoje oblačenje, skinuli bedževe i zakoračili ovde pred nas sa ambicijom da nas prosvetite zbog toga što danas govorite, ono što smo mi govorili pre 20 godina.
Šta mi treba da podržimo od onog što ste vi rekli, gospodine Selakoviću? Ako ne treba, zašto nam se ne obraćate uopšte? Što niste na internet prezentaciji Skupštine Srbije, verujem da to može da vam omogući gospodin Stefanović, objavili ko su novi ministri, organizovali glasanje na glavnom odboru svoje stranke, završili taj posao? Šta će vama Skupština kada je ne poštujete? NI vladu ne poštujete, ni svoje koalicione partnere, u tome niste prvi, ali jednom na to treba stati i mi smo raspoloženi da budemo ti koji će pokušati da vas zaustavimo. Previše su velike posledice vaših postupaka, neodgovornosti, stranačke zaslepljenosti, tabloidizirane pameti koja je od politike napravila estradu a od svih nas sada očekuje da u tome ili učestvujemo ili nestanemo sa političke scene. Ne mislimo ni jedno ni drugo.
Poruka građanima Srbije je da neće naći neophodnu snagu i viziju ni u rekonstruisanoj Vladi, jer do rekonstrukcije niste došli tako što ste odgovorili šta je to bilo loše ono što ste radili prethodnih godinu dana. Potom, formulisali novu politiku, pa u skladu sa novom politikom potražili neke nove ljude.
Godinu dana rada vaše Vlade, predsednik je opisao ističući njene uspehe, ubrzanje evropskih integracija, rešavanje problema na Kosovu, smanjenje deficita, javnog duga, sprečavanje bankrota zemlje. Pa da li je šest meseci torture Srbije na kraju rezultiralo smenom Dinkića? Pa i vaša stranka koja za sebe često za sebe voli da kaže da zna i više od onog što je spremna da podeli sa nama, pa i vaša stranka nije znala šta će da radi sa Dačićem koji je izašao na konferenciju za novinare i rekao – neću Dinkića u Vladi, a ti Vučiću ako hoćeš sa mnom onda se rasturi sa Dinkićem,a ko nećeš idi kod demokrata i kod LDP.
Vi ste tako temeljno radili na rekonstrukciji da ste tri dana posle toga ćutali, zakazali glavni odbor, pa onda rekli – mi ipak nećemo na vanredne izbore, nećemo do decembra, ado decembra ćemo da dobacimo kako znamo i umemo. To košta, mnogo više nego od bilo kog kredita, govorim vam o resursu koji više nemamo, o vremenu.
Sve što ste uradili u prethodnih godinu dana pokretala je naknadna pamet i zbog toga se danas Srbija sa nikad većom i konkretnijom podrškom za rešavanje ključnih problema u zemlji raspada pred našim očima.
Šta vam je bila prepreka da pre godinu dana usvojite naše predloge koji su bili usmereni ka reformi javnog sektora u Srbiji? Hoće li to da uradi novi ministar finansija? Pa, prvo, cenimo njegove godine. Mlad je. Ja sam sa 29 godina postao šef parlamentarne većine u Skupštini Srbije. Cenim svakoga ko je spreman danas da preuzme odgovornost i da uđe u Vladu, ali zašto bi ga mi cenili više nego što ga cenite svi vi koji ga kandidujete, koji ste spremni da potrošite tih njegovih 29 godina i taj univerzitet koji je završio, uprkos Srbiji, univerzitet u zemlji protiv koje nije bio onda kada ste svi vi bili protiv svakoga ko je govorio da je Srbiji potrebna takva vrsta političke orijentacije. Zamislite da je novi kandidat za ministra finansija otišao tamo gde ste nas vi vodili onda kada je on otišao u Ameriku da studira „Jejl“? Koga bi danas kandidovali. Pred tim činjenicama morate da stanete.
Prvo da dobijamo odgovor na pitanje pošto se deli, preskočićemo ove dragocene metale i Zavod za merenje i više ne znam te besmislice koje ste sve pomenuli, ali hajde samo to da svedemo na odgovor na jedno pitanje. Da li možete da nam kažete, pošto se dele resori finansija i privrede, kakva će biti orijentacija tog novog ministarstva privrede, da bi onda mogli eventualno to i da podržimo, pošto je sada u ovako organizovanoj Srbiji bilo izuzetno važno povezati Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Bilo je nemoguće doneti bilo kakvu konkretnu meru bez apsolutne saglasnosti na jednom i na drugom planu. To je Dinkić kao ministar razumeo. Čini mi se da je, po mišljenju vaše stranke, to dobro radio. Uostalom, ne bi ga Vučić postavio za svog zamenika. Pa, pošto je sve tako kristalno jasno, pokušajte i vi da budete jasni u obrazlaganju zakona sa kojim ste došli ovde pred parlament.
Da li ima i jedna stranka vaše vladajuće koalicije koja prethodnih godinu dana nije insistirala na smanjenju administracije, podizanja efikasnosti Vlade? Da li ima i jednog epskog nastupa predstavnika, prvo, vaše stranke, potom vladajuće koalicije, u kojem nije potencirana potreba za većom efikasnosti u radu Vlade, za konkretnijom brzinom, bezkompromisnijim delovanjem? Pa, gde je sve to u jednoj internet prezentaciji koju ste juče okačili na sajt?
Šta će se desiti kada izaberete svoju Vladu tako što ćete izglasati, a onda se vratite u kabinete i nastavite onako kako ste i prethodnih godinu dana radili? Da spletkarite i intrigirate i političke poene prikupljate tako što nudite većini u društvu alibi za propast Srbije. Tačno je, nije Srbija propala samo od sebe. To je cena pogrešne politike i to smo toliko puta rekli do sada, politike za koju su ljudi glasali.
Zašto ne bi mogla Srbija da se presvuče kad ste se vi presvukli? Može, ali to nije odgovor na probleme sa kojima se danas suočava.
Lepo ste reformisali pravosuđe. Sigurno ste ponosni na to. Još je potrebno da vratite staru mrežu sudova, da svaki predsednik opštine ima svoj sud, svog tužioca, svog šefa policije i eto feudalne Srbije, srednjeg veka. Sjajno ste rešili problem sa Natom Mesarović, sa tužilaštvom, sa Kolesarom, sa Miškovićem, sa svima koje smete da pomenete ili ne smete, sa Karićem, ali to ne čini sitim ljude u Srbiji, sa gradonačelnikom Kraljeva. Da li znate gde je danas? Sa izmišljenim aferama, sa Legijinim policajcima u radnim grupama, sa sudijama koji su krali izbore na mestu pomoćnika u Ministarstvu pravde kod vas. Pa kad tako počnete, koliko god da je Srbija spremana da kažnjava DS zbog onog što je uradila, dajući vam savršenu priliku da samo nastavite da budete kao što su oni, na kraju dođete do zida i o tome sada treba da razmišljate. Taj zid Srbija ne sme da udari.
Na žalost, odgovore na probleme ne možemo da pronađemo u ovakvoj vrsti rasprave, jer ona nije pokrenuta iskrenom brigom u Srbiji, nego željom da osvojite vlast uz podršku onih koji ne bi da vam daju svoj deo vlasti.
Pominjete vanredne izbore i kažete da u rekonstrukciju Vlade ulazite kako bi se izbegli vanredni izbori u Srbiji, a samo o njima mislite i za njih radite. I u decembru će biti, odmah posle kosovskih izbora.
Što se nas lično tiče, vaša Vlada ne može da očekuje bilo kakvu podršku LDP. Izašli smo sa jasnim predlogom Vlade koji želimo da vidimo – 12 ministarstava, povlačenje države iz svih segmenata društva u kojem stvara štetu i radi tako da niko, osim onih koji su na vlasti, nema korist.
Lepo je što vaša Vlada vodi novu politiku prema Kosovu, samo bi bilo jako dobro da u toj politici, pored vas koji ste na nju pristali, zbog toga što bi pristali na bilo šta što vam omogućava da ostanete na vlasti, i Srbi sa Kosova tu politiku prihvate.
Bilo bi vam bolje da odete dalje od Miloševića i Šešelja, načina na koji su oni vodili Srbiju, pa da prestanete da tražite neke nove Egipćane ili Martiće, nego pokušajte da se dogovorite sa onima koji na Kosovu žive i njima omogućite da iskorače u raulu u koju ste ih uvukli svojom politikom, a onda tamo ostavili, da ih vratite sa barikada na koje ste ih vi izvodili, a mi ih pozivali da na drugi način rešavaju svoje probleme, jer nam je tamo ostao narod.
Ekonomska slika je katastrofalna zbog toga što je ekonomija najjasniji pokazatelj stanja u društvu. Ekonomija ne trpi vaše prazne reči, režirane nastupe. Ekonomija ne priznaje život na naslovnim stranama. U ekonomiji se vidi koliko se u Srbiji radi i ekonomija ispostavlja cenu za politiku koju zemlja vodi. Tu cenu treba da plati vaša vladajuća koalicija za poslednjih godinu dana, treba da plate socijalisti, koji su pet godina podržavali Dinkića, koji su ga podržavali, bili u vladi sa njim pet godina i dve, tri godine podržavali manjinsku vladu u kojoj je Dinkić takođe bio ministar finansija.
Možete vi da jašete tigra ili bilo koju drugu životinju, ali, osim što se trudite da nas nasmejete tim svojim poređenjima, pokušajte da se setite svih onih kojima je potrebno ozbiljno liderstvo, jasan plan, mogućnost da odgovore na pitanje kako će izgledati život u ovoj zemlji sutra, za sedam dana, za mesec dana, za šest meseci, za godinu dana.
Nijednu ozbiljnu odluku koja je dala neki konkretan rezultat u Srbiji niste doneli, a da pre toga mi godinama nismo molili i tražili nešto tako i u tome vas jasno podržali kada ste konačno odlučili da na tu politiku pristanete.
Način na koji ste danas došli pred nas je neozbiljan. On nije fer prema ljudima u ovoj zemlji koji zaslužuju nešto više od referata koji ko zna ko je napisao. Zamislite da ste zaboravili te papire koji vam je neko stavio u fasciklu i da ste možda nešto morali da kažete svojom glavom, u šta bi se pretvorila rasprava u ovom parlamentu?
Iskreno žao mi je što ste propustili priliku da iskoristite podršku koju ste imali u ovom društvu više je nemate. Nažalost, u tome smo nepopravljivi šampioni, u nesposobnosti da naučimo nešto na sopstvenim greškama.
Šta ćete sa podrškom koju imate kada ste je stekli na populizmu i demagogiji? Šta ćete sa javnim preduzećima kada ste ljudima objasnili da ćete Srbiju voditi tako što će neko drugi i raditi i plaćati za naše greške iz prošlosti i nesposobnost da se danas sa njima suočimo?
Ne očekujem da prihvatite naše amandmane, deluje potpuno besmisleno tražiti od vas Vladu sa 12 ministarstava, ne očekujem da se povučete iz sporta, jer ko zna na koji drugi način bi onda tražili rešenje za svoje frustracije iz nekog drugog života. Nikada nije bio veći haos u svakom segmentu našeg javnog života i nikada nije bilo veće prisustvo ljudi iz vlasti u njemu. Jedan dan privatizujete Zvezdu i Partizan, a drugi dan kažete šta nas pitate za Zvezdu i Partizan?
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče vremena mogu samo da se složim sa vama. Ovih 20 minuta je jednak gubitak vremena kao i sve ono što smo rekli u prethodnih godinu dana, jer partnera za razgovor Srbija u vama nema, a samim tim ni mi.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 27. Poslovnika.
Iako mene raduje pominjanje svih tih mojih vanpolitičkih aktivnosti, mislim da to ne treba da bude tema ove Skupštine. Ali, slažem se, gospodine Selakoviću, idite kod Vučića, pa neka on kaže ko je meni platio avion, a ko plaća njemu avion. Dok radim, imam pravo da trošim svoj novac kako ja želim. Je l' vam jasno to? Ali, meni Mišković nije plaćao avion. Jeste li me čuli?
Što se tiče vašeg ministarstva, ne interesuje me kako vi jedni druge zovete. Doveli ste Nikolića u ministarstvo da bi ga nagradili zbog toga što je u fioci držao predmet protiv Pahomija, dok nije zastareo, da bi nagradili predsednika suda koji je krao izbore u Nišu. Na njega sam milio. Karakorum, ne, nego ću na Romaniju da idem ili u Karlobag, Karlovac, Viroviticu. Da li tamo treba da idem? Pa, ne mogu da stignem od ovih vaših presvučenih. Drago mi je, ali vi treba da kažete gospodine Seklakoviću, da odgovorite ono što sam vas pitao na srpskom jeziku. Znate li šta znači kada vam neko kaže da govorite na srpskom? Znate li šta to znači, pošto sebe smatrate Srbinom? Pa, reci čoveče šta misliš. Nemoj da petljaš, da stenješ.
Vi ste stalno i delotvorno pratili rad Vlade, zabrinuti za nedostatak potrebne efikasnosti. Šest meseci ste to radili, pa ste se onda setili Dinkića. Što ne kažete - šest meseci rušimo Dačića, znamo da smo do vlasti došli na prevaru? Gde su vam oni džakovi kojima ste mlatili prošle godine?
(Predsednik: Vreme.)
Sad su jabuke. Srbiju ste u taj džak strpali. Mislite li pred vama da se povlačimo? Hoću ovde deca da mi žive i vaša i moja sutra. Kakvu zemlju stvarate? Kriminalce ste iz zatvora pustili. U Srbiji 80% krivičnih dela vrše oni koje ste pomilovali za Novu godinu. Siledžije su vas okružile.

Gospodine predsedniče, povredili ste Poslovnik, član 27. reklamiram.
Znate, nije u duhu demokratije dozvoliti sve. Smeta vam to što je rekao poslanik Đurić. Zašto? Ne uklapa se u tu našminkanu sliku koju ste o sebi napravili. Niste čuli svoje kolege kada su mi tako bezobrazno rekli ono što vam je potom citirao i poslanik Đurić? Pa da, pa naravno. Hoćete da vam kažem ko je sedeo tu pa nije video kada su se čupali kablovi i polivali ljudi, kada su šamarani poslanici? Je li to demokratija? Treba da tražimo elementranu ozbiljnost. A vi, pre 20 godina ste popisivali slave, pre 10 godina ste prebrojavali konje, sad mi prebrojavate vrhove na koje sam se popeo. Tako ovu Skupštinu spuštate na onaj nivo na kome jedino možete da funkcionišete.
Ne slažem se sa vašom idejom, mislim da ste povredili Poslovnik. Nije dopušteno sve. Dopuštena je kritika. Smatram apsolutno neodgovornim, i vi to mislite, sve ovo što se čini poslednjih nekoliko meseci u vezi sa rekonstrukcijom Vlade, sazivanje Skupštine, a ne znamo kada će biti njen nastavak. Predsednik Vlade koji u petak kaže - ja idem 26, mora sve do 26. da bude gotovo, pa onda ne mora da bude gotovo, pa sednica Vlade u nedelju ujutro. Na kraju dobijemo neki referat o kom treba da se izjašnjavamo. Pa ne možemo sebe da ponižavamo, ako vi mislite sami sebe da ponižavate. Rečenice - stalno i delotvorno smo mi u ministarstvu pratili rad Vlade, pa smo uočili da ima nekih problema sa deficitom.
Hoćete li da vas ja zagrebem? I vas i onog kog je Vlada ovde poslala, da vidim kakva vam je tačka pucanja, da vas podsetim na vaše nadimke, na istoriju, na porodicu? Neću to da radim jer nisam to nikad radio. Zbog toga smo mi drugačiji od vas. Ova rasprava će biti pristojna u meri u kojoj su pristojni oni koji danas presudno utiču na politiku u Srbiji. Ne očekujte od nas da nemo posmatramo to što sa zemljom radite, jer ovde živimo.

Opet ste, gospodine Stefanoviću, povredili član poslovnika 27. Dozvoljavate  svojim stranačkim kolegama da iznose neistinu. Oni, istina, samo to i znaju da rade, ali je vaša obaveza, gospodine Stefanoviću, dok ste predsednik Skupštine, da vodite računa o dužnosti poslanika, a ne o potrebi vaše stranke da na isti način na koji je politiku vodila 20 godina, da to čini i danas.
Da li vi stvarno mislite da postoji još jedna glupost ili laž koju možete da kažete o meni ili o bilo kome iz moje stranke ili iz DS koja će nahraniti gladne u Srbiji, zaposliti one koji su bez posla, omogućiti bolesnima da se leče. Ne čini barberi maramica političara? Što 80.000 evra, što ne osam miliona, što ne osamsto? Da li je to sve zbog toga što ne možeš da se popneš na Avalu? Da li postoji neki drugi način da leči svoje frustracije? Da kažeš svaka čast popeo si se na najteži vrh na svetu, došao si na svoj posao, pa odneo si srpsku zastavu tamo, snimili su film i nisu rekli da su Srbi vandali nego da su divan narod, poštuju te na drugoj strani sveta.
Da li je to teško reći? Hoćete izgubiti promil svoje podrške. Teško je, tesna vam je koža. Došli ste na vlast, a ne znate šta ćete sa njom. Presvukli ste, doterali ste se, uzeli ste po malo, nije vam dosta, hteli biste više, pa sad tu vlast morate da rekonstruišete. Pustili ste iz zatvora svoju vojsku. Da li vam to nije jasno? Vidite na Odboru za bezbednost, tu vam je Nenad Milić. Tražite od gradskog SUP podatke, 80% krivičnih dela u Beogradu od 1. januara izvršili su oni koje ste vi pustili na slobodu. Oni, da bi na čardama po Segedinu branili Kosovo, ovde ćutali. Isti koji su palili Beograd pre četiri godine predvođeni vama. Nema kompromisa oko toga.

Gospodine predsedniče, dozvolili ste ministru pravde da prekrši Zakon o Skupštini. Naime, članom 38. Zakona o Skupštini, vrlo jasno su definisana prava poslanika. Da se odmah razumemo, možete da zamislite koliko sam zabrinut za pretnje gospodina Selakovića ili bilo koga iz vaše stranke. Vi niste ni senka onih talibana iz Pakistana, ni na njih se nismo previše obazirali.
Postoji nešto drugo što je veoma važno, gospodine Stefanoviću, i zbog toga naravno, to je pokušao da vam objasni i potpredsednik skupštine, Korać, ja neću previše vremena trošiti nastojeći da u tome budem detaljniji, ali nikada nećemo pristati na vašu ambiciju da svi oni koji nisu deo vaše koalicije ućutkate pretnjama ili kriminalizacijom.
Za ovih 20 godina koliko sam u politici, i mnogo ozbiljniji političari su pre ili kasnije posezali za istom vrstom argumentacije kada su ostali bez politike. Mislim da je uvredljivo to što vaša stranačka koleginica ovde navodi kao neki novi potreban standard u definisanju odnosa u Skupštini.
Znate, gospođo Joksimović, Vojislav Šešelj nikada nije pio, i prezirao je alkohol, pa to nije učinilo mnogo normalnijim vašu zajedničku politiku.
Zamoliću poslanike LDP da planine prepuste meni, a tražiću od njih da svaki sekund koji imamo od tih 13 minuta, koji postoje da mi ne bi govorili, iskoriste kako bi do potpunosti raskrinkali i SNS, i koaliciju SPS i SNS koja je sve podredila sebi, svojoj potrebi da živi neki nestvarni željni život sa kojim se obračunavala prethodnih 20 godina.
Nikakav kompromis nećemo moći oko toga da napravimo, Nni oko ideje da nas vodite u Evropu, tako što ćete nam Evropu ovde oduzeti u smislu svake evropske vrednosti, ni vaše želje da postoje samo poslanici SNS i oni koji ćute.

Gospodine Stefanoviću, opet kršite član 27.
Prvo, nema potrebe da mi se vaša koleginica obraća direktno. Pomislio da je reč o Ani Vintur, pa sam zbog toga to učinio, ali vidim da nije.
Gospodine Stefanoviću, nemam ništa protiv da ovde primenite Hasap ili bilo koji drugi Fitosanitarni standard koji mislite da treba, ali izvadite svog lidera iz onog kazana sa rakijom. Nemojte da mi Nikolić peče rakiju i da to namećete kao vrednost čitavom društvu, a da onda ovde nas podležete testiranjima.
Što se tiče vaše bliskosti sa Šešeljem ili ne, pa imate vi njegovu desnu i levu ruku pored sebe, pa na njima možete da testirate vrednosti kriterijuma koje ovde nama predlažete. Lično nemam ništa protiv toga, samo smatram da vređate ovu Skupštinu.
Mislim da nema razloga za takvu vrstu ponašanja. Sami ste odveli raspravu u ovom pravcu i na tom planu ste inferiorni. Pokušajte na sebe da primenite kriterijume koje namećete nama. Pokušajte da primenite na svoje lidere. Šta oni rade? Gde oni žive? Sa kim žive? Šta im rade porodice? Šta im rade prijatelji? Da li samo ja imam porodicu? Oni žive od ministarske plate.
Koliko još Vučić treba da bude policajac u Srbiji, pa da budete zadovoljni odgovorima na ta pitanja? Dvadeset godina političkog života kriminalizujete svakoga ko pruža otpor vašem uništavanju zemlje.
U pravu je čovek koji sedi sa strane, pa kaže – čekaj, da li je to svega toga vredno? Na prvi pogled da, sve je besmisleno, ali šest meseci urnisanja zemlje zbog rečenice da je ministarstvo stalno i delotvorno pratilo stanje u kojem se nalazi Vlada, pa je onda zaključilo da mora predložiti podelu ministarstva finansija i privrede. To je vređanje. Onda ne bi bilo potrebno ovo testiranje. Da smo preko toga prešli, bilo bi jasno šta je ovaj parlament postao. Nećemo da budemo vaši saučesnici i zbog toga tome pružamo otpor.

Hvala, gospodine Stefanoviću.
Gospodine Vučiću, pokušaću da iskoristim ova dva minuta i da u njima odgovorim na suštinu onog što sam prepoznao u vašem nastupu od gotovo dvadeset minuta.
Prvo, počeli ste govor u Skupštini, kao da smo mi svi akteri nekog lošeg vestern filma. Ja se vas ne plašim, evo došao sam sad kod vas. Pa, mi smo poslanici. Mislite da se neko od nas vas plaši? Kakav je to argument? Što bi nas se plašili. Jel vam neko od nas želi zlo? Ne, mi smo pričali o vašoj politici.
Da ste želeli da razgovarate došli bi onda kada smo mi ovde došli u 11 sati. Došli ste u tri popodne, da pokušate da peglate fleke koje su nastale u prepodnevnoj raspravi. Mi u tome ne želimo da učestvujemo.
O čemu da razgovaramo vi i ja? O vašim poslanicima koji predlažu ovde testiranje pre nego se uđe u salu, dok im iza leđa sedi poslanik koji je sa dva promila alkohola u krvi zgazio dete, pa pobegao.
Da sa vama sada tu, da dokazujem svoje poštenje, tako što ću da vadim listinge telefona i avionskih karata, a vama da poturam neke druge. Na šta to liči. Znate šta vam ja zameram? Vi ste najodgovorniji političar u ovoj zemlji u ovom trenutku. Preuzmite tu odgovornost. Kakve urote i spletke. Vi stvarno verujete da sam se ja nešto dogovorio sa socijalistima, pa došao ovde u Skupštinu.
Šest meseci slušamo - temeljnu rekonstrukciju, promenu svesti, promenu svakoga od nas, pa dolaze ljudi koji nisu zakoračili u politiku, oni koje politika nije potrošila, lordovi, kancelari, premijeri, i na kraju ministar pravde koji kaže, budno smo mesecima pratili rad Vlade i zaključili da moramo da podelimo jedno ministarstvo.
Jedno morate da shvatite, gospodine Vučiću, vi možete da promenite svoje mišljenje, i da promenite svoju politiku, i niko nije toliko crn, da nema pravo na dobar gest, i to smo rekli pre nego što se glasalo u maju prošle godine. To smo rekli jedini, nismo učestvovali u vašem međusobnom ratu. Ali, ne očekujte od nas da se složimo sa vašim stavom – pa dobro, nisam bio u pravu. Dobro nisam bio u pravu, šta ćemo sa 20 godina uništenih života, sa nestalim životima, izgubljenim životima, uništenom ekonomijom, obrazovanjem. Ne možete to sami da rešite za to vam je potrebna podrška.
Mi smo priču o rekonstrukciji Vlade doživeli kao poslednju šansu da razgovaramo ozbiljno o tome. Dobro biće izbori, pa sa kim ćete posle da pravite Vladu? Sa njim, a šta ste rekli o njima. Sa mnom? Pa, šta ste o meni rekli. Sa socijalistima, pa pre toga morate sa njima Vladu da srušite. Zar smo mi toliko naopak narod da svaka vlast samu sebe hipnotiše činjenicom da je Srbi vole. Pa, vole vas, dali su vam svoj život, još jedino to imaju, pa sad od vas očekuju da im date penzije kojih nema, da im date plate koje nisu zaradili, da ih zaposlite u firmama koje ne postoje 20 godina.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, hajde da pokušamo da budemo ozbiljni na ovom pitanju i odgovorni i da na takav način napravimo razliku između atmosfere koja je dominantna u našem društvu, ne samo u situacijama u kojima se razgovara o ekonomskoj krizi, nego i u svim drugim situacijama u kojima se mi suočavamo sa efektima grešaka koje se prave u kontinuitetu.
Spremajući se za raspravu o rebalansu budžeta, uzeo sam jedan dokument u kojem je navedeno sve ono što su poslanici naše stranke govorili u prethodnim raspravama o rebalansu budžeta za 2012. godinu i raspravi o Predlogu budžeta za 2013. godinu. Sve ono što je bila naša kritika upućena vama i vašoj Vladi, vreme je potvrdilo.
Između ostalog, 23. novembra 2012. godine mi smo, gospodine Dinkiću, rekli da ovaj budžet neće izdržati narednih šest meseci. To ne znači da ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji imaju više znanja od onih koji vode Svetsku banku ili MMF ili Fiskalni savet, već da praktično ovde u našoj poslaničkoj grupi imate poslanike koji ne žele da prave kompromise sa onom vrstom politike koja nažalost i danas presudno utiče na sva nastojanja društva da reše tako krupne probleme kao što su oni koji su doveli do rasprave o rebalansu budžeta za 2013. godinu. Ako je Zakon o budžetu najvažniji zakon koji donosi jedan parlament, šta možemo zaključiti o Vladi koju samo vi predstavljate tokom rasprave o ekonomskoj politici koju ova zemlja vodi? Koja su to važnija pitanja za sve vaše kolege, za vašeg predsednika, potpredsednike Vlade, ljude koji bi zajedno sa vama ovde morali da odgovore, ne na naša pitanja, nego na sva ona žarišta kojih je prepuna svakodnevnica koja razara život u zemlji, što se najjasnije vidi u sferi ekonomije?
Vi ste projektovali budžetski deficit za 2013. godinu na nivou od oko 120 milijardi. Sada to korigujete, izlazite sa procenom da će on biti veći za 50 milijardi i da će se kretati oko 170. Fiskalni savet kaže 200. Međunarodni monetarni fond izlazi sa nekim ozbiljnijim deficitom. Hajde da prvo dobijemo odgovor na pitanje od vas gospodine Dinkiću - zašto trošimo više nego što stvaramo, odnosno zašto tako malo uopšte naša zemlja proizvodi na tom planu? Mislim da je to pitanje kvaliteta organizacije društva. Sve ono što ste vi pomenuli u 50 minuta svog razgovora sa nama, zapravo je opis postojećeg stanja. Tu nema nijedne ozbiljne mere, gospodine Dinkiću, a ne može ni biti, jer je preduslov ozbiljnosti timski rad čitave Vlade.
Da li vi kao ministar finansija i privrede, dok govorite o preduzećima u restrukturiranju, koja jesu problem našeg društva, možete bilo šta da uradite bez reforme radnog zakonodavstva i da li postoji promil verovatnoće da ćete vi biti uspešni u tom poslu u koji sada krećete, ukoliko vaša reforma pada na prvom koraku, a to je recimo pravo procenitelja koji vrše procene na osnovu zahteva vaše Vlade, procene imovine preduzeća u restrukturiranju, preplašeni iskustvima drugih procenitelja, što nas onda dovodi do paradoksa da je recimo preduzeće, koje je potpredsednik Skupštine Nenad Popović kupio dok je radilo 2006. ili 2007. godine, plaćeno 500.000 evra, pa posle pet godina stečaja, odnosno propadanja u restrukturiranju, procenitelj dolazi sa cenom od pet miliona? Šta ćete da radite? To je ekonomija. Šta ćemo da radimo sa preduzećima u stečaju? Koliko ih imamo? Koliko ljudi tavori zbog toga što su taoci tih propalih sistema? Da li možemo da razgovaramo sa ministarstvom koje je nadležno za stečajno zakonodavstvo, kako bi se ono liberalizovalo i na takav način deblokirao taj sektor naše privrede? Šta ćemo sa poreskom reformom?
Nije, gospodine Dinkiću, poreska reforma valjda ono što svakoga dana vi navodite kao svoju isključivu dužnost, a to je naplata poreza. Od poreske reforme mi, kao građani, treba da imamo neku korist. Poreske reforme na kojima se do sada insistiralo su bile poreske reforme koje su teret problema prenosile na one koji još uvek stoje na svojim nogama i nešto rade. Lepo je što je predsednik Vlade okupio privrednike koji ga podržavaju u njegovoj ekonomskoj politici jednog vikenda, ne bih komentarisao njih, ali mi se čini da je pre nekoliko dana Klub privrednika, koji zapošljava više od pola miliona radnika u ovoj zemlji, organizovao svoj godišnji skup i tamo se nije pojavio niko, uključujući i vas same. Da li je to odgovor naše Vlade i da li tu postoji prostora za onu vrstu partnerstva bez koje se ne može rešiti ni jedan ekonomski problem? Ako tražite primer, pogledajte šta je uradila Angela Merkel u Nemačkoj 2008. godine.
Onda, naši sindikati i uloga sindikata u ekonomiji. Gde nam je ministar koji se bavi u Vladi tom politikom i gde je prostor za onu vrstu dogovora koja bi nam omogućila da, recimo, rešimo one probleme koji se ne mogu rešiti bez saglasnosti i spremnosti predsednika sindikata? Između rasprave o budžetu, poreske reforme i rebalansa pokrenuli ste Železaru u Smederevu. Znate i sami dokle je to stiglo. Kada vidimo vaš rebalans budžeta, onda na osnovu trendova koji postoje već sada možemo da zaključimo da je to budžet koji će obezbediti funkcionisanje države u narednih nekoliko meseci, ali svakako ne do kraja godine. Stoga, mnogo više ovaj rebalans budžeta posmatramo kao predizborni projekat vladajuće koalicije, a mnogo manje u njemu ima strateškog pristupa, o kome se tako puno govori u svim nastupima u kojima se naša javnost obmanjuje kao i u svakoj drugoj situaciji.
Ne znam da li ste vi svesni da je ekonomska politika vaše Vlade na pozicijama Karlobaga, Karlovca, Virovitice i Ogulina? U međuvremenu su oni koji su crtali te granice završili u Zagrebu, koji je ušao u EU. O kom segmentu rebalansa budžeta možemo ozbiljno da razgovaramo? Jesmo li mi došli do ove pozicije zato što vi nešto niste želeli da uradite? Ja mislim da je i to pitanje na koje morate da odgovorite.
Ko sprečava reformu penzionog fonda? Mi ne tražimo da se penzionerima uskrate penzije, mislimo da su ih oni zaradili, ali isto tako znamo da je taj novac potrošen. Samo želimo da dobijemo odgovor na pitanje - da li može penzionim fondom da upravlja profesionalni menadžment? Možemo li da dobijemo odgovor na pitanje - zašto samo Srbija u Evropi, u regionu, u odnosu na Bosnu, na Crnu Goru, na Hrvatsku, na Makedoniju, ima toliko retrogradnu organizaciju penzionog fonda? Možemo li da dobijemo odgovor na pitanje zašto je tako nehuman, pa na isti način tretira nekoga ko je otišao u penziju sa 50 godina i prima penziju i paralelno se bavi još nekim privatnim poslom i nekoga ko je radio do 65 godine? Da li postoje takvi primeri organizacije penzionog fonda bilo gde u regionu ili u modernoj Evropi? Nema ih nije. Zašto je to važno? Zato što je u minusu preko dve milijarde evra.
Kada je u pitanju organizacija zdravstvene zaštite, govorite o restrukturiranju Galenike. Ko je vas torpedovao u pokušaju da pronađete nove vlasnike za Galeniku? Ko je oterao jedinog zainteresovanog kupca? Koja je cena svega toga? Mi ne možemo na svakoj temi da učimo lekcije u toj večernjoj školi politike. Skupo nas je koštalo to što smo u 2013. godini shvatili ono što su normalni ljudi znali devedesete. To nas je previše skupo koštalo. Ne možemo u 2013. godini sada tako da se ponašamo.
Tačno je da je uočen rast BDP, ali ako na tome gradite stav o kvalitetu ekonomske politike koja se vodi, onda počinjete da ličite na ono što ste kritikovali pre oktobra 2000. godine. Setite se kako smo tada govorili o neverovatnom uzletu naše privrede i rastu BDP, jer smo krenuli iz crne rupe posle bombardovanja. Tačno je da je dobro što izvozi naša auto-industrija, ali da li možemo da vidimo šta je koncept razvoja Srbije? Da li smo rekli agrar? Da li smo rekli energetika? Šta se dešava na tom planu?
Govorimo o privatizaciji "Resavice". Šta ćemo sa svim drugim resursima koji se ne koriste? Šta ćemo sa zemljom u Srbiji da radimo? Gde su efekti dogovora koji su pravljeni i najavljivani tokom jeseni 2012. godine? Milijarde koje stižu iz Rusije, pa onda taj veliki dogovor koji je napravljen sa investitorima iz Abu Dabija? Nemam ništa protiv, apsolutno je svaki investitor dobrodošao, ali da li smo mogli nešto da učinimo da dođemo do prvih rezultata? Prošla nam je agrarna sezona. Znači, govorimo o 2014. godini. Kako nam izgleda to naše prolazno vreme? Opet odlažemo rešenje. Nijedno ključno rešenje nismo spremni da donesemo.
Kada se govorilo o reformi radnog zakonodavstva, najmanje se mislilo na otpuštanje radnika. Ali, moram nešto da vas pitam – da li smo mi imali dobar Zakon o radu? Mislim da jesmo, 2001. godine smo doneli dobar Zakon o radu. Pregovarali smo 12 sati sa predstavnicima sindikata. Ko je taj zakon promenio 2004. godine? Pa stranke koje sede i danas u Vladi. Da li možemo da kažemo da je to bila greška? Ne radi se samo o otpuštanju radnika, najmanje na tako nešto mislim. Recimo, mislim na obavezu potpisivanja kolektivnog ugovora. Gde još to postoji? U kojoj privredi u Evropi tako nešto postoji, da poslodavac mora da potpiše kolektivni ugovor? Zašto je tako to napravljeno? Zbog toga što je u Srbiji i dalje taj orijentalni model organizacije društva u kojem je vlast ta od koje zavisi svako ko pod njom živi. Na tom planu morate da unesete promene.
Koji su instrumenti delovanja Vlade u krizi? Ovde nema ni jednog. Da li je problem naše privrede inflacija? Da li možemo da kažemo da imamo ciljanu stopu inflacije? Ako kažemo da su problem javna preduzeća, oko toga ćemo se konačno složiti, ali kako odgovaramo na taj problem? Pa tako što kršimo zakon koji ste vi ovde podneli parlamentu, mi ga amandmanima učinili kvalitetnijim, vi amandmane prihvatili i onda za njega glasali. Da li se primenjuje, da li se poštuje taj zakon? Ne poštuje. Pa šta će nam onda Vlada koja kaže – mi ćemo se starati o javnim preduzećima, a sama svoj zakon krši? Kakva je to Vlada? Da li znate ovde nekog ozbiljnog čoveka u Skupštini koji bi nešto tim ljudima dao svoje da upravljaju time? Od javnih preduzeća nema ništa na ovakav način. Dovoljan primer vam je EPS. Ministarka moli da se neko javi na konkurs i toga nema, zato što više niko ozbiljan u tome ne želi da učestvuje.
Nama je potrebna politička promena, preokret, pa da vidimo dokle smo stigli. Nažalost, nema prostora. Zašto su svi pobegli u javni sektor? Zato što u njemu važe druga pravila. Pola miliona ljudi je ostalo bez posla, ali u privatnom sektoru. Taj privatni sektor i dalje drži zemlju na nogama. Da li može to neko da kaže ovde u parlamentu?
Govorite o građevinarstvu. Znate li i jednu građevinsku kompaniju u Srbiji koja nije etiketirana kao kriminalna? Ja ne znam ni jednu. Pa i "Energoprojekt" smo sami uništili. Prvi potpredsednik Vlade ode u Bor, pa se tamo čudi što su ga sačekali Kanađani a nema nikoga iz Srbije. Naravno da nema kada se i tamo strančari kao na buvljoj pijaci. Lokalni građevinski inspektor obustavi radove "Energoprojekta", pa se oni žale drugostepenom organu, a to je Vlada, pa na Odboru Vlade ta žalba bude prihvaćena, ali se onda volšebno skine na sednici Vlade sa dnevnog reda, pa "Energoprojekt" ne može da radi topionicu, a Kanađani, koji su nadzorni organ, tamo sede jer ne mogu da se vraćaju kući, ne znaju šta se dešava u ovoj zemlji u koju su došli. Što ih je neko zvao da bi tu sedeli besposleni? To je opis onoga što je video Vučić u Boru, a ne želja Srba da žive u skladu sa filozofijom – niko ne može da mi plati tako malo, koliko ja malo mogu da radim. Ne, nego katastrofalna organizacija.
Infrastruktura. Srpski putevi zavise od toga gde je neki hrast. Ako je drvo na putu, nema puta. Tačno je da smo se zadužili četiri milijarde i da postoji to projektno finansiranje. Gde su projekti? Nema ih. Recite, imamo četiri milijarde na jednoj strani, na drugoj strani nemamo projekte, angažovaćemo ljude, pravićemo projekte. Jel se radi to? Ne radi se.
Mi smo mogli da vidimo premijera u Zagrebu na tribini, da idemo do bana Jelačića, ili ono što je potpuna suprotnost, da odemo do Ušća u petak uveče, pa pantomimom sa njim da se sporazumemo, pošto je bila preglasna muzika. Možda je tako i bolje. O čemu bi mi razgovarali ovde sa Ivicom Dačićem? O ovim pitanjima? On je svoj problem rešio. Nisam želeo da vas nasmejem, ali u redu, treba se smejati, nema smisla ni da plačemo ovde.
Kako ćemo ovo da rešimo? Postoji redosled poteza koje moramo da povučemo. Vi to morate da povučete. Ovde je ključno pitanje vremena, to je jedini resurs koji nemamo. Mi ga više nemamo.
Da li je bio donet stav da se prodaje "Telekom"? Onda smo počeli kao pilićari na pijaci, ne dopada nam se cena koju bi neko dao. Izvinite, ono što dobijamo privatizacijom "Telekoma" nije samo novac koji će se uplatiti u budžet, da bi neko mogao u izbornoj kampanji da zida svoja Potemkinova sela, nego valjda dolazi i neki novi menadžment, poslovna filozofija koja je drugačija, stvara se nova poslovna klima, neko će videti da su došli ljudi, uložili u tu zemlju pa će pratiti njihovu poslovnu logiku. Zbog toga je nama potrebna privatizacija javnog sektora. Da li smo to odlučili? Nismo. Nije popularno. U redu. Ali, onda sve završi u rasulu. To smo već jednom imali prilike da doživimo.
Kako ćemo braniti našu politiku i finansijsku stabilnost? Na koji način? Prošle nedelje, 25. juna, prodavali ste državne papire sa prinosom od 7%. Ispravite me ako grešim, koliki je bio prinos? Prodali smo četvrtinu hartija. Niko to više ne kupuje. Berluskoni je podneo ostavku kada je kamata bila 7% na italijanske hartije. Kod nas je otišlo sa četiri na 7%, bar tako govore ljudi koji se tim poslom bave. Nisam sedeo u nekoj kancelariji u kojoj se donosila ta odluka, ali to govore. To je opis održivosti našeg ekonomskog sistema.
Mi smo ovde zajedno. Godinu dana odbijate da prihvatite neka pravila. Ovo kada pročitam, neko drugi bi bio frustriran. Pošto smo mi već te lekcije naučili, možemo, kada smo shvatili da Nikolić može da sluša Josipovića na klaviru, onda je sve u Srbiji podnošljivo, pa možemo da shvatimo. Ne znam šta da vam kažem posle ovoga što ovde piše. Mislio sam da su ovo teze naše poslaničke grupe za današnju raspravu. Međutim, ovo je ono što smo mi vama rekli 23. novembra 2012. godine. Samo sklonite datum i možete sve da ponovite. U ovako neozbiljnoj atmosferi ništa ne može da se uradi. To je ono što je problem. Nije srpska ekonomija isključivo vaš posao. U redu, vi ga radite.
Kako ćemo da promenimo te najjednostavnije sporne tačke? Šta ćete da radite sa preduzećem gospodina Popovića, koje je sada procenitelj procenio na pet miliona, posle pet godina stajanja? Šta ćemo sa tim da radimo? Šta ćete da radite sa "29. novembrom" u Subotici, sa "Srem-Šidom", sa "Mitrosom", sa stotinama fabrika koje su u restrukturiranju i stečaju, koje propadaju?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Odgovorite na ta pitanja više jer ne znam na kom jeziku da razgovaramo. Ovo je spisak lepih želja koji je već sada noćna mora. U ovo više niko ne veruje, ni ljudi u vašoj Vladi. Kažu – Dinkiću, krpi do oktobra kako znaš i umeš. To je očigledno. Zato nisu ovde, jer se na tome ne dobijaju politički poeni, dobijaju se na nekim drugim stranama, ali ovde ne. Zemlja sa najvećom stopom nezaposlenosti, sa najvećom inflacijom, sa nezaustavljenim rastom javnog duga, sa 50% funkcionalno nepismenog stanovništva, sa kompromitovanim obrazovnim sistemom, sa uništenim penzionim sistemom, nefunkcionalnim zdravstvenim sistemom, to nije zemlja. To je minsko polje u kojem je neko ni kriv ni dužan doveden u poziciju da preživljava.
(Predsedavajuća: Hvala, gospodine Jovanoviću, 21 minut.)
Nadam se da ćete dati neki argument, da možemo da razgovaramo.

Dobro, da vam ja gospodine Dinkiću odgovorim kao Milan Beko na Kopaoniku – i za manje stvari se išlo u zatvor u Srbiji. Da vam kažem, pre će sekire pasti nego što će se to desiti ali će i sekire padati, to bar nije sporno.
Prvo da vam kažem, mi se nikada nismo bavili politikom da bi se naša politika razlikovala od stava većine. Mi smo politiku formulisali sa ambicijom da drugi prihvate. Nemojte pogrešno da me razumete, srećan sam zbog toga što danas vaša Vlada u velikoj meri, makar načelno stoji na pozicijama koje smo mi davno formulisali, samo me brine ta količina naknadne pameti koja je prisutna u svakom drugom segmentu vašeg političkog života, da li moramo i 20 godina da izgubimo u ekonomiji kao što smo izgubili u rešavanju Kosova.
Nikada nismo rekli da je sve crno i apsolutno se slažemo, recimo sa povećanjem poreske discipline, nemamo ništa protiv toga, ali znate gde je problem. Problem je u tome što mi ovde raspravljamo i imamo ambiciju da uverimo građane da su dužni da plaćaju porez, da su dužni da shvate da ih obavezuje činjenica da žive u centru grada, a ne u nekom prigradskom naselju dok istovremeno "Putevi Srbije" kažu – pa mi nećemo da platimo porez. Onda vi kažete moraju da plaćaju, a cela Vlada sedi i kaže – hajde da se dogovorimo da oni plaćaju porez tako što ćemo podići cenu putarine za onoliko koliki je iznos poreza. Ne plaćaju onda "Putevi Srbije" nego svi mi. To nije poreska reforma, poreska reforma je plati svoj račun i to svako treba da uradi.
Puno toga ste pomenuli, suština rešavanja ekonomske krize, nije u pronalaženju jednog poteza kojim će ona biti otklonjena. To je proces i mi njega ovde ne vidimo. To mora da bude da bude zajedničko mesto svakoga od nas ovde u Skupštini, a da se razlikujemo u brzini i sposobnosti dostizanja tog cilja. Zato je Hrvatska danas u EU, a mi nismo, što nikada pola Srbije nije moglo da ode u Evropu, dok je druga polovina bila protiv toga ili dok smo bili podeljeni, isto kao i u ekonomiji.

Naravno da Vlada sada pokušava da nekim manevrima prolongira tu odluku koju će doneti. Šta ćemo sa dugom, gospodine Dinkiću? Oni su bili dužni da plaćaju porez, oni su bili poreski obveznik i to nisu uradili.
Pogledajte sada ta preduzeća u stečaju, vi ih pominjete, a neka su u stečaju zbog poreskog duga. Šta ćemo sa poreskim dugom? Hoće li neko odgovarati, govorim o 200 miliona, možda čak i više, evra, a ovde sada radimo rebalans budžeta. Poslanici učestvuju u ad hok kampanjama i skupljaju novac da bi se neko poslao na lečenje. To nije sistem, to je jedna ispravna odluka.
Ne dozvoljavamo da povećate cenu, snađite se, napravićemo analizu i videćemo da postoji novac, ali to nije sistem. U svakom segmentu javnog života nam je tako.
Ministar obrazovanja kaže, pa ja nisam odgovoran što je neko u štampariji uzeo maturski ispit. Mi ne mislimo da je on portir, ali kada sistem ne funkcioniše, onda prvi čovek tog sistema mora da preuzme odgovornost za to.
Slavu, kada funkcioniše.
Da li je odgovoran premijer zbog toga? Nije. Policija je u neverovatnoj uspešnoj akciji našla neku tetkicu koja je iznela ispite. Na šta to liči?
Dok se univerziteti spuštaju na nivo – uđeš, izađeš i gotovo. Banalizovali smo obrazovanje, svaku vrstu znanja i pameti i zato imamo problem u upravljanju zemlje.
Rebalans budžeta, ovaj o kome danas govorimo je poslednja tačka, jer vi posle ovoga više nemate oslonac. Posle ovoga nema oslonca za vašu vladu. Putari najavljuju štrajk, sutra se najavljuje takođe jedan štrajk. Ne radi se o našem likovanju, mi to ne želimo. Mi želimo da se dogovorimo sa ljudima i da im kažemo istinu, da napravimo plan i da radimo ovde, jer samo tako Srbija može da se transformiše i da se promeni. To nam uskraćujete ovim rebalansom budžeta. Ad hok pojedinačne mere, slažemo se, smanjite subvencije za "Železnice" Srbije, ali da li možemo da dobijemo ozbiljan menadžment u "Železnicama" ili je preduslov da neko bude direktor "Železnice" i da u pedesetoj godini otkrije šta su tartufi.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, pre godinu dana ovde smo razgovarali, gospodine Dačiću, na onoj sednici na kojoj ste predstavili svoju Vladu. Tada ste izašli sa programom i ciljevima koji nisu sporni sami po sebi, ali već toliko dugo su ciljevi svake vlade postali opšte mesto političkog života u Srbiji.
Prošlo je godinu dana i imajući u vidu tu otrežnjujuću poruku, koja lično nama iz LDP i delu građana sigurno nije bila potrebna, ali čini mi se da je bila potrebna vašoj Vladi, pa i vama lično, a stigla je danas iz Berlina, interesuje me šta ćete vi učiniti, gospodine Dačiću, da bi godinu dana po formiranju Vlade odgovorili na one nedostatke i slabosti o kojima smo mi govorili tokom te sednice kada smo rekli da je vaš kabinet neuverljiv, da sumnjamo u njegovu sposobnost u realizaciji poslova koje ste postavili pred sebe?
Vi, gospodine Dačiću, imate retku privilegiju kao predsednik Vlade. Praktično ste u rešavanju najtežih problema u društvu imali bezrezervnu podršku najznačajnijeg dela opozicije. Uopšte ne mislim da vam danas guram prst u oko i podsećam da je većina tih problema zapravo posledica politike koju ste sa drugima formulisali u nekom vremenu koje smo jedva zajedno preživeli. Tada smo bili na suprotnim stranama, a danas je ostala, čini mi se, samo jedna, ona na kojoj smo mi bili oduvek.
Ne dopada mi se, mislim da bi morali da odgovorite na tu vašu osobinu, ta konstantna potreba da zajedno sa većinom u svojoj Vladi nas držite u nekom političkom pozorištu. Sve je postalo imitacija života, i sporazumi koje postižete tako što o njima pregovarate, a onda pregovarate o njihovoj primeni, i interpretacija i tumačenje dogovora koje postižete u svetu, i rebalans budžeta koji ste usvojili da biste se za tri meseca ponovo ovde sreli i raspravljali o rebalansu rebalansa tog budžeta, i borba protiv korupcije koja se pretvorila u urnisanje institucija i pravnog poretka zemlje.
Molim vas da odgovorite na pitanje kako ćete i na čemu izgraditi neophodnu uverljivost i nama kao građanima, ne samo kao političarima, dati argument na pitanja zašto bi vam bilo šta verovali, pošto ste sami sebe opisali kao čoveka koji je lagao čitavo društvo? Zbog toga danas Berlin kaže – u decembru ćemo se videti ponovo i razgovarati o implementaciji postignutog sporazuma, jer oni to mogu da urade, a mi smo taoci jednog takvog stava.

Bilo bi dobro da je u vašem odgovoru bilo manje ličnih interesa, a više prostora za onu politiku koja je potrebna svakom društvu koje je suočeno sa tako krupnim problemima kao što su ovi naši, gospodine Dačiću. Neću vas podsećati kako su nastali. Na činjenici da je vaša vlada približila zemlju tim ciljevima o kojima danas ovde govorimo. Ne bih gradio samo zaključak o superiornosti i kvalitetu vaše vlade, jer iz nekog drugog ugla gledano, moglo bi da se zaključi da Srbija te ciljeve i nije mogla da ostvari upravo zbog vas i onih koji su ovde dolazili u potkošuljama i sramotili čitavu zemlju kada su ovde pred nas dolazili evropski komesari. Ali, to je prošlost.
Ono što je ključno danas je pitanje vaše sposobnosti, kao predsednika Vlade, da motivišete čitavo društvo jer je očigledno da ovi poslovi koje imamo pred sobom, do decembra, kada će se izjasniti taj isti Evropski savet, ne mogu biti završeni tako što ćete se vi promeniti, kao što ste sami to rekli, komentarišući u jednoj raspravi kritike dela opozicije, kroz konstataciju – ja sam se promenio, verujem, na bolje, a vi odoste tamo gde sam bio ja. Sami ste to rekli.
Ali, kako mislite, gospodine Dačiću, da ostvarite ove ciljeve, kada u danu u kojem se donosi ključna odluka u nemačkom parlamentu, vaš službenik, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo, kaže kako ne postoji ni teorijska šansa da Srbija učestvuje na kosovskim izborima, a vi se dogovarate o datumu i njihovoj organizaciji? Čemu to vodi? Ko je žrtva toga? Ko će platiti cenu? Je li postoji neko društvo koje je vlada uzela za ruku i odvela do raja? Mislim da takve zemlje nema.
Vi niste za ovih godinu dana stvorili pretpostavke da ovde u našoj raspravi kažete – vi iz LDP mogli ste da radite, niste želeli. To je ono što je danas ključno pitanje koje vam ja postavljam. Kako mislite da rešite ekonomsku krizu, ukoliko čitava zemlja statira u vašem projektu? Kako ćemo sa tim rebalansom budžeta? Šta ćemo da uradimo sa sportom? Razoren nam je. Šta ćemo sa infrastrukturom? Razorena je. Šta ćemo sa kulturom? Kaže ministar kulture – da nisam ministar, bio bih na ulici. Šta to znači, da će milioni biti na ulici, a samo vaš kabinet to strane posmatrati?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ključno pitanje je pitanje na koje vi morate da odgovorite, vi ste predsednik Vlade. Da li ste sposobni da budete predsednik Vlade koji je potreban Srbiji ili niste, do nekih narednih izbora? Ne Potemkinova sela, ne "Sartid" koji radi dva meseca, pa onda ne znamo šta ćemo, ne izmišljeni investitori, nego istina i dogovor sa ljudima koji ovde žive, do nekih narednih izbora. Vi ste ta vrata zatvorili. Zato danas nema onog očekivanog. Zato imitirate neko zadovoljstvo, a i sami znate da niste zadovoljni.
(Predsedavajuća: Hvala, gospodine Jovanoviću.)
Kada se zagrebete ispod kože, suočavate se sa svim onim sa čim su se svi suočavali, očekujući razumevanje koje je izostalo. Zato što je stvarnost takva. Hvala.

Gospodine Dačiću, nije to. Znam da ste vi policajac, mada se najčešće ne ponašate kao osoba koja je odgovorna za delovanje srpske policije. Ali, nema nikakve tajne u onome što danas odlučuje Nemački parlament. Želeo bih da ja pogrešno razumem i čitam odluku Nemačkog parlamenta, da ste vi u pravu.
Neću vam reći da je hrabrost to što ste postigli u Briselu. Hrabrost je bila raditi u ovoj zemlji 20 godina sve ono što ste vi radili da bi se na kraju presvukli. I ključno pitanje nije da li treba vašoj vladi odati priznanje za uspeh, nego je ključno pitanje – da li ovu zemlju pokajnici, kao što ste vi Nikolić i Vučić, mogu da izvedu iz ovog haosa u kojem je ona 20 godina ili ne? Na osnovu ovoga što ste uradili za ovih godinu dana mogu samo da zaključim da je Briselski sporazum maksimum vaše vlade i da nažalost, čak i danas vi to pokazujete.
Vi nemate sposobnost koja je potrebna da bi se ovo društvo menjalo. Ne radi se tu o bilo kakvoj zluradosti. Ne možete da nađete ni jedan sekund našeg delovanja u kojem smo vam postavljali bilo kakvu prepreku u tom poslu koji ste radili.
Zaista bih voleo da vi kažete – ko vas je to sprečavao ovde u parlamentu da primenite sporazum koji ste postigli u Briselu? Ko? Zašto ste pretili Evropi porukom ako nema datuma, neće biti ni sporazuma? Koja je svrha bila svega toga?
Hrabrost je voditi zemlju na takav način kao što to činite vi, a ne ono što ste uradili u Briselu posle dvadeset godina. Hrabrost je to što se desilo sa 70 hiljada đaka koji su polagali prijemni ispit. Hrabrost je sve ono što radite sa rebalansom budžeta.