Gospođo Gojković, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, gospodine Mali, prvo želim da vam skrenem pažnju na ono što je vaša obaveza, sve dok ste ministar finansija. Poslanici mogu i imaju pravo ovde u parlamentu na višak politike, ali vi kao ministar finansija morate braniti ono što je preduslov uspešne ekonomije ove zemlje i preduslov vašeg uspeha.
Zašto tolerišete besmislice o privatizacijama koje su gore po posledicama od NATO bombardovanja? Zajedno smo usvajali te zakone o privatizaciji, je li tako? Po tim zakonima i danas radimo, to su dobri zakoni. Da li je privatizacija svaka bila uspešna? Nije. Ko je za to odgovoran? Promenjene političke okolnosti, oni koji su učestvovali u privatizaciji nisu se snašli, teška situacija u kojoj se zemlja nalazila kada smo započeli privatizacije?
Zakon o budžetu je najvažniji zakon, a vi ga predstavljate na takav način kao da je ovo najgori budžet koji je Skupština usvojila. Niste ni prvi ni poslednji koji u parlament dolazi spajajući 30, 40, 50, 60 tačaka dnevnog reda. Zašto ovaj budžet na takav način provlačite kroz Narodnu skupštinu?
Neko sa strane ko gleda ovu zemlju neće videti ono što je tako važno, to je, recimo, deficit budžeta. Šta vam kažu stranci kad sa njima razgovarate? Šta je ono što ih interesuje? Mi ovde možemo da u okvirima tog budžeta razgovaramo o jednom razdelu ili drugom, stranci pogledaju deficit budžeta, i na osnovu toga donose zaključak o finansijskoj kondiciji i stanju ove zemlje.
Vaš deficit je dobar. Bio je dobar i prethodni budžet. Govorili ste, niste pomenuli vašeg prethodnika ministra Vujovića. Ne znam kad je ova zemlja do njega imala ministra finansija koji je proglašen za ministra godine u jednoj od anketa u svetu. Pa, kad već imate te činjenice zašto ih onda ostavljate negde po strani? Toliko puta ste pomenuli istorijski značaj nekog zakona i njegov reformski karakter i onda prešli na narednu tačku dnevnog reda.
Mislim da ste napravili nekoliko velikih propusta. Prvo, niste nam objasnili zašto nije izvršena indeksacija penzija i jel vama oduzeto arbitražno pravo da odlučujete o tome kako će rasti penzije. Mislim da sam bio jedini u parlamentu koji je 2008. godine tražio da se zamrznu plate i penzije zbog finansijske krize koja je bila prevelika. Nije bilo razumevanja za to.
Zato smo 2014. godine morali da donosimo mere o smanjenju penzija od 10%. Tačno je da je time prekršeno nepisano pravilo i pravo po kojem niko ne može penzionerima oduzeti ono što su oni već stekli, ali pod uslovom da to postoji, a to nije postojalo onda kada ste smanjili plate i penzije za 10%, vi to ne želite da kažete, zbog toga što bi onda morali da govorite o onima koji pored vas sede u Vladi, a zemlju su tako razorili da smo 2000. godine kada smo došli na vlast morali da mislimo o tome kako ćemo obezbediti struju ljudima u kućama i stanovima, kako ćemo pokrenuti benzinske pumpe i prestati gorivo da kupujemo u onim krajcovanim kanticama u jarku?
Nisam ja ovde dužan da bilo kome objašnjavam šta je 5. oktobar ili da branim 5. oktobar, i ne pada mi na pamet to da radim. Ali, kad govorite o Zakonu o budžetu za 2019. godinu onda budite sigurni da ništa od ovog što vi danas ovde branite ne bi bilo da nije bilo tog 5. Oktobra, da nije bilo Zakona o radu koji smo usvojili 2001. godine, po cenu da se raspadne vladajuća koalicija, da bi naknadno taj zakon bio stavljen van snage, a onda vraćen 2014. godine. Pa, kada se vratio taj zakon 2014. godine dobili ste moju podršku, jer je to bio isti onaj zakon iz 2001. godine.
Zato sada imam pravo da vas pitam – ako dižete plate do 12%, na čemu se gradi uverenje da je to opravdano, osim što je potrebno, naravno, kada znamo i procenjujemo da će plate u privatnom sektoru rasti maksimalno do 5%. A u onim zemljama koje po vašem mišljenju mi navodno stižemo, zemljama EU plate u javnom sektoru rastu tako što se uvećavaju za 50% rasta plata u privatnom sektoru plus kamatna stopa. I na to vam je skrenuo pažnju Fiskalni savet.
Govorili ste o Zakonu o budžetu, a nijednu reč niste rekli o ovoj finansijskoj krizi koja definitivno postoji obzirom da su sada uvedene takse za svu srpsku robu koja odlazi na Kosovo. To je 450 miliona dolara. Ako uvozimo sa Kosova robu u vrednosti od 20, znači to je 430. To je 1,5% BDP. Da li će se to na neki način reflektovati kroz ovaj budžet?
Šta kao ministar finansija činite da zaštite ovu projekciju budžeta od tih posledica? Da li postoji negde prostor da se nadoknadi tih 1,5% BDP? Rekli ste da je ovaj budžet svojevrsna najava kraja fiskalne konsolidacije, kako je to moguće? Vi znate da nema ništa od toga, dok partijsko upravljanje javnim preduzećima ne zameni korporativno upravljanje. Jel postoji i jedno javno preduzeće gospodine ministre, kojim ne upravljaju stranke i kadrovi stranaka koje čine vlast? Da ne pominjem sada, sve Babići i neću nikom da guram prst u oko zbog onog što se tamo dešava po Grdelici, ali sam siguran da bi profesionalni menadžment i profesionalna uprava, korporativna nekako pre videla onu glinu u auto-putu ka Čačku, ako uopšte postoji i uočila propuste u izradi kosine koja se tri puta rušila tamo u Grdelici.
Šta ćete da uradite sa javnim preduzećima? U taj prostor niste ušli. To je potpuno neverovatno. Vi ste u stanju da dovedete u red javne finansije, da dođete do deficita od 0,5%, da izdvojite 200 milijardi za investicije, a za sve ovo vreme niste pipnuli javna preduzeća. Zašto je to tako? Kakav je to problem? Jel to izraz nepoverenja, sumnje da je moguće upravljati državom tako što će se profesionalizovati taj deo našeg društva. To je neophodno, neminovno.
Setite se šta je bilo prošle godine. Nije nama smanjen rast prošle godine samo zbog klime, nego zbog javašluka u EPS. Na čemu se gradi projekcija rasta u narednoj godini, jel možete to da nam kažete? Mi ulazimo sada sa minusom od 1,5. Toliko nas košta kosovska taksa. Jel neko zna kakva će biti naredna godina, kakva će biti žetva? Kakvi će biti vremenski uslovi? Jel toliko mi treba da zavisimo od toga? Ne možemo da vodimo ozbiljne finansije zemlje, ako se igramo dodola. Ovde je pominjan agrar, nije tačno da je naš agrag kičma naše ekonomije. Koliki je prosečan posed u srpskom agraru? Kada je sprovedena komasacija poslednji put, kada su ukupljeni posedi? Koliko je staro prosečno domaćinstvo?
Mi nismo uspeli da se dogovorimo oko elementarnih pretpostavki za razvoj agrara. Super je vic žito pa „Bonžita“. Znate li za koliko je prodata „Bonžita“ u Ćupriji i kako je prošla pre toga? Šta se dešava sa mlinovima po Vojvodini? U mlinarstvu vam je profitna margina manja od kamatne stope NBS, zato stoji „Klas“ u Beogradu, zato stoji „Žitko“, zato je u Sremskoj Mitrovici zatvoren „Micides“, zato nema kupca za kikindski mlin, zato stoji „Fidelinka“, što nema više nikog ludog kao što sam bio ja. Četiri godine već, a pre toga sedam godina u stečaju.
Ako hoćemo da razgovaramo ozbiljno o razvoju, vi ste govorili o budžetu a niste pomenuli privatni sektor, osim što ste rekli, ukazali na to smanjenje od 1%. U redu, i taj 1% je značajan, veoma, svaki cent je važan i to treba podržati. Šta ćemo sa privatnim sektorom? Kvantitativna popuštanja postaju prošlost. Je li tako, gospodine mali? Evropska centralna banka prestaje sa štampanjem novca, Federalne rezerve podižu kamatnu stopu na dolar, najavili su novo podizanje za decembar. Kako će se to odraziti na našu ekonomiju? Da li sada razmišljamo o tome? Dve i po hiljade milijardi je Mario Dragi ubacio 2015. godine u finansijski sistem u Evropi, dve i po hiljade. Možda se i u toj činjenici vidi deo odgovora na pitanje odakle stižu direktne investicije u ovu zemlju, možda od tog novca. Šta će se desiti ako taj novac postane skuplji, a postaje, menja se kamatna stopa? To vas pitam zbog Fonda za razvoj, pitam vas zbog nikada ostvarene ideje Razvojne banke ove zemlje. Veoma ozbiljne teme, a o njima ne možemo da razgovaramo ako ostavimo vremena za raspravu, taman toliko da možemo jedan drugome da se predstavimo.
Pominjan je u ovoj raspravi i „Turski tok“, jako lepo. Koliko nas košta privatizacija NIS? Jel možda odgovor na pitanje zašto nema nikoga u Azotari možda u činjenici da ne možemo da utičemo na Petrohemiju, a Petrohemija ne može da utiče na NIS? Da li smo mi dali nacionalno bogatstvo ove zemlje za „Južni tok“? Jesmo. Gde je on? Nema ga. Dolazi turski. Jel možda neko postavio pitanje našeg vlasništva i udela u tom gasovodu ili treba da budemo srećni, u redu, dobro je što prolazi ovuda, treba imati alternativan način snabdevanja, da nam se ne bi ponavljala ona drama od pre nekoliko godina? Ali, mi pričamo o Banatskom Dvoru. Čiji je Banatski Dvor, Bajatoviću? Srpski nije, nego je ruski.
Učestvujte u ovoj raspravi na onaj način na koji je to potrebno ovoj zemlji. Nikada nisam dozvolio da se ekonomske reforme koje su sprovedene u Srbiji, koje su pretpostavke svega onog dobrog što se danas dešava, pa taj Vujović je bio zajedno sa nama, vi ste bili kadar naše Vlade. Dozvoljavate da neko kaže kako je NATO bombardovanje šala u odnosu na privatizaciju posle 2000. godine. To ne možemo da prećutimo, pre svega zbog onih ljudi koji su stradali tada. Ostalo je stotine hiljada, jako puno ljudi je ostalo bez posla. Ostali su bez posla jer je to cena ludačke politike koja je vođena, one – ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo.
(Neđo Jovanović: I zakonom koji ste doneli 2001. godine.)
Jeste, zakoni koje smo doneli su vam omogućili da danas možete pred sobom da imate ovaj budžet i da može taj budžet da podrži MMF, da Standard&Poor’s, Fitch, Moody’s pogledaju Srbiju i kažu – u redu, ove javne finansije su u redu. Ali, to nije sve.
Platni razredi, to je u domenu ministra Ružića, ali je to pre svega takođe pitanje za vas.
Zabrana zapošljavanja, kakva je to mera, kako ćemo doći do dobrih kadrova ako je zabranjeno zaposliti nekoga ko je sposoban? To se mora staviti van snage.
Moraju se uraditi platni razredi. O tome ste pregovarali sa sindikatima, dogovorili se i onda odložili za još godinu dana. Mogu li da vas pitam nešto, budite iskreni, jel to možda zato što je ovo izborni budžet? I to treba da znamo. Ako idemo na izbore, kako će se to odraziti na projekciju vašeg budžeta, gospodine Mali, hipotetički vas pitam? Recimo da mislim da možda i vi ne znate da li će biti izbora, ali ako ih bude, kako će se odraziti to na budžet? Znači, jedan i po u startu smo u minusu zbog Kosova i tih taksi, nismo sproveli dogovore o platnim razredima, ne pristajemo na indeksaciju penzija koje treba da rastu onako kako raste bruto društveni proizvod, što onda znači da vi ipak sumnjate u tu stabilnost naših finansija o kojoj istovremeno govorite. Ali, ako negde treba danas da se traži odgovor na te probleme, onda to više ne mogu da budu ona mesta na kojima smo odgovor tražili pre četiri godine, javna preduzeća, platni razredi, podrška privatnom sektoru.
Govorite o 200 milijardi investicija. Na koji način? Kroz državne projekte, kroz budžet. Šta je sa Fondom za razvoj? Šta je sa Razvojnom bankom? Šta je sa jeftinijim kapitalom za našu privredu? To opet postaje tema. Rekao sam vam, gotovo je sa kvantitativnim popuštanjem, nema više štampanja para. FED diže kamatne stope, Evropska centralna banka diže kamatne stope. Sada dobijate kredit kao srednje preduzeće sa 10-11% kamate u domaćoj banci, istina, i dinarima. A kako se to vraća? Kojim poslom treba da se bavite?
Što se tiče agrara, subvencije koje pominjete, u redu, ali imate i dug za prošlu godinu. Kada se sredstva koja ste dužni da vratite oduzmu od tog novca koji ste planirali za agrar, onda je zapravo situacija drugačija nego što ste to rekli. Formalno jeste veći budžet, ali za koliko? Za dug koji je nastao tako što nisu isplaćene subvencije za prethodnu godinu. Nema potrebe da se varamo ovde. Ne znam još nikoga ko je na vlasti a ko ne želi da plati nešto, ko želi da smanjuje plate i penzije i raduje se tome. Ali, onda izađite pa recite – ako želimo da isplaćujemo subvencije poljoprivrednicima, moramo dalje da se reformišemo.
Nema smisla porediti rast u Srbiji sa rastom država u regionu, zbog toga što oni svoj posao, posao izgradnje, rade u kontinuitetu gotovo 30 godina, a mi smo počeli to pre četiri, pet ozbiljno. Ono što smo uradili u prve dve godine nakon petog oktobra je uništeno u periodu od 2004. godine pa praktično do 2014. godine, nije postojala ekonomska politika ove države. Naravno da nam je bilo jasno da onaj ko hoće da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku mora da nastavi privatizaciju. Naravno da nam je bilo jasno da onaj ko hoće da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku mora da promeni Zakon o radu, da mora da stegne plate i penzije jer se zadužujemo i došli smo do kraja. Negirati uspehe na tom planu, to je nepoštovanje ljudi koji su te mere izdržali. Ali, nije dovoljno pisati pisma penzionerima i reći – „hvala vam“, nego hvala i vraćamo penzije koje će rasti u skladu sa BDP, kao u čitavom svetu. Hvala vam, ljudi u javnom sektoru, uvodimo platne razrede. Hvala, vas 180.000, koliko je u javnim preduzećima, ukidamo zabranu zapošljavanja. Ne mogu da budu korporacije ako nema slobodnog tržišta rada. Sve su to slabosti o kojima treba govoriti i vi ste dužni o tome nešto da kažete.
Znači, pitam vas šta se dešava sa budžetom ukoliko ova mera kosovskih vlasti ostane na snazi? Mi imamo u startu minus jedan i po. Na koji način mislite da pomognete privatnom sektoru, pre svega mislim na finansiranje? Da li postoji uopšte ideja formiranja Razvojne banke i ko o tome da treba da razgovara? Izvinjavam se. Završavam. Recite, odgovorite za platne razrede i odgovorite, molim vas, odgovorite ono što mene veoma interesuje, to je pitanje javnih preduzeća.