VLADAN BATIĆ

Nestranačka licnost

 




Rođen je 1949. godine u Obrenovcu. Diplomirao je 1972. na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zvanje magistra stekao je 1977, a 1981. je i doktorirao.

Radio je kao advokat.

Postao je član DS 1990. godine, kasnije prelazi u DSS, gde je bio i potpredsednik stranke. Osniva Demohrišćansku stranku Srbije 1997. godine.

Bio je poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije. U periodu 2000-2003. bio je ministar pravde Srbije.

Na izborima za predsednika Srbije 2004. godine
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 07:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.12.2009.

Evo, dame i gospodo, ja samo želim da se zahvalim Vladi što je imala razumevanje i da, u ime Demohrišćanske stranke Srbije, izrazim zadovoljstvo, jer je usvojeno 16 mojih amandmana. Ostalo je nešto članova koje je Vlada imala u izvornom obliku. Naravoučenije – slušajte Vladana Batića, imaćete bolje zakone. Hvala.

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.12.2009.

Očekivao sam, gospodine ministre, da ćete bar reći - hvala, poslaniče Batiću, što ste sa vaših 16 amandmana oplemenili, kako reče Srđan Milivojević, ovaj zakon. Hvala, poslaniče Batiću, jer se to nije dogodilo u istoriji ovog parlamenta, predložiću da Vlada prihvati vaš Predlog zakona o denacionalizaciji, otvaranju dosijea, o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, mislim, korektnosti radi, uvaženi gospodine ministre Čipliću, to od vas očekujem.
Ima jedan problem u ovom zakonu koje ni znanje poslanika Batića ne može da popravi, a to je jedinstveni birački spisak kada je reč o dijaspori. To je ozbiljan, ogroman i izuzetno velik i značajan posao. Pomoći ću Vladi, ali za to treba vremena. Hvala.

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.11.2009.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je premijeru, čitavoj Vladi i ministru za ekonomiju.
Oko pet miliona građana Srbije koji su ostvarili pravo na besplatne akcije, bar prema najnovijim informacijama, dobiće manje od 20 evra, odnosno 1.600 dinara.
To je čak mnogo manje od onoga što je obećao državni sekretar Ministarstva ekonomije, koji je pominjao neku sumu od 80 do 100 evra. Ovo pitanje zaista traži odgovor.
Nije u pitanju socijalna pomoć. Jer, iznos od 1.600 dinara nije ni na nivou socijalne pomoći. Ili ljudi koji su za to nadležni smatraju da su građani Srbije socijalni slučajevi pa da im daju neku crkavicu? Podsećam na obećanje da će svima biti, na ime besplatnih akcija, isplaćeno po 1.000 evra. Stigli smo do 1.600 dinara. Mislim da građani Srbije na ovo pitanje zaista zaslužuju odgovor.
Drugo pitanje postavljam ovde prisutnoj ministarki telekomunikacija. Zašto je u Srbiji raspisan tender samo za još jednog operatera fiksne telefonije? Da li u okruženju, u bilo kojoj zemlji bivše SFRJ, postoje samo dva operatera?
Šta su motivi, šta su razlozi, zašto je to tako, imajući u vidu činjenicu da, recimo, Slovenija ima 12 operatera fiksne telefonije, da Hrvatska ima 10 operatera fiksne telefonije, da Makedonija ima osam, da čak Bosna i Hercegovina ima tri operatera fiksne telefonije? Hajde da budemo makar na nivou Bosne i Hercegovine.
A onda, kada je raspisan tender, postavljeni su uslovi koje može da ispuni samo jedna kompanija, jer prihod od 200 miliona evra i milion korisnika odgovara jedino „Telenoru“. Zašto nije raspisan tender za bar još dva operatera fiksne telefonije, jer mi stalno pričamo o borbi protiv monopola, a ovde su monopoli i te kako prisutni?
Treće pitanje, koje je povezano sa prvim, tiče se gubitaka u NIS-u. Šta je sa osam milijardi evra? One besplatne akcije, koje su na nivou pet besplatnih akcija, nakon prodaje NIS-a trebalo je da vrede 2.500 dinara, sada će vredeti još manje.