Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7017">Dušan Bajatović</a>

Dušan Bajatović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovane kolege, izgleda da apeli da se uozbiljimo kada pričamo o ovome, bez obzira za koga navijamo i za koju ideologiju navijamo, nisu urodili plodom. Moram da polemišem ponovo sa nekim činjenicama.
Gospodine Jovanoviću, i ranije sam znao da Rusija ima naftu i gas, a to ste znali i vi, ali do pre dve godine nismo hteli to da konstatujemo. To prosto nije bila državna politika. Na koga da se ljutimo? Možemo da se ljutimo na sve nas. To je suština cele priče.
Ponovo govorim o nečem drugom. Ako ste već za to, ako shvatate prednosti, a kažete da shvatate, šta znači magistralni gasovod, po kapacitetu je sigurno magistralni, po onome što treba da snabdeva je sigurni magistralni, to što Bugari sada imaju 30 milijardi kubika ne znači da sutra neće biti 50.
(Zoran Ostojić, sa mesta: Naših 50.)
Nije, gospodine Ostojiću, ne bavite se onim što ne znate. To je suština. Ovde se radi o sledećem. Mi, hoću da vas vratim na ono što je i resorni ministar prof. dr Petar Škundrić rekao, u ovom momentu imamo jednu ponudu koja može brzo da se realizuje i to sa onim koji imaju gas, a to je Ruska Federacija, koja hoće da napravi sporazum sa nama, gde kapacitet gasovoda u tehničkom smislu će biti sigurno rađen tako da daleko premašuje tih deset milijardi kubika.
I u sporazumu lepo piše - najmanje deset milijardi kubika, što znači da ne može biti 20 i 30. Može. Da li ćemo plaćati to? Da. Rusija je kapitalistička zemlja, plaćaćemo.
Oko NIS-a se vraćam ponovo. Mi ovde dovodimo u vlasništvo onu zemlju ili onu firmu koja ima izvore nafte, koja će ovde dopremati isto nekim cevkama, nekim naftovodom, koja će proizvodnju zajedno sa Bosanskim brodom podići na 12, 15 ili 20 miliona tona. Tu imamo 49% vlasništva. Ko će ubirati profit od toga?
Da li nama odgovara da smanjimo upliv tuđih kompanija, tipa OMV-a, MOL-a, INE, jer šta smo mi uradili? NIS je kontrolisao 80% tržišta derivata u Srbiji. Danas kontroliše 30%. Kakva je to bila poslovna politika? Po meni loša. Sada imamo priliku da, sarađujući sa Ruskom Federacijom, obnovom NIS, Rafinerije pre svega u Pančevu, osposobimo našu naftnu industriju, jer mi tu imamo 49%, da konkuriše svemu onom trgovačkom u naftnoj industriji što preti nama ovde.
Ovde je bila polemika oko ekoloških standarda. Molim da razumete jednu stvar. Naša država propisuje ekološke standarde. Naša država ima agencije, komisije, inspekcije, koje će to kontrolisati. Ne može ovde da radi dimnjak u Pančevu, ako iz njega izlazi više sumpora nego što treba. Valjda će biti interes tim istim zlim Rusima da im taj dimnjak radi, da imaju ta isparenja kontrolisanja, ne ulažu valjda bez veze. To je suština stvari.
Nemojte da ovde zamagljujemo celu stvar. Naša država ima apsolutno dovoljno zakonskih okvira i mehanizama da sve ono što je sporno i za finansijski aranžman, pa sve zajedno do ekologije, drži pod kontrolom.
Kakva je to priča šta će raditi Rusi? Ta firma ima sedište ovde. Podleže, ako se ne varam, gospodo iz Vlade, pozitivnim zakonskim propisima pod kojim posluju i naše firme. Ići će naša finansijska inspekcija, naša Uprava za borbu protiv kriminala.
O čemu mi pričamo? Da će oni doći da rade šta god hoće? Ne, radiće ono što nalažu pozitivni zakonski propisi ove zemlje. Nemojte više da zamajavamo ljude koji gledaju ovo su nažalost dosta gledane emisije, jer boljeg humorističkog programa nemamo. Ta firma je faktički firma, većinsko vlasništvo će biti Gasproma, ali posle po našim propisima imamo mogućnost svake vrste kontrole. Ako bude trebalo, mi ćemo izlaziti, ali jednostavno ne želim da dođem u situaciju da promovišemo jedan dobar sporazum, koji ima razvojnu komponentu, koji sa sobom nosi mnogo novca, mnogo novih radnih mesta, da ga mi sada dezavuišemo tako što ćemo zamagljivati situaciju oko nekih zareza.
Poštovane kolege poslanici, moram da kažem da sam veoma zadovoljan popodnevnim delom sednice, iz prostog razloga što uz određene političke kompromise, neka ih shvati ko kako hoće, ponovo uspostavljamo jednu snagu srpskog parlamenta.
O jednom delu te snage govorio je kolega Tomislav Nikolić, koji je, možda iz jednog drugog ugla, ali sasvim ispravno, konstatovao da se ovom interpretativnom izjavom, za koju su se zalagali i poslanici SPS, ali i druge poslaničke grupe, jednostavno vraćamo, evo, radikalskim rečnikom rečeno – da ne sme da se nađe nijedna ruka koja će to da potpiše. I hvala, gospodo radikali ...
(Dobro, gospodine Todoroviću, ako bih baš hteo da dam neku reformu na to, ja bih se založio za uvođenje ministarstva za magiju, ali Vladu smo već izabrali. Ništa ružno. Naravno, vi imate pravo na sve to.)
Hoću da kažem, jedna od osnovnih primedbi koju sam imao kao učesnik na javnoj sceni i koja je loša poruka svetu jeste što je srpski parlament nejedinstven.
Ukoliko ovo zaista izglasamo, pomoći ćemo i Vladi (ako je ona dobronamerna, a ja se iskreno nadam da jeste i lično verujem u to) da brani tu poziciju da je KiM deo Republike Srbije i da će to tako i ostati. Time, naravno, obavezujemo ovu vladu, ne samo Ustavom, mada je po mom mišljenju Ustav uvek dovoljna garancija.
S druge strane, ne mogu da razumem svoje prijatelje iz DSS. Zar je trebalo da se desi da ostanete na političkoj ledini, pa da izađete da nam objašnjavate svoje stavove? Pričam o gospodinu Samardžiću. Ovaj sporazum ste vi radili, vi ste pregovarali i nemojte da se ljutite ni na kolege iz SPS ili kolege iz SRS što sada to spočitavaju. Učestvovale su i kolege iz DS.
Ono što je meni kao učesniku u ovoj debati interesantno, jeste da smo mi imali dva pristupa. Jedan kaže: ''ne'' saradnja sa EU ukoliko nam otimaju KiM, a sa druge strane: ''da'' saradnja, jer ćemo ga tako bolje braniti. Ja sam pristalica ovog drugog. Znate zašto? Zato što ono ''ne'' ne nudi alternativu ni u jednom smislu, ni u nacionalnom, ni u državnom, ni u političkom, a naročito ne u ekonomskom, ili je barem ja od vas nisam čuo.
Bilo bi lepo da ovaj naftni i gasni aranžman donese boljitak Srbiji. I doneće. Ruska banka doneće konkurenciju austrijskom kapitalu koji ovde neki zastupaju. Ali, to nije dovoljno. Srbija mora da ima neselektivan priliv investicija jer, očigledno, patriotizam više nije moguće svesti na pušku, mora sa svesti na kvalitet života, i na ćirilicu, i na kompjuter i na posao. Ja tako gledam ove probleme.
Uostalom, kad neko hoće da napadne vaš identitet, najlakše će vam oteti ako vi pristanete na to. I Kosovo će nam oteti ako mi pristanemo na to. Jedina mogućnost u ovom momentu da branimo KiM jeste da taj proces otimanja KiM - za nas to nije završeno pitanje i zato to zovem procesom - zaista pretvorimo u proces sa onom snagom, onim saveznicima i onim mogućnostima koje imamo.
Napašću svaku vladu Republike Srbije koja maksimalno ne koristi mogućnosti za odbranu KiM, ali isto tako bi bilo neozbiljno da ne shvatimo da kriza u našem društvu dugo traje, da bi nam se zbog jednog takvog ''ne'' ne samo zatvorila evropska vrata, nego otvorili drugi politički procesi - u Vojvodini, neki ovde vole da pominju rašku oblast i slične stvari.
Kao odgovorna politička elita, moramo da shvatimo da proces ulaska u EU ima svoje izazove, da već konstantno imamo neprijatelje u okviru međunarodne zajednice, dakle i dalje pričamo istu priču, ali da se način na koji ćemo braniti KiM više ne može svesti na pušku.
Mora se svesti na političko jedinstvo u Srbiji, na dobro razrađene mogućnosti, na dobro sagledavanje saveznika i da se cela priča, koliko god je to moguće, drži u Savetu bezbednosti, da probamo da (zaista verujem u to) ulaskom u EU ne samo rešimo ove naše ekonomske i socijalne probleme koje imamo, naravno, zajedno sa Rusijom, za koju i dalje mislim da će nam pomagati, ili možda sa zemljama Šangajske inicijative, nadam se da to nikome nije sporno.
U političkom smislu, da što pre uđemo u EU, a da pri tom ne uđe KiM, možda čak ni BiH, pitanje je šta nam odgovara i šta će biti naša državna strategija kada je u pitanju Republika Srpska, koju takođe treba da branimo, da iz te pozicije probamo da na bolji način zaštitimo svoje interese.
Delom sam govorio u svoje lično ime, delom znam da zastupam stavove SPS. Prema tome, biću veoma zadovoljan ukoliko i naše kolege i prijatelji radikali i sve ostale poslaničke grupe - DS, G17, pripadnici manjina, PUPS i sve ostale, izvinjavam se ako sam nekoga preskočio, glasaju za ovaj sporazum jer će on pokazati snagu i odgovornost srpske političke elite.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, javljam se u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS-PUPS-JS. Potrošiću manje od pola vremena koje imam, jer mislim da o ovoj vladi treba da govore njeni rezultati, a bojim se da od prevelike priče u Skupštini u ovom momentu nećemo imati ništa.
Daću nekoliko konstatacija. Mislimo da je ekspoze premijera dobar, ne može se sve reći u jednom ekspozeu. Nije nam bilo lako, kao Socijalističkoj partiji Srbije, a ni našim koalicionim partnerima, da se opredelimo za jednu ovakvu političku koaliciju, koju su ovako dočekale ove naše kolege poslanici, za koje već vidim da će odlično raditi svoj posao opozicije u narednom periodu, vrlo jasno, strogo, da će precizno pratiti sve ono što mi budemo radili. To je dobro za demokratiju u Srbiji generalno gledano.
Ova vlada napravljena je i na nečemu drugom, ne samo na potrebi političkog pomirenja snaga, kako je to govorio predsednik Srbije Boris Tadić i kako smo mi to prihvatili, nego i na tome da je krajnje vreme da shvatimo da smo iz perioda 90-tih godina izašli sa jednom dubokom društvenom krizom, nacionalno, ekonomski i socijalno ugroženi. Da smo u periodu posle 5. oktobra, gde su bile dominantne demokratske snage, gde je Srpska radikalna stranka bila najveća opoziciona stranka, da demokratske stranke nisu uspele između sebe da nađu adekvatna rešenja.
Po mom shvatanju stvari, po mom dubokom političkom ubeđenju, ova vlada je napravljena na tome što smo mi konstatovali političke, ekonomske, socijalne, državne probleme i shvatili da je period devedesetih godina bio period raspada bivše velike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, na koju mi gledamo različito, da je period posle 5. oktobra, bez obzira što ćemo mi biti sada u koaliciji, doneo nedovoljno dobrih rezultata i da su i jedan i drugi period nosili jedan nejasan odnos prema tim stvarima i unutrašnje kočnice.
Šta mi treba da pobrojimo? Da danas postoje brojni otvoreni državni, nacionalni, ekonomski i socijalni problemi. O nekima od njih se ovde govorilo. Da je danas Srbija ekonomski neefikasno društvo, da nam je politička elita u priličnoj meri podeljena, često sama nedovoljno kvalitetna, da postoji ozbiljan unutrašnji sukob, da smo vrlo često skloni svađama između sebe, a da nudimo malo rešenja, da imamo milion nezaposlenih, da imamo milion onih koji ne mogu da žive od svoje plate, da imamo milion penzionera koji ne mogu da dobiju adekvatnu penziju i slične stvari.
Svi smo govorili o četiri principa. Evropske integracije, pre toga rekao bih državno jedinstvo, ostanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije, bolji standard stanovništva i borba protiv kriminala i korupcije. Ništa novo ni za ovu postavku vlade.
Mi socijalisti smo se potrudili da tome pridodamo i princip socijalne pravde i zahvaljujem našim budućim koalicionim partnerima što su oni taj princip prihvatili. Potpuno sam siguran, pošto ovde neki dovode u pitanje političku principijelnost Socijalističke partije Srbije, da ćemo baš tim principom, principom uvođenja socijalne pravde, ne samo obezbediti budući rezultat Socijalističke partije Srbije, nego obezbediti da Srbija bude i ekonomski efikasnija i socijalno pravednija.
Dakle, to su bili naši motivi, ne trgovina, ne vlast po svaku cenu. Podsetiću vas da smo između ostalog u ovu koaliciju ušli jer druge parlamentarne većine nije bilo.
Mi smatramo da je dobro što će SPS, zajedno sa svojim političkim partnerima, Partijom ujedinjenih penzionera i Jedinstvenom Srbijom, za mene lično, moram da vam kažem, biće sigurno veliki izazov da pomirimo socijalne ciljeve koje sobom nosi SPS, ali moram da priznam i kolege iz DS, možda biti teško pomiriti sa onim ekonomskim viđenjem koji sobom nosi partija G 17.
Ali, potpuno sam siguran da sve partije koje čine ovu koalicionu većinu imaju jasan motiv da urade sve, da urade najbolje i da urade najviše. Zašto, gospodo? Zato što ovu vladu neće držati nikakva politička trgovina, neće održati nikakvi podzemni dogovori, nikakvi američki, engleski ili ruski ambasadori, ovu vladu će održati rezultat.
S obzirom da poznajem pre svega svoje kolege, s obzirom da je najveći broj političkih, ekonomskih i socijalnih zahteva Socijalističke partije Srbije uvažen i iznet u ekspozeu premijera, potpuno sam siguran da, uz odgovornost i ostalih naših budućih koalicionih partnera, možemo da imamo jednu vladu koja će početi da pravi vidljive i opipljive pomake.
Druga stvar, i sa tim ću se potrudi da završim, nikada ne bih izvrgao ruglu pokušaj oko uspostavljanja nacionalnog pomirenja, makar ono u početku bilo političko pomirenje dve stranke, DS i SPS, jer je naša namera da ne gledamo više iza sebe, naročito ne na dnevnopolitički način, ne tako što ćemo u prošlosti tražiti tačke sukoba, pa to pretvarati u političku pijacu zbog dnevnopolitičkih poena, nego da uspostavimo ekonomski efikasno društvo, socijalno odgovorno društvo, da na bazi jedinstva političkih snaga u Srbiji i sa jasno razrađenim političkim i ekonomskim, pa ako treba i vojnim planom, branimo Kosovo i Metohiju, uspostavljamo međunarodna savezništva na tom planu.
Zaboravio sam da kažem da smo mi tražili da se uvaže i odnosi prema Republici Srpskoj. Mi o tom periodu stvaranja Republike Srpske možemo da mislimo šta hoćemo, ali tamo dominantno danas žive pripadnici srpskog naroda i moramo da vodimo računa o svemu tome.
Prema tome, zamolio bih kolege poslanike i one koji će biti vlast da utičemo na one koji će biti izvršna vlast, da parlament ne bude potcenjen od strane izvršne vlasti, bez obzira što će to biti, a očigledno i pripadnici opozicije priznaju da će ova vlada biti danas izabrana.
I, kolege iz opozicije, da svako radi svoj posao, da parlament bude primaran u odnosu na izvršnu vlast, da na jasan način polažu račun, da kolege iz opozicije, onako kako su to i najavili, ne opstrukcijom parlamentarnog rada, jer se nadam da im mi za to nećemo dati priliku, rade svoj posao opozicije baš tako, snažno, javno, jasno, kako su i najavili.
Šta da vam kažem, najradije bih svojim kolegama, pre svega iz SPS i drugima rekao - srećne vam rane junaci, ali bojim se da mi kolege to ne zamere. Želim da ova vlada traje četiri godine, da ima jasne rezultate i na nacionalnom, i na socijalnom, ekonomskom i na državnom planu. Evo, toliko, i pre svega vas u ime poslaničke grupe SPS, Partije ujedinjenih penzionera i Jedinstvene Srbije, pozivam da svi zajedno, svako u skladu sa onim zaduženjima koje ima, radimo na tome da ove tendencije lošeg stanja i na ekonomskom, i na nacionalnom, i na socijalnom, a delom i na državnom planu budu korak po korak jednostavno prevaziđene. Hvala vam.
Poštovane kolege i koleginice, žao mi je što kršim džentlmenski sporazum koji je postignut pred početak ove sednice da se nećemo javljati po Poslovniku. Potpuno shvatam da je dobro vreme, odlična gledanost, potpuno shvatam potrebu za pojačanjem izbornog rezultata, koji nije bio dovoljan ni jednoj ni drugoj strani, koje u jednom laganom, duplom, neprirodnom pasu misle da će nešto rešiti ovim istorijskim raspravama.
Možda nije dobro što premijer Cvetković – član104, alineja 2, što ste tražili od svih – ovaj koji će biti izabran danas, nadam se zbog toga ne u kakvo vampirsko doba. Javio sam se zbog toga što su ovde bili napadi na jednu damu, na profesora univerziteta koji obavlja funkciju spikera parlamenta, moju drugaricu, našu drugaricu Slavicu Đukić-Dejanović.
Molim sve poslanike da shvate da ne postoji poslovnička mogućnost i bez obzira što je ona psihijatar, možda može nekoga da proceni, ali ne zna šta će taj tačno reći kada izađe za ovu govornicu. Molim da shvatite da ona ne zna sadržaj koji će izgovoriti onaj koji izađe za ovu govornicu i nemojte da zbog toga napadamo nju. Ona svoj posao radi veoma korektno, prosto osećam potrebu, i kao damu i kao moju drugaricu, na neki način bar da probam da je zaštitim. Ona se doslovce drži procedure.
A naše iživljavanjem nad štetom protivnika prozivajući pokojnog Slobodana Miloševića i pokojnog Zorana Đinđića mislim da više nikome ne donosi poene. Smisao ponuđenog političkog, a kasnije zaista i nacionalnog pomirenja je upravo da izbegnemo takve situacije. Još jednom ponavljam, javio sam se iz razloga da zaštitim predsedavajućeg parlamenta, gospođu prof. dr Slavicu Đukić-Dejanović, koja radi svoj posao veoma korektno. Nemojte da se ljutite na nju zbog sadržaja diskusija, koje, bojim se, govore o nama.
Gospodine Albijaniću, zadivljen sam načinom na koji opažate delovanje ovde u sali. Zaista sam hteo jednu rečenicu o amandmanu gospodina Buhe, međutim, ispada da je pomalo besmisleno ovde pričati o amandmanima. Ova vlast kao da se bavi spiritualnim aktivnostima. To je ono, znate, stave kristalnu kuglu ispred vas i onda znaju sve šta će biti.
Elem, kako to danas u Srbiji izgleda na osnovu ove rasprave ovde? Dakle, oni su u stanju da spreče mrtve da dobiju tih obećanih 1.000 evra, ali nisu u stanju da spreče mrtve da glasaju.
Sad postavljam sledeće pitanje: Ako ti mrtvi imaju pravo glasa u izboru vlasti, pošto se najčešće krade vlast na izborima, kako ti isti nemaju pravo na deonice, odnosno besplatne akcije?
Možda je to iz pijeteta prema mrtvim osobama. Nije red onoga ko je umro da prevarite, kao što ćete prevariti sve nas koji smo živi. Možda je proradila savest.
Ali da se vratimo na amandmane, na ono što je ozbiljno. Ovde smo čuli jedno objašnjenje ministra Dinkića o vrhunskim kapacitetima srpske administracije, koja je u bitnoj meri umnožena, kompjuterski osposobljena, u toj meri da je u stanju da za šest meseci sprovede jednu ogromnu aktivnost kakva je 4.000.000 građana koji će biti ustrojeni, uvedeni, popisani i isplaćeni, ali istovremeno nije u prethodnih osam godina bila u stanju da napravi red u onome protiv čega se najviše bunila, a to su birački spiskovi.
Ukoliko iz izlaganja gospodina ministra Dinkića možemo da zaključimo, dakle ne zbog porasta pameti ili zbog automatizacije i obrade podataka ili zbog kompjuterizacije našeg društva, nego zbog povećanja administracije, da je naša administracija u stanju da ovaj zamašan posao upisa 4.000.000 građana u Privatizacioni registar, i to jedinstven, proučen, obrađen, nespojiv sa bilo kakvom krađom u našem društvu, a kamoli prevarama građana, ja se toj izreci ministra Dinkića iskreno divim.
Dakle, šta je moj lični stav o ovom zakonu? Ovo nije samo najskuplja kampanja, gospodo, koju možete da vodite, ovo će biti ozbiljna prevara. Mislim da u ovom momentu ni kapaciteti Agencije, da ne spominjem odsustvo strategije u privatizaciji, ni održivost ove vlade u perspektivi (dakle, ona je vrlo klimava, to se sada vidi, može vrlo lako da padne; iako vas interesi lepe i spajaju, ova vlada može da padne), dakle, ovaj zakon ste, zahvaljujući međusobnim ucenjivanjima i nastojanju da po svaku cenu oročite i završite projekat privatizacije na način kako ste vi to zamislili (neću ovde prenositi glas građana koji su glasali za mene, pa to zovu lopovskom, burazerskom, pljačkaškom i nekom drugom privatizacijom, nego ću reći samo privatizacije jer je ona sinonim za takve procese), dakle, ovo je još jedno od nastojanja onih koji su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda ovde u Srbiji i te politike, koja nigde nije dala dovoljno dobre rezultate i samo je u onim ekonomijama gde je proterana politika MMF bilo stvarnog napretka, a mi prosto po budžetu i po društvenom proizvodu vidimo da još uvek nemamo ekonomske rezultate koje smo, siguran sam, mogli imati da se vlast nije vršila tako što su se prevodili faksovi ili mejlovi, kako je ko već i koliko osposobljen, iz nekih centara moći koji se, između ostalog, nisu jedini, zovu MMF i Svetska banka.
Prema tome, pokušao sam da budem šaljiv, ne verujem da sam nekoga rasplakao zbog toga što sam bio duhovit, nego zbog perspektive primene ovog zakona, ja vas molim da ova slatkorečiva a u suštini sa lopovskim namerama izrečena objašnjenja za ovom govornicom, više ne branite zakonske projekte na taj način.
U ovom zakonu, gospodo, nigde nema garancije. Ne piše nigde, a vrlo lako je bilo napisati: svih 4.000.000 građana će dobiti u protivvrednosti 1.000 evra, što bi bilo 4.000.000.000.
S druge strane, gospodin ministar kaže - razmatrali smo sve opcije kada su u pitanju potencijalni državljani naše države. Prvo, mi treba da damo državljanstvo svima onima za koje smo to zakonom rekli ili koji to zaslužuju, a evo jedne opcije koja nije razmatrana. Zašto nije razmatrana opcija da svi oni koji podnesu zahtev za državljanstvo, a zahtevi očigledno ne mogu biti rešeni (nije kriv Dragan Jočić, nebitno je kako se zove ministar policije, nego prosto kapaciteti sa kojima raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, manjak ljudi i opreme u MUP ne dozvoljava brzo rešavanje tih problema), da se kaže da svi oni koji se upišu u birački spisak do tog i tog datuma, a upis u birački spisak može kad god hoćete, dakle oni koji, recimo, zaključno sa 31. martom 2008. godine budu podneli zahtev za upis u državljanstvo, onog momenta kada im MUP, odnosno Vlada Republike Srbije odobri upis u državljanstvo Republike Srbije, ostvarivaće ona prava koja im sleduju iz ovog zakona, ako on uopšte bude primenljiv.
Prema tome, potpuno sam siguran da sam uverio i vas i javnost, a pre svega ona izbegla i raseljena lica, da je bilo moguće rešenje koje ovaj problem dovodi do kraja. Dakle, oni koji su podneli zahtev sa danom – a kada će to biti rešeno od strane nadležnog državnog organa, mi to ne znamo, ali bi time njihova prava bila apsolutno moguća u realizaciji zakona.
Prema tome, zamolio bih kada dođe ministar, još nije kasno, sednica je po hitnom postupku, pitanje je da li ćemo je danas i moći završiti, ako nas ne naljute, da razmotrimo i tu mogućnost da bude neki datum do kog je podnesen zahtev za upis u knjigu državljana.
Poštovane kolege, žao mi je što je ministar izašao. Drago mi je što je nadležni odbor produžio rok za državljanstvo da bi mogli građani da ostvare svoje pravo, ali me ponovo niste čuli. Znači, vi hoćete i tu da zakinete bez ikakve potrebe. Dajte da usvojimo barem onaj amandman koji kaže – oni koji su podneli zahtev za državljanstvo do dana stupanja zakona na snagu. Nije moguće da Ministarstvo unutrašnjih poslova odradi sve zahteve, koliko god se Jočić trudio.
Što ste tvrdoglavi, uopšte mi nije jasno? Popravljate stvari potpuno bez veze. Dajte, sastanite se još jednom .
Dakle, za sva lica koja su podnela do dana stupanja zakona na snagu, a pravo stiču onog momenta kada im Ministarstvo unutrašnjih poslova da dozvolu za upis u knjigu državljana Republike Srbije. Ne razumem oko čega je tu spor?
Nemojte da sad administrativnim merama ljudima ukinemo pravo, izbeglim i raseljenim licima koji na to imaju pravo. Nemojte da zbog nekog podvlačenja crte na glup način... vraća se ministar, pa ću ponoviti, zbog njega.
Dakle, gospodine ministre, da ne bismo gubili vreme, ideja je da još jednom na nadležnom odboru za ova pitanja oko toga ko ima državljanstvo a ko nema zbog ispunjenja uslova probamo da se dogovorimo, da to ne budu oni koji su dobili državljanstvo danom stupanja zakona na snagu (slobodno me gledajte, neću ništa ružno pričati), nego oni koji su podneli zahtev.
Jer, nije moguće da Ministarstvo unutrašnjih poslova reši toliki broj zahteva, nego oni koji su podneli barem do dana stupanja na snagu zakona, da bi što manji broj ljudi koji to pravo imaju bio zakinut. Ako se slažete, to bi moglo da se uvaži. Vi ste ovo popravili sad na odboru, ali to nije dovoljno. Dakle, do dana podnošenja, ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova odobri tako nešto.
Dalje, ovaj zakon se zove Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Ako se ne varam, to bi trebalo da bude vaša verzija razrade člana 9a Zakona o javnim preduzećima, ako pogrešno citiram, vi ćete me ispraviti, gde je rečeno da će biti 15% za građane, a 15% za zaposlene.
Ako se ne varam, vi ovde pokušavate sada da uvedete jednu vrstu socijalne pravde. Moram da vam kažem da ste se kasno setili. Pod ovakvom privatizacijom, sprovođenom po pravilima, odnosno po zakonima koje je donosila prodosovska politička elita u Srbiji, privatizacija se zove burazerska, pljačkaška, lopovska i kako god hoćete, i to narod s pravom kaže.
Ono što meni lično najviše smeta, vi ćete me razumeti kao obrazovani ljudi i predstavnici Vlade, jeste što je ona ipak, i sa ovim popravkama, socijalno nepravedna, i ono što je najgore, ekonomski neefikasna. Ova privatizacija je trebalo da ima kao svoje ishodište nov dobar menadžment, nove tehnologije, novo zapošljavanje, provereni kapital i uslove da konkuriše na svetskom tržištu, a ne samo na domaćem.
Mi smo samo dobili nove vlasnike, često sumnjivog porekla i veoma cenim što se gospodin Dinkić setio posle šest–sedam godina sprovođenja ovog koncepta o privatizaciji da nam čvrsto obeća, a svi znamo da je on čovek od reči, što je rekao to je i uradio, da više neće biti prljavog novca. Šest godina je bilo.
Dosta je prljavog novca, dosta je tajkuna, dosta je sprege vlasti i tajkuna, sad će sve biti pošteno. Želim da verujem u to.
Što se tiče ovog amandmana, moram da priznam da me niste dobro pročitali. Dakle, predložio sam da ne bude procenjena tržišna nego da se kaže knjigovodstvena vrednost. Zašto sam to tražio? Da stvarno nadoknadimo radnicima ono što im je opljačkano. Zašto? Ovde su to neki u sali prosto dobro provalili, kako to kažu omladinci.
Nije meni problem da shvatim da je tržišna vrednost daleko iznad knjigovodstvene vrednosti koju beleže danas naša preduzeća, jer mi naša knjigovodstva nismo uskladili sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Imali smo ovu, kako se zove, stečajnu mafiju, imali smo dakle lošu priču u samom knjigovodstvu i naše firme su vrlo često nisko dole.
Uostalom, prilikom privatizacije, a ne vidim da je to radio ijedan privatizacioni savetnik, ne samo da nismo uvažili činjenicu da se pljačkamo, nego smo zaboravili da u vrednost firme uključimo i nešto što se zove intelektualni kapital, to nisam nigde video da je bilo u toku privatizacije uključeno, a mi imamo i neke patente i neke vredne ljude, dakle, nije uključena ni vrednost radne snage koja dolazi, nego se radnici samo tretiraju po terminu višak radnika i oni koji treba da ostanu.
Dakle, nije uključeno to da smo vrlo često prilikom prodaja, primer su cementare, prodavali i kompletno naše tržište, a da to nije valorizovano u ceni tzv. tržišne transakcije koja je pravljena.
Dalje, zašto sam hteo da bude knjigovodstvena vrednost? Zato što ako bismo dali procenat po knjigovodstvenoj vrednosti, i dali to radnicima, onog momenta kad oni izađu na berzu, to što je po knjigovodstvenoj vrednosti bilo malo naglo bi skočilo na tržištu i radnici bi dobili više novca. Znači, to je bila ideja ovog amandmana, ali nema veze, neka bude po tržišnoj vrednosti.
Zanimljiva pitanja su sledeća. U članu 24... Ako se slažete, gospodine predsedavajući, pošto ima nekoliko amandmana, voleo bih da se ne javljam ponovo jer hoćemo do šest da završimo?
Nisam video, gospodine Mrkonjiću, da ste opet vi. Ništa bez vas.
Nije ovo reklama, ovo je moje iskreno razmišljanje o vama. Kad god je neko ozbiljan iz opozicije za govornicom, oni pošalju Mrkonjića jer ima nesporan autoritet.
Dakle, povezaću ovo sa pričom iz člana 24. Vi ovde kažete da onih 2,5% koliko ste vi planirali umesto 15% da date radnicima, onim zaposlenim i bivšim zaposlenim, vi kažete da ukupni raspoloživi novčani iznos za isplatu bonusa za zakup preduzeća iznosi, pa spominjete 6 preduzeća, za NIS 100 miliona, „Telekom“ 160, EPS 220, JAT 11, aerodrom 4 miliona i „Galeniku“ 17 miliona.
Ako ove cifre predstavljaju 2,5% od onoga što vi mislite da vrede ova preduzeća, slušajte me dobro gospodo poslanici, vredeće vam ove cifre, ako je ovo 2,5%, dakle, ukoliko je 2,5% od NIS-a 100 miliona, to znači da NIS vredi 4 milijarde. Ko je to procenio? Smatram da vredi više. Mogu da dokažem da vredi više. Sa tržištem, sa pravima i daj bože sa ruskim Plavim potokom i sa ovim geografskim položajem Srbije NIS vredi mnogo više.
Nemojte se smejati, gospodine Dinkiću, da ste imali bolji odnos prema Kini i Rusiji, barem onakav kakav imate prema Nemačkoj i Americi, bolje bi bilo srpskoj ekonomiji. Nas interesuju interesi države Srbije i njenih građana, a ne ideološke, a naročito ideološke ekonomske predrasude.
Dakle, ovde kaže „Telekom“ 160 miliona, ako je to 2% „Telekom“ vredi 6 milijardi i 400. Po čijoj je to proceni? Ako je EPS 220 miliona, to znači da EPS vredi osam milijardi i 800 miliona. Ako je JAT 11 miliona i ako je to 2,5%, to znači da ste vi procenili da JAT vredi najmanje 440 miliona itd. Aerodrom četiri miliona, to znači da vredi 160 i za "Galeniku" iznos od 17 miliona evra, znači da "Galenika" vredi 680 miliona evra po vašim procenama.
Kada se to sabere, to je cirka 21 milijarda. S obzirom da vi ovde u članu 31. vrlo neprecizno navodite da će se i ostala javna preduzeća... odredbe ovog zakona u delu kojim se uređuje prenos akcija bez naknade građanima i prava zaposlenih i bivših zaposlenih, shodno se primenjuju i na druga javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala... prema tome, ovo se ne odnosi na sve građane. Dakle, svi građani, po mom shvatanju i tumačenju, ako grešim ministar će me ispraviti, neće od ostalih javnih preduzeća dobiti ništa osim zaposleni i bivši zaposleni.
Mi ovde raspolažemo sa 21 milijardom, po vašoj proceni. Pretpostavljam da će razni tenderi i aukcije podići vrednost ovih preduzeća, to bi bilo realno. Po mojoj proceni EPS vredi najmanje 10 milijardi evra.
Dakle, nemojte da nas oštećujete za tu milijardu. Vi treba da dođete do nekih 30 milijardi evra da biste mogli da date svakome tu čuvenu hiljadu evra.
Ono o čemu želim još da polemišem sa vama, u članu 9. kaže se: "Lice čija je prijava odbačena ima pravo žalbe ministru nadležnom za poslove privatizacije, u daljem tekstu ministar". Znate šta, gospodine ministre? O nama poslanicima, zahvaljujući pisanju žute štampe koja je vrlo često pod kontrolom tajkuna i pojedinih centara moći kojima pripadaju pojedini ministri, ljudi imaju loše mišljenje, nametnuto loše mišljenje.
Želim da branim svakog kolegu poslanika, nema veze iz koje je partije, jer ovo sada zbrzavamo zato što Vlada celo leto ništa nije mogla da se dogovori i u stvari vladajuća elita ništa ne može da se dogovori između sebe, a mi kao opozicija gledamo da popravimo vaše brlje onoliko koliko je to moguće.
O ministrima ima još gore mišljenje, ali štampa manje piše. Nemojte da ministar arbitrira o mojim pravima. O mojim pravima mora da arbitrira neko drugi, to ne može biti neka agencija ili neki ministar, kao deo državne vlasti.
Vi ste to ovde tako predvideli, ovaj zakon inače ima veliku arbitrarnu ulogu Vlade, a da bih vam dokazao iz čega to zaključujem, kao i mnoge nedorečenosti, pozvaću se na Vladino obrazloženje, koje nije vezano za član 23. nego za član 31. Saslušajte, gospodo poslanici, šta kažu gospoda iz Vlade, a vi ste to, koliko sam razumeo, ceo dan prozivali.
Kaže - ovakvo rešenje je neophodno sa razloga što istovetni modeli privatizacije ne mogu biti primenjeni na sve slučajeve javnih preduzeća, što je logično, odnosno u ovom trenutku Vlada, kao predlagač zakona, nema izrađenu strategiju privatizacije za sva javna preduzeća, te se pokazuje kao potrebno da se ostavi mogućnost da se, u zavisnosti od takve strategije (samo ne znam kakve strategije) predvide (pa onda kaže ono što mi jako smeta) posebnim propisima (verovatno podzakonskim aktima koje donosi Vlada, što mi odmah ide na živce i proizvodi sumnju, izvinite što se tako izražavam; ne možete vi podzakonskim aktima da uređujete ona prava za koja ste prethodno rešili da ih uređujete zakonom, jer onda morate da nam kažete šta ćete sve tačno urediti podzakonskim aktima) drugačiji načini ostvarivanja prava građana.
Izvinite, molim vas, građani mogu da budu jadni, mogu da budu bedni, mogu da budu nezaposleni, mogu da budu apatični, ovaj vaš zakon može da prođe u javnosti samo iz razloga što narod kaže - svi nas varaju, svi su nas prevarili, bolje išta nego ništa, što znači da je narod pristao na neku vrstu tog stanja i pozivam ih da što pre izađu iz tog stanja.
Ali, kao narodni poslanik ne želim da pristanem da u okviru čak i vaše proklamovane demokratije, odnosno one verzije demokratije koju vi poznajete, da mi Vlada podzakonskim aktima, a da pre toga nije precizirano u kom domenu i na koji način, rešava ono pravo koje bi trebalo do kraja da bude precizirano zakonom.
Uostalom, u poslednje vreme smo ovde doneli mnogo zakonskih projekata koji su nejasni, neprecizni, vrlo često predviđaju neka sporedna donošenja odluka i slične stvari. O kojoj to demokratiji vi govorite? Demokratija podrazumeva vrlo jasne procedure. Demokratija je surova kada je u pitanju sprovođenje prava i pravila.
Prema tome, ono što je sigurno sporno u ovom zakonu jeste ta vrsta nepreciznosti, da se previše toga ostavlja, uz sumnju da će građani zaista dobiti hiljadu evra, jer se ovde hiljadu evra uopšte ne spominje, da će građani dobiti hiljadu evra nigde ne piše.
Uostalom, obrazloženje kako će ovaj čin unaprediti tržište hartija od vrednosti, osim odsustva edukacije prosečnog građanina, što Vlada ne radi na kvalitetan način, tvrdim da neće, jer je pitanje kada će ovo građani dobiti, a ovde je neko rekao da postoje članovi koji prosto vrše pritisak. Čak u jednom od članova se predviđa da Vlada pod posebnim uslovima može da uradi nešto sa mojim akcijama. Moje akcije su ili moje ili nisu moje. Ili raspolažem njima ili ne raspolažem njima.
To što kažu da će biti ravnomerna raspodela, da li to znači, gospodine ministre, da će "Telekom" imati četiri miliona novih akcionara, da će EPS imati četiri miliona novih akcionara, da će Aerodrom imati četiri miliona novih akcionara. Koja će to administracija da odbrani? Ova naša nesposobna koja ima samo nezaposlene stranačke prvoborce, po pravilu nepismene i nestručne za ono što rade, čast izuzecima.
Koleginici iz Kraljeva, pošto sam bio u "Magnohromu" i video tu tugu, apsolutno je tačno da je Vlada imala potpuno odsustvo reakcije. Mene ne interesuje koji je od braće Mital pozitivan lik, a koji nije. Vlada je to morala znati.
Druga stvar, zašto se toliko dugo čekalo na reakciju? Treća stvar, gospodo, ova vlada je veoma sklona razumevanju ljudskih prava, vrlo je senzitivna, čak hipersenzitivna, u skladu sa svojim demokratskim opredeljenjima, na ljudsku nepravdu.
Pozivam sve one koji su oštećeni u lopovskoj, burazerskoj i drugim privatizacijama i onim iz stečaja, da dođu u Beograd. Potpuno sam siguran da će Vlada Republike Srbije, uvažavajući demokratske norme, demokratska pravila i potrebu za borbom za građanska prava, humano društvo, koje podrazumeva verovatno i punu zaposlenost, jer je zaposlenost najbolji socijalni program, iznaći rešenja.
Nemojte da rešavamo probleme samo Beograda ili samo mog voljenog Novog Sada ili samo moje veoma cenjene i voljene Vojvodine, za koju kao lokalpatriota želim da se borim. Ajmo da rešavamo probleme i Kraljeva, Kragujevca i svakog drugog grada, Kruševca kod gospodina Milivojevića, da poraste ta prodaja pljeskavica i toga što ide.
Dakle, molim vas, možda je to dobar put, možda će onda Vlada razumeti da novouspostavljena postpetooktobarska politička, ekonomska i kulturna elita vlada već osam godina, sa pozivom na vrhunske vrednosti, proklamovane demokratske vrednosti, a da građani Srbije malo toga vide i osećaju. Osećaju na svojoj koži i u svojim šupljim džepovima, i u besperspektivnosti kako sebe tako i svoje dece.
Poštovani gospodine predsedavajući, nisam uspeo na vreme da se javim nakon odgovora, na čemu se zahvaljujem gospodinu Dinkiću, i delom odgovora sam zadovoljan, ali nisam dobio odgovor na jedno pitanje i ponovo molim gospodina Dinkića i Vladu.
Slažem se sa ovom pravnom opservacijom koju je izneo gospodin Buha. Dajte da ne uskraćujemo ljudima pravo, nije to tako mnogo novaca. Zašto to pričam? Država je ovde zainteresovana da što manje da, jer ono što ne podeli građanima koji na to imaju pravo direktno ide državi. Nemojte da ta arbitraža ugrađena u zakon bude na štetu građana.
Molim vas, dajte da razmislimo, ima vremena, hajde, ako ne može do kraja ovo što traži gospodin Buha, hajte bar onda da svi koji su podneli zahtev za državljanstvo zaključno sa danom stupanja zakona na snagu, a MUP im u međuvremenu dozvoli upis u registar građana Srbije, ostvaruju pravo po ovom zakonu.
Neće država ni propasti ni unaprediti se zbog tolikog novca. Nama da bi država išla napred moramo da radimo više, moramo da imamo bolju političku elitu.
Namerno neću da govorim o promeni vlasti, neću da govorim o pojedinim političkim projektima, neću da govorim o pojedinim ideološkim ekonomijama.
Molim vas, vrlo je jednostavno, dakle, ako ste vi dobronamerni postoji rešenje. Do dana stupanja na snagu, ko je podneo zahtev za upis u državljanstvo, ima odobreno državljanstvo od strane države Srbije, upisan je u knjigu građana, samim tim ima pravo i da bude u biračkom spisku. Dajte da ta prava ne uskraćujemo ljudima.
Još nešto da vam kažem, ne znam šta misle kolege iz opozicije, neka kažu svoj stav, pozivam ih. Besmisleno je da mi učestvujemo u ovom radu, čak i ako je ministar tu. Nema zainteresovanih za ovu priču. Ako Vlada ne može da razume ovakvo jedno nastojanje, da prosto ljudima ne uskratimo prava koja su im garantovana.
Zašto mi, ljudi, večeras sedimo ovde, da bi Vlada povukla pet zakona, jer celo leto nismo radili ništa, da bi sutra raspravljali o tome da li će Velja da uradi ovako ili onako, kako se dogovore oko vladajuće koalicije, tj. biće kandidat ili neće biti kandidat, ako usvojimo zakone i da se stvore uslovi da idemo na izbore?
Pa, mi smo neozbiljni. Niti je narod lud, niti su poslanici ludi, niti su novinari ludi. Što stalno tražite od poslanika opozicije da izlaze u susret onome što se dogovora u okviru vladajuće koalicije? Mi trebamo na svakom koraku da vam podmećemo nogu i da budemo kontrolni mehanizam, a ne da pokrivamo ono što vi između sebe ne možete da dogovorite, jer imate više centara, a izgleda i više vlada.
Poštovane kolege iz SRS, imali smo strpljenja za vas, imajte vi za nas. O našim amandmanima će govoriti samo još jedan naš predstavnik, gospodin Milisav Petronijević. Nakon toga i mi ćemo završiti rad po ovoj tački dnevnoj reda.
Druže Mrkonjiću, moram da kažem da sam veoma nezadovoljan vašim gubljenjem vremena u ovoj skupštini. Vi ste kandidat SPS za predsednika Srbije.
To zvanično želim da saopštim i vama i građanima Srbije. Nemojte dalje da gubite vreme, nemate vi veći interes da branite ovu vladu i vlast od njih samih.
Ovo pokazuje da je došlo vreme da razmislimo kojoj to političkoj eliti, kojim to političkim programima, uračunavajući pri tome i potrebu za državotvornošću onih koji vode državu Srbiju, kojim to ljudima, ličnostima, političkim organizacijama i kom političkom konceptu treba dati prednost.
Što se tiče SPS, nismo slučajno kandidovali gospodina Mrkonjića. Ono po čemu građani prepoznaju gospodina Mrkonjića jeste, on voli da kaže graditelj, a graditelj je isto što i stvaralac.
Gospodine Mrkonjiću, vi za razliku od nekih drugih nemate čega da se stidite, gospodine Mrkonjiću. Gospodin Mrkonjić je, gospođo Jovanović, prihvatio i kao što znate biće veliki protivkandidat Tomi Nikoliću i Borisu Tadiću, i potpuno sam siguran da portparol LDP-a, gospodin Vladan Batić, koji je najavio vašu kandidaturu, u drugom krugu pozvaće glasače LDP da glasaju i za vas.
Naravno, cilj ovog malog uvoda jeste bio da obavestimo javnost da SPS ima svog kandidata, da se on zove inženjer Milutin Mrkonjić, da je dovoljno brendiran i da je dovoljno hvaljen i voljen da ne moram to posebno da obrazlažem.
Moja namera se svodi na to da pozovem sve građane Srbije da stave prst na čelo i da razmisle za koga će glasati. Zašto? Zato što i ovo današnje zasedanje pokazuje da nakon usvajanja ovog seta zakona, koji je omogućila i opozicija iz Ustavnog zakona, i stvaranjem uslova za raspisivanje izbora više ništa nije bitno. Samo je bitno kako će se urediti novi odnosi u vladajućoj koaliciji i ko će biti predsednik Srbije.
Kosovo u drugom planu, makroekonomska politika u drugom planu, borba protiv kriminala navodno u prvom planu, jer idu izbori. Kome je to danas važan budžet? Kao što vidimo, poslanici vladajuće koalicije su, izuzev nekoliko kolega iz DS, izgleda na zadatku, na terenu i mi sada ovo kao pričamo zbog građana. Danas ovde opozicija priča zbog građana.
Znate šta to pokazuje? Da nama trebaju izbori na svim nivoima. O tome da li će SPS učestvovati na izborima za predsednika Srbije i na verovatnim pokrajinskim izborima odlučićemo nakon sednice Saveta bezbednosti 19, i to isto želim da obavestim javnost.
Pogledajte, nismo usvojili budžet. Čak ne zalazim u to što ovaj budžet ima mnogo mana, što je on plod kompromisa u samoj koaliciji, što on nema razvojnu komponentu, što je nedovoljan za reformu Srbije. Ne može ni Cvetković, ni Nikola Tesla, ni Majkrosoft sa svim svojim programima, ne mogu da iscede više iz suve drenovine, iovako je to potrošački budžet. Nemamo privredu.
Ulaganja iz budžeta, ona koja treba da budu, jesu na osnovu toga kako su seli i dogovorili se veliki šefovi Tadić, Koštunica, Velja Ilić i Dinkić, gde god stigneš ti put posadi, gde god stigneš ti nešto obećaj, šta god možeš ti nešto mazni, napravi skijalište umesto rudnika, umesto pruge ćemo napraviti ne znam šta i slične stvari.
Tako je raspoređen budžet Republike Srbije i to je duboki utisak ne samo nas koji sedimo ovde u Skupštini i gledamo nagodbenjaštvo vladajućih stranaka, već se to vidi iz cifara.
Nije u pitanju samo što ćemo za administraciju dati 177 milijardi, koja se u doba informatičke revolucije umnogome uvećala, a njena efikasnost u bitnome pala. Nećemo se šaliti sa radnicima, pa kažemo u sudstvu prvo smo primili 5000 ljudi, a sada ćemo da otpustimo 2000 nepodobnih, da oni podobni koji ostaju imaju veće plate.
Da li je to rešavanje socijalnih problema? Dokle smo mi došli, da je Vladan Batić advokat vojnika koji su ginuli za ovu Srbiju. To je sramota za ovu zemlju. Dotle smo stigli.
Mi smo se dogovorili da radimo do 20,00 sati, par nas što je ostalo ovde malo ćemo mučiti ministra Cvetkovića. Evo čak je i njemu čoveku to simpatično. Trudićemo se da pokažemo neke cifre, a šta je sa državom Srbijom, šta je sa narodnim interesima? Mi umesto da smo usvojili budžet, da smo usvojili zakon o lokalnoj samoupravi, da smo usvojili zakon o teritorijalnoj organizaciji, da smo napravili stabilne uslove, pri tom ne govorim o onome što će se desiti sa Kosovom i Metohijom, jer o tome nemamo izveštaj u ovom parlamentu, a pitanje je posle ovoga da li će ga i biti, jer su izbori najvažniji.
Verujem da će ga biti, inače bi to bilo strašno neodgovorno. Nadam se da će ga biti i da će biti pošten, i da će biti iskren i da će nam reći šta se stvarno dešava, a ne da nas izveštava iz medija.
Dakle, o tome se ovde radi. Ovo govori o odgovornosti političke elite koja drži vlast u Srbiji. Ne sumnjam da je bilo teško dogovoriti ove tri puta menjane cifre, jer kako se dogodi da dođemo od 10,2 milijarde na Odboru za saobraćaj, od početnog duga javnih preduzeća, do 40 milijardi, nije bitno, ali to ćemo pretvoriti u javni dug itd, pa se neko buni šta će nam eksterni revizor. Treba nam revizija, ali ne ove nametnute revizije, nego prave revizije da vidimo gde su se stvarno trošile pare države Srbije. Ako neko potroši unapred dva budžeta svog ministarstva, onda treba da pitamo šta se tu dešava.
Nije mi cilj da prozivam Velju Ilića, nije mi cilj da prozivam ni Novu Srbiju. Cilj mi je da prozovem sve ono što se među nama dešava. Narod ovo gleda. Kakva smo mi to politička elita kojoj ništa nije sveto? Pričamo ovde o narodnim interesima, pričamo o reformama. Šta će to Cvetković da reformiše sa osam milijardi.
Pitanje je koliki nam je dži-di-pi (GDP), da li je on stvarno 25-30 milijardi, koliko kaže, ili manje? Zašto je budžet 53% od toga? Nešto s tim ciframa nije u redu. Gde su nam uslovi za grinfild investicije? Gde su nam strateški planovi za ulaganje. Kako ćemo mi Koridor 10 raditi bez angažovanih prioriteta?
Šta je sa Koridorom 7 koji se zove Dunav, to bi kolega Mrkonjić, koji treba da bude budući predsednik Srbije budući, mogao da priča mnogo bolje nego ja.
Dunavsku obalu uopšte nismo iskoristili. Ašove da smo uzeli od 2000. godine, pa da smo kopali od Subotice do Novog Sada, druga traka bi bila urađena i to je sramota što nije urađeno. Brze pruge, koliko znam, jesu plan postojeće i aktuelne vlasti, kao što je to bilo plan i prethodne vlasti.
Koliko znam, gospodine Milivojeviću, vi biste morali biti stručnjak za to, to je i zahtev EU, da pruge u Srbiji budu usklađene sa onim potrebama, i to znate i vi, kao i mi. Vama se ne sviđa naziv - brze pruge, vi ćete ih nazvati - dosta dovoljno dobre pruge. Tepajte im vi kako hoćete, samo ih uradite. Ako hoćete, recimo, dobar primer zbog toga što neke kredite nismo povukli, nismo kupili vagone, pa smo izgubili jednu trećinu vagona, to smo pričali na sednici Odbora za saobraćaj i veze.
Da ne dužim, da ne bih krao vreme, gospodo poslanici, želim da se obratim pre onima koji nas sada gledaju, nego što želim da se obratim vama. Suština je da je u Srbiji pokrenut izborni ciklus. Posle ovoga jednostranog čina DS, bar se tako meni čini, potpuno sam siguran da će uslediti jednostrani potezi i drugih koalicionih partnera, što je mogući uvod u krizu vlasti u Srbiji onda kad nam to najmanje treba.
Naša politička odgovornost leži u tome da tu krizu, ako je to moguće, političkim dogovorom dovedemo do kraja, a odgovornost građana Srbije proizilazi iz jedne od definicija demokratije, koja kaže da je demokratija vladavina nad narodom, uz pristanak naroda. Pozivam građane Srbije da svi stave prst na čelo i da razmilimo na šta smo to pristali i da li i dalje želimo da to trpimo.
Gospodine predsedavajući, vama čestitam i želim vam dobar izborni rezultat.
Gospodine Mrkonjiću, vidim da vi želite da se predstavite kao ozbiljan čovek i to vam dobro polazi za rukom. Vi ste, po mom shvatanju, u stvari najefikasniji potpredsednik u ovoj skupštini.
Očigledno u ovom momentu, kad nemamo vladu, znali su kome treba da ostave Skupštinu Republike Srbije u rukama, jer ćete je vi čuvati zbog Srbije, jer ćete je vi čuvati zbog građana, jer ćete je vi čuvati zato što ste pošten i častan čovek i zato što vam je do svih tih vrednosti stalo.
Zašto sam se javio? Kao što vidite ovde, osim gospođice Nataše Jovanović...
(Predsedavajući: Koji član Poslovnika, gospodine Bajatoviću.)
Član 104. alineja 2.
(Predsedavajući: Kažite mi šta sam pogrešio.)
Niste vi ništa pogrešili, nego govorim o dostojanstvu Narodne skupštine, a vi ćete vremenom naučiti i ovaj i onaj drugi poslovnik, koji omogućava rad u onoj zgradi preko.
Znači, šta je ovde suština? Zaista ne želim da oponiram prema bilo čemu, samo želim da kažem sledeću stvar: da se na političkoj sceni Srbije dešavaju čudne stvari. I prošli put sam rekao da u dogovoru između najveće opozicione stranke - SRS, pri tome ne mislim ništa ružno, ništa podlo, ništa zlo, i DS, da će biti raspisani izbori.
U ovom momentu, dve najveće stranke - DS i SRS procenjuju, jer neko nekome mora dati legitimitet, Koštuničin bojkot ne može biti efikasan ukoliko u izborima učestvuje i SRS, a učestvuje, kao što ćemo i mi učestvovati, ako sve bude u redu sa Kosovom i Metohijom. Ovo nije ništa ružno i nemojte to pogrešno da shvatite.
Zašto sam izašao? Da još jednom potcrtam važnost da mi koji sedimo ovde, koji smo zakonodavna vlast i koji bi trebalo da budemo najviša vlast u Srbiji, pored izvršne i sudske vlasti, nosimo i veliku odgovornost. Zašto? Očigledno je, ljudi, ovo govorim i zbog javnosti, da Srbijom vladaju partokratije. To je ono što je u svojoj biti, u svojoj suštini opasno po demokratiju, opasno po uređenje društva, pa zaključno do toga da smo čak došli dotle da smo u primeni demokratije formirali apsolutne sistemske okvire za korupciju.
Najvažnije da se gospoda nalapaju, a šta će biti sa državom, to ćemo da vidimo. Svako ima svog kandidata. Građani sve ovo gledaju i o svemu razmišljaju. Još jednom želim da ponovim definiciju demokratije i da pozovem da o tome razmišljamo. Dakle, demokratija je vladavina nad narodom, uz pristanak naroda.
Izlaskom na izbore mi biramo na šta pristajemo i moj poziv se odnosi na sledeću stvar, da pogledamo na šta smo to u Srbiji pristali i da ustanovljenjem nove političke volje, a potpuno sam siguran da će uslediti izbori na svim nivoima u toku iduće godine, pre ili kasnije, stavimo prst na čelo i dobro razmislimo za koje političke opcije glasamo.
Nemam ništa protiv ni protiv jedne političke stranke. Sve su legitimne i legalne, osim onih koje se zalažu za oduzimanje Srbiji Kosova i podržavaju tu politiku sile koju ovde primenjuje međunarodna zajednica. Sve ostale su legalne, legitimne, imaju pravo na svoje politike, imaju pravo na sve, od demagogije do istinske priče. Šta god hoće. Pozivam birače da o svemu tome dobro razmisle kada 20. januara budu izašli na izbore. Milutin Mrkonjić, inženjer, graditelj, predlog SPS.