Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane dame i gospodo, ministre Cvetkoviću, kako koji poslanik izađe sve tema bolja od bolje. Sad ovo dođe nekako tercijalni nivo bitnosti za budžet, ali dobro.
Poštovane dame i gospodo poslanici, na početku ću se osvrnuti na uvodno izlaganje ministra Cvetkovića. Dakle, u izlaganju je nedvosmisleno izneto da će se javni sektor i potrošnja, kao po pravilu, finansirati raspodelom preko budžeta, što bi se reklo, nije izmišljena topla voda, ali racionalnost ili iracionalnost će pokazati svoje pravo lice, a u pomenutoj alokaciji resursa koje ste pomenuli, ministre, odnosno obezbeđenje sredstava za finansiranje javnog sektora, otvoriće se i otvara se, na osnovu iznetog predloga budžeta, pitanje da li će se ovako osigurati pravednost ekonomskog života.
Dva prethodnika iz SRS su rekli da neće i ne verujem da će se ovo desiti, prosto, iz nasleđa demokratije, a to je spoljnotrgovinski deficit veliki i velika stopa nezaposlenosti, nemoguće je primeniti budžetske instrumente, a da se izvrši preraspodela, iz osnovnog razloga što ovaj budžet nije donet na ekonomskom već na političkom principu.
Načelo javnosti u potpunosti i budžetske ravnoteže su gotovo nepomenute u vašem izlaganju. Način na koji Vlada radi, zajedno sa resornim ministarstvom, pokazuje gotovo da budžet uslovno se može nazvati profitno političkim računom, a nikako pokriće rashoda.
Ministre, gotovo da niste ni pomenuli, gotovo da niste, samo u jednoj rečenici, da država ubira sredstva instrumentima sekundarne raspodele, a upravo se tim vidom u najvećoj meri puni budžet. Ali, druga je stvar kada se prazni, tada imamo stručnjake pre politike na delu.
Da sa ove platforme teorije krenemo i u nešto konkretno, u članu 3. Predloga zakona o budžetu Republika Srbija će izdati garanciju u iznosu za jednu stavku, dakle 2.350.000 evra za projekat sanacije i deponije u Srnju, to je kod Kruševca deponija i eksploatacija biogasa. Prvi deo što se tiče projekta sanacije deponije nije sporna za nas.
U predlogu ne piše, ali znamo iz materijala koji posedujemo da je to 960.000 evra i pozdravljamo inicijativu da se reši problem sanacije i remedijacije deponije, ali je sporna eksploatacija biogasa. Primer takve eksploatacije nemamo u Srbiji i prosto da nije tužno bilo bi smešno obrazloženje direktora Javnog komunalnog preduzeća, koja je rekla da eksploatacija biogasa je potrebna, dakle, gotovo da ću citirati, iz razloga da se sagorevanjem biogasa proizvodi električna energija da bi se grejali plastenici i proizvodilo rano povrće na deponiji.
Dalje, što se tiče člana 5, želim da vas pitam, ako možete kasnije samo odgovoriti, da li su u članu 5. predviđena sredstva za rad Trgovinskog suda u Kruševcu i vodoprivrednog inspektora za Rasinski okrug.
Ako je to obećanje koje je dato, a nije predviđeno sredstvima, ne znam zašto se obećava, a sredstva nisu predviđena. Ako su predviđena sredstva, onda izgleda da neko zna pre poslanika i pre glasanja da će se to uraditi za Kruševac.
Četvrto, šta je osnov bio da se pola milijarde dinara uzetih sredstava iz budžeta usmeri za isplatu usluga po ugovoru u glavi 12, 1, 2, 4, 5. i 6. To su uprave carina, poreska uprava, sprečavanje pranja novca, uprava za duvan i uprava za igre na sreću. Ovo pitam iz razloga što jedna osoba upravlja sa tih pet uprava, a u dve od njih su utvrđene nedvosmisleno i mafije. Podsećam na duvansku i na carinsku.
U istom članu 5. vidi se veliki uticaj nevladinih organizacija na pisanje budžeta, gde upravo po pojedinim projektima dobijaju 480 miliona dinara. Vrlo jasno želim da razdvojim inicijative pojedinih nevladinih organizacija od onoga što zaista treba uraditi za posebne kategorije stanovništva.
Dakle, pozdravljamo, vrlo jasno kažem, svaku inicijativu za rešavanje problema osoba sa posebnim potrebama, a ovo se nalazi u ekonomskoj klasifikaciji 481. To možete videti i pozivam vas da proverite i za ovu godinu. I, ko je konkurisao i na koji način kod fonda socijalnih inovacija, gde su posebni projekti, recimo servis u kući, dnevni boravci itd.
Videćete niz nepravilnosti koje su se desile i ne znam odakle pravo nekim osobama da se prijave za korišćenje budžeta, a nedvosmisleno su istražni organi gotovo na ivici da pokrenu inicijative protiv njih.
Dalje, u navedenom članu 5. ima još bisera. U glavi 54. tačka 12. tiče se Rasinskog upravnog okruga. Dakle, upravni okrug se nalazi u Kruševcu, nije sporno 165 hiljada evra za njegovo održavanje, verovatno su to stvarne potrebe, ali prosto je smešno da se u jednoj poziciji traži 940 hiljada dinara za opravku.
Želim da vam kažem da su se oni uselili u nove prostorije pre četiri meseca. Nije normalno 12 hiljada evra da se uzima, a za četiri meseca još se ni farba nije osušila u prostorijama.
U obrazloženju, pet tačaka će obrazlagati poslanici SRS, a ja ću ovu šestu - ravnomerni i regionalni razvoj. Znate, postoji jedan instrument po kome se meri ravnomerni regionalni razvoj. To je odnos najvećeg grada u državi ili na nekom području i koliko sledećih gradova popunjava po broju stanovnika taj odnos.
Da uzmem primer recimo za Sloveniju, tamo je odnos jedan prema 12, a kod nas je taj broj jedan prema 28, što će reći da veličina, prostor i snaga potencijala Beograda sa sledećih 28 gradova u Srbiji je jednak. Ova tendencija od 2000. godine ide na štetu ukupno Srbije, a u korist samo Beograda.
Ne mogu prosto da ne iskoristim priliku da podržim inicijativu poslanika SRS, gospođe Lidije Vukičević i Branimira Đokića. Ovo jeste veliki problem, izgleda da će se dešavati u senci predsedničkih izbora. Prosto ne želim da verujem da ste namerno uneli nemir u 200 hiljada privatnika, odnosno preduzetnika u Srbiji, koji treba da razmišljaju da li će 2014. godine da se ono što se desilo u poslednjih 7-8 godina.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od 14. februara prosto da nije bio zakon koji je imao više amandmana, a da je tekst predloženih amandmana bio - briše se. Nastaviću u tom tonu.
Amandman koji sam podneo odnosi se na treći deo, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti. Predloženim amandmanom na član 13. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije tražim da se ovaj član briše.
Predloženi tekst se odnosi na stav o saradnji sa Savetom. Istim tekstom predloga člana definišu se dužnosti i nadležnosti državnih organa. Prosto se ne zna da li je predloženi tekst više smešan i komičan ili tragičan.
Da ne ispadne da karikiram nešto, vrlo jasno piše u predlogu člana 13. da ako državni organ, odnosno služba ne sarađuje sa Savetom, tada će sekretar Saveta obavestiti Savet koji će pozvati rukovodioce organa da preduzmu mere da sarađuju. Ako je demokratija, mnogo je. Upravo u obrazloženju odbijanja amandmana Vlada se poziva na jačanje demokratskih principa. Ovakvi demokratski principi u službama bezbednosti su tekovina još od akcije "Sablja".
Ali, da se vratim amandmanu. Članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđa se da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Ako bi izglasali ovakav zakon, to bi podrazumevalo postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja. Pošto u realnom, stvarnom životu ovo nije činjenica, onda ni član 13. ni Predlog zakona nisu održivi. Dakle, treba ih povući.
Pored svega iznetog, vezano i za član 13, a u delu - Nadzor nad radom službi bezbednosti, nisu dobro predloženi: prvo, opšti propisi, odnosno sprečavanje mogućeg kršenja propisa nije precizno eksplicitno navedeno; drugo, bez jasnih naznaka strategije razvoja službe bezbednosti; treće, mogućnost prisutnog političkog voluntarizma odlučivanja, što su moji prethodnici iz poslaničkog kluba SRS već dosta obrazložili.
Četvrto, slaba, gotovo odsutna mogućnost kontrole, mislim na službe bezbednosti; peto, što bi moglo da se nadoveže na ovaj predlog zakona, da se nadoveže nedostatak transparentnosti u radu.
Ovde želim da vas podsetim da upravo izveštaj BIA je bio jedan od izveštaja koji nisu bili dostupni Povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću. Sve u svemu, može da se zaključi, brojni su evidentni propusti u radu službi bezbednosti. Često u ime naroda činjena je loša usluga upravo tom narodu od ovih službi. Primeri "Sablje", "Sokrata", itd. beleg su neizbrisivi na imenu tzv. demokratskih službi bezbednosti. Nažalost, ovim zakonom ne ide se u pravcu rešavanja vitalnih problema rada službi državnih bezbednosti. Hvala.
Poštovana gospodo poslanici, pre nego što pređem na temu ne mogu a da ne prokomentarišem nešto, bez obzira koliko se poslanici vladajuće koalicije trudili da ovo prikažu kao sporazum, dogovor ili nešto. Nazovite stvari pravim imenom, ovo je jedna politička ucena, ništa drugo nego politička ucena, kako ga i nazvaste, beli paket.
Dakle, beli paket vam je čista politička ucena. EU ne treba da se boji za perspektivu, pošto ima takve advokate u vašem liku, sigurno će dobro da traje.
Još nešto, nijedan poslanik SRS nije rekao da ove ljude ne treba prihvatiti, već je rečeno da ovaj sporazum ne treba prihvatiti zato što je loš. Zato treba da prihvatite sve predloge i kritike SRS da ga vratite na analizu i da ga potom pustite u proceduru.
Prvi put se dešava u ovom sazivu Skupštine da mislimo da objedinjena rasprava ima smisla, jer su usko vezani predlozi sva tri ova sporazuma, odnosno zakona. Zato mislimo da je trebalo pored ministra Jočića, sada ga nema, nije problem, da bude prisutan i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kasnije ću vam reći i zbog čega bi trebalo da bude prisutan. Sve ih je manje.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave leži praktično na tri stuba, i iz izlaganja se može zaključiti, i iz materijala koji smo dobili, to je organizacija recipročnosti i planirani povratak. Sva tri principa postavljaju mnogo više pitanja nego što daju rešenja u datom materijalu.
Kao prvo, najvažnije pitanje koje se ovde ne obrađuje, iako je ministar izneo podatak, jeste pitanje koliko je stvarno lica na koje se odnosi ovaj sporazum. Podsetiću vas da je Savet Evrope 2003. godine rekao vrlo paušalno, od 50-100 hiljada lica, a Nemačka, u izjavama nemačkih zvaničnika rečeno je da ima oko 100 hiljada takvih lica. Pomoćnik ministra, gospođa Marković, rekla da je preko 200 hiljada takvih lica. Dakle, mi ne znamo ovde o kom se broju lica radi, znamo da je oko 23 hiljade pripremljenih dokumenata.
Drugo, pitanje je, po meni možda i najvažnije pitanje, kako će se integrisati ove osobe koje se budu vratile u Srbiju. Da li stihijski, planski ili postupno? Postoje dokumenta koja mi nismo imali na uvid, koja ima samo Vlada za sebe. Verovatno će ovo krenuti po onom principu, skupštinska većina će izglasati, Vlada preneti na ministarstva, spustiti na lokalni nivo, a tada će nevladine organizacije i nevladin sektor da preuzme brigu o ovim licima. Upravo tu i jeste problem što projekti koji dođu kod pojedinih nevladinih organizacija uglavnom i služe onima koji pišu projekte, a ne stvarno korisnicima koje treba da obrade ovi projekti.
Poplava nevladinih organizacija iz Rasinskog okruga, dolazim iz Kruševca, upravo potvrđuje ovo da se već spremaju nevladine organizacije koje treba da prihvate takve ljude. Dakle, ide se korak unapred, iako se ne zna, bar do danas se ne zna, da li će se prihvatiti Sporazum, odnosno Predlog zakon o readmisiji.
Zabunu unosi i pitanje lica iz trećih zemalja, praktično mnogo više pitanja, a to se može podeliti u tri nivoa. Ovaj prvi krug nije sporan, a drugi i treći su vrlo sporni. Lica iz tranzita kako treba prihvatiti? Da li se vraća ono staro, što je bilo nekad, dovedete dva svedoka i oni kažu da ste vi bili u Srbiji i da ste vi stvarno došli iz Srbije.
Plan integracije mora da uvaži prevashodno neka pitanja, a to su pitanja koja ne postoje u ovom sporazumu. Vrlo je jasno rečeno da su osobe koje dotiče ovaj sporazum siromašne, siromašne porodice, siromašne grupe ili siromašni pojedinci, bez imovine, a često i gotovo uvek bez dokumenata. Ako bi pokušao da dam neki zaključak svemu ovome, definitivno se može reći da je ovo politička direktiva koja je došla sa Zapada, vi ćete je većinom izglasati, to je nesumnjivo, a u suštinu problema se niste upustili.
Trebalo je obraditi ovaj zakon o potvrđivanju sporazuma o readmisiji kroz principe ekonomije i socijalne politike. Zašto? Zato što je najveći broj ovih lica iz ekonomskih razloga i socijalne nesigurnosti napuštao teritorije.
Još nešto želim da kažem, da tzv. demokratske vlade od 2000. godine nisu uspele da se dublje pozabave ovim problemom, nisu uspele da podignu kvalitetniji život u Srbiji, blagostanje nije na vidiku, tako da možemo reći da jeste na silu deportacija ljudi koji se ovde vraćaju.
Ova lica su nekada više Zapadu koristila da kažu, kada su ih prihvatali, kako zlo dolazi iz Srbije – "vruć krompir" im više ne treba, sada ga vratite u Srbiju.
Koristeći jezik projekata koji će krenuti u narednom periodu, želim da kažem da evaluacija ili primena nije predvidela ni broj ljudi koji će se obuhvatiti ovim sporazumom, pogotovu nije obuhvatila termine ili po mesecima, tromesečjima ili kako već, kako će se prihvatati. Ono što je najbitnije, nije se pristupilo stvarnoj analizi kako će ti ljudi naći svoje mesto u društvu.
Dakle, iz svega iznetog, mogu da kažem da je ovaj sporazum unapred osuđen na neuspeh, a sve na štetu i srpskog društva i ovih nesrećnika na koje se on odnosi.