Poštovane dame i gospodo, ministre Cvetkoviću, kako koji poslanik izađe sve tema bolja od bolje. Sad ovo dođe nekako tercijalni nivo bitnosti za budžet, ali dobro.
Poštovane dame i gospodo poslanici, na početku ću se osvrnuti na uvodno izlaganje ministra Cvetkovića. Dakle, u izlaganju je nedvosmisleno izneto da će se javni sektor i potrošnja, kao po pravilu, finansirati raspodelom preko budžeta, što bi se reklo, nije izmišljena topla voda, ali racionalnost ili iracionalnost će pokazati svoje pravo lice, a u pomenutoj alokaciji resursa koje ste pomenuli, ministre, odnosno obezbeđenje sredstava za finansiranje javnog sektora, otvoriće se i otvara se, na osnovu iznetog predloga budžeta, pitanje da li će se ovako osigurati pravednost ekonomskog života.
Dva prethodnika iz SRS su rekli da neće i ne verujem da će se ovo desiti, prosto, iz nasleđa demokratije, a to je spoljnotrgovinski deficit veliki i velika stopa nezaposlenosti, nemoguće je primeniti budžetske instrumente, a da se izvrši preraspodela, iz osnovnog razloga što ovaj budžet nije donet na ekonomskom već na političkom principu.
Načelo javnosti u potpunosti i budžetske ravnoteže su gotovo nepomenute u vašem izlaganju. Način na koji Vlada radi, zajedno sa resornim ministarstvom, pokazuje gotovo da budžet uslovno se može nazvati profitno političkim računom, a nikako pokriće rashoda.
Ministre, gotovo da niste ni pomenuli, gotovo da niste, samo u jednoj rečenici, da država ubira sredstva instrumentima sekundarne raspodele, a upravo se tim vidom u najvećoj meri puni budžet. Ali, druga je stvar kada se prazni, tada imamo stručnjake pre politike na delu.
Da sa ove platforme teorije krenemo i u nešto konkretno, u članu 3. Predloga zakona o budžetu Republika Srbija će izdati garanciju u iznosu za jednu stavku, dakle 2.350.000 evra za projekat sanacije i deponije u Srnju, to je kod Kruševca deponija i eksploatacija biogasa. Prvi deo što se tiče projekta sanacije deponije nije sporna za nas.
U predlogu ne piše, ali znamo iz materijala koji posedujemo da je to 960.000 evra i pozdravljamo inicijativu da se reši problem sanacije i remedijacije deponije, ali je sporna eksploatacija biogasa. Primer takve eksploatacije nemamo u Srbiji i prosto da nije tužno bilo bi smešno obrazloženje direktora Javnog komunalnog preduzeća, koja je rekla da eksploatacija biogasa je potrebna, dakle, gotovo da ću citirati, iz razloga da se sagorevanjem biogasa proizvodi električna energija da bi se grejali plastenici i proizvodilo rano povrće na deponiji.
Dalje, što se tiče člana 5, želim da vas pitam, ako možete kasnije samo odgovoriti, da li su u članu 5. predviđena sredstva za rad Trgovinskog suda u Kruševcu i vodoprivrednog inspektora za Rasinski okrug.
Ako je to obećanje koje je dato, a nije predviđeno sredstvima, ne znam zašto se obećava, a sredstva nisu predviđena. Ako su predviđena sredstva, onda izgleda da neko zna pre poslanika i pre glasanja da će se to uraditi za Kruševac.
Četvrto, šta je osnov bio da se pola milijarde dinara uzetih sredstava iz budžeta usmeri za isplatu usluga po ugovoru u glavi 12, 1, 2, 4, 5. i 6. To su uprave carina, poreska uprava, sprečavanje pranja novca, uprava za duvan i uprava za igre na sreću. Ovo pitam iz razloga što jedna osoba upravlja sa tih pet uprava, a u dve od njih su utvrđene nedvosmisleno i mafije. Podsećam na duvansku i na carinsku.
U istom članu 5. vidi se veliki uticaj nevladinih organizacija na pisanje budžeta, gde upravo po pojedinim projektima dobijaju 480 miliona dinara. Vrlo jasno želim da razdvojim inicijative pojedinih nevladinih organizacija od onoga što zaista treba uraditi za posebne kategorije stanovništva.
Dakle, pozdravljamo, vrlo jasno kažem, svaku inicijativu za rešavanje problema osoba sa posebnim potrebama, a ovo se nalazi u ekonomskoj klasifikaciji 481. To možete videti i pozivam vas da proverite i za ovu godinu. I, ko je konkurisao i na koji način kod fonda socijalnih inovacija, gde su posebni projekti, recimo servis u kući, dnevni boravci itd.
Videćete niz nepravilnosti koje su se desile i ne znam odakle pravo nekim osobama da se prijave za korišćenje budžeta, a nedvosmisleno su istražni organi gotovo na ivici da pokrenu inicijative protiv njih.
Dalje, u navedenom članu 5. ima još bisera. U glavi 54. tačka 12. tiče se Rasinskog upravnog okruga. Dakle, upravni okrug se nalazi u Kruševcu, nije sporno 165 hiljada evra za njegovo održavanje, verovatno su to stvarne potrebe, ali prosto je smešno da se u jednoj poziciji traži 940 hiljada dinara za opravku.
Želim da vam kažem da su se oni uselili u nove prostorije pre četiri meseca. Nije normalno 12 hiljada evra da se uzima, a za četiri meseca još se ni farba nije osušila u prostorijama.
U obrazloženju, pet tačaka će obrazlagati poslanici SRS, a ja ću ovu šestu - ravnomerni i regionalni razvoj. Znate, postoji jedan instrument po kome se meri ravnomerni regionalni razvoj. To je odnos najvećeg grada u državi ili na nekom području i koliko sledećih gradova popunjava po broju stanovnika taj odnos.
Da uzmem primer recimo za Sloveniju, tamo je odnos jedan prema 12, a kod nas je taj broj jedan prema 28, što će reći da veličina, prostor i snaga potencijala Beograda sa sledećih 28 gradova u Srbiji je jednak. Ova tendencija od 2000. godine ide na štetu ukupno Srbije, a u korist samo Beograda.
Ne mogu prosto da ne iskoristim priliku da podržim inicijativu poslanika SRS, gospođe Lidije Vukičević i Branimira Đokića. Ovo jeste veliki problem, izgleda da će se dešavati u senci predsedničkih izbora. Prosto ne želim da verujem da ste namerno uneli nemir u 200 hiljada privatnika, odnosno preduzetnika u Srbiji, koji treba da razmišljaju da li će 2014. godine da se ono što se desilo u poslednjih 7-8 godina.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od 14. februara prosto da nije bio zakon koji je imao više amandmana, a da je tekst predloženih amandmana bio - briše se. Nastaviću u tom tonu.
Amandman koji sam podneo odnosi se na treći deo, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti. Predloženim amandmanom na član 13. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije tražim da se ovaj član briše.
Predloženi tekst se odnosi na stav o saradnji sa Savetom. Istim tekstom predloga člana definišu se dužnosti i nadležnosti državnih organa. Prosto se ne zna da li je predloženi tekst više smešan i komičan ili tragičan.
Da ne ispadne da karikiram nešto, vrlo jasno piše u predlogu člana 13. da ako državni organ, odnosno služba ne sarađuje sa Savetom, tada će sekretar Saveta obavestiti Savet koji će pozvati rukovodioce organa da preduzmu mere da sarađuju. Ako je demokratija, mnogo je. Upravo u obrazloženju odbijanja amandmana Vlada se poziva na jačanje demokratskih principa. Ovakvi demokratski principi u službama bezbednosti su tekovina još od akcije "Sablja".
Ali, da se vratim amandmanu. Članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđa se da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Ako bi izglasali ovakav zakon, to bi podrazumevalo postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja. Pošto u realnom, stvarnom životu ovo nije činjenica, onda ni član 13. ni Predlog zakona nisu održivi. Dakle, treba ih povući.
Pored svega iznetog, vezano i za član 13, a u delu - Nadzor nad radom službi bezbednosti, nisu dobro predloženi: prvo, opšti propisi, odnosno sprečavanje mogućeg kršenja propisa nije precizno eksplicitno navedeno; drugo, bez jasnih naznaka strategije razvoja službe bezbednosti; treće, mogućnost prisutnog političkog voluntarizma odlučivanja, što su moji prethodnici iz poslaničkog kluba SRS već dosta obrazložili.
Četvrto, slaba, gotovo odsutna mogućnost kontrole, mislim na službe bezbednosti; peto, što bi moglo da se nadoveže na ovaj predlog zakona, da se nadoveže nedostatak transparentnosti u radu.
Ovde želim da vas podsetim da upravo izveštaj BIA je bio jedan od izveštaja koji nisu bili dostupni Povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću. Sve u svemu, može da se zaključi, brojni su evidentni propusti u radu službi bezbednosti. Često u ime naroda činjena je loša usluga upravo tom narodu od ovih službi. Primeri "Sablje", "Sokrata", itd. beleg su neizbrisivi na imenu tzv. demokratskih službi bezbednosti. Nažalost, ovim zakonom ne ide se u pravcu rešavanja vitalnih problema rada službi državnih bezbednosti. Hvala.

Poštovana gospodo poslanici, pre nego što pređem na temu ne mogu a da ne prokomentarišem nešto, bez obzira koliko se poslanici vladajuće koalicije trudili da ovo prikažu kao sporazum, dogovor ili nešto. Nazovite stvari pravim imenom, ovo je jedna politička ucena, ništa drugo nego politička ucena, kako ga i nazvaste, beli paket.
Dakle, beli paket vam je čista politička ucena. EU ne treba da se boji za perspektivu, pošto ima takve advokate u vašem liku, sigurno će dobro da traje.
Još nešto, nijedan poslanik SRS nije rekao da ove ljude ne treba prihvatiti, već je rečeno da ovaj sporazum ne treba prihvatiti zato što je loš. Zato treba da prihvatite sve predloge i kritike SRS da ga vratite na analizu i da ga potom pustite u proceduru.
Prvi put se dešava u ovom sazivu Skupštine da mislimo da objedinjena rasprava ima smisla, jer su usko vezani predlozi sva tri ova sporazuma, odnosno zakona. Zato mislimo da je trebalo pored ministra Jočića, sada ga nema, nije problem, da bude prisutan i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kasnije ću vam reći i zbog čega bi trebalo da bude prisutan. Sve ih je manje.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave leži praktično na tri stuba, i iz izlaganja se može zaključiti, i iz materijala koji smo dobili, to je organizacija recipročnosti i planirani povratak. Sva tri principa postavljaju mnogo više pitanja nego što daju rešenja u datom materijalu.
Kao prvo, najvažnije pitanje koje se ovde ne obrađuje, iako je ministar izneo podatak, jeste pitanje koliko je stvarno lica na koje se odnosi ovaj sporazum. Podsetiću vas da je Savet Evrope 2003. godine rekao vrlo paušalno, od 50-100 hiljada lica, a Nemačka, u izjavama nemačkih zvaničnika rečeno je da ima oko 100 hiljada takvih lica. Pomoćnik ministra, gospođa Marković, rekla da je preko 200 hiljada takvih lica. Dakle, mi ne znamo ovde o kom se broju lica radi, znamo da je oko 23 hiljade pripremljenih dokumenata.
Drugo, pitanje je, po meni možda i najvažnije pitanje, kako će se integrisati ove osobe koje se budu vratile u Srbiju. Da li stihijski, planski ili postupno? Postoje dokumenta koja mi nismo imali na uvid, koja ima samo Vlada za sebe. Verovatno će ovo krenuti po onom principu, skupštinska većina će izglasati, Vlada preneti na ministarstva, spustiti na lokalni nivo, a tada će nevladine organizacije i nevladin sektor da preuzme brigu o ovim licima. Upravo tu i jeste problem što projekti koji dođu kod pojedinih nevladinih organizacija uglavnom i služe onima koji pišu projekte, a ne stvarno korisnicima koje treba da obrade ovi projekti.
Poplava nevladinih organizacija iz Rasinskog okruga, dolazim iz Kruševca, upravo potvrđuje ovo da se već spremaju nevladine organizacije koje treba da prihvate takve ljude. Dakle, ide se korak unapred, iako se ne zna, bar do danas se ne zna, da li će se prihvatiti Sporazum, odnosno Predlog zakon o readmisiji.
Zabunu unosi i pitanje lica iz trećih zemalja, praktično mnogo više pitanja, a to se može podeliti u tri nivoa. Ovaj prvi krug nije sporan, a drugi i treći su vrlo sporni. Lica iz tranzita kako treba prihvatiti? Da li se vraća ono staro, što je bilo nekad, dovedete dva svedoka i oni kažu da ste vi bili u Srbiji i da ste vi stvarno došli iz Srbije.
Plan integracije mora da uvaži prevashodno neka pitanja, a to su pitanja koja ne postoje u ovom sporazumu. Vrlo je jasno rečeno da su osobe koje dotiče ovaj sporazum siromašne, siromašne porodice, siromašne grupe ili siromašni pojedinci, bez imovine, a često i gotovo uvek bez dokumenata. Ako bi pokušao da dam neki zaključak svemu ovome, definitivno se može reći da je ovo politička direktiva koja je došla sa Zapada, vi ćete je većinom izglasati, to je nesumnjivo, a u suštinu problema se niste upustili.
Trebalo je obraditi ovaj zakon o potvrđivanju sporazuma o readmisiji kroz principe ekonomije i socijalne politike. Zašto? Zato što je najveći broj ovih lica iz ekonomskih razloga i socijalne nesigurnosti napuštao teritorije.
Još nešto želim da kažem, da tzv. demokratske vlade od 2000. godine nisu uspele da se dublje pozabave ovim problemom, nisu uspele da podignu kvalitetniji život u Srbiji, blagostanje nije na vidiku, tako da možemo reći da jeste na silu deportacija ljudi koji se ovde vraćaju.
Ova lica su nekada više Zapadu koristila da kažu, kada su ih prihvatali, kako zlo dolazi iz Srbije – "vruć krompir" im više ne treba, sada ga vratite u Srbiju.
Koristeći jezik projekata koji će krenuti u narednom periodu, želim da kažem da evaluacija ili primena nije predvidela ni broj ljudi koji će se obuhvatiti ovim sporazumom, pogotovu nije obuhvatila termine ili po mesecima, tromesečjima ili kako već, kako će se prihvatati. Ono što je najbitnije, nije se pristupilo stvarnoj analizi kako će ti ljudi naći svoje mesto u društvu.
Dakle, iz svega iznetog, mogu da kažem da je ovaj sporazum unapred osuđen na neuspeh, a sve na štetu i srpskog društva i ovih nesrećnika na koje se on odnosi.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, objedinjena rasprava o ovim tačkama ponovo pokazuje da ne postoji stvarna želja da se prepoznaju problemi i da se tada krene u rešavanje problema.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi u svom prvom članu kaže: ''Svrha ovog sporazuma je implementacija Mreže železnica visoke performanse u jugoistočnoj Evropi za putnički, robni i intermodalni saobraćaj koja nudi brže, kvalitetnije i konkurentnije železničke veze sa značajno redukovanim vremenima (posebno ovo naglašavam) putovanja između ključnih gradskih i komercijalnih centara.''
Dakle, naglasak se daje na redukciju vremena, što je bitno, i putovanje između gradskih i komercijalnih destinacija. Parametar vremena na čudan način se definiše u ministarstvu kojim predsedava gospodin Ilić.
Ovo kažem iz razloga što gotovo dve godine se pristupa i radi rekonstrukcija pruge Stalać - Kruševac. Pruga je u dužini od 12 km počela da se rekonstruiše 5. novembra 2005. godine. Ovih dana je puštena u saobraćaj za teretni prevoz, za putnički nije i pitanje je kada će.
Zbog čega je ovo bitno? U prvoj polovini prošlog veka 35 km pruge Kruševac - Vrnjačka Banja napravljeno je za kraće vreme, a dužina od 35 km je otprilike tri puta duža nego što je trebalo da se ova pruga rekonstruiše.
Drugi problem koji je nastao u vezi rekonstrukcije ovog dela pruge tiče se privrede Kruševca. Privreda Kruševca, odnosno roba i proizvodi koji su nastajali u proizvodnji pravili su put duži od 200 km, zaobilazni, samo iz razloga sporosti rekonstrukcije ove pruge.
Kolike su štete za Rasinsku privredu tek će se meriti, jer pun smisao ima izreka da je vreme novac. Iz ovog razloga pojedine firme nisu bile konkurentne, odnosno nisu bile u povlaštenom, nego u podređenom položaju.
Mreža železničkih osa koje su navedene u priloženom aneksu ne predviđa nikakvu aktivnost na liniji Požega - Kraljevo - Kruševac - Stalać. To je i kolega poslanik iz NS upravo prepoznao kao problem. Tačno, taj problem postoji. Zbog čega?
Pravo je pitanje, jer se nije radilo na atraktivnosti ove mreže. Namerno kažem atraktivnosti, svestan da nije možda moglo ući u ovaj projekat.
Zbog čega se ne radi i ne pristupi atraktivnosti ovog dela mreže, s obzirom da ova horizontalna osa, po svojim prirodnim potencijalima, predstavlja žilu kucavicu Srbije. Resursi vode, šume i poljoprivrednih proizvoda bili bi sigurno dostupniji tržištu.
Vi ste, gospodine Iliću, sami rekli da pruga trpi posledice usled male komercijalne brzine do 60 km na sat. Treba reći da bi ova veza praktično povezala tri sliva: Jadranski, Egejski i Crnomorski sliv.
Na ovaj način ne samo da bi se ispoštovao i ravnomerni regionalni razvoj, za koji se vi tako srdačno zalažete, već bi i proizvodi, odnosno robe koje nastaju u Zlatiborskom, Moravičkom, Rasinskom i Raškom okrugu bile konkurentnije.
Ovim načinom su razmišljale i ostale potpisnice ovog dokumenta. Podsetiću vas da Hrvatska ima interesa, dakle Budimpešta-Zagreb-Rijeka da pristupi Zagreb - Maribor - Grac, a mi nismo imali interesa da povežemo Požegu i Stalać. Čudan je način i kako ćete nam objasniti da ovo treba potpisati.
Kada već pominjem Rasinski okrug iz koga dolazim, iz Kruševca, gospodine Iliću, vaše ministarstvo je bilo zaduženo da izvrši poštenu raspodelu kuće u selu Bogdanje nakon pojave klizišta. Pitanje i konstatacija - dokle se stiglo sa problemom? Useljeno je 18 kuća, kategorizaciju su radili Opštinski štab i Koordinaciono telo Vlade, nisu bili pravilno sinhronizovani, usaglašeni, takao da je problem eskalirao, došlo je do štrajka glađu u četiri porodice koje su se uselile u kuće koje su im, po dokumentima koje imamo, pripadale.
Ovih dana, tačnije juče im je stigao nalog da se do 23. 10, dakle 23. ovog meseca, pod pretnjom prinudnog izvršenja, isele iz ove četiri kuće. Vi ste upoznati dobro sa tim problemom. Podsetiću vas, 3. maja, kada je zasedalo Koordinaciono telo, doneta je odluka da se obezbede kuće za sve porodice koje se nalaze u ovom ugroženom području.
Obećanje za useljenje su imali i od gospođe Aleksandre Damnjanović, ako se ne varam. A dobar primer kako se može postupiti je primer SRS, koja je upravo u Bogdanju izgradila kuću površine 115 kvadrata na kat. parceli broj 26 i dala jednoj mnogočlanoj porodici na upotrebu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ponovo imamo situaciju da zajednički jedinstven pretres vodimo o više predloga konvencija.

Pravo bi pitanje bilo, kada su se gotovo svi poslanici složili, zbog čega ovo radimo, zbog čega nema više prostora i vremena za ovako bitne stvari koje su od vitalnog značaja, ali da se vratim na temu.

Prvi Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije UN o borbi protiv dezertifikacije praktično nas uvodi u situaciju da moramo da imamo u vidu da je cilj ove Konvencije prevencija i redukcija degradacije zemljišta, zemljišnog prostora, a sigurno i obnova delimično degradiranog područja. Očigledno je iz svih prethodnih govora i tekstova koji su ovde izneti da ništa ne postoji sporno u ovoj Konvenciji.

Ono na šta želim da ukažem jeste to da je trebalo prethodno par koraka primeniti, odnosno kuću od temelja praviti, ne od krova. To je onih pet poznatih mera koje ovde nismo čuli od predstavnika vlasti ili bar poslanika predstavnika vlasti, a to je: kontrola vodnih erozija, acidifikacija zemljišta, bolji sistem konsultacija o pitanjima degradacije zemljišta, da budu dostupni zemljoradnicima kao grupi kojoj je to najviše potrebno, zatim, postavljanje zdravog, odnosno potpuno novog sistema subvencije, zaštite zemljišta i, na kraju, uvođenje boljih sistema upravljanja vodom i zemljištem, naravno, mislim. prvenstveno u oblasti poljoprivrede.

Kada ovo kažem, nijedna demokratska vlast od 5. oktobra do danas ovim se po dubini nije bavila, tako da za očekivati je bilo da oni usmere svoje znanje i angažovanje upravo u oblastima gde to treba, a tiče se produktivnosti zemljišta i domaćinskim gazdovanjem i upravljanjem vodama, ali pozitivnih primera praktično nemamo.

Drugi Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, takođe, postavlja niz pitanja.

Prvo pitanje na koje bi ministar trebalo da odgovori jeste, možda i zadnji ministar pošto se tiče svih vlada od 5. oktobra do danas, šta su uradili na saniranju izvora prekomernog zagađenja vazduha i da li su u industrijalizaciji zemlje pretpostavili zdravlje nacije? Vrlo je malo toga što je učinjeno do danas.

Praktično, vi ste sami, gospodo, iz vlasti izneli ovde par primera dovođenja prljave tehnologije u Srbiju, a u sklopu ovoga ja vas pozivam, zaista vas pozivam da pažljivo pročitate odgovor koji ste dali poslaniku, gospodinu Jojiću, a tiče se zagađenja Pančeva. Tamo će biti praktično rešenje svih ili bar dodirnuto rešenje svih ovih konvencija koje ste ovde sami postavili.

Pošto je vreme ograničeno da ostavim i za druge poslanike kolege, gospodine ministre, podsetiću vas da su neki ministri sličnog ili istog portfelja kao i vi na Zapadu dolazili u situaciju da se suoče sa problemima, istim ili sličnim kao i vi. Imali su dva puta.

Pojedini ministri su krenuli u osnivanje novih stranaka koje su imale predznak ekološke ili zelene stranke, a drugi ministri, ne sumnjam da ćete i vi krenuti da se borite protiv upravnih odbora pojedinih firmi koje su privatizovane ovde u Srbiji.

Žao mi je što ću to da vam kažem, ali tu bitku ste već unapred izgubili.

Dolazim iz Kruševca, iz Rasinskog okruga, ovde ste mi obećali kada sam vam dao papire da ćete nešto pokrenuti, a ništa do danas nije pokrenuto.

Podsetiću vas, ti upravni odbori, koristiću svaku sledeću priliku, i o amandmanima, da iznesem koje su to firme. Rekli ste da se ne tiče Ministarstva za ekologiju. Naravno, tu treba da sedi i ministar za poljoprivredu. Ova oblast je usko vezana. Zahvaljujem se na vremenu, a mislim da ste izgubili unapred bitku.

Član 226, narodni poslanik ima pravo da postavi pitanje ministru iz oblasti delokruga rada.
Gospodine ministre, koristim priliku da vas pitam, vašem ministarstvu je upućen zahtev za vraćanje vodoprivrednog inspektora za Rasinski upravni okrug, prvo 19. jula, a zatim i 3. septembra ove godine.
Reći ću vam zbog čega ovo upućujem vama, postoji problem, a nadam se da i oblast zaštite životne sredine upravo tretira ovu oblast, da veliki broj građana postavlja pitanje vama, gospodine ministre, zato što ste u zadnjih sedam dana izlazili više puta, govorili gde je došlo do problema i hemijskih akcidenata i ugrožavanja zaštite životne sredine.
Dakle, utoliko ima smisla ovo moje pitanje, tiče se Rasinskog okruga, odakle dolazim, iz Kruševca, i reke Pepeljuše, koja povezuje dve opštine, Aleksandrovačku i Kruševačku.
U vašim nastupima ste vrlo jasno govorili gde je došlo do trovanja reka, a ova reka nije napomenuta u vašim izlaganjima.
Ovde postoje poslanici iz vladajuće strukture, tri poslanika iz Rasinskog okruga, koji su na sebe preuzeli obavezu da postave to pitanje i da obaveste predsednika Skupštine, do sada to nije urađeno.
Mi nismo u vlasti u Kruševcu, a našli smo za shodno da to uradimo, da postavimo pitanje kada će se vratiti vodoprivredni inspektor za Rasinski okrug?
Kažem iz razloga što Toplički okrug i Rasinski ima jednog koji se nalazi u Prokuplju. Ovo pitanje sam vam uputio radi reke Pepeljuše. Hvala.

Poštovane dame i gospodo poslanici, pravo je pitanje da li stavljanjem potpisa na CEFTA sporazum štitimo interese Srbije ili štitimo interese zemalja potpisnica ovog sporazuma. Pokušaću, zbog vremena, da kažem šta je to protiv, a i da pojasnim šta je to bilo za, što su juče kolege poslanici rekli.
Prvo, pojedine zemlje potpisnice CEFTE, kao na primer Hrvatska, insistiraju na načelu nepromenljivosti već ustanovljenih trgovinskih aranžmana, sve pod plaštom protokola i dogovora koji postoje u svetskoj trgovinskoj organizaciji, a delom i u CEFTA sporazumu. U isto vreme ne govori se o zatvorenosti ovog tržišta. Kada već kažem ko je to bio, to se tiče Hrvatske, dakle, ne govori se o zatvorenosti tog tržišta, a u isto vreme imputira se Srbiji na koji način dozvoljava strane investicije kod sebe.
Želim da kažem da su zemlje koje su potpisnice CEFTA sporazuma deklarativno za strane investicije, a u stvarnosti je nešto sasvim drugo. U isto vreme interesi ovih zemalja, ponovo apostrofiram Hrvatsku, prelazi sa polja trgovine na polje investicije, verovatno vođeni idejom i znanjem da Srbija ima povlašćen status u trgovini sa Rusijom.
Drugo, sve vlade Srbije od 5. oktobra su sa više ili manje uspeha radile u korist srpske štete, pa se tako nastavlja. i ovog puta. Zbog čega ovo kažem? Očigledno je da će jedan do dva vrlo bitna segmenta naše privrede, tiče se recimo prehrambene proizvodnje ili duvana, u narednom periodu morati da smanje obim svoje proizvodnje. Manje učešće u javnim prihodima moraće srpsko društvo i privreda da amortizuju i da nadomeste. Pitanje je pravo kako će se nadomestiti gubitak ovim velikim investitorima, oni su u industriju duvana uložili oko 450 miliona evra. Znate kako je to ranije bilo. Ti dilovi se sada o glavu obijaju vladajućoj strukturi. Povlašćeni status bez konkurencije i trgovanje na srpskom tržištu sada će se o glavu razbiti.
Želim ovde da postavim pitanje predsedniku Skupštine, gospodinu Duliću, on je 20. aprila ove godine izjavio za "Večernje novosti" da će se harmonizovati svi zakonski propisi da Srbija uđe u Sporazum za potpisivanje CEFTE. Pitam, da li su harmonizovani svi zakoni, da li su neki zakoni stavljeni van snage, da li postoje neki zakoni i dalje? Ovo kažem iz razloga što je usvojen niz zakona koji se tiču zaštite proizvodnje u Srbiji, zaštite proizvođača.
Kao treće, ne manje bitno, štaviše najbitnije, želim da kažem da je jedna od strana potpisnica i UNMIK na Kosovu, pri čemu se vrlo jasno želi predstaviti i Kosovo kao država, kao punopravni saradnik i potpisnik ovih dokumenata, CEFTA sporazuma. Pri primeni Sporazuma CEFTA može se očekivati, pošto neće biti carinskih i graničnih barijera, da se u Srbiji pojavi roba sa natpisom "Made in Kosovo". Juče je gospodin Matić ovde rekao da to i nije velika opasnost.
Podsetiću vas šta kažu upravo oni koji predstavljaju to Kosovo. Ako dobro izgovaram, Agim Šahini i ministar Bujar Dugoli, vrlo jasno su rekli, citiram: "Kosovski proizvodi će imati svoj bar kod kao i druge zemlje. Učinićemo sve da budu ravnopravni u slobodnoj trgovini sa zemljama u zoni CEFTA, tako da nema mesta zabrinutosti". Ima gospodo! Na ovaj način ima dosta zabrinutosti, pošto ovo nije stav samo kosovskih zvaničnika. Andrea Svitkovski iz četvrtog stuba UNMIK-a, takođe, očekuje veliki uspeh za Kosovo, apostrofirajući da je ovo princip na kome radi i EU. Ovo je bilo protiv, a želim ukratko, zbog vremena, da kažem šta je to za.
Juče smo čuli od predlagača Sporazuma, odnosno zakona, da treba zaštititi domaću industriju. Zanimljivo je, upravo je ministar, ako se ne varam, ekonomista i trebalo bi da upravlja troškovima, a ne da upravlja patriotskim osećanjima ove države. Takođe, juče je ovde apostrofirano da će biti kvalitetna arbitraža. Kada već uzimam u usta tu reč, treba da znamo da vladajuća struktura već duže vremena ne može da postavi Ustavni sud, sudije Ustavnog suda, kako ćemo onda zaštiti naše proizvođače na ovim tržištima, kako ćemo zaštititi neku intelektualnu svojinu ili autorska prava koja postoje. Ovo kažem iz razloga što je juče, vrlo jasno, gospođa Tabaković rekla da su slične privrede upravo svih zemalja koje potpisuju Sporazum CEFTA. Što se tiče transparentnosti procedura, što je bio jedan argument za, pa gospodo, valjda ste svedoci da se nijedan veći posao u Srbiji ne završi, ako nigde drugo, ono bar na sudu.
Dakle, kada sve upakujemo približavanje globalnim ekonomskim tokovima i nešto čini mi se da nikada nije bilo dalje. Iz ovog razloga želim na kraju samo da kažem da potpis makar i formalan ove skupštine na ovom sporazumu imaće mnogo više štete nego koristi za privredu Srbije i za društvo Srbije. Hvala vam. (Aplauz.)

Poštovane dame i gospodo, uvaženi poslanici, Predlog zakona koji je pred nama bazira se na Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi. Osim što je u uvodnom izlaganju gospodin ministar rekao i osim toga što ovde u uvodnom tekstu stoji, zanimalo bi nas i radi boljeg pojašnjenja da se kaže - zbog čega neke države nisu to potpisale?
Lepo je kada hvalite tekst. Jedna od tih država, između ostalih, jeste Belgija, Irska, delom i Francuska. To možete da potražite i da pročitate na Internetu. Nekim državama je trebalo više od 10 godina, recimo 13 godina je trebalo Velikoj Britaniji da usaglasi. Rusiji je trebalo 13 godina da usaglasi. Dakle, ta iskustva mi nemamo ovde pred nama i trebalo bi da to poslanici dobiju, taj tekst.
Naravno, pomenuću i govoriti o prvom i o trećem delu Predloga zakona. Zbog čega? Prvi deo zakona, koji definiše obim lokalne samouprave, osim što po onoj narodnoj izreci "što nije zabranjeno, sve je dozvoljeno", praktično i u drugom stavu ovog člana kaže - da lokalne vlasti u okviru zakonskih ograničenja imaju punu slobodu odlučivanja o inicijativama u vezi sa bilo kojim pitanjem.
Hoću da vam kažem da su prethodnici, poslanici iz Srpske radikalne stranke, govorili da su ovlašćenja predsednika opštine velika. Odbornička grupa, barem u skupštini opštine Kruševac, često je ukazivala, permanentno, na prevelika ovlašćenja predsednika opštine.
Ovo se naslanja na zaštitu granica lokalne vlasti. Pokušaću da kažem nešto ozbiljno. Nadam se da neće biti smešno, pošto je jedan poslanik iz Demokratske stranke rekao da se zalaže za autonomnu oblast Niša ili južno od Niša. Ovde je gospodin Đokić iz Kruševca, pa verujem da ćete vi glasati da Jastrebac ostane u Kruševcu, da ne ide u nišku regiju.
Naravno, sve je ovo smešno iz razloga što Ustav vrlo jasno definiše, u članu 2. stav 1, dakle, da suverenost građani ostvaruju putem referenduma. Znači, ne treba da piše "mogu oni to da rade". To je Ustav precizirao. Nije sva pamet sa zapada. Pamet je i u ovom ustavu koji je ovde usvojen.
Takođe želim da vam kažem i da administrativni nadzor nad aktivnostima lokalnih organa vlasti uvodi jednu novu instituciju. To je pomenuo gospodin Krasić ranije. Tiče se voluntarizma.
Zbog čega ovo kažem? Ako ste ovo ozbiljno čitali, sem naslovne strane i obrazloženja, videćete da takođe vlasti mogu, dakle, da obave administrativni nadzor. Znate, vrlo je riskantno kada vi ostavljate na volju nekome, pa makar to bilo i ministarstvo ili makar ministar, da odredi ko u lokalnom parlamentu može da uvede neke mere.
Što se tiče trećeg dela, uz primedbu koju je dala gospođica Nataša Jovanović rekla kod prevoda, člana 16 - teritorijalna klauzula, dakle, sam problem je malo u prevodu. Želim da vam kažem da je dobra prilika da se iskoristi i da se potvrdi, iako ovo već postoji u Ustavu Republike Srbije, u članu 8. stav 1, da je teritorija Republike Srbije jedinstvena, celovita i nedeljiva. Nama čak ovaj član i nije potreban, da kaže - koga i koje delove Srbije mi treba da unesemo u ovaj tekst Predloga zakona.
Sve u svemu, nadam se da gospodin ministar ne gleda kroz nulti princip ovaj zakon. Pošto justicija drži onu maramu i vi bi trebalo, gospodine ministre, pa isti odnos da imate prema svim lokalnim parlamentima. Dakle, naše zakonodavstvo bi trebalo da prilagodimo domaćim zakonima, građanima Srbije, a ne da se dodvoravamo Evropskoj uniji na ovaj način, nešto što je pre 20-ak godina kod njih došlo.
Kroz široka vrata voluntarizma, bojimo se da nećete selektivno pristupati pojedinim lokalnim parlamentima u Srbiji. Ovo kažem iz razloga što šaljete vrlo lošu poruku građanima pred predstojeće lokalne izbore, gde Srpska radikalna stranka očekuje da uđe u ogromnom broju u vlast.
Dakle, mi tamo, gospodine ministre, vladaćemo zakonima, a ne voljom pojedinca ili grupe, makar ta grupa bila formalna, kao što je Vlada Republike Srbije. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, iskoristiću priliku za pitanje ministru Cvetkoviću, žao mi je što nije prisutan i gospodin Vlahović.
Mislim da je on predsednik skupštinskog Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Poslovnik to dozvoljava i ja ću se svakako obratiti.
Dakle, po članu 2. do 6. moji prethodnici su i rekli o čemu mi ovde brinemo.
Dakle, utvrdili su o čemu ne brinemo. Ne brinemo o bebama, o hrani, o deci najugroženijih kategorija, ne brinemo o zaštiti domaćih proizvođača sokova, vode i bezalkoholnih pića, ne brinemo o taksi vozačima, a upravo su oni amortizovali najveći deo one neuspešne privatizacije pojedinih transportnih preduzeća.
Gospodine ministre, prvo bih vama postavio pitanje, pošto ste nas savetovali kako može da se prelije deo sredstava za održavanje puteva, a taj vaš savet da li da shvatimo u kontekstu stručnog saveta dok ste bili direktor Agencije za privatizaciju, jer ste vrlo uspešno u Kruševcu savetovali kako da se privatizuje hemijska industrija, pa je tako odrađeno, ako se ne varam firma "CesMekon", a izaći će moje kolege da kažu kako je po tom savetu to uspešno odrađeno, taj smeh je verovatno ironičan, a podaci postoje.
Gospodina Vlahovića bih pitao, pošto i "Župa proizvodi sokove u Kruševcu i okolini, postoji dosta proizvođača sokova koji su uspešni, zašto se oni ovde ne reklamiraju? Zašto samo "Župa", iako mi je drago što je uspešna. Postoje isto tako privatnici koji su uspešni proizvođači sokova, i to je taj privatni interes, o kome pričamo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo poslanici, pošto je objedinjena rasprava o Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja, govoriću, tačnije kritikovaću gospodina Šabića i način funkcionisanja i kancelarije, delom i na opštinskom nivou, lokalnom i republičkom nivou. Ja imam tri primedbe koje ću izneti, vrlo kratko ću to da pokušam da uradim.
Imam jedan primer grupe građana koja se obratila za dostupnost informacija, posle sve golgote koju su prošli, da dođu do podatka u vezi vodovoda. Ovlašćeno lice za informacije od javnog značaja u našoj Opštini prosledilo je zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i dobijen je odgovor da, s obzirom na to da opštinska uprava ne poseduje takav dokument sledi dalje da se jave Povereniku za informacije od značaja. Nažalost, to bi bilo dobro da pre toga nije SRS dobila upravo te dokumente.
Zbog čega ovo iznosim. Pa, fizički daljina između ovlašćenog lica i opštinske uprave u Kruševcu iznosi pet do šest metara, dakle dele ih samo tri-četiri kancelarije. Da li treba ljude na ovaj način slati do Beograda u Nemanjinu 22-26, a dokumenti se nalaze pored njih, da li je ovo servis građana ili servis Vlade?
Drugi primer je takođe iz Kruševca, odakle dolazim, gde su traženi podaci za Javno preduzeće "Aerodrom Rosulje". Pitanja su se ticala visina plata direktora Javnog preduzeća "Aerodrom Rosulje". Takođe je od ovlašćenog lica u SO dobijen odgovor da ne poseduje opštinska uprava Opštine Kruševac takav dokument. Ja vam iznosim dokumenta. Nažalost, to nije tačno, vi znate da i odbornici na skupštini opštine usvajaju i program i plan rada, dakle, kompletno u budžetu Opštine Kruševac takva dokumenta postoje. Zbog čega je ovo način rada ja ne znam, ali, dakle, očigledno je želja da se ljudi šetaju od Kruševca do Beograda i da ostaju bez informacija.
Treće, na lični zahtev opštinskog odbora u Kruševcu, dakle kada smo prošle godine imali jednu aferu u vodovodu Kruševac obraćali smo se redom, ovo je vrlo interesantno, obraćali smo se prvo javnom preduzeću, pa smo se obraćali i ovlašćenom licu u Opštini Kruševac, pa je prosleđeno sve to Povereniku i znate kako sada taj put izgleda.
Vi prvo tražite od onoga za koga sumnjate da ima informaciju, on vas uputi na ovlašćeno lice, ovlašćeno lice na poverenika, a poverenik vam kaže da možete da se njemu žalite ukoliko ne dobijete taj podatak. I šta vi na kraju možete da radite? Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama vi možete da pokrenete upravni spor i sada više nemate jedan problem nego imate dva problema. Ovo se sve dešavalo u vremenu dok je gospodin Rodoljub Šabić bio Poverenik za informacije od javnog značaja.
Ovo su iskustva naša, vrlo loša, koja imamo i sa gospodinom Šabićem i sa ovlašćenim licima. Razumem da postoji jedna piramida iz vrha, šta je poverenik, šta je ovlašćeno lice u opštini ili na lokalnom nivou. Međutim, postavljamo pitanje da li je moguće da zakon i poverenik budu samo jedna šminka tzv. demokratije. Da li je moguće da su to nalozi koje treba zadovoljiti ka našem svetlom putu u Evropsku uniju?
Da li treba pretpostaviti, kada je ovakav rad na lokalnom nivou, kakve se stvari tek dešavaju, a to su prethodnici malopre rekli, kako je teško doći do dokumenta koji je nama zaista potreban. Dakle, ako je na lokalnom nivou ovakav problem, kakav je tek problem u vrhu, ovde u Beogradu kod poverenika.
Takođe, treba da postavimo i pravo pitanje da li Poverenik za informacije Rodoljub Šabić ima dobru komunikaciju sa Vladom. Zato što su neka pitanja od javnog značaja upravo ostala uskraćena toj javnosti. Podsetiću to je za auto-put, za bezbednosno-informativnu agenciju za one ski-staze itd. Imate 24 tačno navedena problema koji nisu dostupni javnosti.
Problem je, takođe, i zašto se ne angažuje i Poverenik ili njegova služba da se izvrši jedan pozitivan uticaj na izbor lica, ovlašćenih lica na lokalnom nivou. Praktično, ovako ako vi prebacite jedan na drugog odgovornost, tražilac informacija ostane uskraćen upravo za tu informaciju, na kraju. Onda je pravo pitanje da li je poverenik ili ovlašćena lica, na lokalnom nivou, da li su servis građana ili servis Vlade; da li služe građanima da dođu do neke informacije ili treba da služe Vladi da spreče da se dođe do neke informacije. Ja ću vrlo kratko rezimirati.
U svakom slučaju, mislim ni gospodin Rodoljub Šavić, iz razloga što ovo već tri godine radi, nije uspeo sebe da postavi kao instituciju, da napravi dobru komunikaciju sa Vladom, a već su prethodnici rekli, SRS neće podržati predlog Rodoljuba Šabića za Poverenika. Hvala.

Poštovane dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 103. i 104.
Dakle, posle dosta nedoumica, da znamo odakle i na koji način se finansiraju projekti gasifikacije u unutrašnjosti Srbije. Evo, čuli smo.
Gospodine, nije tačno to što ste rekli, ne vidim da je osnovni izvor finansiranja gasifikacije za Ivanjicu i za Požegu - NIP. Ista takva priča je bila i od predsednika opštine Ivanjica, kada je došao u Kruševac, odakle ja dolazim, gde je bila druga priča o tome na koji način se finansira gasifikacija.
Takođe, nije tačno, pošto sam iz Kruševca, blizu su Lađevci, da se radi na način kako ste vi izneli, ali je istina da se za ljude u Kruševcu, odnosno sa sela, seljake koji su podnosili zahteve, jasno znalo - ko je radikal, ko nije, ko može da dobije, a ko ne može da dobije.
Što se tiče vaših primedaba, bilo je na televiziji objašnjeno zašto se kaže - šifrovana organizacija.
U Organizaciono-poslovnom leksikonu gospodina Stevana Kukoleče tačno piše šta je šifra, šta je organizacija, i nema razloga, kada dobijete naučni dokaz zašto se zovete šifrovana organizacija, da se ljutite.
Ove stvari koje ste rekli, nisu bile tačne.