Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS-a iznesem nekoliko stavova povodom Predloga odluke o razrešenju i imenovanju članova Republičke izborne komisije i njihovih zamenika.
1. Dobra strana ove odluke, promena izborne komisije, jeste u tome što se izborna komisija uvek menja pre izbora. Stanje u zemlji je takvo da je svima jasno da izbora mora da bude i to na svim nivoima.
To je uvidela i Vlada Republike Srbije, izvršna vlast u državi Srbiji, čijim radom je i Srbija došla u ovo poražavajuće stanje, kako u oblasti državne politike, tako i u sferi privrede i standarda građana.
2. Ta ista Vlada Republike Srbije, koja je predlagač ovog vanrednog zasedanja, svakodnevno nas ubeđuje da ima stabilnosti u Parlamentu i van Parlamenta, da može da vlada čitav mandat, a onda odjedanput na polovini mandata menja organe koji treba da pripreme i sprovedu republičke izbore.
3. Postavlja se jedno logično pitanje - zašto se menja sastav Izborne komisije? Ako je odgovor - zbog izbora, onda u redu.
Ako se tvrdi da nema izbora, čemu onda promena sastava izborne komisije? Javnost mora da zna da je Zakonom o izboru narodnih poslanika utvrđen mandat Republičke izborne komisije od četiri godine. Zakon se ne menja, jer se ne predlaže njegova izmena, ali se očigledno radi suprotno Zakonu i skraćuje mandat Komisije, iz samo Vladi znanih razloga.
Zašto se menja Izborna komisija? Na njen rad iz decembra 2000. godine, pa nadalje, nije bilo nikakvih primedaba, niti političkih stranaka, niti drugih subjekata koji su učestvovali u izborima.
Promenom postojećeg sastava Komisije pre vremena na koje su izabrani ti ljudi, članovi dosadašnje izborne komisije dobijaju negativnu ocenu u javnosti, koju nisu zaslužili, jer niko osim predlagača i ne zna zašto se menjaju!
Suština je da se promenom sastava Komisije pre vremena utvrđuju pozicije DOS-a pre izbora. Ima razloga da sumnjam da se promenom sastava Izborne komisije žele postići i drugi ciljevi od značaja za DOS; da se od strane Izborne komisije žele isposlovati odluke vezane za mandate poslanika koje će biti u funkciji održavanja Vlade Republike Srbije i borbe protiv političkih neistomišljenika, bilo da su oni unutar DOS-a, bilo da su u redovima opozicije, pre svega u Socijalističkoj partiji Srbije.
Kada je reč o sastavu Komisije pitanje je da li odražava strukturu poslaničkih grupa, odnosno stranaka u Parlamentu. Nema razloga da se ne kaže Skupštini šta su predlozi poslaničkih grupa i da li ih uopšte ima.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, član 33. stav 1, Republičku izbornu komisiju imenuje Narodna skupština, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Dakle, svaka poslaničke grupa koja je ovde registrovana bila je dužna da dostavi predlog za izbornu komisiju. Da li je to učinjeno - bilo bi dobro čuti.
Na kraju, očigledno je da u okviru sveobuhvatnih reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije, pored Poslovnika o radu Narodne skupštine, prioritet ima sigurno i reforma Izborne komisije, što se i da videti u odnosu na ovaj predlog.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, već treći put u proteklih 16 meseci koliko postoji i radi ova Narodna skupština na dnevnom redu je promena Poslovnika Narodne skupštine. To govori samo po sebi koliki značaj DOS pridaje ovom pitanju, a čak je bila zakazana i vanredna sednica parlamenta, februara 2001. godine, radi promene Poslovnika. Jesenje zasedanje smo takođe počeli sa Poslovnikom kao prvom tačkom dnevnog reda.
Čime je Poslovnik Narodne skupštine, jedan unutrašnji akt kojim se uređuje organizacija i način rada Skupštine, zaslužio takav značaj da o njemu Skupština raspravlja već treći put? Da li je moguće da za DOS nema značajnijeg pitanja od promene Poslovnika, da li DOS zna da u Srbiji ništa nije kako bi trebalo da bude: da proizvodnje nema; životni standard pada; da nezaposlenost raste; da postoji kriminal, šverc cigareta i da se situacija na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji ne popravlja.
Za Vladu sve je u najboljem redu i eto ostalo je još jedno otvoreno i nerešeno pitanje, način rada Skupštine, koje ovim poslovnikom hoće da reši. Zašto se Vlada Republike Srbije bavi poslovnikom? Odgovor je vrlo prost. Izmenom poslovnika, smanjenjem prava opozicionim poslanicima, želi se ugušiti i poslednje mesto u Srbiji gde se može čuti argumentovana, kritička reč protiv rada Vlade Republike Srbije i zato je Vlada tražila da prva tačka dnevnog reda ovog vanrednog zasedanja bude izmena Poslovnika.
Ovo je sigurno i redak slučaj u svetu da vlada, izvršni organ, traži da skupština, jedno zakonodavno telo raspravlja o jednom pravnom aktu unutrašnjeg karaktera, aktu o organizaciji i načinu rada skupštine. Ovaj zahtev Vlade Republike Srbije nam vrlo plastično pokazuje i dokazuje sliku današnje Srbije; gde je i šta o sebi misli Vlada i u šta je pretvorena Narodna skupština. Ovim zahtevom Vlada Republike Srbije je jasno pokazala da je Narodnu skupštinu pretvorila, naravno uz pomoć skupštinske većine DOS-a, u pomoćni organ Vlade Republike Srbije.
Do sada je bilo brojnih primera nepoštovanja Skupštine od strane Vlade: nedolaska ministara, izazivanja poslanika, arogantnog ponašanja, neobrazlaganja predloga zakona, ignorisanja podnetih amandmana itd; ali, ovo je prvi put, stvarno prvi put u istoriji parlamentarizma u ovih 12 godina, da Vlada uređuje način rada Skupštine. Ako bude usvojen ovaj predlog izmene Poslovnika, uz izmene koje su izvršene februara i oktobra 2001. godine, dobićemo jedan surogat od Narodne skupštine, svakako ne ono što bi Skupština trebalo da bude, niti kakvu Srbija zaslužuje.
Srozavanje Skupštine kroz izmene Poslovnika započeto je smanjenjem mogućnosti učešća poslanika u raspravi o predlogu zakona u pojedinostima; kroz vremenske okvire izlaganja i ograničenja broja diskutanata; zatim, kroz izmene u pogledu prava na repliku, da bi se nastavilo kroz drastično smanjenje vremena za raspravu o tačkama dnevnog reda, prenošenjem tog prava sa poslanika na poslaničku grupu, kroz nemogućnost da više poslanika podnesu amandmane na član predloga zakona; ograničenjem kruga poslanika koji mogu da govore o povredi Poslovnika; uvođenjem novčanih kazni, što je, naravno, suprotno članu 77. Ustava Republike Srbije i kroz brojne druge restriktivne mere.
Ovaj negativni trend skupštinske većine prema Narodnoj skupštini nastavljen je i kroz promene Poslovnika koje se sada predlažu. Sada se predlaže da Narodna skupština Republike Srbije radi i bez kvoruma, što je suprotno Ustavu Republike Srbije. Očigledno je da DOS ne može u dužem periodu da obezbedi kvorum za rad Skupštine, 126 i više poslanika, i zato se pribegava ovom rešenju. Pošto su poslanici DOS-a zauzeti drugim poslovima i teško se mogu okupiti u Skupštini, predlaže se jedan dan kada će svi biti na okupu, taj dan će se proglasiti danom za glasanje i onda će se svi zakoni usvojiti.
Ukida se svaka mogućnost da evenutalno neko u Skupštini traži i od Skupštine dobije pravo na dodatno izlaganje. Ovaj član Poslovnika, koji ionako do sada nije mnogo korišćen, predlagač smatra da je bolje ukinuti nego slučajno da se neko od poslanika pozove na njega. Ukida se mogućnost da se Skupština izjasni o zahtevu poslanika za repliku. Kaznene mere se pooštravaju i prelaze u nadležnost predsednika Skupštine.
Meru udaljenja sa sednice neće izricati Narodna skupština kao do sada, već će to biti ostavljeno na volju i procenu predsedniku Narodne skupštine. Od prvog među jednakima, predsednik Narodne skupštine se na ovaj način pretvara u sudiju koji izriče kazne. Predviđa se da udaljenje sa sednice traje 90 dana, taman onoliko dugo koliko i traje prolećno ili jesenje zasedanje Skupštine. Nema šta - demokratski.
Posebna priča je prebacivanje poslova, a time i odgovornosti,
ali i očiju javnosti sa Narodne skupštine na Administrativni odbor. Taj odbor se već proslavio samovoljnim tumačenjem Poslovnika: nepoštovanjem zakona, kršenjem prava poslanika, uvođenjem kazni za poslanike itd. Sada se na taj odbor prebacuje dosadašnja obaveza Skupštine da se izjasni o povredi Poslovnika. Mogu misliti kako će tek Odbor raditi po ovom pitanju.
Koliko je Odbor dosledan u svojoj nedoslednosti pokazuje i današnja sednica, kada je odbio po drugi put da konstatuje prestanak mandata jednog isključenog člana SPS, profesora Ivkovića, i time Socijalističkoj partiji vrati mandat koji joj pripada po Zakonu o izboru narodnih poslanika. Podneli smo sva potrebna dokumenta: odluke, žalbe, dopise Ministarstva, statut, poslovnik, ali smo dobili jedno smešno obrazloženje da Narodna skupština nije o tome obaveštena, a u isto vreme na dnevnom redu tog Administrativnog odbora bila su dokumenta koja su zavedena pod današnjim danom.
Očigledno da je Administrativni odbor iznad zakona države Srbije i da za njega zakoni države Srbije ne važe. Očigledno je da taj Administrativni odbor hoće da taj mandat, verovatno i druge, prenese DOS-u i tako reši problem skupštinske većine, problem zbog kojeg se i menja Poslovnik. Zbog tih skupštinskih mandata se, naravno, medijski pokriva ovaj lažni kongres SPS i pokušava SPS uništiti.
Poštovane kolege poslanici, dosadašnje promene Poslovnika Narodne skupštine su od tog poslovnika napravile jedan loš dokument. Predložene promene taj dokument čine još lošijim. Očekujem da, u skladu sa trendom promena koje forsira Narodna skupština, koje forsira većina DOS-a, da u sledećoj promeni Poslovnika podrška Vladi Republike Srbije bude uslov da neko može biti poslanik u Skupštini, odnosno da može obavljati poslaničke poslove.
Oktobra 2001. godine, prilikom izmene Poslovnika, rečeno je od strane DOS-a da Parlament treba da bude lice Srbije. Pošto sam ubeđen da ovim izmenama Poslovnika Parlament nije postao lice, već naprotiv, naličje Srbije i da je Srbiji potrebno novo lice - potrebno je da se na novim republičkim izborima izaberu novi poslanici koji će napraviti novi poslovnik; koji će voditi računa o dostojanstvu Skupštine, o dostojanstvu narodnih poslanika, negovati tolerantnost, međusobno uvažavanje i poštovanje, smanjiti isključivosti koje postoje, uvažavati položaj i mišljenja opozicije i brojne druge stvari koje postojeći Poslovnik ne sadrži. Iz svih ovih negativnih razloga koje sam pomenuo, a koje izmene Poslovnika sadrže, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije neće glasati za njegovo usvajanje.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 98 - uvredljivi izrazi koji se odnose na poslaničku grupu i na predsednika naše poslaničke grupe Slobodana Miloševića.
Moram vam reći, sviđalo se to skupštinskoj većini ili ne, da skupštinska većina odgovara za rad parlamenta. A šta građani Srbije misle o radu parlamenta, to su pokazali u istraživanju javnog mnjenja: parlament je ocenjen jedinicom od strane građana Srbije.
Druga stvar, vi kažete - u vreme predsednika Miloševića - tada je postojalo i dostojanstvo, i tolerancija (žagor u sali) i mogućnost da poslanici govore. Setite se, nismo davno promenili Poslovnik Narodne skupštine. Tada je svaki poslanik imao pravo da govori po 10 minuta, a predsednici poslaničke grupe tri puta toliko; 250 poslanika - dve i po hiljade minuta, a sada svi poslanici imaju pravo da govore 300 minuta. Znači, osam i nešto puta manje.
Setite se da je svaki poslanik imao pravo da podnosi amandmane na predlog zakona. Demokratska stranka je 1997. godine na Predlog zakona o lokalnoj samoupravi podnela 1.350 amandmana, sa sadržajem koga se neki poslanici sigurno stide, a drže predavanja.
Setite se da je na predlog oko sudbine lista "Politika" bilo 2.500 amandmana. Verovatno da bi se sačuvala "Politika", da je danas kupe Nemci i Hrvati. Setite se toga kada držite predavanje o tome šta je bilo.
Sada se vrši zabrana mogućnosti govora u ovoj skupštini; što restriktivnije, to bolje. Šta građani Srbije misle o tome, videćete 28. juna, na mitingu koji pravi SPS; videćete.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije razmatra jedan kratak pravni akt, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Predlog zakona sadrži svega 12 članova  kojima se uglavnom brišu rešenja iz postojećeg zakona.
Ovaj predlog zakona, iako veoma kratak, potvrđuje osobine koje je predlagač, Vlada Republike Srbije, pokazala u praksi u proteklih 15 meseci: raskorak između reči i dela, zagovaranje tržišnog poslovanja, zadržavanje kontrolne uloge Vlade, isticanje principa decentralizacije države, odgovornost i samostalnost lokalne samouprave i javnih preduzeća i njihovo faktičko ograničavanje, to jest negacija. Ja ću, u ime poslaničke grupe SPS, navesti samo tri primera u prilog izrečenih tvrdnji, odnosno pokazati zašto smatramo da ovaj predlog zakona nije prihvatljiv.
1. Ovim predlogom zakona zadržano je pravo Vlade, preko ministarstva nadležnog za poslove cena, da određuje cene usluga javnih komunalnih preduzeća. U članovima 10. i 11. se, naime, kaže da na odluku o cenama javnih preduzeća, čiji je osnivač opština, saglasnost daje, pored osnivača i republičko ministarstvo nadležno za cene. Kontrola cena javnih komunalnih preduzeća bila je logična u vreme ekonomske blokade koja je vršena prema našoj zemlji, ekonomskih sankcija, otežanih uslova poslovanja, nemogućnosti normalne nabavke potrebnih energenata. Sada, u promenjenim uslovima, za kontrolu cena nema logičnih razloga.
Kontrola bi možda bila i prihvatljiva kada bi Vlada, u interesu obezbeđenja jednakog pravnog i ekonomskog položaja svih građana, intervenisala iz budžeta sa određenim finansijskim sredstvima prema lokalnim samoupravama, to jest tim javnim preduzećima, da bi određene usluge bile približno jednake za sve građane Republike Srbije. Primera radi, pomenuću cene vode i grejanja, koje mogu biti i jesu različite po opštinama. Različiti su uslovi i proizvodnje vode, cena kubnog metra po glavi stanovnika i u odnosu na stepen ekonomske razvijenosti opština; zatim, cena grejanja zavisi od vrste energenata (da li je u pitanju grejanje na gas, mazut, ugalj), od troškova transporta energenata, zbog primene različitih koeficijenata u obračunu cena za pravna i fizička lica itd.
Dakle, ukoliko Vlada, to jest nadležno ministarstvo ove činjenice ne uzme u obzir, to će imati posledice na poslovanje i sudbinu tih javnih preduzeća. Nemoguće je očekivati da opština može izdvojiti sredstva radi dotiranja rada tih javnih preduzeća, a pogotovo sada kada su joj Zakonom o lokalnoj samoupravi prenete brojne nadležnosti, kao i u obrazovanju i zdravstvu, ali nisu joj obezbeđena adekvatna finansijska sredstva za obavljanje tih poslova.
2. Samostalnosti javnih preduzeća u opštinama nema i kada su u pitanju zarade zaposlenih. Očigledno je da se Vlada plaši eksplozije zarada zaposlenih u tim preduzećima i ne veruje mnogo u ekonomsku logiku poslovanja, jer je predlogom zakona predvidela, doduše, u situaciji kad nije donet godišnji program rada, da utvrđuje uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zaradu. Vlada treba da se meša u rad preduzeća gde je osnivač, a opštinama kao osnivačima treba prepustiti da one uređuju rad lokalnih javnih preduzeća. Skupštine opština imaju svoj deo poslova i odgovornosti i mogu i ovo pitanje da urede bez mešanja Vlade Republike
Srbije.
3. Vlada ukida član zakona kojim je bilo zabranjeno javnim komunalnim preduzećima da se bave sponzorstvom sportskih klubova, različitih manifestacija itd. Ovim članom je bilo zabranjeno plaćanje rada predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora bez saglasnosti Vlade Republike Srbije. Sad Vlada Srbije to ukida. To znači da Vlada Srbije legalizuje nešto protiv čega je izričito bio DOS u izbornoj kampanji i nešto što je proklamovao kao svoj princip.
Da podsetim, u izbornom programu DOS-a se ističe da će narodni poslanici i članovi Vlade imati pravo na članstvo samo u jednom upravnom, nadzornom odboru privrednih, sportskih, naučenih i drugih društvenih organizacija, ali bez prava na primanje ikakve nadoknade u bilo kom obliku za taj angažman. Zna se, i to je u javnosti poznato, da se DOS ovog svog principa ne pridržava, i to na svim nivoima organizovanja države, takoreći od mesne zajednice do Republike. Pojedini predsednici upravnih odbora imaju veće nadoknade za taj posao nego što su primanja narodnih poslanika. Ukidanjem ovog člana se u stvari samo legalizuje postojeće stanje. Između izbornih obećanja i novčane nadoknade DOS je izabrao novac, a obećanja građanima zaboravio, kao i u mnogim drugim slučajevima.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji nam je dostavila Vlada Republike Srbije.
Na osnovu uvida u sadržaj ovog predloga zakona poslanička grupa SPS smatra da ovaj predlog zakona nije, po svom sadržaju, ekspertno reformski, jer su i ranije reforme i zakoni koji su sprovođeni, odnosno donošeni, takođe imali iste i slične ciljeve, ali su rezultati izostajali iz, pre svega, finansijskih razloga; bilo je i drugih.
Zato mi dozvolite da vas u najkraćem podsetim na ono što se na ovom planu događalo u prethodnom periodu, a može imati i značaja za ovaj predlog zakona, ali i buduće reforme katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, odnosno donošenje novih zakona iz ove oblasti.
Reforma katastra nepokretnosti u Srbiji, koja je u neprekidnom trajanju već više decenija, imala je uvek za cilj da izvrši državni premer celokupne teritorije u novom koordinacionom sistemu mera i da se izradi pouzdana i jedinstvena evidencija nepokretnosti. Realizacija tog cilja se odvijala kroz tri osnovna reformska zadatka, odnosno kroz stalno donošenje odgovarajućih propisa za ustrojavanje jedinstvene evidencije o nepokretnostima, iznalaženje optimalne organizacije geodetske službe i donošenje dugoročnih i srednjoročnih planova i programa državnog premera i katastra.
Što se propisa tiče, treba reći da je Skupština Republike Srbije još 1976. godine razmatrala stanje, probleme i evidencije nepokretnosti i na teritoriji Republike Srbije konstatovala da se evidencije nepokretnosti vode u zemljišnim knjigama, knjigama tapija i katastarskom operatu katastra zemljišta, da se evidencije među sobom ne slažu, odnosno da je zato neophodno da se otklone netačnosti i njihova međusobna neslaganja i da od 5.834 katastarskih opština u 4.727 opština katastarske knjige ne postoje, a ni drugo.
Tadašnje Savezno izvršno veće i republička izvršna veća su 1985. godine donela stavove o zajedničkim osnovama i evidenciji nekretnina i prava na nekretninama. Saglasno tim stavovima, Skupština Srbije je 1988. godine donela Zakon o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima kojim se propisuje ustrojavanje sistema jedinstvene evidencije nepokretnosti i prava na nepokretnostima.
Nakon četvorogodišnje primene uočili su se određeni nedostaci u predloženim rešenjima, pa je Narodna skupština Republike Srbije 1992. godine donela nov Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji je danas na snazi i koji je više puta dopunjavan i menjan.
U izmenama i dopunama zakona koje danas razmatramo nema predloga za izmenu organizacije geodetske službe, što se u narednom periodu mora postaviti kao veoma značajan zadatak, pogotovu što moramo imati na umu činjenicu da je Srbija imala različite rezultate u vršenju državnog premera, kao posledicu te i takve organizovanosti.
Najznačajnija aktivnost geodetske struke do 1998. godine bila je obnova premera, izrada katastra zemljišta i njihovo održavanje. Samo u središnjoj Srbiji radovima je bilo obuhvaćeno oko 1.750 katastarskih opština sa oko 1.970.000 hektara. Posle donošenja sadašnjeg Zakona pristupilo se izradi katastra nepokretnosti, koji je do sada izrađen u oko 350 katastarskih opština, a u toku je izrada katastra nepokretnosti oko 519 katastarskih opština. Zaključno sa 1998. godinom izrađena je evidencija za oko 36.000 kilometara vodovoda. Pri izradi katastra nepokretnosti koristili su se i podaci postojećih knjiga, tapija, kao i zemljišnih knjiga kojima je obuhvaćeno 1.107 odnosno 19% katastarskih opština u Srbiji.
Analizom stanja i evidencija, kao i korišćenjem podataka koje one sadrže, konstatovano je da one u zvaničnom procentu ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu, kao ni pravnom stanju, odnosno da je zemljišna knjiga u mnogim krajevima praktično bez vrednosti. U 428 katastarskih opština ugašena je zemljišna knjiga.
Zato je u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Zakona u poglavlju III i rečeno da se ne menjaju osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon, kao i osnovni pravni instituti sadržani u važećem zakonu. Ovo verovatno i zbog toga što je koncept dosadašnjeg zakona potpuno u skladu sa međunarodnim konvencijama u pogledu formiranja katastra nepokretnosti, po kojima je planirano da se katastri zemljišta i zemljišna knjiga vode kao zajednička evidencija o nepokretnosti od strane istog organa, odnosno institucije.
To je dokaz da je zakon i u prethodnom periodu bio dobra osnova za vršenje državnog premera i katastra nepokretnosti, ali da se bolji rezultati nisu mogli postići zbog nedostatka finansijskih sredstava za realizaciju srednjoročnih i godišnjih programa državnog premera i katastra nepokretnosti, kao i zbog neadekvatnog angažovanja Republičkog geodetskog zavoda i drugih republičkih institucija na ovom važnom poslu.
Međutim, u članu 136d Predloga zakona se ambiciozno, ali apsolutno nerealno za ovu vrstu posla navodi da će se katastri nepokretnosti u Srbiji ustrojiti za tri godine: ako se još više afirmiše privatna geodetska praksa, koja je i do sada postojala i kao zakonsko rešenje i kao faktička situacija; ako se omogući osnivanje geodetskih preduzeća sa tri zaposlena geodetska stručnjaka umesto osam, kako stoji u osnovnom zakonskom tekstu; i pojednostavljenim postupkom izrade katastra nepokretnosti, tako što će se on formirati direktno na osnovu podataka katastra zemljišta.
Ne osporavajući osnovni cilj koji se želi postići izmenama i dopunama Zakona, a to je hitno ustrojavanje katastra nepokretnosti u Srbiji, što je bio i cilj koji se želeo postići u prethodnom zakonu i od strane ovog istog Republičkog geodetskog zavoda, mogu se kritikovati ili osporiti neka predložena rešenja u ovom tekstu, jer su nejasna, neprecizna, nerealna i necelishodna.
1. U članu 2. stav 2. Predloga zakona se kaže da u slučaju da se radovi finansiraju iz budžeta Republike Srbije tada te radove može da obavlja samo Republički geodetski zavod. To je u apsolutnoj koliziji sa osnovnim intencijama Predloga zakona, a to je da se omogući geodetskim organizacijama da mogu da učestvuju u izvršenju stručnih poslova državnog premera i katastra jer se radovi na izradi katastra nepokretnosti u preko 50% finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
2. Ključna odredba Predloga zakona, članovi 136a i 136b, da će se katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka koji su sadržani u katastru zemljišta, nije odgovarajuće rešenje i garancija da će se katastar nepokretnosti formirati za tri godine zato što su podaci katastra zemljišta neažurni i ne odgovaraju faktičkom stanju, što katastar zemljišta u Srbiji ne predstavlja istovremeno i pravnu evidenciju, odnosno ne postoji zbirka isprava na osnovu koje se upisuje pravo svojine i druga prava nepokretnosti.
Kada se nosiocu prava dostave ovako formirani listovi nepokretnosti, koji mogu biti manje ili više tačni, tada će nastati masovno podnošenje zahteva radi ispravljanja pogrešnog upisa, koji će sigurno trajati još naredne tri i više godina. Kako će organizacione jedinice Republičkog geodetskog zavoda - katastri u opštinama - sa sadašnjim brojem zaposlenih moći da reše sve nove zahteve nosilaca prava, pored niza drugih poslova, jer su ovi poslovi upravnog karaktera i ne mogu se ustupiti geodetskim organizacijama.
3. Kako će se obezbediti da lica koja su bespravno izgradila objekte, koja se po sadašnjem zakonskom rešenju upisuju kao držaoci nepokretnosti, podnesu zahtev za legalizaciju objekta i plate troškove geodetskog snimanja. Da li će geodetska služba imati sredstava da snimi po službenoj dužnosti bespravno izgrađene objekte? Da li će se preduzeti posebne mere za geodetsko snimanje bespravno izgrađenih objekata od strane Vlade i Republičkog geodetskog zavoda?
4. Saglasno sadašnjem zakonskom rešenju datom u članu 9, premer i izrada katastra nepokretnosti vrši se na osnovu sredonjoročnih i godišnjih programa radova. Srednjoročni program donosi Vlada Republike Srbije, a godišnji Republički geodetski zavod. Programima iz stava 1. ovog člana predviđaju se izvori i obim sredstava koji su potrebni za njihovu realizaciju, a koja se obezbeđuju iz dela poreza na dohodak građana i dela poreza na imovinu. Sve to po našem mišljenju govori da je značajnije da Vlada Republike Srbije hitno donese srednjoročni program rada na državnom premeru i katastru nepokretnosti i obezbedi sredstva za njegovu realizaciju.
5. Naravno, tačnost i ažurnost katastarskih evidencija ne zavisi samo od dobrih zakonskih rešenja i organizacionih modela geodetske struke, već u značajnoj meri i od zakonskih rešenja i od njihove primene u drugim oblastima koje su u neposrednoj vezi sa nepokretnostima, kao što su prostorno planiranje, urbanizam, izgradnja objekata, građevinsko zemljište, šumarstvo, vodoprivreda, promet nepokretnosti, zaštita životne sredine i drugo. Istovremeno, sa preduzimanjem mera u ovoj oblasti moraju se preduzeti i mere u pravcu povećanja discipline svih subjekata koji koriste nepokretnosti za svoje različite potrebe i aktivnosti, odnosno koji su saglasno dosadašnjem zakonu u obavezi da u propisanom roku dostave Republičkom geodetskom zavodu sve promene u prostoru.
Imajući sve ovo u vidu, kao i činjenicu da je poslanika grupa SPS-a podnela 12 amandmana koji suštinski menjaju neka osnovna rešenja u Predlogu zakona, prilikom glasanja o zakonu u načelu poslanici SPS-a će glasati protiv, a konačno izjašnjavanje o zakonu u celini gledaćemo iza sudbine podnetih amandmana. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja i odlučuje o jednom kadrovskom rešenju, kadrovskom pitanju iz njene nadležnosti, želeo bih da u ime poslaničke grupe SPS iznesem nekoliko principijelnih ocena.
1. Ako je Zakon o visokom savetu pravosuđa usvojen novembra meseca 2001. godine i njime je bio predviđen početak rada Saveta za 1. januar 2002. godine, postavlja se jedno logično pitanje, zašto se tek sada, sredinom maja, predlaže Narodnoj skupštini izbor tog jednog člana Visokog saveta koga bira Skupština; a to je šest meseci posle usvajanja zakona i četiri meseca pošto je Visoki savet trebalo da počne sa radom.
2. Očigledno je da se u izboru ovog stalnog člana Visokog savata pravosuđa kasni, kako od strane predlagača Vrhovnog suda Srbije, koji je predloge dostavio krajem februara, a pogotovo od strane Skupštine Srbije, odnosno skupštinske većine tj. DOS-a, jer DOS utvrđuje dnevni red i izbor kadrova primarno zavisi od njih. Ako Visoki savet nije mogao da se konstituiše bez izbora jednog svog stalnog člana, koga bira Narodna skupština, zašto se čekao maj mesec? Zašto ovo pitanje nije razmatrano u nekom od vanrednih zasedanja Narodne skupštine ili na početku prolećnog zasedanja? Ako je Visoki savet konstituisan i radi, nije bilo nikakave potrebe da se već utvrđeni dnevni red Skupštine Srbije ovako menja.
3. Šta ovom kadrovskom pitanju daje karakter takve hitnosti, pa da se menja dnevni red zasedanja da bi Skupština izvršila izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa? Da li je u pitanju predlaganje predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca ili je u pitanju nešto treće. Nepoznati su motivi za ovakvu žurbu. Sigurni smo da izbor jednog člana Visokog saveta, i to po hitnom postupku, neće poboljšati stanje u pravosuđu koje je loše. Tome, bez sumnje doprinose i predstavnici izvršne vlasti svojim stalnim mešanjem u rad pravosudnih organa. Odluke sudskih organa se komentarišu, nipodaštavaju, prenebregavaju i krše. Jednog dana čujemo da Srbija ima sposobne, stručne, kvalitetne ljude u pravosuđu, a već sutra da u Srbiji u pravosuđu više ništa ne valja i da je pravosuđe nekompetentno, sporo, korumpirano.
4. O predloženim kandidatima poslanička grupa SPS ne želi da daje nikakve ocene, ali ne možemo da ne zapazimo iz priloženih biografija kandidata da neki od njih, kao bitne činjenice za svoju radnu aktivnost i biografiju, ističu saradnju sa DOS-om. Ta činjenica dovoljno, sama po sebi govori da su DOS-ove priče o nezavisnom pravosuđu prazne priče, isto kao što je bilo i kod izbora sudija, gde je ogroman broj nosilaca pravosudnih funkcija morao da prođe kadrovske komisije DOS-a.
5. Pošto je usvajanje odluka u Narodnoj skupštini primarno i zavisi od volje skupštinske većine, tj. DOS-a, za pravni sistem ove zemlje, a naravno i za građane bilo bi dobro da Narodna skupština 15 meseci posle svog konstituisanja konačno izabere i sudije Ustavnog suda Srbije, čime bi sud mogao da radi i kako bi mogao da oceni ustavnost zakona koji je Skupština usvojila, pogotovo brojnih uredbi pomoću kojih Vlada Republike Srbije upravlja Srbijom. To je pitanje koje je trebalo rešavati po hitnom postupku, a ne izbor jednog člana Visokog saveta pravosuđa. Na kraju, moram istaći jednu konstataciju, da DOS i po ovom pitanju kasni, kao i po svim drugim poslovima koje radi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS je podnela amandman na član 6. preko kolege Ljubiše Maravića da se ovaj član zakona briše. Za to imamo nekoliko, po mom mišljenju, vrlo ubedljivih razloga. Naime, nije jasno iz ovog člana Predloga zakona koji je to predmet etičko-humanističkog sadržaja. Drugo, ono što je za nas bitno, to je činjenica kakva je to pogodnost uvođenja ovih izbornih predmeta za učenike. Pitanje je kakvi će biti nastavni sadržaji u tim predmetima i kakve će pogodnosti to imati za učenike.
Naime, zakon predviđa da se učenik srednje škole obavezuje da odabere jedan od ova dva izborna predmeta u prvom i svakom narednom razredu. Učenik može menjati svake naredne godine jedan predmet. Sada se postavlja jedno logično pitanje - šta to njemu može u tom vaspitno-obrazovnom procesu značiti ako svake naredne godine bude menjao predmet? Drugo, takođe se predviđa da se izborna nastava jednog ili drugog predmeta izvodi bez obzira na broj učenika koji se prijavi. Znači, nezavisno od broja učenika nastava mora da se izvodi.
Kada je reč o veri, moram reći naš principijelan stav, da mi socijalisti nismo protiv vere, ali pošto je crkva odvojena od države i vera treba da bude van škole. Kolega Maravić je pomenuo i taj ustavni okvir, odnosno ustavni problem. Moram podsetiti da u Ustavu Republike Srbije, u članu 41, stoji veoma jasno da su verske zajednice odvojene od države i slobodne u vršenju verskih poslova i verskih obreda, da verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije, da država može materijalno pomagati verske zajednice. To suštinski znači da država, ako hoće, može crkvi dati novac potreban za vaspitno-obrazovni rad i da za to nađe odgovarajući način. Ovako, na ovaj način, kroz zakon, crkva se uvlači u državu na mala vrata, jer činjenica je da se sve verske zajednice, bez obzira na brojnost učenika, uvode u škole.
Po našem mišljenju, postoji još jedan veoma važan razlog zašto treba prihvatiti ovaj amandman, odnosno brisati ovaj član Predloga zakona. To je činjenica da su za izvođenje verske nastave i predmeta etičko-humanističkog sadržaja potrebna i dodatna velika finansijska sredstva. Govoreći o zakonu u načelu, mi smo pomenuli i ono što stoji u obrazloženju Vlade Republike Srbije, a to su velika sredstva za fakultativne predmete, a može se shvatiti koliko će biti potrebno novca i za ove predmete, pogotovu u onim nacionalnim i versko mešovitim sredinama gde će biti potrebno plaćati mnogo veći broj nastavnika za versku nastavu.
U svakom slučaju, svi ovi razlozi upućuju na potrebu da se prihvati amandman kolege Ljubiše Maravića i mi predlažemo da se ovaj član zakona briše.

Kolege narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 95. - predsednik Narodne skupštine, odnosno onaj ko predsedava, dužan je da prekine sednicu Narodne skupštine kada nema kvoruma.
Već imamo dva glasanja i broj poslanika koji su u sali je oko 100 (da ne prebrojavam), molio bih da to Skupština konstatuje. Činjenica je da nemamo kvorum, da predsedavajuća to toleriše, da su izglasana i dva amandmana, odnosno glasalo se o dva amandmana. Prema broju poslanika u sali vidi se da ih nema. Molio bih da to Skupština konstatuje.
Ovo govorim iz razloga što se stalno postavlja pitanje kvoruma i odgovornosti poslanika. Skupština radi tokom celog dana. Molim vas da se to konstatuje, pošto je i poslanička grupa SPS tu i učestvuje u kvorumu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, vi možete da ignorišete kamere i brojke ali je činjenica da u sali nema kvoruma, ili ga  bar nismo imali prilikom tri glasanja unazad, pa se pozivam na član 82. Poslovnika o radu Narodne skupštine, stav 1, 2, 3, 4. i 5, sumnja u glasanje, na član 117. i 118. oko kartica i obaveze poslanika da iznesu te kartice prilikom izlaska iz sale. Molim da Skupština utvrdi kvorum i da se vidi ko je tu a ko nije, da bismo mogli da radimo.Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, SPS konceptualno ne prihvata ove odredbe zakona, odnosno predlog članova i samim tim predlaže da se briše. Naime, u ova tri stava ovog člana zakona pogotovu stav 3. pokazuje, da kažem, svu apsurdnost članova, odnosno stavova pre toga.
Naime, postavlja se jedno pitanje. Ovi izborni predmeti samim izborom učenika postaju obavezni predmeti. Učenik je obavezan da te predmete pohađa i prve, i druge, i treće i četvrte godine. Utvrđuju se kriterijumi, odnosno način ocenjivanja, može biti ono klasično - ističe se, ne ističe se, zadovoljava, itd., ali ovaj treći stav člana zakona kaže da ocene iz izbornog predmeta ne utiču na opšti uspeh učenika. Znači, učenik će biti jedino obavezan da bude prisutan na času, a suštinski ne mora da učestvuje u procesu nastave, odnosno rada na tom izbornom predmetu.
Postavlja se pitanje, zašto kriterijum, čemu vrednovanje uspeha učenika kada to suštinski njemu ništa ne znači. Jedini ograničavajući momenat, ono što sprečava učenika, da kažem, ili ga ograničava, to je obaveza da bude tu verovatno zbog tih negativnih časova.
Poslanička grupa SPS-a je iz razloga koje je naveo kolega narodni poslanik, a i ovih koje sam ja pokušao da objasnim, protiv ovog člana i predložila je njegovo brisanje.

Gospodine ministre, očigledno se nismo razumeli; ja sam izložio stav poslaničke grupe SPS-a, naravno i ostale kolege poslanici, i kada je bilo reči o ovom zakonu u načelu i u pojedinostima. Konceptualno, mi smo protiv uvođenja ovih izbornih predmeta - i verske nastave i ovog drugog predmeta etičko-humanističkog sadržaja - i u odnosu na to smo izložili brojne razloge zašto tako ne treba da bude. I u odnosu na ovaj konkretan predlog mi kažemo da ne treba da postoji, da ovaj član treba da se briše i navodili smo razloge za to. Hvala.

Kolege poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 98. i član 100. Moram reći da je kolega poslanik, prethodni govornik, sam sebe doveo u  jednu kontradikciju. Ispada da je u prethodno vreme država pozivala prosvetne radnike da izlaze na ulicu i manifestuju svoje lično i političko nezadovoljstvo.
Juče sam rekao da je situacija bila složena, ali je činjenica da su pojedini profesori svoje političke stavove želeli iskazati na ulici i da su zbog toga izvodili učenike. Ali, reći da je država pozivala, a sa druge strane davati slobodu profesorima da to rade, opravdavajući to, to jedno sa drugim apsolutno ne ide. Stvari treba nazvati pravim imenima, reći ono što je bilo. Situacija je bila jako teška....

Materijalna situacija prosvetnih radnika takođe, ali i političko nezadovoljstvo se  izrazilo izvođenjem učenika na ulice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 100. stav 1: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Znate, štošta smo čuli u ovoj Narodnoj skupštini u proteklih godinu i po dana, svakojake ocene, procene, mnogo toga, ali ovo što sam sada čuo od kolege poslanika - da se jedna lična i porodična tragedija koristi u političke svrhe radi ocene o prethodnom vremenu ili radi podrške Predlogu zakona o kom Skupština danas raspravlja - stvarno je ispod nivoa dostojanstva i Skupštine i izlaganja narodnih poslanika.

Kolege poslanici, pošto je reč o dva zakona o kojima Skupština danas raspravlja, saglasno članu 90. Poslovnika o radu Narodne skupštine, poslanička grupa SPS traži da se Skupština izjasni da ukupno vreme rasprave bude deset sati.