Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, poslanici Socijalističke partije Srbije neće podržati Predlog zakona o lokalnoj samoupravi koji je predložila Vlada Republike Srbije, jer je reč o lošem zakonu, koji po sadržini i rešenjima koja nudi predstavlja korak nazad u odnosu na postojeći sistem lokalne samouprave, i kojim se uspostavlja politička i svaka druga nestabilnost na lokalnom nivou i nejednakost građana u ostvarivanju Ustavom garantovanih prava u obrazovanju, zdravstvu i drugim oblastima.
Predlog Vlade Republike Srbije je gotovo sva dobra rešenja iz postojećeg zakona o lokalnoj samoupravi pokvario, razvodnio, učinio neprimenljivim. Uvedena su neka nova rešenja i instituti koji su više deklarativno formalno demokratskog karaktera, nego što su to suštinski; rešenja koja komplikuju, a ne pojednostavljuju funkcionisanje lokalne samouprave; rešenja kojima građani skoro u potpunosti gube mogućnost da budu subjekt odlučivanja, da oblikuju sadržaj i kvalitet života na lokalnom nivou.
Predlog novog zakona o lokalnoj samoupravi je po svojoj suštini duboko antidemokratski. Učešće građana u lokalnoj samoupravi, odnosno upravljanje javnim poslovima na lokalnom nivou, svedeno je na nivo puke forme. Skupština opštine, a time i izabrani odbornici su marginalizovani u odnosu na izvršnu vlast tj. predsednika opštine. Sa predsednikom opštine se uspostavlja predsednički sistem na lokalnom nivou, sa velikim ovlašćenjima i nikakvim obavezama prema građanima.
Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, kao što su građanska inicijativa, zbor građana i referendum, drastično su umanjeni (a samim tim i uticaj građana) i time svedeni na nivo mogućnosti, a nisu utvrđene obaveze lokalne samouprave da poštuje zahteve i interese građana. Za pokretanje građanske inicijative je propisan visok cenzus, 10% birača, ali je ipak brisana sadašnja obaveza da posle negativnog odgovora skupština opštine mora to pitanje da iznese na referendumsko izjašnjavanje građana.
Da ovo pravo ima deklarativan karakter najbolje govori upravo visina cenzusa od 10% birača za pokretanje inicijative - 10% birača Beograda znači 130.000 potpisa; 10% birača Novog Sada znači 17.000 potpisa, i to samo da bi se pokrenula građanska inicijativa. Toliko potpisa za jednu inicijativu! A Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt države, daleko je blaži u uslovima kada je u pitanju predlaganje zakona ili raspisivanje republičkog referenduma. Da podsetim, Ustav propisuje najmanje 15.000 birača radi predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata i 100.000 birača, kako bi Narodna skupština morala da odluči o raspisivanju referenduma na nivou cele Srbije.
Zbor građana tj. njegovi zaključci nemaju nikakav obavezujući karakter za organe i službe lokalne samouprave, koje mogu da utvrde stav, donesu odluku i o tome obaveste građane.
U pogledu referenduma skupština opštine nema obavezu ni po jednom pitanju da raspiše referendum,za razliku od sadašnjeg rešenja, već je to ostavljeno na volju skupštinskoj većini.
Kada je reč o organima opštine, predloženi zakon pored skupštine kao predstavničkog organa, predviđa i predsednika opštine kao izvršni organ. Za nas socijaliste je ovakvo rešenje potpuno neprihvatljivo, jer se, sa jedne strane, potpuno marginalizuju skupština opštine i izabrani odbornici, a sa druge strane ogromna ovlašćenja se daju predsedniku opštine, a nikakva odgovornost, čime se faktički uspostavlja predsednički sistem na lokalnom nivou.
Ovim rešenjem se uspostavlja supremacija izvršne i upravne vlasti, u liku predsednika opštine, u odnosu na skupštinsku lokalnu vlast, tj. skupštine opštine. Predsedniku opštine je, na primer, dato pravo da predstavlja i zastupa opštinu, predlaže odluke i propise skupštine, a zatim te iste odluke izvršava. Naredbodavac je za izvršenje budžeta, dakle, u njegovim rukama je skoncentrisana i finansijska moć. Rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i dužnostima građana, što znači da preuzima neka ovlašćenja koja ima upravni i Vrhovni sud.
On postavlja i razrešava načelnika uprave, što znači da direktno i neograničeno upravlja administrativnim aparatom. On postavlja i razrešava glavnog arhitektu opštine, zaključuje ugovor sa opštinskim menadžerom i drugo, što sve govori o gotovo neograničenoj moći izvršnog organa u odnosu na predstavnički.
Ovakva pozicija predsednika opštine dodatno je utvrđena načinom njegovog opoziva, koji je, zbog komplikovane procedure i velikog broja građana koji treba da se izjasne o toj promeni, gotovo nemoguć. Tu je cenzus 10% biračkog tela jedan od uslova, ali samo za pokretanje inicijative za opoziv. Za smenu je potrebno, u stvari, više od 50% glasova onih koji budu glasali, a to je svakako daleko više nego što taj kandidat može dobiti prilikom izbora, jer će se tada birati među više kandidata, pa će glasovi biti podeljeni.
Sa ovakvim rešenjima na nivou opštine - skupštinom opštine i predsednikom opštine - uspostavlja se i politička nestabilnost, jer je realno pretpostaviti da će u lokalnoj skupštini opštine većinu odbornika imati jedna stranka, ili politička opcija, a da će predsednik opštine biti izabran kao predstavnik neke druge političke stranke ili, što je moguće i logično, iz reda građana kao predlagača. Ova kohabitacija na lokalnom nivou sigurno ne može proći bez međusobnih sukoba i nadgornjavanja, naravno na štetu građana.
U okviru izvornih poslova opštine novi zakon predviđa obavezu opštine da osniva, prati i obezbeđuje funkcionisanje ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije i socijalne zaštite i turizma, što je širi obim prava u odnosu na postojeći zakon, ali čime se ujedno, direktno i indirektno, uzurpiraju obaveze i prava Republike, utvrđene Ustavom Republike Srbije, da uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja, zdravstva i drugo.
Podnose se članovi suprotni postojećim zakonskim rešenjima (na primer, članu 9. Zakona o osnovnoj školi), koji negiraju Ustavom proklamovana prava o jednakosti građana u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i drugo.
Za nas, socijaliste, nisu sporna veća ovlašćenja lokalne samouprave, već to što Vlada Republike Srbije za nove i postojeće poslove, koje je ona dala opštinama, nije obezbedila i sredstva potrebna za njihovo sprovođenje. Građani neće biti jednaki u ostvarivanju prava (na primer, u obrazovanju, u zdravstvenoj zaštiti), na nivou lokalne samouprave, jer će ostvarivanje tih prava zavisiti od ekonomskih mogućnosti opština.
Kada uporedimo opštine sa približno istim brojem stanovnika ali različite ekonomske snage, videćemo da će ostvarivanje ovih prava biti različito. Prema podacima koje je objavio Republički zavod za informatiku i statistiku prosečna zarada za novembar u opštini Krupanj bila je 3.909 dinara, a u Kanjiži 17.940 dinara. Dakle, 4,5 puta veća. Ili, u Beloj Palanci prosečna zarada je bila 4.206 dinara, a u Beočinu 16.654 dinara, dakle četiri puta veća.
Da li će sve opštine stvarno moći da same osnivaju škole, ako vidimo šta je sve potrebno da bi škola mogla da počne da radi. To je propisano članom 11. Zakona o školama i tu spadaju: školski prostor, dakle učionice, oprema i nastavna sredstva, naravno, potreban broj nastavnika i stručnih saradnika, a pored toga potreban je prostor za fizičko vaspitanje, biblioteka za sijaset izbornih predmeta, ambulanta za zdravstvenu zaštitu i drugo. Odgovor je jasan. Odgovor je poznat - neće moći. Bogate opštine će stvarati visoke, evropske standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje, a siromašne opštine to ni u elementarnom obliku neće moći.
Ili, da li će pomenute i druge opštine stvarno moći da obezbede za svoje građane sve ono što spada u primarnu zdravstvenu zaštitu, a to su, primera radi: vakcinacija, sistematski pregledi, rana dijagnoza i laboratorijske i dijagnostičke procedure van bolnice. Odgovor je i u ovom slučaju negativan - neće moći.
Dakle, za građane Srbije će ubuduće biti važno gde se rađaju, gde rastu i gde rade, u bogatim ili siromašnim opštinama, jer će ta činjenica opredeliti da li će ostvarivati svoja prava u obrazovanju i zdravstvu.
Vlada je najavila da će, radi ostvarenja ovih poslova, doći do povećanja učešća opština i gradova u porezu na lična primanja koja se ostvaruju na njihovoj teritoriji. Mislim da je to jedno od obećanja DOS-a koje se neće moći ostvariti.
Iz kojih će ličnih primanja Priboj dobiti nova sredstva, kada je pre mesec dana otpušteno 2.500 ljudi? Ili, iz kojih će primanja to ostvariti druge opštine Srbije, kada se iz Republičkog zavoda za tržište rada najavljuje 400.000 do 700.000 nezaposlenih ljudi u naredne dve godine, pored 800.000 već nezaposlenih? Naravno da novca neće biti, pa ni opštine neće moći da sprovedu date poslove.
Ovo davanje novih ovlašćenja opštinama, bez potrebnih finansijskih sredstava, u stvari znači i prebacivanje odgovornosti sa Vlade Republike Srbije na opštine. Posle ovog, ako zakon bude usvojen, Vlada će po običaju reći građanima - to nije naše, izvolite, žalite se lokalnoj samoupravi. A građanima kako bude. Većini građana Srbije će svakako biti jako, jako loše.
Iz sadržaja Predloga zakona se jasno vidi da Vlada Republike Srbije nije imala svoju viziju kada je o sistemu lokalne samouprave reč. Uvedeni su pojedini instituti koji se primenjuju samo u pojedinim zemljama sa razvijenom lokalnom samoupravom. Ne u većini, niti u svim državama.
Neki od tih instituta su fakultativnog karaktera, kao što je - glavni arhitekta opštine, opštinski menadžer, građanski branilac, savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave, i drugo, što pokazuje u stvari da kod predlagača nije bilo sigurnosti u pogledu opredeljenja za konkretna rešenja ili nije bilo saglasnosti među svim onim subjektima, iz zemlje i inostranstva, koji su uticali na sadržaj ovog zakona.
U stvari, umesto da smisli rešenja koja izabrane odbornike i građane smeštaju u centar odlučivanja, kada je reč o pitanjima od značaja za život građana na lokalnom nivou, Vlada je pribegla rešenjima iz drugih država, kojima se uticaj građana i odbornika marginalizuje na račun tela koje će birati samo predsednik opštine ili skupštinska većina.
Vlada Republike Srbije je odstupila od onoga što čini tradiciju, vrednosti i duh našeg naroda i države u lokalnoj samoupravi, i prihvatila rešenja iz inostranstva koja nisu nama svojstvena i čija je primenjivost u praksi veoma, veoma diskutabilna.
Vlada Republike Srbije, kao predlagač, netačno je prikazala i razloge za donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. U obrazloženju Predloga zakona je rečeno da je on potreban, kako bi se sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji uskladio sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, koju je usvojio Savet Evrope u Strazburu 1985. godine.
Ta tvrdnja je apsolutno netačna. Postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi, usvojen krajem 1999. godine, kojim je započeta izgradnja sistema lokalne samouprave u Srbiji, sadrži sva ona rešenja koja Evropska povelja propisuje kao obavezna za funkcionisanje lokalne samouprave u državama potpisnicama.
Novi zakon, za razliku od postojećeg, sadrži rešenja koja su suprotna odredbama Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Povelja, naime, predviđa postojanje lokalnih vlasti u liku saveta ili skupština, i njihovo pravo da rade određene delove javnih poslova, naravno, u interesu lokalnog stanovništva. U ovom predlogu zakona, o kome Skupština raspravlja, imamo skupštinu opštine, ali potpuno marginalizovanu u odnosu na predsednika opštine. Imamo skupštine opština bez vlasti i uticaja. Povelja o lokalnoj samoupravi takođe predviđa da lokalne vlasti mogu da imaju izvršne organe koji su im odgovorni, dok je novim zakonom kao izvršni organ predviđen predsednik opštine, ali bez ikakve odgovornosti prema građanima koji ga biraju, ili prema skupštini opštine, tj. izabranim odbornicima.
Novi zakon pored toga derogira i građansku inicijativu, referendum i zborove građana, kao oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju, što je takođe u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
U pogledu odnosa organa Republike i organa jedinice lokalne samouprave predloženi zakon predviđa raspuštanje skupštine opštine u dva slučaja - ako ne zaseda duže od tri meseca ili ako ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom. Ali, izostavljeno je dosadašnje rešenje - da se skupština opštine može raspustiti kada ona ili drugi organ lokalne samouprave obavljaju svoje poslove na način kojim se ugrožavaju ustavna i zakonska prava građana, odnosno teže oštećuje opšti interes.
Ovo pravo organa Republike, po našem mišljenju, treba da postoji i dalje, jer prava građana ne samo da se ugrožavaju i dalje nego se može i zaključiti šta će sa njima biti u budućnosti, u uslovima neograničene vlasti predsednika opštine.
Predlog zakona ovo pravo ne sadrži, jer je u proteklih godinu dana postojanja Vlade Republike Srbije ovo pravo, nažalost, kompromitovano i zloupotrebljeno od Vlade Republike Srbije koja je uvela prinudnu upravu u 23 opštine.
Nedostatak predloženog zakona ogleda se i u činjenici da se nigde, ni na jednom mestu, ne pominje Kosovo i Metohija. Ukoliko se ovakav pristup u tekstu zakona može i razumeti zbog jednoobraznih rešenja, neshvatljivo je, i za nas socijaliste neprihvatljivo, da u prelaznim i završnim odredbama ovog predloga zakona nema člana koji se odnosi na lokalnu samoupravu na Kosovu i Metohiji.
Postojeći zakon sadrži član u kome se jasno ističe da će se izbori i obrazovanje organa jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Kosova i Metohije provesti po odredbama zakona, po prestanku misije UN za privremenu upravu, čime je iskazan i odnos države prema Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Republike Srbije.
Predlog zakona o kome Skupština danas raspravlja ne predviđa lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, čime se implicite određuje i sudbina ove autonomne pokrajine. Indikativno je da Predlog zakona ne sadrži odredbe o načinu izbora odbornika skupštine opštine, niti obavezu održavanja novih lokalnih izbora, što bi bilo logično, s obzirom da se donosi novi zakon o lokalnoj samoupravi, tzv. sistemski zakon, sa brojnim novim rešenjima.
Nedostatak odredaba o načinu izbora odbornika u skupštini opštine je verovatno prouzrokovan nesaglasnošću unutar DOS-a oko načina izbornog sistema, dok nepominjanje novih izbora ukazuje na strah zbog sučeljavanja sa izbornim raspoloženjem građana i podnošenjem računa za dosadašnje katastrofalne rezultate politike koju DOS vodi.
Predloženi zakon sadrži i brojne druge slabosti, nedorečenosti, odrednice čiji sadržaj nije utvrđen (npr. u odnosu lokalne samouprave prema organima teritorijalne autonomije); odrednice koje se krajnje proizvoljno mogu tumačiti; članove koji nisu primenjivi; članove o organima lokalne samouprave, koji se primenjuju od budućih lokalnih izbora; kao i institute koji su fakultativnog karaktera - pravni arhitekta, menadžer, građanski branilac, savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave - a sadržaj poslova, svih ovih instituta je neodređen.
Onda, zakon sadrži i dosta stavova koji su deklarativnog karaktera - prava stranih državljana u ostvarivanju lokalne samouprave i drugo, što uz napred pobrojana loša rešenja potvrđuje da Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predložila Vlada Republike Srbije, predstavlja, u stvari, kompilaciju pojedinih rešenja iz drugih država, kojima se ruši sistem lokalne samouprave u Srbiji.
Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je loš, u njemu nema ništa od lokalne samouprave i socijalisti će biti protiv njegovog usvajanja. Hvala.