Poštovani ministre, u vezi s amandmanom, ja ću veoma kratko. Bila bih veoma konkretna, kao i uvek, pošto imam neko iskustvo.
U sektoru podrške izvoza i sektoru dobijanja boljih uslova za kreditiranje izvoza, mi smo nula u odnosu na svaku organizaciju ovakve vrste ili agenciju. Neće nam pomoći ni kreditni biro, ni agencije i neke specijalizovane druge institucije. Po mom iskustvu, 42 godine radila sam manje-više sa celim svetom, sa svim tržištima, u izvozu nam može pomoći konkretno jedina izvozna banka, eksportna banka; eksim banaka ima svugde.
Neću da govorim o ''Eksim banci'', Americi, ESD-iju, ''Kofasu'', ''Hermesu''. Sve zemlje imaju banku koja se zove banka za kreditiranje osiguranja izvoza i do sada se nijedna, bilo je kod nekih privatizacija, nigde se ove institucije nisu ukinule.
Meni je jako žao, ja sam to pokušavala i da pišem i dala sam im predlog kako smo mi došli do tržišta kapitala. Samo kroz naše povećanje proizvodnje, izvoz i uz podršku eksim banaka, eksportnih izvoznih banaka tih zemalja.
Prvi rezultat je JAT, prvi koji je priznat od ''Eksim banke'' u Americi. Tada smo napravili prodor na tržište s našom proizvodnjom, a bilo je iz oblasti infrastrukture i saobraćaja. Sećam se tada, zahvaljujući ''Eksim banci'', doživeo je da bude objavljen kao prvi koji je bio najbolja avionska kompanija po tehničkoj opremljenosti i po broju nesreća. Na komercijali nije zauzimao takvo mesto, ali hoću da kažem da su nas te izvozne institucije sveta dovele na tržište, eksportne banke. Mogu da vam kažem da smo čak iskoristili ''Eksportnu banku'' Kine u uslovima kada nam je to trebalo.
Prema tome, naša vlada je zaboravila integraciju banaka, ne monopol, monopol ima neko drugi sada. Postoji kod nas i danas mogućnost, htela bih to da kažem, jer sam doživela, u banci gde sam radila, 17 integracija.
Mi imamo integracije ne samo banaka, nego i banaka i osiguravajućih kompanija u cilju povećanja kapitala. Samo takve banke mogu da nam pomognu.
Kod nas u zemlji postoji takva mogućnost, moram da kažem, i radi naših građana, i radi nas samih, i radi stručnosti. Mi imamo fantastičnu banku, bivšu banku ''Ju garant'', koja se sada zove ''Prva srpska banka''. To su dve značajne banke po svom kapitalu, po svom iskustvu veoma poznate, bavile su se ovim stvarima. Jedna, doduše, specifičnim, ali opet izvozom, kreditirale su izvoz naših posebnih namena.
Treba iskoristiti iskustvo svih zemalja. Vi znate da je ''Siti banka'' bila najveća banka sveta, pa i ova ''Kredi agrikol'', da su doživele tri-četiri integracije sa raznim institucijama u cilju povećanja izvoza.
Prema tome, samo predlažem ministru finansija, jer mislim da kod nas ta mogućnost uopšte nije iskorišćena. Jedna je ''Jubmes'' ili ''Ju garant banka'', one imaju sve uslove da se integrišu sa svojim kapitalom i danas. Ja ih veoma ozbiljno pratim, a isto tako smatram da postoje drugi izvori, mogućnosti da veoma brzo, bez ikakvog bola, dobijemo banku, izvoznu ili razvojnu, koja se bavi kreditiranjem izvoza.

Uvaženi ministre, morala bih da se javim u vezi sa izlaganjem mog kolege Dragana koji me je stvarno malo iznenadio, jer ja sam onaj krivac bankar koji je potrošio tu deviznu štednju i narodni zajam.
Htela bih da vam kažem, u deviznoj štednji sam učestvovala od početka, kada je nastalo negativno i završila sa sporom Slovenije koja nas je tužila za 790 miliona maraka da smo potrošili staru deviznu štednju. Molim vas, ja bih htela da kažem istinu, jer sam bankar, jer sam dužna, jer u bilansima Beogradske banke u sadašnjoj agenciji i u svim našim sadašnjim računima postoji gde je otišla stara devizna štednja. Molim vas, mene čudi da Dragan to kaže, da je to bilo davno. Ja sam se borila jedno 20 godina s tim problemom. Mislim da imam moralno pravo da podržim ovo što je gospođa Jorgovanka sada govorila. Stara devizna štednja otišla je tamo gde je u tom momentu moralo da se ide, kao što će i sada biti više puta.
Što se tiče... I uvek je svaka banka, bar od ovih šest, koliko se ja sećam, jer sam učestvovala i u prvom zakonu, za mogućnosti, u dinamici otplate devizne štednje, u tome sam aktivno učestvovala... Taj zakon je danas skoro isti, nije promenjen i na tome se radi i moraćemo da radimo do poslednjeg centa.
Što se tiče zajma, bila sam banka koja je to nosila, bila sam i onaj koji skuplja pare iz inostranstva, od dijaspore. Sve je dijaspori po tom osnovu vraćeno. Devizna štednja, zajam je vraćen u celini po glavnici, a po kamati nije, i rešavalo se na razne načine.
Prema tome, htela bih stvarno da kažem istinu, kad već imate jednog bankara koji je u toj krivici, koja se sada stalno pominje, devizne štednje bio aktivan, da vam kažem, radilo se i danju i noću i, verujte, i za vreme sankcija, pa i sada, bilo je modela da se devizna štednja vraćala i preko banja i preko lekova, preko ambulanti, preko puta u inostranstvo i na tome se radilo, nije se davalo i šakom i kapom.
Mogu da kažem i za zajam. Beogradska banka bila je, ja sam se uključila u to poslednjih godina, nosilac ili lider tog zajma. On je otišao 90% u projekte poljoprivrede. Znam svaki kredit koji je otišao i mogu da vam kažem da je to danas vraćeno i da se ta sredstva nalaze u Fondu za razvoj. Nije to baš tako razbacivano. Uslovi su bili teški, ali molim vas, kažem vam, zajam je vraćen u celini - glavnica kad se gleda globalno, a kad se gleda pojedinačno, naravno da ima dosta toga.
Prisustvovala sam jednom sastanku tek kad sam se vratila za predsednika Beogradske banke, gde je došlo 500 štediša i počeli su da napadaju Beogradsku banku kao nosioca. Zatražila sam štedne knjižice koje su bile tada ustanovljene; samo je troje njih imalo štedne knjižice, svi ostali, njih preko 400, došli su sa špekulativnim ciljevima.
Eto, toliko sam htela da dodam mom drugu Draganu i poštovanom analitičaru, da nije to baš tako.
Mogu samo da vam kažem da sam sedam puta bila na međunarodnom suđenju da dokažem da 790 miliona devizne štednje Slovenije nije potrošeno u Beogradskoj banci. Niko me nije branio, verujte, ni Narodna banka. Na kraju smo jedva dobili nekoliko savetnika Narodne banke. Skoro niko od novinara nije objavio kada je spor rešen u našu korist, odnosno u korist Beogradske banke i da nije dokazano da smo mi potrošili staru deviznu štednju. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, nema ministra, žao mi je. Ne bih vas mnogo zamarala citiranjem svih ovih razdela. Samo bih pomenula da se radi o razdelu 3, glava 3.12 - Kancelarija za Nacionalni investicioni plan i o Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Ja u ime SPS-a mogu da kažem da smo prošli kroz jedno ozbiljno razmatranje i proveravanje, kroz najstručnije institucije, fakultete, institute, ali ono što je Socijalistička partija Srbije mogla sada da uradi, to je provera preko mladih poljoprivrednika.
Imala sam tu sreću da sam ovih dana, otkako zasedamo i razmatramo ove amandmane, imala prilike da se u jednom forumu koji obuhvata veliki broj mladih poljoprivrednika konsultujem sa njima o ovom amandmanu o kojem je reč.
Jednostavnim i prostim rečima da kažem, mi smo predložili, na bazi jednog interesantnog razgovora gde je bilo mnogo mladih poljoprivrednika i na bazi njihovog iskustva, tu promenu na pozicijama Nacionalnog investicionog plana i ministarstva koje pokriva turizam i razvoj i da se u okviru planiranog razdela za poljoprivredu poveća iznos u budžetu za 10 milijardi.
Htela bih da kažem, mislim da za sve nas vredi da znamo, ovi poljoprivrednici su i proizvođači i glasači, a nema ih nigde u našim telima. Mi smo imali samo jednog poljoprivrednika među našim poslanicima, sada ni njega nemamo; nemamo nigde predstavnika ni u savetu za donošenje strategije poljoprivrede, tako da mi se čini važnim ovo što sam dobila od ovog razgovora kome je prisustvovao veliki broj mladih poljoprivrednih proizvođača.
Socijalistička partija Srbije je imala nekoliko skupova takve vrste, jer se u njenim redovima sve više pojavljuju mladi ljudi. U okviru ovog fonda mladih poljoprivrednika, poljoprivredni proizvođači, koji su zaista ozbiljni, imaju registrovana domaćinstva, koji su imali prilike da učestvuju, pa i nekoliko zadruga, izneli su ozbiljne primedbe. Oni otvoreno kažu - ove godine, i pored suše i pored svega što se dogodilo, poljoprivreda je izvezla više od oko milijardu i 700, ona je suficitarna. Ima velikih problema, međutim, proizvodnja nije opala, naravno, zavisi u kojem segmentu poljoprivrede.
Polazeći od tih ozbiljnih primedaba, ja bih navela nekoliko. Moram da kažem na osnovu svoje životne prakse od 42 godine u bankarstvu da kada god sam prihvatila savet seljaka nisam nikada pogrešila, ni u ekonomiji, ni u finansijama.
Navešću vam jedan primer: jedan seljak je prvi put, to je bilo dosta davno, 1976. godine, dobio najveći kredit od Svetske banke, u iznosu od 56 miliona dolara, za navodnjavanje. Kada je sve bilo gotovo, ugovor završen, tri banke, žiranti, država garantuje, on je ušao sa olovkom i rekao, iako su tu bile zastupljene sve banke i televizija, seljak je jednostavno pitao - ko je ovde šef, želim da pitam kolika je kamata, jer iz ovog ugovora ja ne razumem kolika je kamata. Stavio je ovako olovku i kaže - moj plajvaz pita, ja nemam kompjuter, kolika je kamata. Niko nije mogao da mu odgovori kolika je fiksna kamata. Bio je Indus, šef, koji je ustao i rekao - ta kamata je prajm rejt i plus neka razlika. Onda je on ponovio šta je to prajm rejt, dok mu je objasnio da je uvedena mogućnost kreditora, u tom slučaju Svetske banke, da ona naplati kamatu na bazi one valute koja njemu odgovara.
Onda je rekao - a koja je to valuta? Pa je nastala diskusija i seljak je njemu rekao ovako - pošto sam ja uzeo kredit u dolarima, vi tvrdite da će prva rata biti u markama, moram da kažem da moj plajvaz kaže - Jovane, Jovane, ti ovaj kredit ne treba da prihvatiš. To je bilo moje prvo iskustvo sa jednim seljakom, koji daje jedan pametan predlog, jer posle godinu, godinu i po dana svi krediti Svetske banke su bili izjednačeni sa kamatom i glavnicom.
Prema tome, i ovaj predlog koji ću ja sada da kažem, a ministar se vratio, ja ga pozdravljam... Ja sam na tom sastanku doživela da su oni veoma detaljno pratili izlaganje našeg ministra finansija i poljoprivrede i mene su naučili ovome, kaže - uzmi ti samo, pa kaži ministru da u okviru planiranog razdela ti predlažeš da se iz jedne pozicije uzme, a da drugoj i da će ova pozicija biti produktivnija, veća, imaće veći efekat i sve će da bude u redu.
Zbog čega su oni meni to predložili? Vrlo su interesantni bili, taj mladi seljak je veoma interesantan, on kaže ovako - ako nemamo subvencije više nećemo ostvariti ono što se od nas očekuje, ali moramo da vam kažemo da mi više nemamo mogućnosti, kao registrovana domaćinstva, da dobijemo povoljnije kredite i zato će verovatno proizvodnja da nam opada, iako su naše snage još uvek dosta značajne. Nemamo mogućnosti ni da dobijemo kofinansiranje koje je u toku sa EU, jer to traži neki period prilagođavanja, novih propisa, novih instituta, agencija itd. i tu moramo da čekamo. Štaviše, mi ne smatramo da je to politička stvar.
Mi smatramo, tako kažu mladi seljaci, da bi trebalo da vi u Skupštini (sigurno nas sada slušaju, mene naročito, jer me stalno za to pitaju) već jednom shvatite da smo mi i birači, i to dosta brojni birači, i još i proizvođači, a proizvodimo hranu.
Smatram da bi trebalo da poslušamo ovu primedbu, koja je stvarno ozbiljna i predstavlja ipak jednu generaciju koja se vezala za selo. Mogu da vam kažem da su u toj ekipi ljudi sa kojima smo mi obavili razgovore, posebno preko ovog fonda, predlozi bili veoma konstruktivni, i da se stvarno nekako na selu gubi strpljenje. Naravno, zameraju što ih nema u Skupštini; da su u Skupštini, verovatno bi mogli direktnije da utiču i više da urade.
Jedna velika zamerka mladih poljoprivrednika odnosi se na što je u poljoprivredi isključena mogućnost da dobijaju kredite preko Fonda za razvoj Srbije, jer je to prešlo na Ministarstvo.
Drugim rečima, imali su veliko poverenje u Fond, hvale se i daju niz primera da je Fond napravio više plasmana, da se to sve uglavnom vraća, ali ako nemaju te mogućnosti da su im svi krediti druge vrste jako nedostupni, tehnički, u obrađivanju itd.
Iz iskustva sa kreditima preko ove institucije, ja imam oko 26 - 27, mogu reći da se to uglavnom završava na strateškom partneru.
Od 27 kredita skoro nijedan nije završen, nego se završio samo sa strateškim partnerom, kojih, nažalost, još nema mnogo. Naša mlada generacija na selu tvrdi da im dosta smeta sporo stabilizovanje države i da imaju i drugih problema vezanih za proizvodnju i izvoz.
Zbog toga, ja se u ime svih tih birača i onih koji nas danas slušaju, koji imaju poverenje da će ministar pomoći da se u okviru planiranih razdela uradi nešto više za tih deset milijardi, koliko je u našem amandmanu predloženo... Ali, ja sam danas čula ministra koji je skoro odgovorio na to pitanje, pa bih ga zapitala da li sam u pravu, da bi sada onaj koji predlaže amandman trebalo da pomogne usaglašavanju onih od kojih se ta sredstva oduzimaju. Ako je tako, ne vidim opravdanja da naše mlade seljake i one koji bi bili korisnici ovih subvencija... Mislim da ne bi bilo u redu.
Oni imaju veliku primedbu, s tim bih završila, i pitaju - zašto Ministarstvo poljoprivrede na svom veb-sajtu ne objavi spisak vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji su iz sredstava agrarnog budžeta dobili investicione kredite ili participaciju dela sredstava za nabavljanje mehanizacije i drugih sredstava. Smatraju da tu ima određenih problema, vezano za korupciju i sl.
Još jednom želim da zamolim gospodina ministra da se ovome malo posveti i da se nadležni interesenti za eventualno korišćenje ove vrste subvencije ne puste da usaglašavaju dva ili tri ministarstva. Zahvaljujem.

Evo, kažem da se žalim što danas dame narodni poslanici nemaju uopšte nikakvu pažnju.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, poštovani malobrojni poslanici, moje kolege, meni je žao što vas je malo. Govorim o jednom pitanju koje bi vas sve interesovalo. Žao mi je što imam uvek prilike da čujem sve vas, a evo vi ste niste ni malo posvetili meni, kao što se ja vama posvećujem. Nema problema.
SPS i njen poslanički klub, kako to njemu dolikuje, detaljno je razmotrila Vladin Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, kao osnovni finansijski dokument kojim se praktično vrši svojevrsna preraspodela nacionalnog dohotka zemlje. Učešće budžeta od 23,7 posto, odnosno nešto više sada, u društvenom proizvodu 2006. godine, govori o značaju ovog pitanja za Narodnu skupštinu i njena tela.
Dobro je što poslanici istovremeno raspolažu danas sa izveštajem Narodne banke Srbije o stanju bankarskog i ukupnog finansijskog sistema zemlje za prethodnu godinu. U njemu ima reda u izlaganju i obilje podataka, koji na određeni način oslikavaju stvari u našem finansijskom sistemu.
Korisna je takođe informacija o kretanju važnijih monetarnih agregata u periodu januar-septembar 2007. godine, koji je krajem novembra razmatrala Privredna komora Srbije. Oni su imali sreću da je kod njih bio i guverner i nekoliko ministara, tako da su imali mogućnosti da ih Vlada više čuje nego nas.
Znači, imamo sve mogućnosti da povežemo ova tri stručna i važna materijala, kao i nedavno objavljeni Memorandum o budžetu i ekonomsko-finansijskoj politici za 2008. godinu, sa projekcijom 2009. i 2010. godine. Sve je ovo, radi naše realne analize ekonomsko-finansijske, socijalne i drugih pozicija Srbije, dobro.
Za sada nemamo oditovane završne račune budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu, odnosno oni još nisu razmatrani u Skupštini Srbije jer se čeka njihova revizija. Kao što vam je poznato, za formiranje Državne revizorske institucije čekano je skoro dve godine, a nažalost još uvek nije zaživela, postoji samo predlog budžeta ove institucije.
Da pređem na neke bitne činjenice iznete u predlogu budžeta i izveštaju Narodne banke Srbije. Prvo bih napomenula da u izveštaju Narodne banke Srbije nedostaju glavni segmenti finansijskog sektora i to: stanje finansija u Narodnoj banci, stanje stečajnih postupaka, uključiv stanje Agencije za sanaciju i stečaj, a posebno postupak stečaja naše četiri razvojne banke. Evo imam sreću i obećanje je gospodin Đelić izvršio, naš ministar finansija takođe, da sam jutro zatekla pismeni odgovor na moje pitanje vezano sa ovom temom. U vezi sa tim bih mogla da budem mnogo konkretnija, nego što sam se bila pripremila.
Primedbe povodom odgovora ministra finansija na poslaničko pitanje su dosta velike. Nisam zadovoljna odgovorom. Previše je procedura, raznih objašnjenja i navođenja zakonskih i drugih propisa koji su poznati i objavljeni, a nema - finansijskih podataka, što je bila suština mog pitanja. Ali, ipak, ono malo cifara, osim što pokazuje da ima mnogo više tajnosti nego što sam pretpostavljala, ukazuje da su sve četiri razvojne banke - Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka - koje su uključene u ovo, u sledećoj poziciji. I to bih navela.
Ukazuje se, da su sve te četiri banke i same bile pozitivne i mogle da svojim potraživanjima i imovinom izvrše svoje obaveze. Navešću samo nekoliko primera. Kod naplate potraživanja od preduzeća dužnika banaka navodi se da je do sada naplaćeno oko 11 milijardi dinara, podvlačim to, međutim ne daju se još dva ključna podatka, i to - koliko su ukupna potraživanja i koliko je država otpustila duga po ovim potraživanjima, što su mogle i same banke da urade. Ovo ćemo zatražiti da nam se ponovo, u okviru pitanja, kada bude vreme, odgovori.
Još jedna krupna stvar. Kod prodaje imovine banaka cifra samo po osnovu zakupa prostora poslovnog iznosi 1,8 milijardi dinara, što ukazuje da je imovina banaka ogromna, a i sama činjenica da su od do sada prodate imovine banke ostvarile još 6,12 milijardi dinara, što sve zajedno iznosi oko 19 milijardi dinara.
Sledeća bitna činjenica je da je prvi isplatni red banaka u stečaju isplaćen i to, koliko vidim, na strani tri, iz naplate potraživanja banaka, a ne iz državne kase, i to u iznosu koji je omogućavao da i same banke to učine. Država je iz budžeta samo privremeno uskakala, ali se prva naplatila, što su mogle i same banke da urade.
Štednja građana i platni promet izmireni su skoro u visini priznatih potraživanja ili da ima dovoljno, ili je bilo dovoljno novaca da se do kraja sve ovo isplati. Samo štednja iznosi 132,9 milijardi dinara, što znači oko 10,5 milijardi evra. Evo sve to pokazuje da sve ove banke nisu trebale da idu u stečaj, nego u sanaciju ili u konsolidaciju. Beogradska banka je čak imala od Agencije za sanaciju i stečaj odobrenje i rok nekih 60 dana da to izvrši.
U izveštaju se skromno na jednom mestu pominje da je ovlašćena Agencija za sanaciju i stečaj da upravlja sredstvima, ovima kojima predstavljaju izvore ove četiri banke koje su neopravdano u stečaju. Pominje se i da se ta sredstva oročavaju, što je sasvim normalno, kod banaka samo sa državnim kapitalom. Meni je nepoznato da je na primer Rajfajzen banka, koja ima dosta veliki deo tih sredstava, veoma često još neke druge, Sosijete ženeral, da je ona državna banka.
Nije primerno na kraju ovog odgovora obrazložiti to još narodnom poslaniku i eks-bankaru da je javnost stečajnog postupka naglašena na način da se na oglasnoj tabli trgovinskog suda ističu objave i druga obaveštenja.
Pravi zahtev javnosti, pa i moj, a još više akcionara, da kažem i onih sedam hiljada do osam hiljada nezaposlenih, koji hvala bogu sada su već zaposleni jer strane banke koje su kod nas došle naše bankarske kadrove gotove su prihvatili, evo posle sedam godina, pa i na značajnijim mestima jer sigurno vrede, prema tome nama je potreban kompletan, sasvim tačan podatak o svim elementima stečaja, a ne samo onima koji su iznuđeni ovim pitanjem.
Takođe, u samom uvodu izveštaja Narodne banke Srbije stoji da su svi segmenti finansijskog tržišta poslovali pozitivno i ostvarili rast pri čemu je dobit od 16,5 milijardi dinara dramatično visoka, čak 127% veća u odnosu na 2005. godinu. Ako se tome doda podatak iz izveštaja da su banke krajem 2006. upravljale sredstvima u visini od 55 bruto društvenog proizvoda Srbije, onda je jasan njihov negativan uticaj na razvoj ekonomsko-finansijskog tržišta zemlje.
Kada su u pitanju izvori sredstava banaka, pada u oči da banke, uglavnom strane, imaju svega 18,5 sopstvenih sredstava kod nas, a čak 81,5 čine naša sredstva poverena tim bankama (strana 11. izveštaja). Znači, strane banke nas kreditiraju našim sredstvima i to pod veoma nepovoljnim uslovima, to je svima poznato.
Struktura plasmana upadljivo pokazuje loše strane, ne samo monetarne nego i ukupne ekonomske politike. U strukturi plasmana krediti privredi su daleko manji od plasmana stanovništvu sa tendencijom velikog rasta daljeg zaduživanja stanovništva. U izveštaju, opet strana 17, vidi se da su plasmani stanovništva rasli za 4,5 puta brže od plasmana u privredi. Prema stanju na kraju septembra 2007. godine, dinarski plasmani iznosili su preko 694 milijarde dinara, što je u odnosu na kraj decembra 2006. godine povećanje od 177 milijardi dinara ili preko 34%.
Krediti privrede i ovoga puta su povećani u tom periodu za 30%, a krediti stanovništva preko 40%. Izrazito visok kreditni rast ostvaren je tokom jula i avgusta, kada su krediti povećani za oko 50 milijardi dinara, od čega je privredi plasirano preko 20 milijardi, a stanovništvu oko 30 milijardi dinara. U ukupno odobrenim kreditima tokom 2007. godine gotovinski krediti su imali najveće učešće, preko 40 odsto i beleže kontinuirani rast.
Posmatrajući dinarske plasmane banaka u dužem vremenskom periodu, uočava se da ovi krediti beleže permanentni rast po relativno visokim stopama. U odnosu na rast iz 2003. godine povećani su krediti privredi za svega tri i po puta, a krediti stanovništva za devet i po puta. Visok rast dinarskih plasmana ostvaren je naročito u 2004. i 2005. godini i to privredi je povećano za 45, a krediti stanovništvu za 125%.
Ovde treba imati u vidu nisku polaznu osnovu odnosno stanje kredita u prethodnom periodu. Iako su preduzete mere Narodne banke, nisu doprinele osporavanju rasta kredita odobrenih stanovništvu i nije došlo do bitnijeg usmeravanja kredita prema privredi. Svako ozbiljan i odgovoran zatražio bi analizu ne samo razloga, nego i analizu mogućih mera da se u okviru ekonomske politike i boljeg kreditiranja privrede, umesto kreditiranja stanovništva, obezbede uslovi da privreda dobije povoljnije kredite. Na taj način stanovništvo bi se, u okviru poboljšanja privredne stabilnosti rada, razvoja i povećanja kupovne moći, manje zaduživalo i oslobodilo kreditne omče oko vrata.
Uzimanjem skupljih kredita sa deviznim klauzulama i varijabilnim kamatama sasvim sigurno vrši se pritisak na povećanje uvoza, platnog deficita, podiže inflacija, usporava privredni razvoj, a ima i drugih negativnih posledica.
Takođe, valja pomisliti kakva bi korist bila da su domaće, a ne strane banke ostvarile visoki profit i da se sav taj profit, koji se meri stotinama miliona evra, bude u funkciji razvoja zemlje. Zamislite samo koliko bi krediti bili pristupačniji i kolika bi bila sveukupna korist za razvoj naše zemlje.
Da li se neko zapitao - šta su to strane banke novo donele? Veštim bankarima sa zapada naše domaće banke bile su brana, a njihovim gašenjem je kao na tacni servirano bankarsko tržište u zemlji. Omogućen im je pravi raj za visoke profite. Naročito kada se radilo o transferu marke u evro. Serviran im je bankarski kadar, prostor i naravno velika podrška vlasti, koja se utrkivala da što pre sruši sve što je u bankarstvu iole vredelo. Ovakvo ponašanje vlasti trebalo bi opisati kao čudo za Ginisa.
Vraćam se na tekst izveštaja Narodne banke Srbije. Mnogi delovi bi se mogli dovesti u pitanje ili bi se povodom njih mogla postavljati ozbiljna pitanja vezana za našu ukupnu monetarnu politiku, a posebno ponašanje naše centralne monetarne institucije. Domaće monetarne vlasti su nedovoljno obazrive, možda nestručne, a možda postoje neki drugi razlozi. Razlog svakako nije u korist države i politike, niti u korist naše zemlje.
Ni u jednoj zemlji, koja drži do svog nacionalnog bogatstva i ozbiljnosti, takav pristup monetarnoj politici ne bi bio tolerisan. Ovde se smatra normalnim i još o tome slušamo pohvale kako smo, što se ovog sektora tiče, već ušli u Evropsku uniju, u tom uvodnom delu izveštaja, kao i hvale primalaca raznih nagrada o tobože postignutim rezultatima, čije domete na svojoj grbači oseća svaki građanin, a i naša privreda.
Loša su predviđanja aktuelne monetarne vlasti u pogledu smanjenja kamatnih stopa, odnosno ponašanja stranih banaka u tom slučaju jer je dominantna uloga stranih banaka u bankarskom sistemu. Može se reći da nema konkurencije među bankama, već prećutni dogovor najvećih, mahom stranih banaka, da se ne smanjuju kamatne stope.
Svako povećanje obavezne rezerve od strane Narodne banke Srbije kao jedan monetarni instrument se u stvari prevaljuje na korisnike
kredita. To je začarani krug koji ostavlja najteže posledice kako na građane, korisnike, tako i na već opterećenu privredu, pre svega velikim poreskim obavezama.
Budžet se na rashodnoj strani u vidu izdataka planira na iznos od 654 milijarde dinara, a pri tome se na strani prihoda ukupno očekuje 639,6 milijardi dinara ili 14,8 milijardi manje nego što se troši. Osim toga, planira se da se u 2008. godini izdaju i garancije republike u iznosu od 66 milijardi dinara, zatim 57,9. Da li je ukupan rashod budžeta Srbije za 2008. godinu samo ono što je prikazano 654,4 milijarde, a ni to nema pokriće u prihodima ili je u stvari zahvatanje u društvenom proizvodu mnogo veće, kada se ima u vidu da su ova dodatna opterećenja naslonjena na budžet jer se radi o obavezama Republike Srbije, a što ukupno iznosi čak oko 800 milijardi dinara.
Ako se pri tome ima u vidu i stanje duga koji je stvoren, koji je na dan 13. septembra 2007. godine iznosi 713,2 milijardi dinara, kako se navodi na strani 6. Predloga zakona o budžetu, onda se s pravom može postaviti pitanje koliko je opterećenje privrede i stanovništva ove zemlje da bi se realizovala ovolika potrošnja?
Posle izvršenih stručnih i merodavnih konsultacija od strane naše ekipe, kao i posle brojnih primedbi dobijenih direktno sa terena, a posebno od poljoprivrednika, i na osnovu podataka o visini planiranih sredstava, SPS smatra da je Agrarni budžet u 2008. godini devalviran. Nesporna je činjenica da je već drugu godinu zaredom ovaj budžet sve manji i manji.
U situaciji kada je obim poljoprivredne proizvodnje svih kultura, kao i svih vrsta stoke, manji od proseka 1986/1990. godine, nije shvatljiva namera Vlade da u pogledu agrara ima krajnje simboličnu ulogu.
Zato mi predlažemo u svojim amandmanima balansiranje značajnih iznosa u budžetu, sa ciljem da se smanji planirani iznos onim kategorijama tj. ekonomskim klasifikacijama koje nisu zasnovane na zakonu već na bazi ovlašćenja resornih ministara.
Smatram da je ovo smanjenje sredstava pravno moguće i ekonomsko opravdano, jer je agrar naša jedina grana koja u ovoj godini ostvaruje devizni suficit i čije učešće u ukupnoj strukturi društvenog proizvoda nije zanemarljivo, i držimo se naravno poruke našeg ministra finansija, da sve što se može uraditi bude u okviru planiranih razdela.
U tom smislu svi naši amandmani su usmereni i verujemo da ćemo naići na vašu podršku, jer poljoprivreda, bar imam moralno pravo da kažem, jer sam ove godine otkako sam poslanik i u okviru Fonda mladih poljoprivrednika prešla dosta kilometara, nećete mi verovati, 18.000 kilometara, po selima, i na planini, i u Vojvodini. Moram da vam kažem da je selo najugroženije.
Kao bankar mislim da postoji još uvek rezerva, ne samo za ovih deset milijardi dinara, koliko mi predlažemo dase poveća budžet za agrar, već i znatno više od toga, što u budžetu ima stavki koje nisu precizno definisane u pogledu potrošnje, već ste ostavili Vladi Srbije da donosi posebne programe za korišćenje raspodele tih sredstava, što je svojevrsni presedan i što smanjuje budžetsku disciplinu i transaprentnost javnih finansija u koju se često predstavnici Vlade zaklinju.
Imajući sve činjenice i argumente u vidu, poštovani poslanici, pozivam vas da prilikom razmatranja amandmana, posebno o poljoprivredi, damo naš doprinos da ovu granu podržimo, samo u okviru planiranih razdela, kako kaže ministar u svojoj poruci.
Ako sada izostane donošenje i realizacija strateškog razvoja poljoprivrede, našeg nacionalnog prioriteta, neće biti moguće ni jačanje budžeta za 2008. godinu, niti ukupnog društvenog napretka u zemlji, niti rasta standarda njenih građana, a to znači manje šansi za evropske i svetske integracije. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovano predsedništvo, drage kolege i koleginice, ja ću biti malo drugačija. Povezaću jedno pitanje sa našim agrarom i našom dijasporom.
Pre toga bih želela nešto da kažem. Dijaspora se otvorila prema nama. Bez obzira na ono što dijaspora čini, da pomenem samo – između tri i po i pet milijardi, što godišnje stiže kod nas u vidu doznaka koje se uglavnom troše, ona se posle one velike diskusije u Parlamentu zainteresovala da pitam još nešto.
Mi smo u vrlo solidnim odnosima sa dijasporom. SPS je nekoliko puta primila delegaciju dijaspore, i to onu koja je uložila značajna sredstva, oko trinaest miliona tada maraka, za obnovu zemlje. Jako dugo smo se tim problemom bavili. Na kraju je došao ministar, razuman, seo sa nama, sve to zatvorio i izašli smo sa amandmanom kao SPS.
Taj problem od tri i po miliona evra, dosta velika sredstva, i dva i po miliona u dinarima, ona je shvatila. Stručnost novog ministra moram da pohvalim. Gospodin Cvetković nam je mnogo pomogao i rekao - ne možemo sad to završiti, ali potrudiću se da zajedno sa stručnim službama i nadležnim institucijama sve to razrešimo. On je to obećanje održao. U budžetu za ovu godinu to se rešava.
Međutim, nastavljaju se problemi vezani za dijasporu i ja sad to postavljam kao pitanje. Dajem i ovaj uvod, pošto verujem da se to može rešiti, to je mnogo manjeg obima.
Moje pitanje je da li će se sredstva dijaspore koja su 1999. i 2000. data diplomatsko-konzularnim predstavništvima i Ministarstvu spoljnih poslova biti rešena voljom našeg ministarstva, jednog ili drugog, ne znam kome pripada, ali to su mala sredstva. Postavila bih pitanje da li to može biti rešeno, jer bi dijaspora time potpuno zatvorila ovaj problem. To je moje pitanje, koje se nalazi u nadležnosti dva ministarstva i Narodne banke.
Isto tako, moram da vam prenesem, oprostićete mi ako uzmem malo više vremena, ovih dana je dijaspora jako angažovana preko banaka i raznih komitenata da finansira poljoprivredu i postavlja jedno pitanje. S obzirom na to da ja, iako sam studirala, nisam našla odgovor na to pitanje, pošto je potpredsednik Đelić nadležan, a udubio se u taj problem, verujem da će ga rešiti.
Oni smatraju, a to se pitanje u našim novinama stalno poteže, da se stečajni postupak četiri razvojne banke nekako krije. Ja sam ih ubeđivala da to ima jednu proceduru, da se nalazi u nadležnosti Agencije. Međutim, u našim novinama se često objavljuje da jedna, druga ili treća banka imaju preko deset milijardi sredstava.
Pitanje koje se postavlja je: Kada ćemo imati prilike da vidimo gde se nalaze podaci o stečajnom postupku koji idu preko ove agencije, gde se oni nalaze i gde se nalaze plasmani?
Moram da kažem da to nismo našli u izveštaju Narodne banke o stanju u bankarstvu i finansijskom sektoru uopšte, koji moram da pohvalim da je veoma dobar, da je otvorio mnogo pitanja i da ćemo na tom planu imati dosta interesantnu raspravu osnovanu na činjenicama koje su veoma sporne.
Prema tome, ovo je pitanje koje povezujem sa tim i da kažem, pošto je dijaspora vrlo uključena u jedan sabor koji se održava, treba da se sretnemo sa 5.000 mladih seljaka, a iako sam u Odboru za finansije i za poljoprivredu, pitam ...

Izvinjavam se ... da se mladi seljaci zajedno sa dijasporom u okviru četiri projekta koja su veoma važna i mnogo važnija od onoga što smo mi do sada imali prilike da kažemo, interesuje nas da li će brzo biti gotova strategija za razvoj poljoprivrede i šta možemo da kažemo o agrarnom budžetu i dijaspori, a i mladim poljoprivrednicima, jer taj sabor će imati oko 5.000 mladih i ljudi iz svih krajeva sveta.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, javila sam se da vam pravo kažem kao eks-bankar i htela sam ako mogu nešto da kažem iz onog iskustva koje se odnosi na razvojne projekte i na naša iskustva u periodu kada smo mi cvetali u razvoju, a sada se nalazimo u toj poziciji. Ne cvetamo u razvoju, ali moramo svi zajedno da doprinesemo da nam projekti razvojni, počev od infrastrukture, ipak krenu.
Htela bih da kažem da smo mnogo vremena izgubili diskutujući ovako, sve stranke, sa onima koji ćute, oni su nosioci ideje, ali moramo ipak stati i konstatovati sledeće, dužna sam da vas upoznam.
Od ove tri banke, htela bih da istaknem da je ugovor Evropske investicione banke, gospodin ministar je o tome veoma stručno govorio, malo sam začuđena da je toliko ušao u detalje ugovora, jedna investiciona banka Evrope koja sa nama radi više od 15 ili 16 godina, ako se oduzme ovih sedam godina kada nismo ništa sa njom radili, ali je za vreme tih sedam godina, rekla bih, da Evropska investiciona banka i Evrofima su ove projekte železnice, o kojima danas najviše diskutujemo, veoma podržavale i čak finansirale, iako je bilo zabranjeno finansiranje i uopšte naš odnos sa inostranim bankama.
Prema tome, to treba da pamtimo. Taj najveći kredit od 80 miliona je namenjen rekonstrukciji železnice, novoj opremi, njenom osposobljavanju, mislim da je veoma važan i da od toga ne smemo odustati. U tom ugovoru nema ovih problema na kojima smo se mi zadržavali kada se radilo o Evropskoj banci za razvoj i kada se radilo o razvojnoj banci Saveta Evrope.
To je nešto drugo. Na tom planu do danas se nismo izborili i stvarno klauzule u ova dva ugovora su sasvim drugačije, i veoma teške, na kojima ćemo imati mnogo problema, jer se ovi projekti moraju nastaviti izgleda zajedno, ali ako bi se mogli postići uslovi u ove dve druge banke, koje su nove, koje su tranzicione banke i koje kod nas ulaze u ovom periodu, kada se sve inostrane banke koje su došle kod nas, pa i te razvojne banke Evrope ili međunarodnih institucija, bore isključivo za profit, ali su one našle modele kako sebe da zaštite u tom profitu.
U ovom slučaju, kod sva tri ugovora, izuzela bih Evropsku investicionu banku, to je stvarno banka koja nas je podržavala, ne samo po projektima.
Mi smo uživali i za vreme sankcija, sve banke naše razvojne koje su postojale, uživale su depozite kada nisu mogle da dobiju kredite od ove banke.
Do ovoga smo došli samo zato što smo svi krivi, i mnogi od vas koji kao korporativni predstavnici sede, kao akcionari, da izgubimo i likvidiramo sve četiri razvojne banke, koje bi bile vanredan filter danas, da pre izlaska na Skupštinu, institucija koja se nalazi u Skupštini, preko odbora i drugih institucija, mogla je da doprinese da se neke klauzule naše, koje bi prethodno doneli, primene na ove ugovore, mi smo to radili.
Bila je klauzula nezakonitosti, mi smo izašli na Skupštinu, dobili da ne može to da se potpiše i onda to poštuju i međunarodne institucije. Naša je greška što nemamo filter, a taj filter bi danas bile za ovu infrastrukturu ove banke, jer su naši kadrovi školovani baš u tim institucijama, govorim o Evropskoj investicionoj banci, Svetskoj banci, ISA i drugima. Hvala.

Kolege i koleginice narodni poslanici, moraću da budem malo objektivnija od svih vas zato što sam imala prilike da gospodina Jelašića, koji je sada kandidat za guvernera, sretnem u bankarstvu '99. godine, kada je on imao prvu godinu svog bankarskog rada.
To je bilo u Dojče banci i veoma mi je drago što sam u ovoj kratkoj biografiji baš pročitala to za šta se pripremao gospodin Jelašić '99. godine, u toj banci gde sam i ja bila onda u svojstvu predsednika te Beogradske banke, koja se danas pominje u takvom svetlu, a koja je onda bila 17. banka među 500 najvećih, a sedma banka u Evropi. Ja se njega ne sećam. On me je na to podsetio kada je bio u kriznom štabu i, nažalost, takvog sam ga upamtila.
Znači, iz biografije gospodina Jelašića se vidi da se on za ovu funkciju već pripremao u ovoj banci. Kaže da je u Frankfurtu proveo na poslovima bankarskih projekata, na sektoru u Nemačkoj, Poljskoj, Bugarskoj, vezanih za kreditiranje, privatizaciju, preuzimanje kompanija, organizacione i restrukturne promene, izradu strategije za hipoteku itd.
To iskustvo otprilike po ovoj biografiji iznosilo je preko godinu dana. Moja zemljakinja je sada pomenula da je to jedini guverner koji je u jednom kratkom periodu u jednoj zemlji pokazao velike rezultate.
Morala bih da kažem da sam imala mnogo kontakata sa guvernerima, baš onih velikih zapadnih zemalja, Kine i Japana, istočnog bloka, i nisam nikada srela guvernera, a imala sam prilike, išla sam na 17 sastanaka MMF-a i Svetske banke, po svetu i kod nas 1979. godine, profil ovakvog guvernera, stručno, profesionalno, nisam srela. To bih htela mojoj zemljakinji da kažem, pošto je u svom izlaganju to iznela.
Želela bih da vam kažem nešto o gospodinu Jelašiću i to sam dužna.
On je možda bio jedini od ovih koji je posle delatnosti kriznog štaba navalio na banke, ne samo Narodnu banku, govorim o poslovnim bankama, Beogradskoj, Investicionoj, Jugobanci, Beobanci, on je sa nama imao te kontakte za sprovođenje procesa likvidacije ovih banaka. Moram da kažem da je on jedini bio pripremljen stručno i da je to naučio negde, znači negde gde je tada bio. Prema tome, nije došao potpuno nespreman. Videli ste sa kojim je kvalifikacijama došao.
Htela bih da podvučem da je on jedini primer da je koristio jednu instituciju da nekada dođe na konsultaciju i to veoma dugačku konsultaciju vezano za iskustva jedne banke na otkupu naših dugova u periodu sankcija. Moram da kažem da je taj sastanak bio veoma interesantan i nikada više.
Tom prilikom potvrđeno je moje ubeđenje da čitavo rukovodstvo novo, koje je došlo u bankarstvu i našoj privredi, nije imalo nikakvog obzira na kontinuitet u ekonomiji i u razvoju bankarstva. Smatram da je gospodin Jelašić taj koncept, prethodni kolega je o tome govorio, ne bih se zadržavala na tome, da je sve to posledica makroekonomskog projekta koji se realizuje i u našoj zemlji. Smatram da je to osnovni problem i da je on apsolutno pripremljen isključivo za to.
Prema tome, moje iskustvo i moje zapažanje bilo je takvo da sam stvarno, razmišljajući o gospodinu Jelašiću, želela da kažem da je on jedan čovek na tom sektoru sa aspekta bankarskog stručnjaka, sa aspekta onoga ko treba da bude nezavisan, nedovoljno zreo, jer to iskustvo nema.
Ne mogu da govorim o tome jer stvarno nemam podataka. To se rešava po jednom drugom kanalu.
Htela bih da kažem da stvarno mislim da je to osnovni problem. On je mogao, imao je mogućnosti da produži taj svoj kontakt sa bankarima i onima koji su mu mogli u onom momentu pomoći da se nešto možda učini, da se dalji razvoj naše privrede nastavi u jednom kontinuitetu. Jasno je objasnio da zastupa onu politiku, ima takvu direktivu u smislu diskontinuiteta i da sve počinje od nule. Mislim da je to najveći problem.
To je bilo u bankarstvu, sve se počinjalo od nule, pa i ove četiri razvojne banke, koje su uglavnom njegovom stručnom sposobnošću i onim što je video u svetu, moglo pokazati da su stvarno od te četiri banke, u onom periodu se događalo u celom svetu i u najrazvijenijim zemljama, Italiji, Nemačkoj, pa i u Americi, integracija banaka. Pokušavala sam o tome nešto da razgovaram, koje su donosile ozdravljenje ekonomije i koje su donosile reprogram, koje su donosile sanacije, konsolidacije itd.
Najviše mu zameram u onom periodu kada je na tome radio još u okviru kriznog štaba, posle postao i guverner, on i čitava ta ekipa je bila okrenuta ka tome da sve to ne valja, podataka o tome nije bilo, a danas se svašta govori o tim bankama.
Te banke i danas sedam godina postoje, imaju svoje račune, imaju svoja sredstva, oročavaju svoja sredstva kod drugih banaka koje su došle, onih 20 ili 23 koliko ih ima, i moja je ocena da je pokazao da nije dovoljno zreo bankarac i nije mogao da se uklopi u ono što je u tom momentu moglo da napravi mnogo bolje efekte i rezultate. Zbog toga sam kada sam videla da je kandidat za guvernera bila veoma iznenađena, ali to je tako.
Ono što je krupna stvar i što se može zameriti svakome ko se priprema za jednu ovakvu funkciju, to je da je ipak trebalo da bude sa nama danas ovde. Više bi njemu možda pomoglo nego nama, više bi možda ona pitanja koja su ovde veoma osetljiva, moral i tako dalje, bila drugačije posmatrana i možda bi doneli neku drugu sliku. No, na Odboru za finansije imala sam prilike da vidim kako će to da se završi.
Koalicioni partneri su glavni, ovde je dogovor napravljen. Sistem je takav da guverner mora da se postavi, sa tim se potpuno slažem. Ne može ostati guverner neregulisan i dalje. Ono što bih želela da podvučem to je to, mi ne možemo dati realnu ocenu o gospodinu guverneru ako nemamo završni račun. Mi nemamo izveštaj. Nisam videla nijedan izveštaj, mada sam sve pogledala, od Saveta guvernera.
Postoji Savet guvernera i na Odboru za finansije je pomenuto da je jedan član Saveta dao ostavku, čini mi se da ih ima pet, tako reći da taj savet i ne radi. Mi nismo videli ni jedan izveštaj merodavan, onako kako se on podnosi po našim postojećim propisima, da bi mogli nešto da ocenimo. Dok ne ocenimo završne račune od 2001. do 2006. godine, koliko ih nemamo, ne samo završne račune, nego i njihovu reviziju, onda ćemo možda imati potpuno pravu sliku o čemu se tu radi.
Moram da kažem da ne verujem u niz podataka, monetarna politika je ovde bila mnogo istaknuta i ne bih htela o tome da govorim, ali moram da kažem da je devizna rezerva meni veoma sumnjiva, da strukturu devizne rezerve posle nekoliko pitanja nismo dobili. Znamo da su doznake iz inostranstva preko tri, četiri i ne znamo koliko je jer ih nemamo, on je to povremeno davao, da one u stvari pokrivaju naš deficit platnog bilansa.
Prema tome, takvu ocenu, dok nemamo izvršenu reviziju, teško je da govorimo o nečemu drugom. Zameram Narodnoj banci i njemu kao guverneru na odnosu prema dijaspori, čiji je doprinos ne samo doznake, koje su stvarno velike i koje pokrivaju puno puta razne potrebe u inostranstvu, zameram i to što još uvek imamo nerešenih problema sa dijasporom. Jedan od tih problema bio je i ovde.
Zameram mu što nikada nije hteo da primi predsednika, niti članove Fonda dijaspore za maticu. To je Fond, koji ste imali prilike kada smo imali amandman da rešavamo, veoma značajan za nas, to bi bio lep investicioni fond. Taj fond je nerešen ravno šest-sedam godina.
Prema tome, odnos guvernera prema nekim najkrupnijim pitanjima nije bio takav kakav je trebalo i mogao da bude, s obzirom da je to jedno značajno pitanje vezano za sektor deviznog poslovanja. Isto, bilo je dosta promena viceguvernera, koji su sada članovi monetarnog tela, ali mi nemamo dovoljno pregleda da ocenimo ove realne podatke.
Zbog toga moram da vam kažem da sam mnogo razmišljala i slušala od naših koji su nas birali, od našeg naroda, zašto nema još neki kandidata za guvernera. Kaže - mi nemamo kandidata. Kako nemamo? Nije red da ja pomenem. Znam veoma ugledne ljude, profesore, privrednike ili ekonomiste, kao recimo gospodin Dunjak Nenad, profesor Univerziteta, kao što je Oskar Kovač, kao gospođa Ćurčin, Danica Popović itd.
Hoću da kažem da se meni ne sviđa i stvarno treba podvući da je nekako, ako već biramo guvernera na ovakav način, da se to ništa ne radi u svetu, jer se guverner uvek unapred usaglasi, jer je on takav, ali je naš vanserijski i ne možemo da ga uporedimo sa drugima.
Prema tome, zaključkom bih završila da velika greška njegova je bila u tom diskontinuitetu i u privredi i u finansijama. Veliki problem sa kojim ćemo se sretati, bez obzira da li će guverner danas ili sutra biti potvrđen od Skupštine, jer to je na kraju pred Skupštinom, mislim da je veoma važno da se zna da budući guverner treba da ima ovo u vidu, a to je kontinuitet u finansijama i privredi. Ali, ono što je mnogo, mnogo važnije, što pre treba završiti završne račune i izveštaje o finansijskom poslovanju, tada ćemo moći mnogo više i mi da pokažemo šta Skupština može na tom planu da uradi.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani predsedniče i predsedništvo, imam čast i zadovoljstvo da govorim o jednoj veoma interesantnoj tački dnevnog reda, veoma važnoj ekonomsko-finansijskoj instituciji koja treba da počne rad i koja je u celom svetu veoma važna institucija a kod nas je na početku.
Kao poslanik liste SPS, evo, dobila sam poverenje i velika mi je čast da to mogu da uradim jer smatram da sam sa takvim institucijama za nekih oko 40-tak godina radnog iskustva u privrednim bankama imala samo koristi i imala prilike uglavnom da sarađujem na osnovi preventive.
Znači, ne radi se samo o instituciji koja je kontrola, državna ili druga, nego se radi i o određenoj preventivnoj ulozi ovakve vrste institucija koja bi i nama, da smo je imali ranije, možda donela bolji i efikasniji rad same Skupštine.
Nesporna je činjenica da upravljanje javnim finansijama jedne države svuda u svetu, pa trebalo bi i kod nas, nije samo pitanje politike, već struke, i to veoma kompleksno. Mi uvodimo ovu instituciju poslednji od svih zemalja u okruženju kao i bivših jugoslovenskih republika.
Rasprava o budžetu za 2007. godinu koju smo nedavno svi doživeli, koji je jedan od naših kolega nazvao pregrejanim i friziranim budžetom, imala je i pripreme, i planiranje, i predlaganje, i obrazloženje budžeta, i izveštavanje i sve drugo, ali to je sve bilo bez jedne preko potrebne osnove. Nemamo završne račune skoro svih godina, od dolaska nove vlasti posle 2000. godine, kao ni oditovanih bilansa. I bez toga, bilans je usvojen, što pokazuje da je krajnje vreme i da nam je Državna revizorska institucija neophodna.
U budžetu za 2007. godinu za ovu instituciju predviđa se svega 9 miliona dinara, od čega je preko 90% za zarade zaposlenima, a sve drugo nije u planu. Po tome se vidi koliko je ovaj predlog ozbiljan. Posebno je važno da se poslovi pratećih službi imaju u vidu, jer ovo je samo jedan savet, jedna vrhunska institucija.
Mislim da je najvažnije da se poslovi ove institucije obavljaju ne samo u skladu sa zakonom, što se podrazumeva, već i od strane visoko profesionalno osposobljenih kadrova koji imaju bogata i raznovrsna iskustva u oblasti javnih finansija.
Razlog za insistiranje na ovoj činjenici je taj što se očekuje da Državna revizorska institucija Srbije funkcioniše bez političkih uticaja, na stručnoj, kao i zakonskim ovlašćenjima uređenoj, osnovi. Posebno izdvajam član 17. i član 18. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, što se posebno odnosi na sukob interesa od strane članova saveta.
S obzirom na stranačku pripadnost članova Odbora za finansije, čiji sam i ja član, i načina sastavljanja liste predloga kandidata, već sada je izvesno da će izvršna vlast uz pomoć ove institucije kontrolisati samu sebe. Kako narod kaže "kadija te tuži, kadija ti sudi".
Lista predloženih kandidata sastavljena je od dva kandidata iz DS-a, dva kandidata iz DSS-a i jednog kandidata iz G17 plus.
Da li Državna revizorska institucija može biti nezavisna institucija, u skladu sa Zakonom, ako mi nemamo predstavnika opozicije? Sudeći po predlogu ovog odbora, koji je posle više odlaganja i stranačkih ucena ovako odlučio, budući srpski budžetski revizor biće sve, ali neće biti nesamostalna i od izvršnih vlasti nezavisna institucija, koja treba da omogući veću transparentnost ovog segmenta javnih finansija. Da bi se to obezbedilo, neophodno je da kadrovi koji će obavljati ove poslove budu iz sveta struke. Pre svega treba da imaju mogućnost da se znanjem odupiru eventualnim političkim ili drugim uticajima, ne iz oblasti autoriteta struke i znanja, već interesnih, bilo političkih ili ekonomskih sfera, što bi umanjilo ili deplasiralo značajnu ulogu ove institucije i obeshrabrilo sva nastojanja da se na savremeni način i u skladu sa evropskim standardima uredi i realizuje upravljanje javnim finansijama.
Mora se poći od činjenice da je nemoguće izabrati dobre kadrove za ove poslove, ako se na bilo koji način personalni predlozi isključivo vezuju za poverenje političkih stranaka.
Moram da napomenem da u Srbiji ima i te kako sposobnih, stručnih i čestitih ljudi, koji znaju poslove upravljanja javnim finansijama. Imaju veliko i bogato iskustvo u obavljanju visokostručnih i važnih poslova, a nisu bili vezani ni za jednu političku stranku. Stoga bi trebalo proširiti listu kandidata da svi koji se izjašnjavaju u ovoj skupštini, naš narod, cela javnost, uvide da nije moguće pronaći prave stručnjake koji imaju dovoljno ne samo stručnog autoriteta, već i moralnih osobina. Treba nama svima poslanicima prezentirati listu pojedinačnih kandidata, ne po stranačkoj opredeljenosti, već i po svim ostalim kvalitetima.
Zapazila sam, analizirajući listu od ovih pet kandidata, da je lista prikazana veoma nejednako, nije onako šablonska kakva treba da bude, tako da se ne može ni dobiti realni utisak o ovim kandidatima, niti ono što nam je potrebno, a što je potrebno da naši građani vide, da jedna ovakva institucija ima kandidate koji ispunjavaju te uslove.
Zbog toga je poslanička grupa SPS shvatajući ovaj problem u celini dala dva predloga kojima se na Odboru nije apsolutno posvetila... Mi smo se trudili da zadovoljimo sve ove kriterijume i druge kriterijume o kojima ću kasnije govoriti, da nađemo jednog kandidata srednjih godina, stručnog, širokog iskustva, obrazovanja, i nekog malo mlađeg. Naravno, našli smo takvog kandidata. Mi smo ponosni da je SPS delovao u jednom pravcu koji je nama potreban za izbor članova saveta ove važne institucije.
Hajde da počnem od ženskog kandidata, pošto ja poštujem dame, jer ovde ima malo dama, a moglo bi da ih bude više. Naš kandidat Nada Mijajlović, svi je znaju, bila je dosta dugo direktor SDK u staroj Jugoslaviji.
Ona je kandidat kome skoro da ne može biti ravan niko od ovih kandidata koji se nalaze na ovoj listi. Ima ekonomski fakultet. Ima magistarski rad, provela je dovoljno u privredi, dovoljno u vanprivrednim institucijama, u državnim institucijama. Radila je u oblasti transformisanja svojine u privatnu svojinu, kao pomoćnik ministra. Najveći deo svog radnog veka je provela baš u ovoj instituciji, i to u periodu kada se kod nas vršila velika transformacija i već počeo proces za stabilizaciju.
Kao direktor filijale SDK rukovodila je svim poslovima utvrđenim Zakonom. U službi je bila samostalna i nezavisna i za svoj rad odgovarala je Skupštini Republike Srbije.
Dakle, reč je o poslovima interne i eksterne kontrole svih pravnih subjekata u privredi i van privrede. Na poslovima generalnog direktora ZOP-a, koji je zapošljavao oko 8.000 radnika u celoj našoj bivšoj Jugoslaviji, rukovodila je i odgovarala za poslove platnog prometa u zemlji i poslove kontrole u okvirima zakona.
U to vreme, ispred institucija kojima je rukovodila učestvovala je u izradi zakonodavnog dela programa rada Republike i Savezne vlade. Za direktora Republičke agencije za procenu vrednosti kapitala, rukovodila je poslovima i aktivnostima definisanim zakonom o Republičkoj agenciji i zakonom o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike. Reč je o kontroli izvršene revalorizacije vrednosti kapitala preduzeća, koja su vršila pretvaranje društvene svojine u druge oblike svojine.
Prema tome, ovo je samo nekoliko podataka o ovom kandidatu koga naša poslanička grupa ističe.
Vidi se da jedan ovakav profil, ekonomsko-finansijski, predstavlja pravu ličnost, koja bi trebalo da bude jedan od članova ovog saveta. Dakle, ja sam rekla da je srednjih godina, za mene su svi srednjih godina. Ona je rođena 1948. godine, a naš drugi kandidat Rajko Perić, on je mlađi, on je 1956. godište.
Isto tako, on je finansijski i bankarski stručnjak uglavnom od 1997. godine. Takođe je, kao i Nada, ekonomista, takođe je magistar i sada priprema doktorsku disertaciju. Sa iskustvom preko 10 godina rada uglavnom u bankama, u Novosadskoj banci, sada u novim uslovima ''Erste banci'', kada su nastupile i druge banke, u saradnji sa drugim kućama, na kraju se nalazi na dužnosti pomoćnika direktora filijale u Poštanskoj štedionici.
Ako postoji i jedna institucija u Srbiji za koju je najvažnije da se kandiduju pre svega stručni i samo dokazani kadrovi, onda je to upravo ova Državna revizorska institucija. Ako se ovi osnovni uslovi ne obezbede, onda nije izvesno da će se obezbediti dovoljan stručni i svaki drugi preko potreban autoritet ovoj instituciji, koja tek startuje u Srbiji.
Državna revizorska institucija bi trebalo da bude signal svima da se neće tolerisati finansijska nedisciplina u trošenju državnog novca, a pogotovo u situaciji koju sada imamo. Nemamo završne račune koji su prošli reviziju za poslednjih pet godina. Ministri finansija nisu razrešavani dužnosti po zakonskoj proceduri, posle prihvatanja završnog računa na nadležnom organu, na nadležnoj skupštini, tako da je naša situacija tu dosta komplikovana.
Ocenjujem da je predlog liste kandidata Odbora za finansije odraz vlastite sile, čisto stranačke, bez uvažavanja bitnih zakonskih uslova i sličnih kriterijuma. Ja sam to doživela na Odboru za finansije. Posebno je neprihvatljivo na ovako visokom zakonodavnom telu omalovažavanje predloga opozicije, kojoj se, navodno, nudi mogućnost saradnje. Zato bih istakla neke ključne elemente koje bi trebalo imati u vidu prilikom rasprave na današnjem zasedanju Narodne skupštine, a vezano za tačku 7. dnevnog reda.
Radi se o potrebi još jednog filtriranja predloga liste kandidata na bazi stručnih, iskustvenih i moralnih uslova. Samo bih se pozvala na zakon koji je pre dve godine usvojen, o proglašenju Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, na član 17. i član 18.
Uzeću samo dve tačke člana 17. koje kažu: "Funkcija člana Saveta nije spojiva sa: 1) funkcijom u državnom organu, u organima lokalne vlasti ili nosioca javnih ovlašćenja i funkcijom u političkim strankama ili sindikatima; 2) radom u državnom organu, organu lokalne vlasti ili kod nosioca javnih ovlašćenja".
Član 18. je veoma važan da mi poslanici shvatimo i svoju odgovornost u ovom delu. Stav 2. člana 18. kaže: "Član saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije ako je bio radno angažovan kod lica koja su predmet revizije ili obavlja određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nije proteklo pet godina."
To se odnosi na sve kandidate. Upozoravam, mi poslanici ne bi trebalo da podržimo ovu listu kojom se krše član 18. i član 17. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, posebno kada se radi o sukobu interesa i kada se radi o izboru ovakvih kandidata, kojima se ja izvinjavam, ne kažem da su oni loši kandidati i da nemaju iskustva, ali ovaj profil kod ovih pet kandidata nije u celosti i pojedinačno ispunjen. Listu treba vratiti Odboru za finansije i tražiti novi predlog, sa većim brojem ravnopravnih kandidata.
Zalažem se, i naš poslanički klub SPS se zalaže da poslanici u svojoj raspravi oroče ovo za Narodnu skupštinu povodom novih predloga. U suprotnom, bez efikasnog funkcionisanja Državne revizorske institucije samo ćemo dati doprinos stopiranju borbe protiv negativnih trendova u suzbijanju korupcije, štete u oblasti privatizacije i procesa razvoja privrede i društva uopšte.
Takođe, smatramo da je svim poslanicima jasno da predviđena sredstva od svega devet miliona dinara nisu dovoljno za stručni aparat ove značajne finansijske institucije, a posebno kada se porede sa drugim predviđenim i većim potrošačima u budžetu za 2007. godinu. Ne bih da pominjem kulturu, ali uzela bih kao primer... Samo da pitamo ministra, ali ministra nema, niti bilo kog iz Ministarstva finansija, da mi kaže u kojoj grupi potrošača se našla u 2007. godini ova institucija, iako se to može dodati. Ocena je da se tome nije posvetila prava pažnja.
Poslanici ne smeju dozvoliti ovakvu ostrašćenost i omalovažavanje predloga opozicije, čiji su kandidati stručni, iskusni i moralni kadrovi. Poslanička grupa SPS baš takve ljude je istakla kao kandidate, i da pokaže da ih ima i da se ponosimo što smo ih mi tako brzo pronašli. Na kraju, pitanje izbora kandidata za članove Saveta Državne revizorske institucije Srbije nije samo pitanje izbora stručnih, moralnih i kompetentnih kadrova. Ovo pitanje istovremeno je i potvrda stvarne demokratije, za koju se mnoge stranke u Skupštini tako zdušno zalažu, ali samo na papiru.

Socijalistička partija Srbije je ocenila da je prilika da izađe sa jednim amandmanom koji je veoma aktuelan danas, a radi se o dijaspori. Socijalistička partija Srbije već više od 15 godina ima dobru saradnju sa dijasporom.
Ja ne vidim da ćemo imati velike razlike što se tiče ovog problema koji se pojavio i danas je prilika da, kada se razmatra ovaj zakon o budžetu, kada smo ga već stavili na dnevni red, a i ja imam određenu krivicu kako je to rečeno, da o tome porazgovaramo, jer se radi o jednom veoma krupnom pitanju.
Samo ću da kažem da je momenat zbog toga, a to Ministarstvo za dijasporu i Komora znaju, što ovih dana, za dva-tri dana, ovde stiže oko 400, a ja sam ih već srela, naših predstavnika dijaspore sa svih pet kontinenata, na tzv. Vidovdanske dane dijaspore. Na tim Vidovdanskim danima ovo pitanje koje je predmet amandmana SPS-a je glavno pitanje koje dolazi na dnevni red.
Ja ću vam sada, s obzirom da se svi žurite na utakmicu, ipak pročitati suštinu ovog amandmana.
Na osnovu člana 145. i 163. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu podnosim sledeći amandman: "U članu 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, u posebnom delu, u razdelu 12 - Ministarstvo finansija, funkcija 160 - opšte javne usluge koje nisu klasifikovane na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 499 - sredstva rezerve, kolona 6, iznos 2.015.830.000, reči "ova aproprijacija obuhvata sredstava namenjena za stalnu rezervu u iznosu od 15.830.000 dinara i sredstva tekuće budžetske rezerve u iznosu od 2.000.000.000 dinara" zamenjuju se rečima "ova aproprijacija obuhvata sredstva namenjena za stalnu rezervu od 15.830.000 dinara i sredstva tekuće budžetske rezerve u iznosu od 1.741.578.116 dinara, a sredstva u iznosu od 258.421.884 dinara namenjena su za izmirivanje obaveza Vlade prema neto poveriocu Fondu dijaspore za maticu - isplata ustupljenog potraživanja po osnovu neizvršenog zaključka Vlade, 05 broj 55-148/2002 od 11. januara 2002. godine".
Obrazloženje: Vlada Republike Srbije u januaru 2002. godine, prilikom zatvaranja četiri velike banke, donela je zaključak 05 broj 55-148/2002, kojim je uredila način isplate sredstava deponentima ovih banaka u okviru kojih i deponentima Beogradske banke AD Beograd.
Prema ovom zaključku, Vlada se obavezala da će iz budžeta za 2002. godinu sa redovne budžetske pozicije koju je nazvala - sredstva za restrukturiranje banka, kako piše u budžetu, a i u predlogu završnog računa budžeta za 2002. godinu, strana 10, u delu Ministarstvo finansija i ekonomije, pod rednim brojem pozicije 202, da je ukupno planiran i utrošen iznos od 4,13 milijardi dinara sadržan u ukupnoj cifri od 9.887.400.000 dinara.
Vlada, odnosno zaduženo Ministarstvo finansija prema ovim zaključcima svim deponentima tražilo je da donesu dokaz o postojanju depozita na bankovnim računima banaka i da o tome ZOP izda pismenu potvrdu, kao i da deponenti potpišu ugovor da ta svoja potraživanja u bankama koje su zatvorene ustupaju Republici Srbiji, kako bi im se iz budžeta isplatio iznos iz potvrde, pod uslovom da su neto poverioci, a to znači da ništa ne duguju banci i da ništa ne duguju po osnovu poreza ili nekih drugih obaveza.
Ministarstvo finansija, kako stoji u pomenutom zaključku, vrši isplatu za pravna lica - neto poverioce banaka, a koja ugovorom ustupe potraživanja Republici Srbiji. Ova procedura isplate ustupljenih potraživanja vršena je za sve deponente ovih banaka ako su neto poverioci.
Srpsko rasejanje je tokom 1999. godine i 2000. godine sakupilo oko 13 miliona nemačkih maraka, odnosno 6,5 miliona evra. Ako se tome doda 100.000 što se nalazi u našim diplomatskim predstavništvima, onda to iznosi blizu sedam miliona evra.
Novac je bio namenjen obnovi i izgradnji zemlje i humanitarnoj pomoći.
Po odluci 300 delegata sa svih pet kontinenata, da kažem, naše elite iz inostranstva, održan je sabor rasejanja od 3. do 5. avgusta 1999. godine i osnovan je Fond dijaspore za maticu, na čiji račun su ta sredstva deponovana u Beogradskoj banci AD Beograd.
Oko polovine sakupljenih sredstava je investirano tokom 1999. i 2000. godine za obnovu objekata infrastrukture porušene tokom agresije NATO, od kojih su najznačajniji: most Varadinska duga na Dunavu, most preko Velike Morave kod Varvarina, most na Zapadnoj Moravi kod Kruševca, kasarne VJ, oko 100 kilometara puteva, porodilište, dve bolnice, dve škole, četiri manastira i drugi.
Moram da podvučem da je u učešće ovih sredstava naša dijaspora iz Evrope uložila 90%. Veoma mali ulozi su iz Amerike, Kanade i drugih zemalja.
Znači, Evropa je u okviru ove kapitalne baze imala 90%.
Fond je poslovao preko svog deviznog i dinarskog računa u Beogradskoj banci, a o poslovanju je naravno vođeno uredno knjigovodstvo.
Dokaz da su sredstva trošena za obnovu zemlje je u izveštaju koji je podnet u završnom računu budžeta za 2000. godinu i može se videti u prilogu broj 7 u okviru Izveštaja o korišćenju sredstava za obnovu zemlje za 2000. godinu, gde se na strani 2 ovoga izveštaja navodi da su među ostalim izvorima prihoda za obnovu zemlje i donacije pravnih i fizičkih lica i daju se podaci o realizovanim poslovima na obnovi zemlje.
Pozivam i gospodina Mrkonjića koji danas predsedava da potvrdi da li je ovo ovako.
(Predsedavajući: Tako je, gospođo Vučić.)
Druga polovina sredstava u iznosu od 3.128.720,12 evra, bez kamate, najpre je bila blokirana, jer nije bilo dozvoljeno da se isplate sa računa banke, a ulaskom u stečaj Beogradske banke Fond dijaspore za maticu je u potpunosti ispoštovao sve procedure za isplatu depozita od strane Ministarstva finansija. Donete su potvrde o stanju sredstava na dinarskom računu, bilo je 2.487.885,19 dinara i na deviznom računu 3,5 miliona evra, dokazi da Fond ništa ne duguje ni banci, ni po osnovu poreza, potpisan je ugovor.
Ministarstvo finansija, tadašnji ministar gospodin Đelić, nije nikako odgovaralo, niti se pismeno izjašnjavao o ovom zahtevu, a drugim deponentima istog statuta su uredno isplaćivana sredstva u ukupnim iznosima.
Na sve urgencije i zahteve nije bilo nikakvog odgovora. Duga prepiska za korišćenje tih sredstava i za nastavak rada Fonda koji je bio investicioni fond i humanitarni fond nije bilo odgovora. U periodu od poslednje dve-tri godine, kada je formirano i Ministarstvo za dijasporu, vođena je duga prepiska sa novim ministrom gospodinom Dinkićem, a uz sva nastojanja ministra za dijasporu gospodina Vukčevića da se problem reši, nikada, ni do dana današnjeg nije dobijen nikakav odgovor.
Fond je, u traženju rešenja za svoj zahtev, bio prinuđen da zbog neobjašnjivog nepostupanja Ministarstva finansija podnese tužbu Trgovinskom sudu da se evidentira potraživanje pred stečajnom masom, koje je naravno u celosti priznato od suda.
Ministarstvo finansija, umesto da se postidi što nije izvršilo svoju obavezu koju mu je Vlada, donoseći zaključak, dodelila, pismeno je obavestilo Ministarstvo za dijasporu da je taj sudski proces u toku. Vešto je, i to nekoliko puta, izbegnut odgovor koji je razlog da se jedino ova isplata, sasvim u skladu sa zaključcima Vlade, ne izvršava. Tako je potpuno obustavljen rad Fonda dijaspore za maticu. Tadašnji ministar gospodin Dinkić je zakazivao, pa otkazivao sastanke na ovu temu.
Kod sva tri premijera je urgirano nekoliko puta i ministar za dijasporu je predlagao vrlo razumna i moguća rešenja za ova pitanja ali, nažalost, do sada ništa nije rešeno i nije dat nikakav odgovor kao valjani razlog zašto to nije moguće i koji propis to zabranjuje.
Devizno potraživanje ukupno u dinarskoj protivvrednosti od 17.6.2007. godine, to znači onda kada je trebalo da bude naš Odbor za finansije, po kursu 81,8015, iznosilo je 255.933.999 dinara, što je danas još manje i oko 35% gubi Fond dijaspore u ovom momentu. Pored pomenutih sredstava, koja su od 2000. godine značajno obezvređena jer su bila na deviznom znaku i u više valuta, a isplata je bila u dinarima jer je jedino tako i bila moguća iz budžeta, kao i za sve ostale.
Uprava Fonda se obraćala i tadašnjim ministrima, gospodinu Goranu Svilanoviću, gospodinu Vuku Draškoviću, predsedniku parlamenta gospodinu Predragu Markoviću, gospodinu Miroljubu Labusu, premijeru, gospodinu Vojislavu Koštunici, obojici ili trojici guvernera i mnogim drugim.
Uprava Fonda želi da se problem reši na obostrano zadovoljstvo i da nema potrebe da se zbog toga pokreće sudski i drugi postupak.
U današnjim uslovima kada dijaspora kod nas igra značajnu ulogu, kada daje veliki doprinos našim deviznim rezervama, kada učestvuje u platnom prometu dosta značajno, kada je ne samo davalac pojedinih konkretnih transakcija, investicionih projekata, ograničila je svoju aktivnost zbog ovog nepravednog i štetnog postupka Vlade po sredstvima koje je ona predala.
Na sedam zborova na kojima sam bila prisutna, to znači svih sedam sabora dijaspore, pokrenuta su ova pitanja i dobila neka ovlašćenja. Do dan-danas nikakvog odgovora nema. Znači, jedan fond koji je formiran 1999. godine ne može da oživi, a mi tražimo investicioni fond, nama su potrebni investicioni fondovi, razvojne banke, jer nema razvoja, nema zaposlenosti, nema nove proizvodnje bez ovakvih ulaganja. Dijaspori je to, po njihovom mišljenju, a i po našem mišljenju limitirano.
Veoma sam bila iznenađena kada sam čula da je negativna odluka telefonske sednice naše vlade u odnosu na ovaj amandman, pogotovo zato što je i naš Odbor za zakonodavstvo dao pravni osnov za ovu transakciju, da je ona sasvim na pravu zasnovana. Drugo, naš Odbor za odnose sa Srbima van Srbije je dao veoma pozitivnu političku odluku, koja se više puta pominjala da ne postoji.
Prema tome, gospodine ministre, ja zaista posle dugo godina prakse na ovakvim poslovima u zemlji, pa i u svetu, ne razumem da ste vi lično i Vlada Srbije mogli da prihvatite i pošaljete ovakav odgovor i razloge za neprihvatanje vrlo ozbiljnog i važnog aranžmana u Srbiji. Pozivajući se na tehnički dokument u vašem odgovoru, istina važnom za budžet, pravilnik o klasifikacijama i metodologiji ne bi nikad mogao da bude pravni i pravi razlog, a pogotovo brana da Vlada tobože ne može da prihvati ovaj amandman.
Šta bi Vlada prihvatanjem ovog amandmana pogrešila i koji bi propis prekršila, koju bi štetu nanela?
Pa ako je Vlada toliko principijelnog stava i drži do legalizma, što joj niste predočili i član 48. Zakona o budžetskom sistemu, koji je, dozvolićete mi, ipak važniji od pravilnika o kontima i koji kaže da se u okviru budžeta deo planiranih primanja ne raspoređuje.
Izvinjavam se, ali morala bih još da kažem da je odgovornost na ovoj skupštini velika, odluka Vlade je doneta, zaključak postoji. Pokojni premijer gospodin Zoran Đinđić je veoma insistirao, jer je bio poznavalac toga šta znači dijaspora, poznavalac je bio onoga šta se može ne samo na materijalnoj strani učiniti, nego šta se može lobiranjem.
Ta dijaspora je nama velika podrška u našoj tranziciji i smatram da bi za ovaj naš predlog i amandman naš ministar trebalo da se više založi kod Vlade, jer će morati da izađe za dva-tri dana pred ovaj veliki sabor u dijaspori koji organizuje Ministarstvo dijaspore, znači deo Vlade, i ne mogu da verujem da je mlada ministarka glasala za ovakav odgovor. Hvala vam.

Zaboravila sam jednu krupnu stvar koju sam pripremila gospodinu ministru, sa najboljom željom da ima ovaj komplet od 30 stranica koji se odnosi na ovaj predmet, i mislim da će biti od koristi. Hvala.

Dame i gospodo, najpre jedno veliko izvinjenje što kasnimo sa materijalom, nismo ga mogli umnožiti za sve nas. Izvinjavamo se, to ne priliči ovoj instituciji, ali, evo, dogodilo se, jer je bilo predviđeno da se sednica održava u drugoj zgradi.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 245 narodnih poslanika.
Pošto se nisu stekli uslovi za primenu elektronskog sistema za glasanje, kvorum ćemo utvrditi prebrojavanjem narodnih poslanika, pa molim narodne poslanike da dignu ruke, a službu da obavi prebrojavanje.
Konstatujem da je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 245 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Nemam obaveštenje o odsutnim narodnim poslanicima.
Dužna sam da vam dam jedno objašnjenje, saglasno članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Obaveštavam vas da sam nastavak sednice zakazala izuzetno za ponedeljak, zbog potrebe da Narodna skupština završi rad po preostalim tačkama dnevnog reda konstitutivne sednice.
Obaveštavam vas, takođe, da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, saglasno članu 23. Poslovnika, konstituisana Poslanička grupa Vojvođanski poslanici – LSV, SVM.
Za predsednika Poslaničke grupe određen je narodni poslanik Nenad Čanak, a za njegovog zamenika narodni poslanik Laslo Varga.
Takođe vas obaveštavam da je Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – Lista za Sandžak promenila naziv, tako da je novi naziv – Poslanička grupa manjina – Savez vojvođanskih Mađara – Lista za Sandžak – Unija Roma Srbije – Koalicija Albanaca Preševske doline.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – Izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Po Poslovniku, reč ima Čedomir Jovanović.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Dnevni red je izglasan i prelazimo na 3. tačku dnevnog reda. Mi smo imali sastanak poslaničkih grupa i dnevni red je utvrđen. Mi ga ne možemo menjati. Stoga, prelazimo na 3. tačku dnevnog reda, koja glasi – Izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije
Po Poslovniku, reč traži gospodin Batić. Izvolite.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Gospodin Batić.