Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, podnoseći ovaj amandman poslanička grupa Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić, imala je u vidu činjenicu da se velika sredstva dobijaju iz inostranih zaduživanja i želimo da se trošnja tih sredstava učini još transparentnijim.
Naravno, ovde u zakonu apsolutno podržavamo ova tri stava, što znači da su direktni korisnici budžetskih sredstava dužni da Ministarstvu, pre svega, finansija podnose mesečne izveštaje, kako bi građani Srbije znali gde ta sredstva idu, koji su to projekti urađeni i na koji način su potrošeni.
Naš amandman glasi da Vlada izveštava najmanje jednom godišnje Narodnu skupštinu o realizaciji projekata i programa koji se izvorno finansiraju 11 - primanja iz inostranih zaduživanja.
Obrazloženje koje smo dobili zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, moram da budem iskren, imajući u vidu činjenicu i znajući da je ministar Vujović pragmatičan i da se bori za transparentnost trošnje novca, ne vidim nikakav razlog da se odbije ovo. Ne vidim šta bi smetalo, ministre Vujoviću, da jednom godišnje obavestite Skupštinu. Hajde neka to bude dan kada se usvaja budžet za narednu godinu. Nadam se, a i verujem da ćete vi ovaj amandman ipak prihvati ako želite da sredstva koja se uzimaju iz inostranih zaduživanja budu transparentno trošena. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, očigledno da je ovo tekovina ove Skupštine i nadam se da ćete i naš amandman koji se odnosi upravo na rodnu ravnopravnost, da će umesto 2020. godine stupiti na snagu 2018. godine.
Pošto smo mi kao politička organizacija SDS-Boris Tadić poznati da podržavamo pre svega ljudska prava, samim tim i prava žena, očekujem, gospodine ministre, da ne samo amandmane koje podnosi Ženska mreža, nego i amandmane koje predlažu političke organizacije prihvatite. Mislim da ne postoji nijedan razlog da ovaj amandman koji smo mi podneli ne prihvatite, a on glasi da rodno odgovorno budžetiranje u celini treba da se primenjuje od 2018. godine, a ne od 2020. godine. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani ministri.

Gospodine predsedavajući, voleo bih da pre svega poslanici sednu a ne stojeći da slušaju obrazloženje. Ali, bez obzira na sve to, poslanička grupa Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić rizikuje da budemo optuženi da smo populisti …

… ali se nismo obeshrabrili tom činjenicom i podneli smo amandman na član 1, koji glasi – U stavu 2. reči: „54,00 din/lit“ zamenjuju se rečima: „52,50 din/lit“; stav 3. briše se i stav 5. menja se i glasi: „U stavu 5. tačka 1) podtačka (2) briše se.“

Zbog čega smo ovakav amandman podneli? Pre svega, povećanje akcize za gasna ulja na 54 dinara po litru smatramo i u apsolutnom i u relativnom iznosu previsokim, te amandmanom predlažemo da povećanje bude identično povećanju akcize za bezolovni benzin.

Predlagač zakona predviđa rešenje koje predstavlja dodatni udar na industriju i bitno otežava položaj potrošača, naročito kada je u pitanju grejanje, time što menja iznos akcize usred grejne sezone. U tom smislu predlažemo amandmansko rešenje koje treba da spreči takve efekte. Da ne govorim kakva je naša platežna moć, kako građani Srbije žive.

Mislim da ovaj amandman koji je podnela Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić, gospodine ministre, trebalo da bi da prihvatite, ne zbog nas kao poslanika, nego pre svega zbog građana. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani ministri i poštovani narodni poslanici, očigledno ovde sve što dolazi od strane opozicije, a pre svega sa namerom da se poboljša kvalitet ovog budžeta, dočekuje se na nož.
Poslanici, pre svega, Socijaldemokratske stranke – Boris Tadić nemaju ovde nameru da demagoški ili neistinama, ili nekim frazama čine nešto što ne ide u korist ne samo ovog budžeta nego i države Srbije.
Iz tog razloga sam podneo amandman, imajući u vidu da se povećaju ukupni prihodi i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine za iznos od 30 milijardi dinara, tako da ukupni prihodi iznose nešto više od hiljadu milijardi.
Smatram da ovako projektovani prihodi budžeta možemo ostvariti većom naplatom akciza, imajući u vidu da je Vlada najavila povećanje BDP-a, veći promet robe i usluga, a pogotovo što će podići ili je već podigla ovih dana akcize i proširiti listu roba i usluga na koje se plaća akciza.
Ovaj amandman, ili bolje reći amandmansko rešenje imalo bi efekat za budžetski deficit jer bi se on smanjio sa 87 milijardi na 57 milijardi dinara, a ukupan fiskalni deficit smanjio bi se sa 121 milijardu dinara na 91 milijardu, što bi na kraju stabilizovalo sistem javnih finansija Republike Srbije.
Obrazloženje koje sam dobio za odbijanje ovog amandmana, u najmanju ruku je po meni čudno. Postavlja se logički pitanje, da li ova Vlada ima nameru da se bori protiv sive ekonomije, jer iz ovog obrazloženja nažalost zaključak je – ne. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, ja već po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Kao što ste videli, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima za ekonomiju Republike Srbije. Ja znam da pojedini tzv. finansijski stručnjaci, ili oni koji se tako predstavljaju, smatraju da opšti porezi ne mogu biti niski jer bi to doveli do rasta fiskalnog deficita javnog duga. Ali, ja ću vas, poštovani narodni poslanici, podsetiti da su mnoge zemlje, pre svega u tranziciji, imale relativno niske stope poreza na dobit i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza.
Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji sada posluju jedan atraktivni poreski sistem u službi privrede i postepeni rast BDP. Samo sniženje poreza na dobit sa 15 na 10% neće rešiti sve ekonomske probleme koji postoje, nažalost, u Srbiji, ali svakako može biti jedan važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije.
Zato vas, poštovani narodni poslanici, molim da bar stavimo ovaj zakon na dnevni red da bi na neki način, uz pomoć Narodne skupštine Republike Srbije, pomogli ozdravljenje naše ekonomije. Iz tog razloga unapred vam se zahvaljujem i nadam se da ćete imati razumevanja, jer ovo prosto nije zakon koji predlaže jedna partija, jedan pojedinac, nego verujem da ovo ide u korist svim građanima Srbije, pre svega našim privrednim subjektima. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, nadam se da amandman ovaj koji je podnela poslanička grupa Boris Tadić Socijaldemokratska stranka, „Zeleni“, Zajedno za Srbiju, neće izazvati ovako burne reakcije kao do sada amandmani koji su podnosili poslanici opozicije.

Ja znam da će mnogi reći da ovo što smo mi danas predlagali, da je nerealno, ali mislim da neće biti u pravu, da mi, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici ne tražimo da plate naše budu ovde kao u Švajcarskoj, kao u Nemačkoj ili nekim drugim razvijenim zemljama, mi tražimo da naše plate budu slične platama koje postoje u regionu, pre svega u Hrvatskoj, Crnoj Gori, itd.

Ja sam podneo amandman na član 1. Zakona o budžetu Republike Srbije, tj. o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i on glasi da iznos umanjenih plata, odnosno zarada, kao i drugih stalnih primanja zaposlenih u MUP, Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kojima je osnovica za obračun i isplatu plata umanjena za 10% na osnovu odredbi zakona o privremenom uvećanju, uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, „Službeni glasnik RS“ broj 116/14, isplaćuje se ovim licima najkasnije do 31. decembra 2015. godine.

Podnoseći ovaj amandman, imao sam pre svega u vidu činjenicu da je i ministar, tj. ministar Vujović i Vlada Republike Srbije, stalno su tvrdili i govorili da sistem javnih finansija je stabilizovan, te da je budžetski deficit značajno smanjen, da postoji konsenzus između Vlade Republike Srbije i MMF i to smatramo da zaposleni, izabrani, imenovani i postavljenim licima kod korisnika javnih sredstava kojima su plate, odnosno zarade i druga primanja umanjena po osnovu leks specijalis za 10%, iznos tako umanjenih primanja treba vratiti, odnosno izvršiti povraćaj svih ovih oduzetih iznosa primanja prema dinamici kakva je predložena u ovom amandmanu. Znači, do 31. decembra 2015. godine.

Ako danas slušamo i od poslanika vladajuće većine i od vas, gospodine ministre, da je stanje u našoj ekonomiji poboljšano, da je tendencija tog poboljšanja očito vidljiva, ne vidim razlog zbog čega se danas ne mogu prihvatiti ovi amandmani, ne samo oko vojske i policije, nego i amandmani koji su podnele moje kolege, to znači za sva zaposlena, izabrana, imenovana i postavljena lica, jer podsetiću vas, uštede koje ste vi najavljivali, najlakše je ostvariti na smanjenjima plata, penzija, povećanjima PDV-a, povećanjem akciza itd. U takvim uslovima i mnogo lošija Vlada, iako ja smatram da je ova Vlada loša, mora mnogo bolje da radi i da ostvaruje prihode.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Kao što ste videli, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima za ekonomiju Republike Srbije. Ja znam da pojedini finansijski stručnjaci ili oni koji se tako predstavljaju, a i ova Vlada, sigurno smatraju da opšti porezi ne mogu biti niski, jer bi to dovelo do rasta fiskalnog deficita i javnog duga.
Tadašnji ministar finansija, ako se dobro sećam, u to vreme, nisam siguran da li je bio Krstić ili Dinkić, procenio je da će povećanje poreske stope dovesti do rasta prihoda od ovog poreza, ali podaci pokazuju da taj rast nije srazmeran povećanju poreske stope.
Suštinski, ovaj porez na dobit od 15% ima negativan efekat, jer sa stopom poreza na dobit pravnih lica 10% mi smo imali investicije mnogo veće nego što danas postoje u Srbiji. Naravno, porez na dobit bio je samo jedan od faktora za privlačenje investitora, jer privrednici imaju milion problema, od dostupnosti izvora finansiranja usled visokih kamatnih stopa i taksi, do indeksacije kredita u stranoj valuti. Mnoge tranzitne zemlje imale su relativno niske stope poreza na dobit, kompanija, i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza.
Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji sada posluju jedan atraktivniji poreski sistem u službi privrede i postepenom rastu BDP-a. Samo sniženje stope poreza na dobit sa 15% na 10% neće rešiti sve strukturne probleme naše ekonomije, ali može svakako biti jedan važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije. Zbog toga vas pozivam, poštovane kolege, da glasate da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red ove sednice. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, po drugi put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Kao što ste videli ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima po ekonomiji Republike Srbije. Pojedini ekonomisti, finansijski stručnjaci, ali i oni koji se tako predstavljaju, a i ova Vlada sigurno smatraju da opšti porezi ne mogu biti niski, jer bi ovo dovelo do rasta deficita i javnog duga.
Stopa poreza na dobit u Srbiji povećana je u mandatu ove Vlade sa 10% na 15%, što znači 50%. Podaci sa kojima raspolažemo ukazuju da nije došlo do rasta prihoda od ovog poreza.
Podsetiću narodni poslanici, da direktne strane investicije su u periodu od 2008. do 2012. godine iznosile bezmalo dve milijarde evra godišnje, danas su one tri, skoro četiri puta manje. Znači porez na dobit je bio samo jedan od faktora za privlačenje stranih investicija.
Mnoge tranzicione zemlje imale su relativno niske stope poreza na dobit kompanija i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanje visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanja izvoza.
Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji posluju jedan atraktivni poreski sistem u službi privrede i postepeni rast BDP. Samo sniženje poreske stope na dobit sa 10% neće rešiti sve strukturne probleme naše ekonomije, ali svakako može biti jedan od važnih fiskalnih instrumenata za ozdravljenje i rast naše ekonomije.
Zbog toga vas narodni poslanici pozivam da glasate da se ovaj zakon stavi na dnevni red. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, postojećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica propisano je da stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%. Poslanička grupa SDS, Zeleni, Zajedno za Srbiju – Boris Tadić smatra da bi smanjenje ove stope na 10% predstavljalo rasterećenje realnog sektora od visoke stope poreza na dobit, a to bi ujedno bio dodatni impuls za privlačenje stranih investicija, ali i za veću privrednu aktivnost domaćeg realnog sektora.
Zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica na 10% fiskalno rastereti realni sektor, privredna društva, preduzeća, zadruge i drugi učesnici na tržištu. Dodatno će motivisati strane investitore za ulaganja u našu privredu uz istovremeno povećanje privredne aktivnosti domaćeg realnog sektora.
Ovo će implicirati i smanjenje stope nezaposlenosti, jer se pokazalo da niže stope poreza na dobit pravnih lica stimulišu otvaranje i rad novih privrednih subjekata, samim tim i zapošljavanja.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite ove izmene ovog zakona, ako uopšte mislimo dobro našoj privredi, našoj ekonomiji, a i našim privrednicima. Hvala.

Hvala gospođo predsednice, poštovani ministre i saradnici MUP i poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić SDS-ZZS-ZS, podnela je amandman na član 2. stav 1. gde se dodaje i glasi: „ministar je dužan da u roku od tri dana od dana izdavanja naloga iz stava 1. ovog člana podnese izveštaj nadležnom odboru Narodne skupštine o zadacima čije je izvršenje naložio i rezultatima koji su postignuti“.
Mi smo želeli da ovim amandmanom ministar unutrašnjih poslova u kratkom roku izvesti nadležni odbor Narodne skupštine o zadacima čije je izvršenje naložio i rezultatima koji su postignuti tim ciljem.
Naime, radi se o situaciji koja je po svojoj prirodi vanredna i visokorizična, te zbog toga zahteva hitnost u postupanju, ali zahteva da i zakonodavna vlast ima mehanizam posebne kontrole nad radom izvršne vlasti u ovakvim situacijima, naročito kada se ima u vidu iskustvo sa poplavama u maju 2014. godine i njene posledice. Obrazloženje koje je dato povodom odbijanja ovog amandmana, kao verujte, mi smo, znali smo kada smo podnosili ovaj amandman, da postoji nadležni odbor i da taj nadležni odbor može da zaseda, ali smo upravo, ovo što sam rekao iz nekog iskustva, tražili smo da oročimo da za tri dana zaseda odbor i da ministar izvesti pre svega o rezultatima.
Ponavljam, ovo nije politička, već bezbednosna kontrola policije, kako bi se u kriznim situacijama postigao što širi konsenzus izvršne i zakonodavne vlasti.
U plenarnom delu, ja sam vas razumeo kada sam govorio o ovom članu, da ćete prihvatiti i stvarno ne vidim razlog zbog čega ovo nije prihvaćeno, jer prosto namera je bila samo da imamo što bolju kontrolu i kao što sam rekao, u plenarnom delu, da postoji mogućnost zloupotrebe i da ne bi došlo do te zloupotrebe, imajući u vidu kakva je naša politička situacija, mi smo predložili ovo. Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji i ove izmene zakona su bile neophodne, ako ništa drugo, ono zbog člana 72. Ali, prosto, neću ni gubiti vreme i trudiću se da analiziram neke članove zakona, pre svega član 14a. Juče smo, gospodine ministre, ako se sećate, i na pripremnom sastanku govorili o tome.
Iako smo mi ubeđeni da se ovaj član zakona donosi kako bi se u svakom trenutku obezbedila teritorija Republike Srbije od svih mogućih situacija koje bi mogle da izazovu potencijalnu nestabilnost, ali, ja lično smatram da je svrsishodnije da je ovaj član 14a. definisan kao postupanje, kad govorim o specijalnim jedinicama, postupanje u situacijama koje iziskuju antiterorističko delovanje policije, a ne ovako preopširno.
Juče sam govorio da su moguće zloupotrebe ovog člana, iako ja lično smatram da neće doći do toga, ali, svakako, postavlja se pitanje mogućnosti te zloupotrebe. Kako bi se resursi Ministarstva unutrašnjih poslova upotrebili u situacijama koje ne predstavljaju stanje povećanog rizika, a koje, eventualno, mogu da budu proglašene takvim, tj. da li neko može da iskoristi ovaj zakon, ili bolje reći ovaj član, da bi zloupotrebio materijalne i ljudske resurse Ministarstva unutrašnjih poslova protiv političkih protivnika u slučaju, recimo, masovnih nenasilnih demonstracija?
Iz tog razloga mi smo podneli amandman, gospodine ministre, i ja ne vidim razlog da vi ne prihvatite ovaj amandman, gde predlažemo da ministar izvesti nadležni odbor, tj. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove u roku od tri dana o razlozima angažovanja ljudskih i tehničkih sredstava po ovom osnovu i obavesti Odbor o postignutim rezultatima. Ovo nije politička, već i bezbednosna kontrola policije, kako bi se u kriznim situacijama postigao širi konsenzus izvršne i zakonodavne vlasti. Ja očekujem da ćete ovaj amandman prihvatiti, jer u suštini ne menja ništa bitno od onoga što ste i vi sami predložili.
Što se tiče člana 20, mislim da je u prethodnom članu, u članu koji se bukvalno briše, postojala bolja subordinacija, pa se tu navodi da je za rad organizacionih jedinica kojima rukovodi za svoj rad odgovorni, pa se navodi, recimo, direktor policije, načelnici policijskih uprava, načelnici podružnih policijskih uprava, a to, nažalost, u ovom članu nije regulisano, iako ste juče obećali da ćete to izmeniti. Ja to očekujem da će doći do te promene.
Takođe, ovim članom nije regulisana organizacija i funkcionisanje specijalnih jedinica policije i status njenih pripadnika. Postavlja se pitanje – ko sada i u kakvim aktima uređuje organizaciju specijalnih jedinica, jer to u ovom predlogu člana 20. nije navedeno? Ja verujem da će to biti podzakonski akti ili uredbe koje će Vlada doneti, ali možda bi bolje bilo da je u samom članu, onom koji se menja, navedeno sve to.
Što se tiče člana 72, kao što sam rekao, ako ništa, onda su ove izmene važne zbog ovog člana i stvarno smo zahvalni što se donosi ovakva odredba u okviru postojećeg zakona. Mislim da su moji prethodnici o ovome govorili dosta i da nema potrebe da trošim vreme poslaničke grupe, ni ništa drugo.
Vratiću se, gospodine ministre, i na pitanje koje sam vam juče u pripremi sastanka postavio, iako sam dobio precizan odgovor, ali zbog javnosti, posebno zbog bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji žive na prostoru Kosova i Metohije. Što se tiče člana 139a, dobio sam odgovor da se to, nažalost, ne odnosi na te pripadnike, ali voleo bih da mi ponovite odgovor koji ste mi juče dali, jer pošto dole postoji ta priča da se ovaj zakon odnosi i na te pripadnike, čak šta više da se ovaj zakon odnosi na pripadnike civilne zaštite. Ja to znam, ali zbog javnosti i tih ljudi dole ne bi loše bilo da mi ponovite jučerašnji odgovor. Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, danas raspravljamo o ratifikaciji veoma važnog sporazuma kojim se istovremeno sa pratećim protokolima uređuju određeni odnosi država članica Severnoatlanskog ugovora i država učesnica Partnerstva za mir i to prvenstveno u materiji status oružanih snaga ovih država. Dakle samim tim, i naše zemlje.
Ja ću podsetiti da je saradnja Republike Srbije sa NATO započeta za vreme mandata tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Naime, pristupanje programu Parnterstvo za mir započeto je na samitu NATO-a u Rigi krajem novembra 2006. godine. Formalan prijem u ovaj program obeležen je potpisivanjem okvirnog dokumenta od strane predsednika Republike Srbije 14. decembra 2006. godine u Briselu, dok je prezentacioni dokument predat septembra 2007. godine. Ovim dokumentom predviđena je saradnja Republike Srbije sa NATO kroz skoro sve uspostavljene mehanizme saradnje.
Pored individualnog programa partnerstva i procesa planiranja i pregleda posebnog, poseban oblik saradnje Republike Srbije sa NATO predstavlja Grupa Srbija-NATO za reformu odbrane koja je osnovana 2006. godine radi obezbeđivanja podrške sprovođenju reformi u sistemu odbrane od strane alijanse i država koje su njene članice.
Ova programska inicijativa predstavlja i okvir za izgradnju potrebnih kapaciteta država članica EU koje nisu ujedno i članice NATO-a u cilju aktivnog učešća u zajedničko bezbednosno i odbrambenoj politici EU.
Takođe, novi dokument u saradnji Republike Srbije i NATO, predstavlja otvaranje misije pri NATO i vojnog predstavništva u njenom sastavu, kao i sve intenzivnija saradnja sa NATO, NATO-komitetima, i radnim grupama.
Ovaj sporazum između država članica Severnoatlanskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga sačinjen u Briselu juna 1995. godine sa dva dodatna protokola.
Suština ovog dokumenta jeste da se jasno definišu mehanizmi, privilegija angažovanja i imuniteta pripadnika snaga jedne države članice sporazuma na teritoriji druge članice sporazuma.
Primena ovog sporazuma omogućava nesmetanu vojnu saradnju. Ta saradnja ogleda se, pre svega, u pripremama i realizaciji vojnih vežbi, ali i u angažovanju i multinacionalnim operacijama, angažovanja u pojedinim mehanizmima uspostavljenim pod okriljem programa Partnerstvo za mir.
Takođe, ništa manje važno jeste i definisanje tranzita vojnih snaga kroz teritoriju država potpisnica. Obezbeđenje potrebne logistike, podrške od strane država domaćina takođe jeste jedna od važnih klauzula ovog sporazuma, odnosno pripadajućeg aneksa.
Pristupanje sporazumu korisno je za Republiku Srbiju i proces angažovanja u programu Partnerstvo za mir.Ovaj sporazum zajedno sa sporazumom koji se odnosi na bezbednost informacija omogućava optimalni obim saradnje sa NATO u okviru reformi sistema odbrane i dodatno ojačava kapacitet Vojske Republike Srbije za angažovanje u multinacionalnim operacijama.
U dosadašnjem angažovanju u aktivnostima u okviru programa Partnerstvo za mir Vojska Republike Srbije suočavala se sa značajnim poteškoćama prilikom realizacije pojedinih aktivnosti sa državama članicama NATO-a i učesnicima ovog programa. To se posebno odnosi na angažovanje u konceptu operativnih sposobnosti kao nezaobilaznom mehanizmu za izgradnju sposobnosti deklarisanih snaga za učešće u multinacionalnim operacijama.
Navedeni mehanizam intenzivno koriste sve učesnice programa Partnerstva za mir koje su članice EU, a nisu ujedno i NATO članice radi priprema svojih snaga za adekvatan doprinos jačanju evropske zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Ovaj sporazum omogućiće i postavljanje oficira Vojske Republike Srbije na pozicije štabnih elemenata partnerstva, što predstavlja izuzetno značajan vid saradnje.
Dakle, poslanička grupa „Boris Tadić SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni“ smatra da pristupanje ovakvom sporazumu omogućava viši nivo međunarodne vojne saradnje, efikasnije sprovođenje procedure neophodne za učešće na međunarodnim vežbama u Republici Srbiji i u inostranstvu, podizanje operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama i što je najvažnije, naša država na ovaj način priprema sopstvene vojne snage za aktivan doprinos jačanju evropske, spoljne i bezbednosne politike i saradnju sa članicama Partnerstvo za mir. Iz tih razloga, koje sam naveo, poslanička grupa „Boris Tadić, Zajedno za Srbiju, Zeleni“ će podržati ratifikaciju ovog sporazuma.
Gospodine ministre, vi ste nešto vrlo malo rekli što se tiče samog zakona, posebno člana 5. Predloga zakona koji sadrži rezerve Republike Srbije na član 7. sporazuma između država članica NATO-a o statusu njihovih snaga.
Znači, ovde se govori o nemogućnosti prihvatanja jurisdikcije sudova država pošiljaoca na teritoriji Srbije. Sem toga, pojasnite, pre svega nama poslanicima, a i javnosti član 7. stav 5. tačka a), tj. rezervu da će Republika Srbija predati pripadnike snaga i civilne komponente vlasti državi pošiljaoca, pod uslovom da ta država neće izreći smrtnu kaznu pri vršenju krivične jurisdikcije.
Dakle, želim da čujem od vas detaljno obrazloženje ove norme i ove rezerve. Hvala.

   Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama su dva sporazuma: sporazum između Vlada Republike Srbije i Vlade Ruske federacije u vojno-tehničkoj saradnji i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u oblasti odbrane.
Što se tiče poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni, mi ćemo podržati ovu ratifikaciju, rukovodeći se činjenicom da se oba ova dokumenta odnose na vojno-tehničku saradnju zasnovanu na uzajamnom poštovanju, poverenju i uvažavanju interesa ovih država, ali na prvom mestu interesima Republike Srbije.
Kao što smo u periodu od 2008. do 2012. godine razvijali vojno-tehničku saradnju sa zemljama EU, SAD, Ruskom Federacijom i mnogim drugim državama, tako i danas smatramo da je važno za Republiku Srbiju da ima pravni okvir za saradnju u oblasti isporuke naoružanja i vojne tehnike, druge robe vojne namene za potrebe odbrane i bezbednosti.
Što se tiče sporazuma sa Ruskom Federacijom, apsolutno podržavamo isporuke rezervnih delova, pružanja usluga u oblasti vojno-tehničke saradnje, projektovanje i proizvodnje robe, vojne namene, razmene stručnjaka u zajedničkim programima vojno-tehničke saradnje, obuke kadrova u obrazovnim ustanovama, konsultativne pomoći, itd.
Što se tiče sporazuma između Vlade Republike Srbije i Belorusije o saradnji u oblasti odbrane, zaključujem u dobroj meri i želji da se doprinese miru i bezbednosti u svetu, a u cilju jačanja poverenja, a na principima jednakosti i zajedničkih interesa.
Ovaj, kao i prvi sporazum sa Ruskom Federacijom, mislim da je to važno reći, neće uticati na prava i obaveze ni jedne ugovornice koje proizilaze iz međunarodnih sporazuma sa drugim državama ili međunarodnim organizacijama.
Dakle, podržavamo kontinuitet politike bilateralnih ugovora kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, vojno-naučna saradnja, vojno školovanje i obuka, zakonodavstvo u oblasti odbrane, vojna medicina, mirovne operacije, zaštita životne sredine u okviru vojnih potreba i druge oblasti od zajedničkog interesa.
Kao što smo videli, u ovim sporazumima, tj. ugovorima, ovi i slični sporazumimi će se sprovoditi kroz zajedničke posete, radne sastanke, razmene iskustava i konsultacije, učešće na vežbama, učešće na konferencijama, simpozijumima, seminarima, razmena posebnih informacija i dokumenata, istraživačke projekte od obostranog interesa i kroz druge oblike saradnje o kojima se dogovorima.
Vojno-tehnička saradnja, saradnja u oblasti odbrane je sistem koji smo zajednički unapredili i na bilateralnom i multinacionalnom nivou kroz važan projekat Partnerstvo za mir, kroz mnoštvo multinacionalnih operacija u kojima je Srbija učestvovala kao i kroz bilateralne sporazume sa pojedinim državama.
U tom smislu i u tom cilju, mi ćemo podržati ovakve vrste sporazuma.
Što se tiče odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini, ne mogu, a da se ne setim ranijih perioda kada su, nažalost, neke stranke u vlasti činile sve da ovakve godišnje planove i ovakve ugovore sklapamo, ali bez obzira na to, za vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića, uspeli smo da vratimo one važne bezbednosne, ali i političke tokove. Zato pozdravljamo učešće profesionalnih pripadnika Vojske Republike Srbije i MUP-a u multinacionalnim operacijama u 2015. godini. Na ovaj način učestvujemo i doprinosimo izgradnji, očuvanju mira u regionu i u svetu.
To je jedna od tri misije Vojske Republike Srbije. Time se značajno doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU. Dakle, mi ovu odluku donosimo na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije iz 2009. godine.
Ovom odlukom, odnosno planom planira se učešće pripadnika Ministarstva odbrane u mirovnim operacijama UN, i to u 14 misija UN i pet misija EU. Ministar je ovde spomenuo neke zemlje, ali ja ću pročitati: Demokratska Republika Kongo, Republika Liberija, Republika Obala Slonovače, Republika Kipar, Republika Liban, na Bliskom Istoku, Centralnoafrička Republika, Zapadna Sahara, Mali, Džamb i Kašmir, Južni Sudan i na Bliskom Istoku imamo dve misije, kao što ste rekli, gospodine ministre.
Kao i u misijama EU, za obuku bezbednosnih snaga Somalije, Malija, Centralnoafričke Republike. Dakle, kao što sam rekao, u 14 misija UN i pet misija EU.
Sem toga, planira se učešće i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u mirovnim operacijama UN u Republici Liberiji, Republici Haiti i Republici Kpar, kao i u civilnoj misiji EU za upravljanje krizama.
Sve ove misije imaju specifičnu strukturu, mandat, geopolitički značaj, geografsko i vremensko prostiranje. No, važno je reći da mi na osnovu zakona iz 2009. godine i politike koju smo utemeljili u tom periodu odbrane zemlje ostvarujemo učešće u multinacionalnim operacijama.
Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, UN i EU važan je elemenat spoljne politike Republike Srbije koje uveliko doprinosi da se Republika Srbija u odnosima sa državama članicama UN i EU tretira kao ravnopravni partner.
Republika Srbija na taj način integriše se u ovoj važnoj oblasti aktivnosti EU, istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu članstva u EU. Sem toga, MUP ima direktne koristi od policijskih službenika koji se vraćaju i obogaćuju novim iskustvima ali i savremenim znanjima i veštinama. Iz tog razloga dame i gospodo, poštovani poslanici mi ćemo podržati i ovu odluku o usklađivanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Na kraju, gospodine ministre, želim da iskoristim vaše prisustvo i da postavim jedno pitanje koje na neki način ima veze i sa ovim što smo sada pričali. Videli ste juče da je Poreska uprava objavila najveće dužnike u Srbiji. Na žalost, među najvećim dužnicima se nalaze mnoga preduzeća iz vojne industrije, iz vojno-industrijskog kompleksa koji je strateški važan za našu privredu. Mislim da su podaci koji su juče objavljeni alarmantni i ja postavljam pitanje - šta vi ministre, šta Vlada Republike Srbije, preduzima i kakve mere će učiniti da se sanira stanje u vojnoj industriji? Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, amandman koji sam podneo je, pre svega, pravno-tehničkog karaktera i nije mi jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Pre svega, amandman predstavlja usaglašavanje sa predloženom zakonskom definicijom subjekata sistema odbrane, kao i drugih odredbi zakona u kojima se pored privrednih društava i drugih pravnih lica, označavaju preduzetnici kao subjekti odbrane.
Obrazloženje koje je ovde dato o odbijanju amandmana, moram da budem iskren, ne razumem, jer pročitaću član 2. stav 3. šta se podrazumeva pod subjektima sistema odbrane, a to su – građani, državni organi, organi AP, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna društva, preduzetnici i Vojska Srbije. Ne vidim razlog zbog čega nije prihvaćen ovaj moj pravno-tehnički amandman. Zahvaljujem.