Poštovani poslanici, danas su dve teme ovde kandidovane, ali je svakako trgovina organima i izveštaj Dika Martija za nas posebno, odnosno za one ljude koji žive na Kosovu, za porodice koje su doživele takvu sudbinu, vrlo bitna tema i zato apelujem na sve poslanike da ovo pitanje, mada su moje kolege to rekle, ne politizujemo na bilo koji način.
Ovo što je poslanik Riza rekao, apsolutno ne stoji. Riza, vi dobro znate da se ova vlada zalaže da svi zločini, ne samo na KiM, nego svi zločini u bivšoj Jugoslaviji moraju da se procesuiraju, da svi počinioci tih zločina moraju da se izvedu pred lice pravde, ne zarad nekog mira, nego zarad budućnosti čitavog zapadnog Balkana.
To isto važi i za prostor KiM i za dešavanja koja su bila na jugu Srbije, u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, ali bar mi koji sedimo ovde, u ovoj skupštini, treba da shvatimo da se ne treba igrati žrtvama i da ne treba unapred okriviti ili abolirati bilo koga. Za nas je posebno bitno da postoji jedno telo, to je i ministar Jeremić u Savetu bezbednosti rekao, koje će koordinisati ceo proces istrage na KiM i upravljati pitanjima u nadležnosti i obezbeđivati pravilno sprovođenje pravde. To je naš interes, jer stav Republike Srbije leži u rešenju osnivanja ad hok istražnog mehanizma koji bi ustanovio sve što se dole dešavalo.
Svi mi znamo da Euleks nema nadležnosti da istražuje ne samo u Albaniji, nego u čitavoj Evropi, Aziji i Africi, gde se može ustanoviti da je bila trgovina tih organa. Nemamo mi ništa protiv da Euleks to sprovodi na samom Kosovu. Mi očekujemo da tako nešto Euleks uradi, ali zato tražimo jedan nezavisan organ pod patronatom UN koji može da istraži stvari dole. Hvala.

Malopre sam zaboravio da kažem. Jeste li čuli od bilo koga, počev od premijera koji je malopre govorio o tome, da ne želimo da bilo ko snosi kolektivnu krivicu?
Kao što mi ne želimo, a dešavale su se neke stvari u ime srpskog naroda, da ceo srpski narod snosi odgovornost, tako niko ne kaže da treba ceo albanski narod da snosi odgovornost za ovo što su uradili tzv. lideri OVK na KiM.
Molim vas da ne iskrivljujemo činjenice i reči. Niko ovde ne traži kolektivnu odgovornost Albanaca.

Kao što znate, poštovani poslanici (hvala, Kragoviću, na postavljenom pitanju), u poslednjih nekoliko dana bile su neke aktivnosti na severu Kosova.
Prema objašnjenjima Euleksa, to je bila borba protiv organizovanog kriminala, ali smo, kao što se vidi i u nekim mojim izjavama i reakcijama Ministarstva za KiM i MUP, dobili informacije da je u stvari napravljena greška prilikom hapšenja tih ljudi koji su se, po mišljenju Euleksa, bavili organizovanim kriminalom.
Na našu intervenciju, na našu reakciju, to se pokazalo kao greška pa su ih odmah sutradan pustili, ali je ostala jedna mrlja u rešenju Euleks sudije, gde se oni okrivljuju za neplaćanje poreza, doprinosa, akciza i carina.
A tu je naš stav potpuno jasan – mi ne želimo da na bilo koji način finansiramo tzv. državu Kosovo. Pregovori idu, jedna od tema će biti i carina i mi smatramo da u tim pregovorima možemo da dođemo do rešenja na koji način možemo te probleme da prevaziđemo i rešimo.
Što se tiče toga ko treba da se bavi procesuiranjem ili istragom trgovine organa, i malopre sam rekao – stav Republike Srbije je da rešenje leži u osnivanju ad hok istražnog mehanizma, koji bi bio ustanovljen od strane Saveta bezbednosti i u kome bi on bio odgovoran.
Nemamo ništa protiv toga da misija EU, tj. Euleks vrši istragu na teritoriji KiM, ali, ponavljam, Euleks nema mandat da može istragu da vrši u Albaniji, pa sam malopre rekao u Evropi, a nije bio lapsus kada sam rekao Aziji i Africi, jer i prema izveštaju Dika Martija se može videti da je trgovina organima bila i u tim zemljama, da su, nažalost, iz Albanije ti organi išli i na te kontinente.
Budite sigurni, to građani KiM znaju, posebno građani severa Kosova, da Vlada Republike Srbije nijednim svojim činjenjem neće na bilo koji način da ugrozi prava Srba na KiM. Ali, istovremeno, i ovo je prilika da apelujem na Srbe na KiM, pogotovo one ljude koji danas blokiraju puteve, da smo mi imali razgovore sa Euleksom sinoć, da smo ponovo dobili identičan odgovor da oni neće dozvoliti, neće učestvovati u radnjama da na bilo koji način finansiraju tzv. državu Kosovo, da na bilo koji način neće primoravati Srbe sa severa Kosova da plaćaju poreze, doprinose i akcize.
Takođe, svi znate da se dnevno pola sata dole blokiraju putevi, na severu Kosova, zbog patroliranja KPS policije albanske nacionalnosti. Dogovor je bio da bez saglasnosti kosovskih Srba, bez saglasnosti zvaničnog Beograda, te patrole ne mogu da se kreću na severu Kosova. Nemamo mi ništa protiv toga da saobraćajna policija radi svoj posao, ali u dogovoru sa ljudima koji žive na samom KiM.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Međunarodni sud pravde doneo je jedno političko mišljenje. Ne ulazeći u suštinu problema, on je svesno pitanje statusa južne srpske pokrajine sa pravnog vratio na politički teren.
Ono što uvek moramo imati u vidu, sud nije priznao pravo kosovskih Albanaca na samoopredeljenje. Ovakva politizacija prava i pokušaj da se kroz savetodavno mišljenje progura nekakav politički kompromis ne predstavlja poraz Srbije. Na političkom planu stvara jedan opasan presedan, koji će imati dalekosežne posledice i rasplamsati mnoga žarišta širom sveta.
Za nas je sada najvažnije nastavak političke borbe za očuvanje Kosova i Metohije u ustavnim granicama Republike Srbije. Kamen temeljac ove borbe leži upravo na teritorije naše južne srpske pokrajine. Taj kamen temeljac su Srbi, koji su ostali na svojim vekovnim ognjištima. Našu borbu na političkom i diplomatskom planu možemo nastaviti samo ako srpska zajednica na Kosovu i Metohiji bude složna i jaka da odoli svim iskušenjima koja je očekuju.
Dame i gospodo, mislim da je danas važnije nego ikada da svima pokažemo da u ovako teškim trenucima i te kako možemo da budemo složni. Pred Srbijom je veliki izazov. Moramo naći snage da iza sebe stavimo sve političke nesuglasice i pokažemo da možemo da se složimo i da u ovom visokom domu danas donesemo odluku kojom ćemo jasno reći celom svetu, i što je još važnije, našim sunarodnicima na prostoru Kosova i Metohije, da Srbija nikada neće odustati od borbe za svoju srpsku južnu pokrajinu.
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, ma koliko bilo pravno neobavezujuće, faktički će dati Albancima i onima koji stoje iza njih, vetar u leđa da na svaki način pokušaju da uspostave vlast na celoj teritoriji pokrajine. Sve oči kosovskih Srba sada su uprte u ovaj dom, u njihovu Narodnu skupštinu. Mi smo ti koji im danas moramo dati snage da istraju na svojim ognjištima.
Srbi sa Kosova su prošli kroz mnoga iskušenja i mogu izdržati još mnogo toga, ali moraju sigurno da znaju da iza njih stoji njihova država Srbija. Mi danas moramo da pošaljemo potpuno jasnu poruku da je to tako.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikad nije bilo jasnije da se složimo nego sad. Naša prošlost, ali još pre naša budućnost i budućnost naše dece obavezuje nas da se danas odgovorno ponašamo i da budemo svesni trenutka u kome se nalazimo. Moramo nastaviti našu borbu za očuvanje suvereniteta nad našom južnom pokrajinom.
Pre svega, moramo učiniti sve da ekonomski ojačamo sve srpske sredine na prostoru Kosova i Metohije, da onima koji tamo žive pružimo šansu za opstanak, a onima koji su prognani pomognemo da se vrate na svoja vekovna ognjišta na Kosovo i Metohiju.
Verujte mi, ne govorim ovo kao ministar, kao član Vlade koji je došao da ubedi ovde parlament da usvoji neki zakon. Govorim vam kao građanin Srbije koji živi na Kosmetu, čija porodica živi na Kosmetu, čija deca žive na Kosmetu i koji se Kosova nikad neće odreći.
Govoreći kao neko ko dolazi sa terena, jasno mi je da će u teškom periodu koji nas čeka naša borba morati da se vodi na dva nivoa. Jedan nivo je međunarodni i moje kolege su već dovoljno rekle o tome. Na drugom nivou za nas, na terenu, naš cilj je da sačuvamo mir i stabilnost. Nijednim svojim potezom da ne otežamo ionako težak položaj Srba i drugih nealbanaca. Naravno, da ne dozvolimo da bilo ko, pod maskom nekakvih rezultata mišljenja pokuša da menja stanje na terenu na našu štetu.
Da budem još konkretniji, nama je jasno da je sad na delu pravo sile. Zato biće neophodno da izdržimo i da se odbranimo, jer bez toga procesa pregovora neće biti. Apelujem još jednom da pokušamo da se izdignemo iznad svih naših stranačkih razmirica i neslaganja i da kroz dijalog i kritiku potvrdimo ili preciziramo makar zajednički minimum daljeg postupanja u vezi sa Kosovom i Metohijom, koji bi i ovoj, ali i bilo kojoj budućoj vlasti u Srbiji davao jasne smernice za dalje postupanje. Unapred vam hvala.

Hvala. Što se tiče Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Ministarstva za Kosovo i Metohiju, niko nije potpisao nikakav protokol sa Euleksom, niti sa bilo kim. Jedini ugovor koji je potpisan je onaj iz novembra 2001. godine, gde smo mi kao Vlada i posebno Ministarstvo finansija i Ministarstvo za KiM insistirali da sva roba koja ide na KiM bude evidentirana.
Nažalost, Euleks je, mimo saglasnosti Vlade, mimo saglasnosti Ministarstva finansija, mimo saglasnosti Ministarstva za KiM, počeo da sprovodi određene radnje, koje smo mi, kao Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Vlada, naravno, osudili.
Nije tačno da Vlada Republike Srbije nije reagovala na takvo ponašanje misije Euleks. Imao sam više sastanaka sa predsednicima opština i sa severa Kosova i sa čitave teritorije Kosova i Metohije i upravo sam taj stav Vlade vrlo jasno i precizno preneo. Hvala.

Gospodine Nikoliću, nisam preneo svoj lični stav predstavnicima opština, to mi ne pada ni na kraj pameti. Bez obzira što sam sa mnogim predsednicima opština lični prijatelj, ja sam preneo stav Vlade Republike Srbije i svi moji sastanci sa predstavnicima opština su zvanični sastanci, pre svega.
Što se tiče naše politike prema KiM, Srbija nastavlja da se bori za KiM, i to svim političkim i diplomatskim sredstvima. Nije ovo samo fraza. Znate i sami da smo imali određenih uspeha i da je ovo u istoriji možda prvi put, posle 20 i više godina smo imali diplomatski uspeh u UN. Budite sigurni da će i ova vlada boriti, i sve buduće vlade, kao što su se i prethodne vlade borile da sačuvaju svoj teritorijalni integritet i suverenitet na prostoru KiM. Od te borbe nećemo odustati.
I budite sigurni da ćemo svim diplomatskim, ekonomskim sredstvima učiniti sve da, prvo, osnažimo srpsku zajednicu na KiM. Kad kažem osnažimo, pre svega mislim - u ekonomskom smislu. Ministarstvo za KiM je već pripremilo Strategiju za održivi opstanak i povratak Srba na KiM. Ta strategija je na javnoj raspravi. Imaće priliku i skupštinski Odbor za KiM da da svoje mišljenje. Lokalne samouprave na KiM su dale svoje primedbe i sugestije. Od tog cilja nećemo odustati, bez obzira ko bio na vlasti, ko bio ministar i ko bio predsednik Vlade.

Kao što je rekao premijer, mi prema KiM imamo aktivnu politiku i to je, pre svega, diplomatska i pravna borba za očuvanje KiM u sastavu države Srbije i, kao što sam malopre rekao, ekonomsko jačanje Srba i drugih nealbanaca na prostoru KiM.
Od mog dolaska na čelo Ministarstva za KiM mi smo finansirali mnogo projekata na prostoru KiM, i to ne samo na severu KiM, nego na čitavoj teritoriji gde Srbi žive. Ovde ću samo nabrojati, radi javnosti, pre svega, jer znam da gospodin Milentijević, koji je član skupštinskog odbora za KiM i živi na KiM, zna odlično šta je Vlada Republike Srbije finansirala u njegovoj opštini Zubin Potok.
Od mog dolaska mi smo finansirali objekat kombinovane dečije ustanove u Leposaviću, stambeno naselje Mali Zvečan, tu su projekti koje smo završili ili krajem 2008. godine ili početkom 2009. godine. Izgradili smo dva dečija vrtića, dečiji vrtić i Dom kulture, tj. administrativni centar u opštini Kosovska Vitina, u Vrbovcu. Rekonstrukcija objekata lokalne samouprave u opštini Vučitrn, u Prilužju.
Rekonstrukcija službenih prostorija u opštini Goraždevac, tj. opštini Peć. Rekonstrukcija i nadogradnja zadružnog doma u Osojanu i rekonstrukcija osnovne i srednje škole u opštini Istok, u selu Osojane. Zatim, dečije obdanište u Sočanici, aneks škole u Leposaviću smo završili, zatim dečiji vrtić u Ranilugu i ovih dana smo već dali nalog opštini Gnjilane da izgradimo dečiji vrtić, u Prilužju je već počeo da se gradi dečiji vrtić. Hoćemo da zaokružimo jedan proces, da bukvalno u svakoj lokalnoj samoupravi gde Srbi žive postoje dečija obdaništa, da deca na prostoru KiM mogu normalno da žive, da mogu normalno da se igraju, kao sva deca u ostatku Srbije.
Tu ću pomenuti i projekte koje je Ministarstvo za nacionalni investicioni plan preko Ministarstva za KiM u 2009. godini, tj. projekte koji su bili kandidovani u 2008. godini, to je nadogradnja objekta tehničke škole opštine u Zvečanu, izgradnja i asfaltiranje gradskih ulica u Zubinom Potoku, zatim program zbrinjavanja interno raseljenih lica u Kosovsko-mitrovačkom okrugu. Znate i sami, da smo tu akciju sproveli do kraja i da smo tu akciju počeli da sprovodimo i u 2009. godini. Zatim imamo izgradnju ambulante u Žitkovcu, rekonstrukciju ulice u Zvečanu, rekonstrukciju mreža lokalnih puteva na teritoriji opštine Zvečan, izgradnja seoskog puta Donje Jerinje, rekonstrukcija niskonaponske mreže u Zvečanu, rekonstrukcija asfaltnog puta Gazivode-Čitluk, puta Zubin Potok - Dren. Sve su to projekti iz 2009. godine i koji su počeli da se grade.
Nastavljeno je finansiranje i dva projekta čija je izgradnja u toku, a to je izgradnja stambene zgrade u Leposaviću, izgradnja sportske hale, rekonstrukcija zgrade bolnice Interni blok u Kosovskoj Mitrovici, i rekonstrukcija zgrade bolnice Hirurški blok u Kosovskoj Mitrovici.
Naravno da će Ministarstvo za KiM, samim tim i Vlada Republike Srbije, još mnogo više ulagati na prostore KiM. Znate i sami da smo započeli jednu akciju, posle 10 godina, kontrole trošenja novca koji ide na prostore KiM i tu smo uspeli da uštedimo preko 140 miliona dinara, koji će biti investirani u infrastrukturu na KiM. Tako da nove izdatke te vrste nećemo tražiti niti od Vlade, niti od Ministarstva za KiM.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, slušajući profesora Samardžića stiče se utisak da bukvalno ova vlada ništa nije uradila na Kosovu, da je ova vlada promenila politiku prema KiM, da ova vlada ne razmišlja na način da zaštiti Srbe na KiM, da je ova vlada izdajnička vlada, da je spremna da proda Kosovo. To  apsolutno nije istina.
Potpuno razumem politiku mog prethodnika, znači, mi se zalažemo, profesore Samardžiću, i za Kosovo i za Evropu, za razliku od vas koji se zalažete možda samo za Kosovo. Principijelno nemam ništa protiv takve vaše ideje i stavova.
Ali, budite sigurni, pre svega želim da pošaljem poruku i vama, poštovani poslanici, i Srbima na KiM, da Srbija ne odustaje od KiM, ne odustajemo od naše mirne, diplomatske, pravne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na prostoru KiM i, naravno, ne odustajemo od ekonomskog jačanja srpske zajednice na prostoru KiM.
Apsolutno nije tačno da Ministarstvo za KiM, pre svega, koje je zaduženo za jačanje institucija države Srbije na prostoru KiM, nije ništa uradila. Podsetiću vas da smo mi posle dve godine po prvi put počeli da plaćamo materijalne troškove osnovnim i srednjim školama, da smo po prvi put obezbedili na vreme ogrev, setveni materijal, da smo po prvi put počeli lokalnim samoupravama da prebacujemo sredstva koja mogu da jačaju njihove institucije, tj. institucije države Srbije na ovom prostoru.
Takođe, podsetiću vas da smo po prvi put održali seminar za edukaciju i predsednika opština, njihovih zamenika, sekretara opština, i, naravno, čitavih izvršnih veća.
Mnogo puta se ovde danas provlačila teza da mi dajemo Kosovo ni za šta, da smo spremni da se olako odreknemo svega toga. Takođe, odgovorno tvrdim da to nije istina. Kolega Jeremić je to vrlo lepo ovde ilustrovao i pokazao.
Iskoristiću priliku da vam, pre svega, objasnim ono što piše u izveštaju generalnog sekretara Ban Ki Muna oko šest tačaka. To su vrlo bitne tačke. Profesore Samardžiću, vi to znate odlično, jer smo nekada to zajednički tražili.
Mi smo to tražili i 2000. i 2001. godine u razgovorima sa Unmikom. Međutim, tada nisu hteli da nam popuste, da nam dozvole. Sada smo uspeli u razgovoru sa UN i smatram da ovo što smo postigli u dogovoru sa UN pre svega mnogo znači za srpsku zajednicu.
Jer, prosto rečeno, Srbi po prvi put se mogu direktno pitati ko će biti njihov komandni kadar u koaliciji, koje sudije će davati u Unmik sudovima. Po prvi put će se ubirati porezi, carine i PDV, gde će ići direktno lokalnim srpskim opštinama. Po prvi put će Kfor čuvati administrativnu liniju, po prvi put smo se izborili, još ćemo u daljim razgovorima uspeti da naše kulturno-istorijske spomenike, takođe, čuva naša policija.
Kada kažem naša policija, koja je u KPS-u, gde je komandni lanac kod međunarodne zajednice, gde ćemo polagati račune međunarodnoj zajednici. Znači, nećemo direktno primati komandni lanac od Prištine i tzv. države Kosovo. To su veliki uspesi koje smo mi postigli u dogovoru sa Unmikom. Naravno, postoji i druga faza koja je, takođe, vrlo teška i biće sigurno, jer nas neko iskustvo uči, koje smo imali sa Unmikom, gde nismo mogli da u implementaciji mnogo učinimo, ili nije do kraja sprovedena implementacija nekih dogovora.
Ali, budite sigurni da će ova vlada učiniti sve da ovo što se dogovorila oko šest tačaka bude sprovedeno na terenu. To je crvena linija ispod koje ova vlada neće ići. Jer, ova vlada ništa neće učiniti protiv interesa Srba na KiM.
Ova vlada ništa neće učiniti da Srbi dole ispaštaju zbog nekih stvari, koje žele nažalost da nam imputiraju predstavnici nekih političkih partija.
Takođe, vrlo bitno je da istaknem da će ova vlada nastaviti jačanje institucija države Srbije na prostoru KiM, i mi to radimo, mi to svakodnevno radimo. Tako da apsolutno ne stoji činjenica da smo mi dole dezavuisali te institucije, da smo mi dole prevarili srpski narod i da ništa ne činimo za taj narod. To se može videti svakodnevno na terenu. Mi smo uradili ne samo za ovih pet meseci, uradili ste i vi prethodno, gospodine Samardžiću, isto dosta, naravno, mi smo nastavili taj kontinuitet, finansiramo i dalje sve dole.
Prema tome, neprihvatljivo je da vi, koji ste zajedno sa mnom i sa gospodinom Jeremićem vodili borbu u pregovorima i učestvovali u svim tim procesima, koristite i danas KiM u dnevno-političke svrhe ili za prikupljanje nekih jeftinih političkih poena, što može samo, nažalost, da šteti Srbima i drugim nealbancima na prostoru KiM. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, slušajući profesora Samardžića stiče se utisak da je Vlada Republike Srbije digla ruke od Kosova i Metohije, što apsolutno nije tačno. Pre možda dva ili tri sata sam istu stvar ponovio.
Ništa se nije promenilo, profesore Samardžiću, od vašeg ministrovanja do mog ministrovanja. Znači, i dalje dole postoje lokalne samouprave, i dalje postoji Zajednica opština, i dalje Srbija ulaže na prostore Kosova i Metohije. Tu nema nikakve promene.
Mislim da je pogrešno na ovakav način slati poruke i dezavuisati Srbe na Kosovu i Metohiji, da je Srbija digla ruke od Kosova, da Srbija neće ulagati na prostore Kosova i Metohije, da Srbija neće finansirati lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji. Mi činimo ogromne napore, to Srbi na Kosovu znaju odlično, prepoznaju našu politiku, bez obzira što na Kosovu i Metohiji trenutno vlast drže u lokalnim samoupravama stranke koje nisu u Vladi.
Mi imamo odličnu saradnju, mi činimo sve da ojačamo te lokalne samouprave, činimo sve da nastavimo i poboljšamo proces infrastrukture, činimo sve da obnovimo škole, činimo sve da nastavimo one programe koji su započeti od 2006, 2007. i 2008. godine.
Prema tome, Vlada Republike Srbije neće ništa učiniti i nijedan potez protiv kosovskih Srba i drugih nealbanaca, budite sigurni. Ovim želim da pošaljem vrlo jasnu poruku Srbima na prostoru Kosova i Metohije da ova Vlada neće dići ruke od Kosova i Metohije.
Ovih šest tačaka o kojima ste vi govorili, one apsolutno odgovaraju Srbima na Kosovu. Znate i sami, radili smo zajedno na tih šest tačaka i u pregovaračkom procesu i ranije, 2001. i 2002. godine, dok je postojao bivši Koordinacioni centar. Nažalost, tada nije postojalo razumevanje od strane Unmika, ali sada smo uspeli da ispregovaramo sa UN. Po prvi put se Srbija pita koje sudije će raditi u međunarodnim sudovima, koji policajci će raditi sa međunarodnim policajcima, po prvi put će Srbi moći da ubiraju prihod na graničnim prelazima 1 i 31.
Prema tome, hoću nešto da vam kažem, ne govorim ovo kao ministar, govorim, pre svega, kao čovek koji živi na prostoru Kosova i Metohije. Svi bi mi bili srećni da je dole naša vojska, naša policija, naše sudstvo, ali moramo pogledati činjenici u oči, moramo videti da je dole nešto sasvim drugo.
Očigledno da nas je zadesila jedna nesreća. Hajmo da vidimo kako svi zajedno iz te nesreće da izvučemo korist za taj narod koji je ostao dole i kakvu poruku treba da mu šaljemo, šta država Srbija, šta ova Vlada treba da uradi da se poboljša, pre svega, život Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Inače, demagogijom, populizmom, ubiranjem nekih jeftinih političkih poena, nigde nećemo otići. Verujte, Srbi neće imati korist bilo šta da kažemo bilo ko od nas. Srbi hoće konkretno stvari dole da se vide, da svaki Srbin oseti da država Srbija vodi računa o njemu. Mi idemo u tom pravcu i ova vlada to čini, ulaže ogromne napore i mi ćemo ići u to, budite sigurni. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, javljam se po osnovu replike na izlaganje gospodina Zvonimira Stevića. Mislim da, gospodine Steviću, DS ne želi vlast na Kosovu i Metohiji, DS želi, pre svega, da preuzme odgovornost za život građana Kosova i Metohije.
Samo ću vas podsetiti da moje učešće u privremenim institucijama nije bila moja lična odluka, bila je to odluka tada pokojnog premijera Zorana Đinđića i predsednika SRJ, gospodina Koštunice. Prema tome, nijedan moj saradnik koji je radio sa mnom u Ministarstvu za poljoprivredu u Vladi Kosova nije postavljen za koordinatora, niti Zoran Krčmarević, niti Đokić. Gospodin Đokić nije član DS, gospodina Đokića je kandidovala G17, tako da mislim da sa tog stanovišta ne treba gledati.
Drugo, potpuno razumem tvoju frustraciju, gospodine Steviću, jer vaš kum je smenjen. Možda na neki način mogu to i da razumem, ali nije mesto i nije način da zloupotrebljavamo ovu govornicu i da takve neistine iznosima o koordinatorima, načelnicima okruga i promenama koje su se desile na prostoru Kosova i Metohije. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Srbije, poštovani predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege poslanici, danas za Srbiju Kosovo i Metohija predstavlja pitanje od najvišeg političkog, nacionalnog i regionalnog značaja. Bez stabilnosti Kosova i Metohije, bez stvarnog rešenja koje uvažava interese svih građana Pokrajine, nema stabilne i jake države Srbije. Samim tim nema ni neophodne političke stabilnosti u čitavom regionu zapadnog Balkana.
Predlog Specijalnog predstavnika generalnog sekretara Martija Ahtisarija predstavlja vrlo opasan presedan, sa nepredvidivim posledicama po samu Srbiju, a samim tim i za čitav zapadni Balkan. Pregovarački tim je ipak, moram to reći, predložio kompromisno rešenje, tj. suštinsku autonomiju za kosovske Albance u granicama države Srbije.
Na drugoj strani imali smo maksimalistički zahtev kosovskih Albanaca – nezavisno Kosovo.
Dakle, Srbi i Srbija, po njihovom zahtevu, treba da izgube sve, dok druga strana dobija sve. Niti kosovski Srbi, niti Srbija mogu da prihvate ovakvo rešenje. Ovakvo rešenje jedino može biti nametnuto, a nikako plod kompromisa.
Mi smatramo da je naša opcija – suštinska autonomija – najbliža razumu, kompromisu, dugoročnoj stabilnosti, te jedina obezbeđuje da svi izađu kao pobednici iz pregovaračkog procesa, kako kosovski Albanci, tako kosovski Srbi i ostalo nealbansko stanovništvo, država Srbija, EU i čitava međunarodna zajednica.
Po našem predlogu, koji smo mi iznosili u svim razgovorima u Beču, kosovski Albanci bili pobednici, jer bi dobili mehanizme upravljanja svojom budućnošću, kroz punu unutrašnju samoupravu.
Drugi pobednik bili bi kosovski Srbi, koji bi kroz široku decentralizaciju i horizontalno povezivanje opština mogli da koriste obrazovni, socijalni i zdravstveni sistem države Srbije.
Treći pobednik bi bila Srbija, kojoj se ne bi menjale granice, što bi joj omogućilo da gleda ka EU i budućnosti, a ne ka prošlosti.
Takođe, mislim da bi ovim našim predlogom ideja Evrope i principi multietničnosti konačno trijumfovali na prostoru Kosova i Metohije, i EU i čitava međunarodna zajednica bi napokon dobila stabilnost u regionu zapadnog Balkana.
Poštovani poslanici, mi smo uvek isticali da poštujemo i uvažavamo principe EU, koji predstavljaju temelj naše državne i regionalne političke orijentacije.
Zato u procesu rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije Srbija polazi od stavova iz Rezolucije 1244, rukovodeći se principima Kontakt grupe i, naravno, Ustava Republike Srbije, kao najvišeg pravnog akta.
Prava Srbije na Kosovu nisu nešto što može da nestane i da Srbija treba da se odrekne dela svoje teritorije. Naravno, mi nikada nismo imali jednostran pristup, uvek smo isticali da prava na Kosovu i u Srbiji mogu imati i Albanci i drugi.
Naš pristup ovome nije jednostran i uvek ćemo učiniti sve da Kosovo i Metohija, samim tim i država Srbija, budu multietničko i mulitikonfesionalno društvo.
Jer prisiljavanje Srbije da se pomiri sa etničkim samoopredeljenjem, odnosno separatizmom na svoju štetu, imalo bi katastrofalne posledice po čitav region, ali najviše za Srbiju. Zato tražimo da se naša prava tretiraju na isti način i pod jednakim standardima, i međunarodno štite.
Mislim da treba i sa današnje sednice Skupštine da pošaljemo vrlo jasnu poruku međunarodnoj zajednici – da mi želimo da živimo u svetu koji nas okružuje, da gradimo jaku i sigurnu zajednicu, gde će biti mesta za sve etničke zajednice koje žive u granicama države Srbije.
Poštovani poslanici, ova rezolucija koju ćemo danas usvojiti mislim da šalje vrlo jasnu poruku, pre svega kosovskim Albancima i međunarodnoj zajednici, da Srbija nije spremna da se odrekne svog dela teritorije na Kosovu i Metohiji i da se Srbija zalaže za nastavak pregovaračkog procesa, bez veštački nametnutih rokova, ali i bez nepotrebnog odugovlačenja, kako bi se u razumnom roku došlo do obostrano prihvatljivog rešenja.
Ključni podsticaj nastavku pregovora treba da daju najvažniji međunarodni faktori, tj. akteri, poput Kontakt grupe i stalnih članica Saveta bezbednost, i da svaka odluka o budućem statusu Kosova i Metohije mora da se donese u Savetu bezbednosti, jer samo putem pregovora možemo pronaći kompromisno i održivo rešenje za budući status Kosova, i samo takvo rešenje obezbeđuje mir i političku stabilnost i ujedno omogućava ekonomski prosperitet i bržu evropsku integraciju svih zemalja u regionu.
Takođe, moramo poslati vrlo jasnu poruku – da se nezavisnošću Kosova i Metohije ruši zemlja sa najvećim multietničkom bogatstvom u regionu i kažnjava njena demokratska i proevropska politika. Na Kosovu i Metohiji danas se može čuti, vrlo često, od pojedinih albanskih političara da, ako ne dođe uskoro do priznavanja nezavisnosti, može doći do nemira, do sukoba. Jer ako bi se albanskoj strani, u tom slučaju, izašlo maksimalno u susret samo zato da ne bi izazvala nove nemire i sukobe, onda se logički postavlja pitanje da li pretnja, nasilje, divljaštvo pobeđuju inter-etničku saradnju i toleranciju, za šta se mi u Srbiji zalažemo?
Današnja situacija na prostoru Kosova i Metohije je vrlo teška, napeta, neizvesna, Srbi i dalje žive u vrlo teškim uslovima, i dalje na Kosovu i Metohiji nema slobode kretanja, nema vladavine prava, nema povratka. Srbi danas žive u enklavama, i dalje postoji strah i neizvesnost u pogledu fizičkog integriteta, i svaki odlazak van enklava može biti poguban za Srbe i druge nealbance na prostoru Kosova i Metohije.
Vladavina prava, nažalost, izostaje kada je reč o Srbima i drugim nealbancima. Njihova imovina je uzurpirana i nezaštićena, i ne vraća se ili zbog nereagovanja sudova ili zbog neizvršavanja sudskih obaveza, tako da danas imamo mnogo kuća, stanova, poljoprivrednog zemljišta, šuma, koji su uzurpirani od strane Albanaca i gde sav prihod ostvaruju, nažalost, kosovski Albanci.
Povratak na Kosovu i Metohiji se odvija sporo ili ga bukvalno, može se tako reći, uopšte i nema. Po podacima UNMIK-a, u zadnjih osam godina samo se 3% Srba vratilo na prostore Kosova i Metohije.
Glavna prepreka za povratak srpske zajednice ili Srba koji su prognani 99. godine i 17. marta 2004. je upravo politika koju, nažalost, sprovode pre svega albanski lideri. Jer danas da jedan Srbin koji treba da se vrati na prostor Kosova i Metohije, mora prvo da dobije odobrenje od lokalne vlasti, a znamo dobro da lokalnu vlast danas čine Albanci.
Danas ništa manje nije ugrožena ni kulturnoistorijska baština na Kosovu i Metohiji. Podsetiću vas da, prema podacima UNHCR-a, danas imamo da je 150 crkava i manastira SPC uništeno, od toga nažalost 35 u martovskom pogromu 2004. godine.
Naravno, niti mi je namera, niti imam želju da ovu govornicu zloupotrebljavam ili neku demagogiju ovde prosipam, ali svakako vrlo bitno za sve Srbe, za nas koji živimo dole na ovim prostorima, jeste da postoji jedinstvo Državnog pregovaračkog tima, da postoji jedinstvo u Srbiji oko rešavanja konačnog statusa KiM i da postoji dobra volja kod svih da napokon otpočnu pravi pregovori, kojih, nažalost, dosad nije bilo. Hvala.