Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo, s obzirom da je trenutno Zakon o osiguranju na dnevnom redu i amandmani koji su podneti u tom delu, zaista bih o tome rekao da verovatno, kako je i Zakonodavni odbor predvideo, da su amandmani svi pravno mogući, ali da ih Vlada ne prihvata, da mi u ovom trenutku
(Zoran Krasić: koji član?) ... član 104, gospodine Krasiću, s obzirom da ste glavna TV zvezda svih ovih dana, 17 dana zasedanja u oktobru, a s obzirom da me vređate kao poslanika.
Pošto vređate mene, vređate i Skupštinu i ne dobacujte sa mesta, jer ću tražiti od predsedavajućeg da vas kazni.
Vas ja ne ometam kada pričate sa ove govornice. Vi ste preučili znanje. Pošto je ovde bilo predstavnika SRS koji su objasnili da kada su oni predsedavali, da je Skupština čak i funkcionisala, to vam je isto kao u filmu Andergraund kada je ušao majmun u tenak i onda je proglašena katastrofa.
Ali, da vam kažem jednu stvar, treba se vratiti Zakonu o osiguranju, koji je apsolutno ispravan u evropskim integracijama, amandmani su pravno mogući. S obzirom da Vlada ne prihvata te amandmane, pozivam vas da se usredsredimo na diskusiju o amandmanima i da svaki dragi kolega te amandmane koje je podneo obrazloži, da ostanemo pri stavu kako je ili obrazloženo ili kako je predloženo da se usvoji, i da se vratimo osnovnoj diskusiji.
Vređanje, pre svega, pojedinačnog poslanika, a zatim i čitave Skupštine, mislim da nije ni u redu ni prema svim građanima Srbije, bez obzira za koga su glasali, niti je u redu prema ovom najvišem zakonodavnom telu kao što je Skupština Srbije.
Mislim da ima mnogo razloga da se replicira na prethodne diskusije, zbog čega sam se prevashodno kao poslanik i javio po povredi Poslovnika.
Vrlo rado ustupam mikrofon nekom ako smatra da dalje treba voditi priču u smislu Poslovnika, a ne u smislu zakona koji je danas na dnevnom redu. Zaista vas molim da nastavimo današnji započeti sastanak po pitanju dnevnog reda.
Dame i gospodo, gospodine ministre, predsedavajući, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, u tehničkom smislu. Kao član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, koji je podržao ovaj zakon, iako nije resorno zadužen, pošto je bilo polemike o visini i vrsti zaduživanja, mislim da svakako treba podržati ovaj zakon. Čuli smo i od gospodina Vujadinovića i drugih poslanika, a i sam ministar je u svom ekspozeu rekao da je ova vrsta kredita izuzetno povoljna.
Radi se o elementarnoj nepogodi, koja se niti naručuje, niti očekuje i, u svakom slučaju, država mora da vodi računa o svom građaninu, poreskim obveznicima. Država je reagovala na način kako je reagovala. Sada postavljam pitanje, da li je to novembar 2006, da li smo mi u 2007. godini... Prema onim informacijama koje smo imali na Odboru za urbanizam i građevinu, pristupilo se sanaciji, čuli smo ovde i od prethodnih govornika da je izgrađeno nekih 28 objekata ili 23, možda nisam tačan. To je očigledno iz sredstava budžeta, a očekuje se ratifikacija ovog ugovora da bi on mogao da stupi na snagu i da bi mogao da se koristi. Radi se o 280 stambenih objekata, pre svega za ugroženo stanovništvo.
Moram vas podsetiti, bila vlast kapitalistička, komunistička, socijalistička, elementarne nepogode u zakonima o građevinarstvu, o planiranju i izgradnji uvek su podrazumevale da treba da se otklone posledice zbog kojih je nečiji život bio ugrožen, način stanovanja.
Tako se i po sadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji, kao i onim koji su važili u prethodnim državama u kojima smo živeli, podrazumeva da uvek mora da se reaguje promptno, pa onda da se te posledice otklone kroz, između ostalog, i ovakve finansijske inekcije i kredite koji treba da omoguće građanima koji su ugroženi bolji život u narednom periodu.
Mislim da je ovo još jedan dokaz i u tom delu se slažem, možda, sa govornicima da Srbija baš nije u situaciji da svojim budžetom može sve da uradi, a to se povezuje sa tim da nismo dovoljno bogati da bismo kupovali jeftine stvari. Treba i te kako da se pozabavimo u narednom periodu planskom dokumentacijom, izradom karata klizišta i svih onih neuralgičnih tačaka koje treba da se naslone na Prostorni plan Srbije koji je donet 1997. godine. Mislim da jednom strategijom razvoja Srbije, izradom prostornih planova opština svakako treba popisati sva ta područja gde je moguće da se pojave ovakvi vidovi elementarnih nepogoda i samim tim da se u narednom periodu preduprede slične stvari.
To podrazumeva izradu zakonske regulative prema evropskim standardima. Mislim da bi u narednom periodu Ministarstvo finansija, Vlada i resorno ministarstvo koje bi trebalo da radi te zakonske projekte u oblasti planiranja i izgradnje trebalo da naprave značajan iskorak.
Možda je u ovom trenutku demagoški reći, ali značajnije bi bilo zadužiti se za izradu tih planskih dokumenata, jer mi očigledno nećemo uvek imati dovoljno sredstava da sve opštine na teritoriji Republike Srbije od svojih budžeta izrade te prostorne planove, već to treba da bude jedna državna priča koja se vodi preko resornog ministarstva, kako bi se u budućnosti objekti gradili samo na onim područjima gde se ne pojavljuju, u ovom slučaju, klizišta.
Elementarne nepogode ne treba čekati i ne treba se obrukati uz sva ona znanja koja poseduje današnji savremeni svet, a siguran sam da u Srbiji ima izuzetnih stručnjaka, organizacija, instituta koji mogu u toj oblasti da daju odgovor.
Ovde se ne radi samo o stambenim objektima, ne treba zaboraviti, već i o obnovi infrastrukture koja povezuje te objekte, a to je oko 20 i nešto hiljada evra po objektu, tako da bi trebalo podržati ovaj zakon, a realizaciju pratiti kroz sve one principe kako je predviđena realizacija ovog kredita.
Mislim da nije u redu da samo Skupština o tome raspravlja. Bio je Odbor za urbanizam i građevinu gde su mogle da se dobiju bliže informacije. Pripadnici jedne političke organizacije ne prisustvuju tom odboru, pa nisu imali ove relevantne činjenice o kojima se danas čuje ovde na plenarnoj sednici.
U svakom slučaju, mislim da svi poslanici, zarad građana Srbije koji su pretrpeli u više opština štetu, treba da podrže ovaj zakon.
Član 104, dostojanstvo poslanika i Narodne skupštine. S obzirom na izlaganje gospođe Tabaković, a posebno kada mi se obraća kao "dragi kolega", ja to shvatam ironično i u tom smislu smatram da je povređen član 104. stav 1, dostojanstvo poslanika, a pošto sam poslanik u ovoj sali i van ove sale, želeo bih da dam obrazloženje.
Mislim da se beneficiran radni staž i znanje ne nose samo u torbi. Ima nekog ko to nosi u glavi. To vam je dokaz da pratim ceo dan ovu sednicu, bez obzira da li sam u sali ili nisam, jer vi ste ovde pomenuli da vam kolege govore da treba da imate beneficiran staž zato što nosite punu torbu dokumenata da biste se dobro pripremili. Ja mnoge stvari nosim u glavi i danas sam za ovo poneo samo ovaj zakon. To je sa jedne strane.
S druge strane, da li je potrošeno ili nije, nisam ekonomista da bih se sa vama mačevao ovde u smislu povoljnosti kredita, ali u svakom slučaju, ako se kredit realizuje u tranšama, ako je do sada utrošeno šest miliona evra, to znači da će prva tranša uz potrebnu dokumentaciju u poverenim situacijama izgrađenih objekata itd, vrlo brzo biti povučena, što znači smanjiće se period za koji se država zadužuje, na koji se obračunava kamata, smanjuje se glavnica koja ostaje da se koristi dalje.
Iz dokumenta koji imaju svi poslanici ovde u sklopu ovog predloga zakona vidi se da je predviđeno na koji način se dokumentuje realizacija tog kredita i dalje zaduživanje, premise na osnovu kojih se povlače tranše itd. Nisam hteo da zadržavam i da zamaram javnost, Skupštinu i sve ostale, a inače, pomalo se razumem i u tu vašu oblast koju vi držite u tašni.
Sa druge strane, hteo bih da ponovim, možda da pojasnim, kada se radi o elementarnoj nepogodi otklanjaju se posledice bez pribavljanja odgovarajućih dokumenata u smislu građevinskih dozvola, planske dokumentacije itd.
Smatram da je potrebno da Srbija izradi jedan savremeni prostorni plan sa strategijom razvoja, sa prostornim planom opštine, pa ma ko da je na vlasti, kada se desi elementarna nepogoda, u skladu sa tim planskim dokumentima da određuje lokacije gde će se to graditi i raditi, a kada se poplava povuče onda se normalno sve vraća u totalno zakonske tokove kao da se tek gradi objekat od početka.
Iz tog razloga smatram da je dobro što su napravljene te 23 kuće, ne znam kvalitet sredstava koja su u tih šest miliona evra...
Mislim da treba ovo što pre realizovati i krenuti u primenu ovog zakona da bismo iskoristili ta povoljna sredstva.