Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo, s obzirom da je trenutno Zakon o osiguranju na dnevnom redu i amandmani koji su podneti u tom delu, zaista bih o tome rekao da verovatno, kako je i Zakonodavni odbor predvideo, da su amandmani svi pravno mogući, ali da ih Vlada ne prihvata, da mi u ovom trenutku
(Zoran Krasić: koji član?) ... član 104, gospodine Krasiću, s obzirom da ste glavna TV zvezda svih ovih dana, 17 dana zasedanja u oktobru, a s obzirom da me vređate kao poslanika.
Pošto vređate mene, vređate i Skupštinu i ne dobacujte sa mesta, jer ću tražiti od predsedavajućeg da vas kazni.
Vas ja ne ometam kada pričate sa ove govornice. Vi ste preučili znanje. Pošto je ovde bilo predstavnika SRS koji su objasnili da kada su oni predsedavali, da je Skupština čak i funkcionisala, to vam je isto kao u filmu Andergraund kada je ušao majmun u tenak i onda je proglašena katastrofa.
Ali, da vam kažem jednu stvar, treba se vratiti Zakonu o osiguranju, koji je apsolutno ispravan u evropskim integracijama, amandmani su pravno mogući. S obzirom da Vlada ne prihvata te amandmane, pozivam vas da se usredsredimo na diskusiju o amandmanima i da svaki dragi kolega te amandmane koje je podneo obrazloži, da ostanemo pri stavu kako je ili obrazloženo ili kako je predloženo da se usvoji, i da se vratimo osnovnoj diskusiji.
Vređanje, pre svega, pojedinačnog poslanika, a zatim i čitave Skupštine, mislim da nije ni u redu ni prema svim građanima Srbije, bez obzira za koga su glasali, niti je u redu prema ovom najvišem zakonodavnom telu kao što je Skupština Srbije.
Mislim da ima mnogo razloga da se replicira na prethodne diskusije, zbog čega sam se prevashodno kao poslanik i javio po povredi Poslovnika.
Vrlo rado ustupam mikrofon nekom ako smatra da dalje treba voditi priču u smislu Poslovnika, a ne u smislu zakona koji je danas na dnevnom redu. Zaista vas molim da nastavimo današnji započeti sastanak po pitanju dnevnog reda.

Dame i gospodo, gospodine ministre, predsedavajući, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, u tehničkom smislu. Kao član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, koji je podržao ovaj zakon, iako nije resorno zadužen, pošto je bilo polemike o visini i vrsti zaduživanja, mislim da svakako treba podržati ovaj zakon. Čuli smo i od gospodina Vujadinovića i drugih poslanika, a i sam ministar je u svom ekspozeu rekao da je ova vrsta kredita izuzetno povoljna.
Radi se o elementarnoj nepogodi, koja se niti naručuje, niti očekuje i, u svakom slučaju, država mora da vodi računa o svom građaninu, poreskim obveznicima. Država je reagovala na način kako je reagovala. Sada postavljam pitanje, da li je to novembar 2006, da li smo mi u 2007. godini... Prema onim informacijama koje smo imali na Odboru za urbanizam i građevinu, pristupilo se sanaciji, čuli smo ovde i od prethodnih govornika da je izgrađeno nekih 28 objekata ili 23, možda nisam tačan. To je očigledno iz sredstava budžeta, a očekuje se ratifikacija ovog ugovora da bi on mogao da stupi na snagu i da bi mogao da se koristi. Radi se o 280 stambenih objekata, pre svega za ugroženo stanovništvo.
Moram vas podsetiti, bila vlast kapitalistička, komunistička, socijalistička, elementarne nepogode u zakonima o građevinarstvu, o planiranju i izgradnji uvek su podrazumevale da treba da se otklone posledice zbog kojih je nečiji život bio ugrožen, način stanovanja.
Tako se i po sadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji, kao i onim koji su važili u prethodnim državama u kojima smo živeli, podrazumeva da uvek mora da se reaguje promptno, pa onda da se te posledice otklone kroz, između ostalog, i ovakve finansijske inekcije i kredite koji treba da omoguće građanima koji su ugroženi bolji život u narednom periodu.
Mislim da je ovo još jedan dokaz i u tom delu se slažem, možda, sa govornicima da Srbija baš nije u situaciji da svojim budžetom može sve da uradi, a to se povezuje sa tim da nismo dovoljno bogati da bismo kupovali jeftine stvari. Treba i te kako da se pozabavimo u narednom periodu planskom dokumentacijom, izradom karata klizišta i svih onih neuralgičnih tačaka koje treba da se naslone na Prostorni plan Srbije koji je donet 1997. godine. Mislim da jednom strategijom razvoja Srbije, izradom prostornih planova opština svakako treba popisati sva ta područja gde je moguće da se pojave ovakvi vidovi elementarnih nepogoda i samim tim da se u narednom periodu preduprede slične stvari.
To podrazumeva izradu zakonske regulative prema evropskim standardima. Mislim da bi u narednom periodu Ministarstvo finansija, Vlada i resorno ministarstvo koje bi trebalo da radi te zakonske projekte u oblasti planiranja i izgradnje trebalo da naprave značajan iskorak.
Možda je u ovom trenutku demagoški reći, ali značajnije bi bilo zadužiti se za izradu tih planskih dokumenata, jer mi očigledno nećemo uvek imati dovoljno sredstava da sve opštine na teritoriji Republike Srbije od svojih budžeta izrade te prostorne planove, već to treba da bude jedna državna priča koja se vodi preko resornog ministarstva, kako bi se u budućnosti objekti gradili samo na onim područjima gde se ne pojavljuju, u ovom slučaju, klizišta.
Elementarne nepogode ne treba čekati i ne treba se obrukati uz sva ona znanja koja poseduje današnji savremeni svet, a siguran sam da u Srbiji ima izuzetnih stručnjaka, organizacija, instituta koji mogu u toj oblasti da daju odgovor.
Ovde se ne radi samo o stambenim objektima, ne treba zaboraviti, već i o obnovi infrastrukture koja povezuje te objekte, a to je oko 20 i nešto hiljada evra po objektu, tako da bi trebalo podržati ovaj zakon, a realizaciju pratiti kroz sve one principe kako je predviđena realizacija ovog kredita.
Mislim da nije u redu da samo Skupština o tome raspravlja. Bio je Odbor za urbanizam i građevinu gde su mogle da se dobiju bliže informacije. Pripadnici jedne političke organizacije ne prisustvuju tom odboru, pa nisu imali ove relevantne činjenice o kojima se danas čuje ovde na plenarnoj sednici.
U svakom slučaju, mislim da svi poslanici, zarad građana Srbije koji su pretrpeli u više opština štetu, treba da podrže ovaj zakon.

Član 104, dostojanstvo poslanika i Narodne skupštine. S obzirom na izlaganje gospođe Tabaković, a posebno kada mi se obraća kao "dragi kolega", ja to shvatam ironično i u tom smislu smatram da je povređen član 104. stav 1, dostojanstvo poslanika, a pošto sam poslanik u ovoj sali i van ove sale, želeo bih da dam obrazloženje.
Mislim da se beneficiran radni staž i znanje ne nose samo u torbi. Ima nekog ko to nosi u glavi. To vam je dokaz da pratim ceo dan ovu sednicu, bez obzira da li sam u sali ili nisam, jer vi ste ovde pomenuli da vam kolege govore da treba da imate beneficiran staž zato što nosite punu torbu dokumenata da biste se dobro pripremili. Ja mnoge stvari nosim u glavi i danas sam za ovo poneo samo ovaj zakon. To je sa jedne strane.
S druge strane, da li je potrošeno ili nije, nisam ekonomista da bih se sa vama mačevao ovde u smislu povoljnosti kredita, ali u svakom slučaju, ako se kredit realizuje u tranšama, ako je do sada utrošeno šest miliona evra, to znači da će prva tranša uz potrebnu dokumentaciju u poverenim situacijama izgrađenih objekata itd, vrlo brzo biti povučena, što znači smanjiće se period za koji se država zadužuje, na koji se obračunava kamata, smanjuje se glavnica koja ostaje da se koristi dalje.
Iz dokumenta koji imaju svi poslanici ovde u sklopu ovog predloga zakona vidi se da je predviđeno na koji način se dokumentuje realizacija tog kredita i dalje zaduživanje, premise na osnovu kojih se povlače tranše itd. Nisam hteo da zadržavam i da zamaram javnost, Skupštinu i sve ostale, a inače, pomalo se razumem i u tu vašu oblast koju vi držite u tašni.
Sa druge strane, hteo bih da ponovim, možda da pojasnim, kada se radi o elementarnoj nepogodi otklanjaju se posledice bez pribavljanja odgovarajućih dokumenata u smislu građevinskih dozvola, planske dokumentacije itd.
Smatram da je potrebno da Srbija izradi jedan savremeni prostorni plan sa strategijom razvoja, sa prostornim planom opštine, pa ma ko da je na vlasti, kada se desi elementarna nepogoda, u skladu sa tim planskim dokumentima da određuje lokacije gde će se to graditi i raditi, a kada se poplava povuče onda se normalno sve vraća u totalno zakonske tokove kao da se tek gradi objekat od početka.
Iz tog razloga smatram da je dobro što su napravljene te 23 kuće, ne znam kvalitet sredstava koja su u tih šest miliona evra...
Mislim da treba ovo što pre realizovati i krenuti u primenu ovog zakona da bismo iskoristili ta povoljna sredstva.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, član 104, dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika. Pošto sam sticajem okolnosti u ovom mandatu poslanik, posle sedam-osam dana trajanja ove skupštine sam primoran da kažem da je izlaganjem gospodina Petkovića ugroženo moje dostojanstvo, a naročito kada poslanici SPS-a izađu i pričaju ovde o trošenju narodnih para i o kontroli trošenja narodnih para.
Njihovi bivši funkcioneri, ministri savezne i republičke vlade, uglavnom su državne pare držali, kao što imamo po raznim procesima, u sefovima, brojali na ruke ministrima uz nekakve priznanice. To su, ljudi, milioni maraka.
Kako vas nije sramota da posle osam dana skupštinskog zasedanja, gde svaki dan košta pet miliona dinara, izađete i da pričate o poslednjih sedam godina? Vi ste upropastili svoju mladost, vi ste upropastili mladost 300, 400, 500.000 ljudi devedesetih godina, vi ste svojom neodgovornom politikom, trapavom i namernom, doveli Srbiju na rub propasti 1999. godine.
Vi sada pričate da li je revizija vršena od 2000. do 2007. godine. Vi treba da budete zadovoljni što ste uopšte u ovoj sali kao poslanička grupa zastupljeni, što niste, velikom greškom, 2000. godine svi otišli na lustraciju i nije vam zabranjeno da sedite ovde kao političari. Da li vi shvatate da i posle ovih sedam godina nije problem da li ćete vi da podržite ovaj predlog za revizorsku kuću?
Vi objašnjavate preko vaših glasnogovornika koji su uglavnom u istražnim zatvorima i po raznim procesima, zašto je Kertes dao nekom milion i po maraka, zašto imate zaštićenog svedoka ovde za banke po Kipru i iznošenje para u džakovima tamo. To je priznato.
Kaže, radio je u interesu države. Koje države, čijim parama, ko je to kontrolisao? Je l' vaš završni račun do 2000, koji god da je usvojen, mogao da prikaže da je direktor Savezne uprave carina imao pravo ministru inostranih poslova, da bi platio ambasade da rade, da preda u kešu milion i po maraka.
Vaša policija je mene, sa 20 maraka koji sam 1999. godine na ulici menjao da bih išao na pijacu, privela i platio sam devizni prekršaj što sam to radio na ulici. A vi o milion i po maraka pričate da ste štitili državne interese, o milijardama maraka. Vama sada smeta da li je neko predložen.
Nemojte da glasate, ali budite zadovoljni što ste uopšte kao poslanička grupa zastupljeni u ovoj sali, jer vama, očigledno, iz dana u dan treba ponavljati da ste uništili i narod i Srbiju devedesetih godina. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW i Republike Srbije, a vezano za rehabilitaciju lokalnog sistema grejanja u Srbiji - treća faza.
Mislim ovde od prethodnih govornika čuli smo te sukobe po pitanju finansijske i ekonomske isplativosti Republike Srbije u čitavom aranžmanu, ali treba podsetiti i pitati, ako nekome nije jasno, šta znači treća faza rehabilitacije lokalnog sistema daljinskog grejanja.
U zemlji Srbiji, kako god da se zove, postoji preko 3.600.000 stambenih jedinica koje se većinom zagrevaju na raznorazne načine, odnosno na lokalni sistem daljinskog grejanja. Mislim da u ovoj oblasti i ova vlada, kao i prethodne vlade od 2000, značajno su učinile da se podigne energetska efikasnost u Srbiji u smislu energetske kulture, jer energija u svetu je nedeljiva, ne poznaje ni levu ni desnu stranu, ona je konačna i njena cena samo treba da bude niža.
Jedan od elemenata zbog čega i ova vlada treba da se bori za podršku ovakvim finansijskim aranžmanima, koji u tehničkom smislu znače realizaciju treće faze, treba da bude smernica i evropskih integracija i onih standarda koje treba da približimo narodima Evrope koji koriste gas, naftu, električnu energiju za zagrevanje svojih prostora, ali sa aspekta energetske efikasnosti, zaštite itd.
Sigurno da finansijski elementi zaduženja, uzimanja kredita i donacija treba da budu bitni, ali ne zato što sam poslanik vlasti, nego zaista ako je ova Skupština većinom glasova podržala, po predlogu ministra i Vlade, budžet koji je skoro osam milijardi evra, kada se radi o kreditu koji je oko 20 miliona evra, kako je naznačeno u ovom predlogu zakona, imam nesumnjivu podršku prema tom predlogu i ne bih ulazio u ove bankarske igrarije.
Normalno, pravda su interesi, oni su kod banaka, kod finansijskih institucija u iskazanim kamatama, u troškovima kredita itd. i sigurno su povoljni, ako je gospodin Cvetković ovde obrazložio taj zakon, i on sa te strane treba da bude podržan.
Sa tehničke strane treba da bude podržan, jer treća faza znači, u zadnjih šest-sedam godina uglavnom lokalne samouprave imaju svoja javna i komunalna preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije, i korisnici ovog dela kredita će sigurno biti ta preduzeća, obveznici lokalne samouprave itd.
Kroz svoje tehničke uslove za priključenje objekata, novoizgrađenih ili onih koji su se priključivali na daljinske sisteme grejanja, predviđali su obavezno ugradnju tzv. kalorimetara, i to znači da bi ubuduće, kako bi ti kalorimetri i daljinski sistemi vršili očitavanje utroška isporučene toplotne energije, a ne po kvadratu kako je to sada u većini gradova Srbije, onda ćemo imati poboljšanu energetsku efikasnost i racionalnost, na neki način i pravednost.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, onaj ko ne bude imao mogućnosti da isprati troškove zagrevanja svog prostora tokom zimskih meseci, ne govorim u svoje lično ime, nisam u svom objektu na daljinskom sistemu grejanja, možda je 10% stanovnika Srbije na tom sistemu, ali svaki građanin Srbije od ove Skupštine treba da dobije najbolju moguću podršku.
Kažem - on kada bude imao potrošnju po mesecu po isporučenim kilokalorijama, a ne po kvadratnom metru, nedovoljno zagrejanog ili pregrejanog prostora, mislim da će se osećati komotnije, prijatnije i znaće da ga to toliko košta.
Pored toga, neophodno je znati, energija ima svoju cenu, baš zbog toga što je konačna, i na taj način će država štititi i svoje građane, time što će daljinski sistemi lokalnog grejanja, koji je u Srbiji zadnjih 30 godina razvijen, uglavnom je sada na mazutu, na gasu, znači, na energentima koji se uvoze, moći da reaguju kroz druge oblike zaštite tih objekata.
Pa se vrlo toplo nadam da ćemo pred ovom skupštinom imati i druge predloge zakona koji će, pre svega, biti u zaštiti objekata, termoizolaciji i povoljnosti za naše građane. Preko lokalnih uprava i drugih agencija, mislim na vladinu Agenciju za energetsku efikasnost, dolaziće do povoljnijih kredita za oblaganje raznim termoizolacijama, zamenom prozora i stakala, koji su veliki gubitaši energije itd.
Mislim da treba podržati ovaj zakon. Opet, što se tiče ovih finansijskih priča oko kredita, i oko pravde i oko interesa, mislim da niko ne gaji iluziju da može da dobija nešto besplatno i vreme demagogije treba da bude prevaziđeno. Nama postoji uvek teorija zavere, kada ne znamo šta ćemo da uradimo, onda su nam svi ostali krivi, a posebno kada su Nemci. Kamo lepe sreće da smo se na njihovu tehnologiju privukli još ranije.
Zašto je treća faza ovde i KFW? Gospodo, zato što verovatno u drugim zemljama, ne bih sada da imenujem, jer svi smo mi ovde iz Srbije, nema te tehnike, tehnologije, koja može da isporuči kalorimetre i načine daljinskog očitavanja tih kalorimetara po podstanicama, nismo pribegli toj tehnologiji, gospodo, posle 5. oktobra, opredelili smo se ka evropskim integracijama, ka tržišnoj ekonomiji i ova strana leva, desna, kako god hoćete, zna šta radi.
Zahvaljujem se što se ovaj predlog zakona nalazi u julu, jer mislim da ćemo da ga izglasamo većinom i mislim da ćemo do grejne sezone omogućiti mnogima da počnu da koriste ova sredstva, a onda neće biti te bojazni da li plaćamo na to što tranše nisu povučene ovolike ili onolike procente.
Šansa je u julu izglasan zakon, da već u prvoj grejnoj sezoni bude koristi od toga.
Podsetiću vas, mada je možda stručna stvar, ali da je bilo koji energent u pitanju, kroz troškove transporta, gubitke i pretvaranja toplotne i električne energije u toplotnu ili obrnuto, ili gasnu u toplotnu itd, nigde koeficijent iskorišćenosti ne prelazi 43 posto, a vrlo često se kreće oko 20 posto.
Ubacite to u vaše bankarske garancije i normalno je da, kada odete u banku da uzmete kredit, banka, pošto je finansijska institucija, ponudiće vam po većim uslovima nego po kojim ona dobija sredstva. Sasvim je normalno, interes je pravda, kao što sam rekao, a s obzirom da je naš ministar, da je ministar iz Vlade Republike Srbije, koja zna šta radi, predložio ovaj zakon, siguran sam da je on u ovom momentu najbolji predlog za ostvarenje ove tehničke realizacije. Hvala.

Član 104, vređanje dostojanstva narodnih poslanika i Narodne skupštine. Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, kolege i koleginice, ja se stvarno izvinjavam, rasprava bi trebalo da ide po amandmanima, ali zbog preciznosti, s obzirom da se stvarno ne razumem u Paraćin i ne znam o Paraćinu, ali zato znam o Kraljevu i kraljevačkoj opštini, radi istinitosti, ne bih ulazio u diskusiju i sami zaključite koliko je istinita: Čukojevac nije planinsko selo u opštini Kraljevo, nalazi se u dolini Zapadne Morave, nizvodno od Kraljeva ka Vrnjačkoj Banji. Aerodrom nikada nije postojao u Čukojevcu, postoji u selu Lađevci koje je uzvodno od Kraljeva, pa ne može da se obećava u brdovitom selu. Zbog toga što sam poslanik iz kraljevačke opštine sumnjam u istinitost svega ovoga što je kolega pričao. Ponavljam, u Paraćin se ne razumem, ali u kraljevačku opštinu se razumem.
S obzirom na to da imamo ovu tiradu od Hajd parka u Skupštini prethodnih dana, mislim da bi trebalo da budu istinita izlaganja bar kada se radi o geografskim pojmovima u Srbiji, jer ovo je ipak Narodna skupština Republike Srbije. Mislim da svi predstavnici koji predstavljaju građane, bez obzira kojoj političkoj organizaciji pripadaju, treba da budu precizni u svojim izlaganjima, a šta je i koji ministar gde obećavao, to me stvarno ne interesuje.
Mene interesuje opština Kraljevo i svako mesto da bude prozvano kako jeste. Ja se zahvaljujem.

Uvažene dame i gospodo, gospodo ministri, predsedavajući, po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Skupštine. Koliko se sećam, na početku današnjeg zasedanja skoro jednoglasno smo prihvatili predlog SRS da bude produžena diskusija, tj. duplirana u odnosu na ono što je moguće po objedinjenoj tački, baš da se ne bismo javljali povodom Poslovnika, bez obzira iz koje političke organizacije dolazimo i kome pripadamo. Ne znam zbog čega se sada ovo čini, ali poslednjih mesec dana od formiranja Vlade ... Verovatno se ovde svi oni koji su mojih godina i stariji sećaju filma "Život je lep" Živojina Pavlovića. Ja se osećam kao u tom filmu, jer mesec dana ovde nas maltretiraju kao na onoj železničkoj stanici kada je mašinovođa stao zato što je vozio 48 sati, ne može dalje da vozi voz. Sada su normalni i prisebni, koji sede sa ove strane otprilike, maltretirani od par njih koji se u sve razumeju i sve znaju da učine diskusijom.
Mi danas imamo šansu i sigurno je nećemo ispustiti, s obzirom da dobar Predlog zakona o budžetu, sa izmenama i dopunama zakona, inspirativno izlaganje i ekspoze ministra i predstavnika ispred DS-a i te kako vraćaju nadu u ovaj parlament, u ovu zemlju.
Očekujem od predsedavajućeg da ispoštuje član 104, da zaista vraćanje dostojanstva Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima bude u punoj meri i da se vratimo temi, da prestane ova vrsta diskusije, a posebno ličnog vređanja koje nije primereno ni ovom domu ni onima koji su ovde u klupama.

Gospođo Vučić, koleginice i kolege poslanici, imao sam nameru i ranije da se javim. Imao sam nameru, ali gospođa Vučić nije izabrana, inače bih pokrenuo da je večeras razrešimo dužnosti, jer flagrantno krši Poslovnik. Kolege iz DSS–a samo dignu ruku i kažu – po Poslovniku, ona im da reč, oni dođu ovde i kažu – član 104. i pričaju priču.
Ako imamo isti tekst Poslovnika, ćirilicu sam naučio na vreme, u članu 100. stav 2. stoji da je narodni poslanik dužan da navede koje je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena i da obrazloži. S druge strane, u članu 104. na koji se gospodin Šormaz poziva ovde – sva sreća nećemo noćas da spavamo, inače bih se budio u snu, kako se ovde beči – piše da je narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
U drugom stavu – narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. U trećem stavu, nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Meni nije jasno zašto predsedavajuća daje reč po povredi Poslovnika, član 104, u više navrata, kada nijedan od ovih elemenata nije povređen, a govori se o efikasnosti rada, o tome da neko zadržava itd.

Izvinjavam se, ali nije do mene. Prvi put se javljam u zadnjih 12 sati.

Dobro veče dame i gospodo poslanici, predsedavajući, reklamiram povredu člana 103, dakle, govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Mi smo imali ovde govornika koji je pričao o rezultatima Vlade, a ja bih da pomenem još neke rezultate, dakle: Nacionalna štedionica, „koferče“, Papurna, „Knjaz“, „Putnik“, „Borka“, „Čulice“, Legija, Topčider, Indeks, Darvin, Šarančić, vozić; je l' treba još?