Ovaj amandman je sličan onim kojima smo najveći deo dana posvetili, a amandman je „briše se“.

Znači „briše se“ član 91. Član 91. daje diskreciono pravo NBS da svojim rešenjem može da poveća ili smanji, da naloži da se poveća ili da se smanji platnoj instituciji povećanje iznosa kapitala iz člana 90, a to je minimalni kapital 20%. Znači, da 20% da se naloži, da poveća, ali nije definisano u kom trenutku. Kada to NBS donosi. Ostavlja se diskreciono pravo da NBS, naravno, mereći rad platne institucije donese tu meru, ali to uvodi jednu nesigurnost i pravnu i poslovnu. Vi ne zante kada će Narodna banka to da odluči. Verovatno, sami ste rekli u kriznim vremenima važne neka druga pravila.

Isto tako se ovde kaže u stavu 2. da može i da smanji na zahtev platne institucije. Ali, ne piše kako se dešava to u kom roku. Ako se obrati platna institucija i kaže mi bi želeli da smanjimo kapital do 20% iz, ne znam, nekih razloga, u kom roku Narodna banka će to da odgovori. Da li će to da se desi u roku od nedelju dana, mesec dana, to nije definisano.

Mi smatramo da tako veliko diskreciono ovlašćenje nije primerno ni da se da nijednoj instituciji pa ni Narodnoj banci, da to neće uvesti pravnu sigurnost u naš pravni sistem i smatramo da ovaj član treba da se briše. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

I u ovom članu se spominje dobra poslovna reputacija. Dobili smo konačno odgovor šta je to, da je to poslovna biografija. Da li je to poslovna biografija koju neko donese, priloži, ili će neko da gleda biografiju da li je baš sve to tako, da meri da li su ti uspesi ovakvi ili onakvi, imali smo primere ovde biografija ljudi koji su birani, recimo, za ministre, gde stoji jedno u biografiji, a kada pogledate uspešnost rada privatnih firmi koje su ti ljudi vodili, vidite da su te firme bile jako dugo u blokadi, recimo. Šta sad tu osobu koja je vodila firmu i koja je bila godinu, dve, tri u blokadi, kvalifikuje, recimo, da bude ministar? Ministar je politička funkcija, biraju ga poslanici, nema mnogo veze šta piše u biografiji, ali ovo je vrlo važno.

Vrlo će biti važno kako će definisati Narodna banka te kriterijume po osnovu kojih će meriti da li je nečija poslovna biografija dobra ili nije. Znate vi za primere i u Srbiji, ja sam malo govorio nešto u prethodnom amandmanu oko ovih stvari o tome da ima ljudi koji su na papiru, a i ovako, delovali kao jako uspešni privrednici ali se sada pokazuje da to baš i nije bio takav slučaj. Ko će onda preuzeti odgovornost zašto su ti ljudi možda bili imenovani na neke funkcije ili im je data dozvola da nešto rade?

Ovde se nalazi još jedna stvar. Pobrojano je osam tačaka, sedam se razne stvari nabrajaju, a onda osma kaže da ispunjava druge uslove koje propiše Narodna banka Srbije. Koji su sad to drugi uslovi? Gde je kraj? Šta treba da zna taj kandidat, koje sad to uslove treba da ispuni, jer se kaže – druge uslove. Znači, ova tačka je jednostavno višak.

Imate sedam tačaka. Ili nabrojite sve što treba, pošto ste ionako sami rekli da ćete podzakonskim aktima definisati dobru poslovnu reputaciju i neke druge stvari. Onda je ova tačka višak. Koji su to drugi uslovi? Mi smo takve članove do sada brisali u praksi. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, pre nego što se zaletite da pročitate sve preostale amandmane, da iskoristim priliku da kažem da u ime nas, predlagača, ovog amandmana, prihvatamo ovo obrazloženje za odbijanje našeg amandmana kojim smo tražili…

Hvala, poštovani predsedavajući.

Znači, mi smo tražili da se obriše član 126, koji daje određena diskreciona prava. Čitanjem obrazloženja uvideli smo da je korisnije da ovaj član ostane u zakonu. Ali, naš previd, grešku prilikom podnošenja amandmana, pripisujemo nedostatku razgovora i hitnosti postupka. Mi nismo mogli da razgovaramo o ovom zakonu i određenim rešenjima, da dobijemo određena obrazloženja, jer bi u tom slučaju verovatno naš amandman na ovaj član 126. izostao.

Samo želim da kažem, mogu i da povisim glas, meni nije problem, ali nemojte mene da opominjete, meni je drago što će Narodna banka da ima ovako velika diskreciona ovlašćenja i da će to Narodnoj banci da pomogne da ostvari svoju ulogu.

U ova tri dana, koliko mi raspravljamo ovde o ovim zakonima, Narodna banka nije uspela da ostvari svoju osnovnu ulogu i odbrani kurs dinara. Kurs dinara je za ova tri dana izgubio 0,5% vrednosti. Narodna banka je dala obrazloženje kako je u Rusiji za jedan dan rublja izgubila 20% i da mi treba da budemo srećni što gubimo samo 0,2% dnevno.

Ja se sada nadam da će Narodna banka, sa svim ovim diskrecionim ovlašćenjima, moći uspešno i mnogo uspešnije nego do sada da obavlja svoju funkciju, pa će tako uspeti da odbrani kurs dinara i malo pomogne građanima koji su u problemu jer im Vlada smanjuje plate, uzima penzije, a rate na kredite rastu iz dana u dan.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana guvernerko, dame i gospodo kolege poslanici, činjenica da danas 15. decembra ove godine na dnevnom redu nije budžet Republike Srbije, ni njegova rasprava, ni usvajanje, iako je najavljeno u ekspozeu na koji se pozvala i guvernerka kada je obrazlagala današnje zakone koji su predloženi, govori o tome da ova Vlada nije bolja i drugačija od prethodnih, kako je najavljivala.
Ovi zakoni jesu deo reformskog paketa, koji je bio najavljen od strane premijera, u ekspozeu, ali su oni bili najavljeni za prvih 100 dana Vlade. Od tih 100 dana prošlo je još više od 100 dana i nama je došlo pre deset dana u proceduru pet zakonskih predloga, koje je guvernerka ovde više od sat vremena obrazlagala, sa 567 članova po hitnom postupku. Da usvojimo zakone u nekoliko dana, kada čitate obrazloženje zakona, koji su počeli da se pišu pre dve i po godine, kada je Zakon o osiguranju prvi put urađen kao nacrt i u aprilu 2012. godine je vođena javna rasprava.
Zakoni koje danas usvajamo stupiće na snagu, neki za šest meseci, neki za tri meseca, neki za skoro deset meseci, a mi imamo nekoliko dana i sati da se o tim zakonima opredelimo, što možda najbolje govori o odnosu Vlade prema ovom parlamentu i ulozi poslanika, kako ih ona vidi. Mi treba da budemo jedan protočni bojler, koji se neće mnogo pitati, koji će izglasavati sve ono što dolazi iz Vlade ili, u ovom slučaju, Narodne banke, bez mogućnosti da kvalitetno utičemo na predloge zakona, jer priznaćete da je bilo malo vremena da se samo pročitaju ovi zakoni, a kamo li da se uđe u neku suštinu, da se sagledaju sve posledice koje će donošenje ovih zakona imati.
To je glavni razlog i protivljenje naše poslaničke grupe protiv ovih zakona. Smatramo da ne želimo da pristanemo na tu ulogu poslanika koji nemaju priliku i ne mogu da se uključe u raspravu i daju kvalitetne predloge za izmene i dopune zakona. Podneli smo nekoliko amandmana na ove zakone. Verujemo da će ih predlagač usvojiti, jer oni mogu, a možda i neće, kao što obično biva, ovde se gleda ko je predlagač amandmana, a ne šta je sadržina amandmana.
Ono što je mene iznenadilo kada sam slušao, a pažljivo sam slušao guvernerku i obrazlaganje ovih zakona, je činjenica da sve ono što se nalazi u obrazloženju zakona u pisanom obliku i ono što je guvernerka rekla danas razlikuje. Ne znam da li je to zato što je ovaj zakon potpisala guverner NBS Jorgovanka Tabaković, a da je danas sa nama zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković? Neke stvari nisu u saglasnosti, ono što je napisano i ono što je rečeno.
Rečeno je ovde da je prva verzija zakona, koja je rađena 2012. godine, bila loša. To nigde ne može da se pročita. Mogu da vam pročitam šta piše o tome kako je išla javna rasprava i nigde ne stoji da je taj predlog bio loš. Takođe, nigde je stoji da je stanje 2012. godine, kada je gospođa Tabaković izabrana za guvernera, u oblasti kontrole poslova osiguranja bilo loše.
Obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže da se ovaj zakon donosi zato što je u poslednjih deset godina sektor osiguranja transformisan, povećan je nivo tržišne discipline, na tržište su ušli novi učesnici sa većinskim stranim kapitalom, razvijene su nove usluge i povećan nivo zaštite osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih osoba.
Implementacija važećeg Zakona o osiguranju ukazala je i na nedostatke pojedinih rešenja, što je uz opredeljenje ka harmonizaciji domaćih propisa sa pravnim tekovinom EU u oblasti delatnosti osiguranja ukazala na potrebu za redefinisanje i unapređenje zakonskog okvira delatnosti osiguranja donošenjem novog zakona o osiguranju.
Znači, tih nekih loših stvari nema. Da ima, možda bi mogli da razgovaramo da li su možda postojeća zakonska ograničenja onemogućila Narodnu banku da reaguje kada je na džep građana naše države napravljen udar od letos i povećano obavezno auto osiguranje za preko 40%.
Tražili smo kao poslanici kroz poslanička pitanja odgovor kako je moguće da do tolikog povećanja dođe i da li će NBS nešto uraditi? Ne sećam se da smo dobili taj odgovor.
Ovi zakoni, naravno, imaju dobre strane i upravo ovo što je u razlozima za donošenje ovih zakona, što sam citirao, jeste činjenica da zakon koji je donet pre deset godina, danas u oblasti osiguranja ili platnog prometa teško da može da se koristi s obzirom na razvoj tehnologije, a pre svega pre 10, 12 godina mobilni telefoni nisu, ni ovi „smartfoni“ nisu postojali i neke funkcije koje se danas koriste u platnom prometu u svetu nisu ni postojale i naravno da je potrebno usklađivanje našeg zakonodavstva sa onim što se dešava u relanosti. To će biti potrebno i u buduće. Ne možemo ni mi da zamislimo kako će sve tehnologija napredovati u narednih pet godina i kakve će sve mogućnosti biti i šta će se na tržištu pružanja finansijskih usluga sve dešavati.
Dobra stvar u ovom zakonu je što postoje neke odredbe koje se, kaže – stupiće na snagu kada Srbija postane članica EU. To je pozitivno i pozdravljam taj pogled u daljinu NBS. Nadam se da to neće biti tako daleko. Mada, bojim se, sa tim kako ova Vlada radi na tome da to nije bliža budućnost. U svakom slučaju, verujem da nam je danas cilj isti za razliku od nekih prošlih vremena i da ćemo svi dati svoj maksimalan doprinos da do tog cilja i dođemo.
Ono što je dobro, konkretno u Zakonu o platnom sistemu, je tehnička neutralnost i što će omogućiti primenu nekih novih tehnologija i možda jeftinije korišćenje novca od strane građana, jer, slažem se, i to je dosta dobro u ovom obrazloženju zakona napisano da danas Srbiji, građani, možda, na najskuplji način koriste novac sa gotovinom što je, da kažem, najskuplji način i za same građane i za državu i da ćemo u budućnosti neke zemlje u vrlo bliskoj budućnosti planiraju potpuno da ukinu gotov novac. Ja mislim da smo mi još daleko od toga, ali treba tome da težimo.
Postoje dobre stvari, naravno, i u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Pre svega, ono o čemu je guvernerka govorila da će se obračun kursa prilikom isplate rata kredita građana koji su uzimali kredite do 2011. godine po novom zakonu obračunavati po najmanje istom tipu kursa, a u svakom slučaju povoljnijem kursu po građane što je, uzimajući u obzir činjenicu da je danas kurs na rekordno visokom nivou, verovatno će danas biti preko 122 dinara srednji kurs, da će se taj trend na žalost u budućnosti i nastaviti. Bez obzira što nas guvernerka već nekoliko meseci umiruje da je stanje pod kontrolom, da je sve po planu, do duše, poslednja izjava je nešto malo pomerena sa te pozicija pa nam sada guvernerka nudi primere Rusije i Turske gde su promene kursa mnogo veće u odnosu na promene u Srbiji, verujem da ima i nekih zemalja gde su te promene još veće ali se iskreno nadam da nećemo u budućnosti slušati da ima neko i sa tako velikim promenama kursa i ako ovako nastavimo, bojim se da ćemo po tim kursnim razlikama preteći u negativnom smislu i Rusiju i Tursku, koja nam se sada nude kao primeri u kojoj je stanje lošije nego što je to danas u Srbiji.
Ono što me je na kraju izlaganja malo iznenadilo, izlaganja gospođe Tabaković, a to je njena, da kažem, svađa sa ekspertima koje je i ovde ona iskoristila ovu govornicu da, obrazlažući izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju, još jednom odgovori na optužbe da je razlog za ne dolazak, odnosno nefunkcionisanja „pej pala“ zakona, mislim vi ste to ponovo ovde obrazložili da nije, pa ste onda rekli da nećete govoriti o nekim drugim kompanijama da ne bi pravili reklamu, ali, evo, jednoj kompaniji smo napravili ovde reklamu u raspravi i mislim da jednostavno nije bilo potrebe da ovde polemišete sa nekim ekspertima ili sa kim god već, koji su u javnosti izneli te tvrdnje. Mogli ste da sačekate ako neka takva tvrdnja stigne od strane poslanika pa da na nju onda i odgovorite.
U svakom slučaju smatramo neprimerenim, ponavljam, da se ovakvi zakoni donose po hitnom postupku, da nemamo mogućnost da se do kraja upoznamo sa svim detaljima i da se konsultujemo sa nekim zainteresovanim stranama da vidimo da li postoji neka druga rešenja. Vi ste rekli ovde da ste najbolja rešenja izneta u javnoj raspravi uneli u ovaj predlog. Možda neko drugi misli da neka druga rešenja su bolja pa da smo ovde mogli kroz amandmane ta rešenja da predložimo o njima i ovde da raspravljamo pre konačnog usvajanja zakona i stavljanje nas poslanika u taj loš, podređujući položaj je za nas neprihvatljivo i to je glavni razlog za naše protivljenje usvajanja ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, naša intervencija u članu 109. je prilično obimna i jedan deo je usvojen amandmanom Odbora na član 109.
Mene samo zanima, u ovom obrazloženju vi ste samo naveli da jedan veliki deo naše intervencije, stavovi 3. i 4, rekli ste da nije moguće uvažiti, da se amandman ne može delimično prihvatiti. Žao nam je ako samo iz tih pravnih razloga nije moglo da se nađe i ovo rešenje možda kroz amandman Odbora u zakonu. Nadam se da kada bude donošen novi zakon, posle ovih izmena i dopuna, da će se ovakvo rešenje naći u tom zakonu. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući, gospodine ministre, malobrojne kolege poslanici, naša amandman na član 4. ovog zakona predviđa obavezu da se u ugovor unese i period otplate, broj rata i datum dospevanja rata ukoliko je ugovorena isplata na rate. To je jedna izmena. U tački 4. predlažemo da se izbriše brisanje hipoteke kao sredstvo za obezbeđenje.

Obrazloženje zašto tražimo da se uvede obaveza upisa perioda otplate i broja rata je sasvim jasna, s obzirom da je svaki ugovor o kreditu i kreditiranju, ukoliko sadrži rate obavezno u njemu mora da stoji period otplate, datume dospevanja rata, broj rata i koliko iznosi svaka ta rata. Tako da uopšte ne razumemo zbog čega je ministarstvo odbilo ovaj amandman sa obrazloženjem da to može da se unese, jer je ostavljena mogućnost da se i druge stvari unesu u ugovor.

Mislimo da je ovo bitna stvar i da mora, ukoliko je dogovorena isplata na rate, da to mora da se nađe, a da ne može da ostane kao mogućnost. Takođe, ono što smo govorili i u načelnoj raspravi, mislimo da je stavljanje hipoteke na neko zemljište ili na domaćinstvo, stavlja poljoprivrednike u jako nepovoljan položaj ako se dese ponovo stvari kakvih smo bili svedoci ove godine, posle poplava kada su nastale velike štete. Poljoprivrednici ne da nisu imali mogućnost da vrate eventualno preuzete kredite nego nisu bili u mogućnosti ni krov nad glavom da sačuvaju i obezbede posledice te štete. Smatramo da obezbeđivanje ove vrste pomoći preko hipoteke je loše i zato smo tražili da se u ovom članu obriše to kao mogućnost. Hvala.

Upravo sam govorio, ne znam kako ako se dogovore, kako otplata na rate, kako to može da bude nebitna stvar. Znači, ne znam šta je ako je iznos glavnice ili kamatna stopa ovde navedena kao bitna, kako rata, broj rata, period otplate i datum dospevanja rate nisu bitne stvari i da se to ostavlja kao mogućnost. Jednostavno, ukoliko je kao dogovorena isplata na rate, mi smatramo da mora da se nađe u ovom ugovoru o finansiranju. Hvala.

Nisam razumeo zašto predstavnici vladajuće većine misle da ovaj amandman treba odbiti i govore da stvari koje se nalaze u ugovoru ne treba da budu javne?

Ovaj zakon upravo govori o tome da ovaj registar treba da bude javan i da bude dostupan. U odbijanju amandmana Vlada je rekla da ne prihvata naš amandman, jer suština našeg amandmana je da se od svih podataka koji su predviđeni za objavljivanje, uključi i kamata. Znači, mi smo tražili da se uključi kamata, a Vlada je predvidela da se jedino, od svih elemenata ugovora, samo kamata ne upisuje u registar.

Član 11. je tako napisan da treba stvarno dosta da se potrudite da shvatite šta je Vlada predvidela i videćete da je u tom celom zamešeteljstvu poenta da se ne vidi kamata. Mi smatramo da i kamata treba da se vidi. Smatramo da upravo ovaj zakon treba da obezbedi da se zaštite poljoprivredni proizvođači od zelenaša, od zelenaških kamata i da taj podatak treba da bude u registru kao i svi drugi podaci. Znači, ne tražimo mi da se sad objave drugi podaci, a da Vlada to nije predvidela. Nije predvidela samo kamatu.

Mi smo tražili sa se objavljuje na sajtu ministarstva, Vlada kaže da će se voditi centralna, jedinstvena, javna elektronska baza podataka koju vode agencije za privredne registre. Znači ona će biti dostupna. Možda ne mora, eto može da se napravi jedan link na sajtu ministarstva i time bi sve ovo predupredilo i bez prihvatanja našeg amandmana, ali suština ovog amandmana je da se u registar obavezno unese i kamata, ukoliko je dogovoreno.

Ne znam zašto je Vlada uporna pri stavu da samo kamata ne može da bude objavljena pored svih drugih podataka. Smatramo da je bolje da se ovaj naš amandman prihvati. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministre, kolege poslanici, ovaj zakon ne sadrži nikakve kaznene odredbe. Znači, u četrdesetak članova nema kaznenih odredbi. Prethodni zakon koji smo raspravljali na nekoliko strana obrađuje kaznene odredbe i mi smo smatrali da je potrebno ovim zakonom regulisati određene kaznene odredbe i predvideli smo da se one kazne mogu propisati, odnosno da će se izreći kazne ako se ne izvrši upis podataka ili promene u registru ugovora, ili ako se dužniku bez odlaganja, to je ovaj rok od osam dana, ne da saglasnost za izmenu podataka u registru ugovora.

Vlada kaže – amandman se ne prihvata iz razloga zato što su upis podataka i upis izmene podataka iz registra ugovora u interesu ugovornih strana, pa nije potrebno potpisati kaznu za prekršaj u slučaju propuštanja takve radnje, s obzirom da svojim ne činjenjem sami sebi nanose štetu. Moram da priznam da mi je ovo vrlo neobično obrazloženje. Mnogi ugovori kada se potpišu, ugovorne strane to potpisuju u najboljoj volji i sa idejom da će i jedni i drugi imati od toga korist, ali nekad stvar i život krenu nekim drugim putem, pa je potrebno da država reaguje.

Takođe, u drugom delu obrazloženja za odbijanje kaže – davanje saglasnosti da dužnik upiše izmenu podataka u registru ugovora je volja i pravo poverioca, koji se mora rukovoditi načelom dobrih poslovnih običaja i ovim zakonom. Ako dužnik smatra da je oštećen ne dobijanjem saglasnosti, to svoje pravo može ostvariti u sudskom postupku. Dakle, ovde se dužnik koji u mnogim članovima ovog zakona se stavljao u podređeni položaj u odnosu na poverioca, i ovim obrazloženjem se vidi da se stavlja u podređeni položaj, jer se kaže – ako mu se nešto ne sviđa, u ovom konkretnom slučaju, ako ne dobije saglasnost za promenu upisa podataka u registar, može da ostvari svoje pravo u sudskom postupku.

Sada ako vidimo i ako znamo kako se vodi sudski postupak u Srbiji, ima 2,8 miliona sudskih postupaka koji se vode više od dve godine, to je stvar na koju nam je i Evropska komisija skrenula pažnju u svom izveštaju, i ako mislimo da će sada poljoprivrednici imati neku zaštitu tako što će se obraćati nekim redovnim postupkom u sudu i tu pokušavati da ostvare zaštitu, mi jednostavno smatramo da to nije realno stanje u Srbiji. Ovo je još jedan pokazatelj da je namera ovog zakona da stavi u podređeni položaj i da još više oteža poljoprivrednicima život u Srbiji. To je glavni razlog zbog koga nećemo podržati ceo Predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovana ministarka, meni je prosto neobično da je ovo obrazloženje koje je dao gospodin Rističević, obrazloženje o važnosti ovog zakona i svemu dobrom što će ovaj zakon doneti i poboljšati stanje u poljoprivredi Srbije, dao na obrazloženje za amandman kojim produžava rok još za tri meseca za početak primene ovog zakona. Ako je sve tako loše i katastrofalno, zašto onda niste dali amandman da se krene odmah sa primenom ovog zakona?

Ministarstvo je došlo sa predlogom da ovaj zakon krene da se primenjuje za nešto više od četiri meseca, odnosno tri meseca u odnosu na današnji dan, a sada je usvojen amandman da tek za šest meseci kreće sa primenom. Ako je tako loše, katastrofalno, treba nešto da se uradi i ovo je taj spasonosni zakon, dajte onda odmah da krenemo da ga primenjujemo, a ne za tri, odnosno za šest meseci. Tako da, ne razumem zašto je Vlada prihvatila odlaganje početka primene ovog zakona. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom i sa još dva amandmana hteli u ovaj zakon da uvedemo pojam „povezanih privrednih društava“, a konkretno ovaj amandman glasi da se doda nova tačka koja govori da su „povezana privredna društva privredna društva formirana u smislu zakona kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava“.

To smo uveli zato što se u nekim drugim amandmanima takođe govori o ovoj jednoj specifičnoj vrsti poslovanja u Srbiji, pojave da postoje povezana privredna društva, da ona u svom radu, između ostalog, postoji kretanje zaposlenih u okviru povezanih privrednih društava. Smatrali smo da to treba ubaciti u ovaj zakon.

Vlada misli da je to suvišno, da je ovo što je predloženo u zakonu dovoljno, da obuhvata dovoljan broj slučajeva.

Mi smo smatrali da bi bilo svrsishodnije da se prihvati ovaj amandman da se i ovo ubaci u sam zakon, da se ne dođe u situaciju kako da se neke stvari tumače.

Pretpostavljam da ovaj naš amandman neće biti prihvaćen od strane većine u Danu za glasanje i videćemo da li će primena ovog zakona pokazati da je možda bilo svrsishodnije da je ovaj amandman ipak prihvaćen. Hvala.

Nama je prihvatanje ovog amandmana, mislim da je popravilo ovaj zakon, jer on je dobar, mi smo to rekli i u načelnoj raspravi i glasaćemo za njega. Najviše nam je smetala ova stvar, a to je da se u članu 30. koji definiše kada prestaje da važi dozvola za rad, nabraja se 10 tačaka, a onda je 11. tačka govorila – i u drugim slučajevima, što praktično znači da je bilo potpuno besmisleno nabrajanje prethodnih 10 tačaka, jer to znači da u svakom drugom slučaju ovako kako je napisano, ne zna se na koje se druge slučajeve odnosi, nije povezano da se kaže – u drugim slučajevima vezano za neki zakon ili nešto drugo.

Drago nam je da je ovaj amandman prihvaćen, jer on nam omogućuje i unosi red u pravni sistem države koji bi, da je ovako ostalo kako je bilo predloženo u samom zakonu, unelo jednu pravnu nesigurnost i jednostavno, ne bi se znalo na koje se to druge slučajeve odnosi i zahvalni smo što je Ministarstvo prihvatilo ovaj naš amandman. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kao što ste rekli obrazlažući prvu od dve tačke dnevnog reda koji danas radimo, ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca je nešto što se dugo čekalo i dobro je što ga danas imamo na dnevnom redu. Ovaj zakon će nadajmo se ostvariti svoju svrhu, a to je da u vremenu, u godinama pred nama omogući većem broju stranaca da dođu u Srbiju i da rade, ne samo kao radnici nego pre svega kao investitori, ljudi koji donose nove ideje i nove investicije koje će omogućiti da i pored zapošljavanja stranaca se zaposli i značajan broj građana Srbije.
Verujem da je ovo, mislim ovo što smo pročitali, iz ovog velikog obrazloženja koje je došlo uz zakon, da je ovo usaglašeno i da će ohrabriti strane investitore da ponovo dođu u Srbiju, da će se promeniti trend koji traje u poslednje dve godine kada stranih investicija nema, kada nema otvaranja novih radnih mesta, kada se sve teže živi u Srbiji. Nadam se da će Srbije u perspektivi postati i mesto iz koje kvalifikovana radna snaga neće odlaziti nego će dolaziti zato što će biti povoljan ambijent za rad, za zarađivanje.
U svakom slučaju mi smo dali nekoliko amandmana koji su više pravno-tehničkog karaktera. Mislim da ukoliko se prihvate će popraviti tekst zakona, ali ćemo u svakom slučaju podržati ovo zakonsko rešenje jer smatramo da je dobro i potrebno Srbiji. Isto tako je potrebno i što pre primeniti ovaj zakon i što pre primeniti druge zakone kako ovaj zakon ne bi ostao mrtvo slovo na papiru, kako bi se ovaj broj od nekih, kako se kaže u obrazloženju, zakona o 2.500 stranaca koje godišnje zatraži radnu dozvolu, a ukupna procena države jeste da se radi o nekih 7.500 ljudi koji rade u Republici Srbiji, stranih državljana koji rade u Republici Srbiji kako bi se povećao pre svega zato što su došli da investiraju u Srbiju i da nam pomognu da pokrenemo našu posustalu privredu.
Ukoliko to ovaj zakon omogući, popravi to stanje mi ćemo biti zadovoljniji, a verujem i svi građani Srbije. Naravno, nije ovaj zakon bio prepreka tome. Prepreka je Vlada koja ne ume da obezbediti strane investicije, koja nije uspela za dve i po godine da stvori privredni ambijent u kome bi se u Srbiji ulagalo. Stalno imamo najave da će se to desiti u nekom budućem vremenu, od godinu ili dve dana, pa nam ostaje da se nadamo da će to vreme konačno i doći i da za građane Srbije dolaze bolje a ne gori dani. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, slabo se čuje, ako možemo ili da malo smirimo kolege poslanike, jer nisam ni čuo da smo počeli raspravu o našem amandmanu na naslov Zakona.
Naš amandman je bio, predlog je da se promeni naziv zakona koji je zakon o zaštiti uzbunjivača, da se zameni rečima – zakon o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača. Mislimo da je primerenije, jer i sam zakon se pored zaštite uzbunjivača bavi i procesom uzbunjivanja, odnosno procedurama prilikom uzbunjivanja. Čak i glava 2. samog zakona zove se Opšte uredbe o uzbunjivanju i pravom na zaštitu, tako da smatramo da bi zakon, ako bi promenio ime, bio jasniji.
O čemu se radi u samom zakonu? Ono što je neobično po ko zna koji put, to je obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, koje smo inače dobili pola sata pred početak ove sednice. Kaže – Vlada ne prihvata amandman, jer je naziv zakona u skladu sa usvojenim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, kojim je predviđeno, između ostalog, da naziv propisa treba da je kratak i da sažeto izražava predmet uređivanja, kao i da sadrži osnovne informacije o materiji kojom se zakon uređuje.
Jeste, ovaj naš predlog za dve reči produžava naziv zakona, ali smo mi u ovoj Skupštini usvajali zakone koji imaj 20 reči, a imaju mnogo teške posledice po život građana, recimo, Zakon o privremenom utvrđivanju osnovica za obračun i isplatu palata, odnosno zarada i drugih stalnih korisnika javnih sredstava. Tada Vladi nije smetalo da po jedinstvenim metodološkim pravilima predloži zakon sa ovolikim nazivom, a sada kada smo mi predložili da se naziv zakona proširi sa još dve reči, jedini argument je da to nije po metodološkim pravilima koja predviđaju da ime zakona treba da bude kratko.
Da ste dali neko drugo obrazloženje, pa da diskutujemo. Ne znam kako da razumem ovo obrazloženje, osim čiste samovolje ministra da ne prihvati ni jedan naš predlog, kao što i nije prihvatio ni jedan naš amandman na ovaj zakon. Hvala vam.