Poslanik je dobacivao, videli ste i sami.
U kampanji 49,47% svih sredstava, koje su sve stranke potrošile, potrošila je vaša stranka. Dobili ste 48,6% glasova.
(Ninoslav Girić, s mesta: Pa gde je greška?)

Mi, nažalost, nismo mogli da imamo toliko sredstava. Mi nismo mogli da uzmemo kredit od 400 miliona dinara. Vi ovde pričate o kreditima i uzimanju kredita. Koliki ste kredit vi uzeli? Gde ste ga uzeli? Pod kojim uslovima ste ga uzeli? Recite to građanima, ako je to neki problem, pošto stalno govorite o kreditima. Uzimali ste i 2012. i ove godine. I zašto je problem ako samo jedna stranka uzme kredit i samo se o tome govori?
Ovaj zakon je upravo doneo mogućnost da se vidi ko koliko troši, na šta troši, od koga uzima pare i kako dobija pare. I onda je jako zanimljivo videti, recimo, obavezu zakona, ovog, jako lošeg, koji vi nećete promeniti, koji kaže da se 5% sredstava iz javnog prihoda troši na troškove stručnog usavršavanja, osposobljavanja, međunarodne saradnje i rada sa članstvom. I kako je u 2013. godini SNS potrošio tih 5%? Na proslavu organizacije petogodišnjice SNS. Potrošili ste 33,5 miliona para građana Srbije na skup u Areni u 2013. godini. Zašto napadate ovde šta je bilo, kad je 2011. godine 2,7% bio rast bruto nacionalnog dohotka, dve milijarde evra stranih investicija. A koliko je bilo prošle godine? Bilo je 700 miliona. Koliki je bio rast? Bio je 1%.

Hvala.
Ja upravo to i radim. Obrazlažem zašto smo podneli ovaj amandman, odgovarajući na sve kritike zašto je naš amandman loš, a koje sam slušao u prethodnih sat i po vremena. I dalje tvrdim da je naš amandman dobar, da je naš amandman koristan, zato što će da spreči moguće zloupotrebe sredstava javnih prihoda koje dobijaju političke stranke. Jasno je do sada stajala zabrana da se od tih sredstava ne mogu kupovati nekretnine i mi mislimo da je to bolje rešenje od onoga što predlaže predlagač. Nismo čuli nijedan argument, što se nas tiče, dovoljno dobar da nas ubedi da promenimo mišljenje. Ali smo čuli salvu uvreda i lažnih informacija ovde i na to smo morali da odgovorimo, ne preko replike, jer nam ne date pravo za to, nego koristeći ovo malo vremena što imamo po Poslovniku. Hvala.

Mogao bih valjda i ja dva minuta i 20 sekundi, ako je mogao prethodnik toliko da govori, pa mogu valjda i ja.

I 20 sekundi je govorio prethodni govornik, ali nema problema, u redu je.
Znate šta? Jedna teza se ovde stalno ponavlja i očigledno je da postoji zla namera iza toga. Govori se da je do sada…
(Zoran Babić, s mesta: To je dobar rečnik? Znači mi smo zli i to je dobar rečnik ili treba i ja da vam dobacujem kako se vodi sednica?)

Hvala. Jedno minut ste mi sada oduzeli na sve ovo. Hvala.
Znači, da ne bi građani bili u zabludi, 0,15% koliko se do sada izdvajalo sa rashodne strane budžeta, izdvajalo se od neto rashoda. Znači, od rashoda budžeta, umanjenog za transfere, takav je bio obračun, u sve prethodne tri godine, znate to i sami. Usvajali smo ovde budžet, znate na koji način se to obračunava, računa i kako i koliko se izdvajalo za političke stranke u prethodne tri godine.
Nemojte stalno ponavljati nešto što nije istina, misleći da će to na kraju da postane istina. Ja vas molim, u ovoj zemlji treba da se štedi, mi se sa tim slažemo, na koji način treba da se štedi, sa tim se, oko toga se ne slažemo. Od toga kako ste vi finansirani od 2008. do 2012. godine, možete da pitate kolega iz vaše poslaničke grupe, da vas podsete kako su oni, i šta su o tome govorili pre nepune tri godine.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, član 7. izmena i dopuna ovog zakona uvodi obavezu direktora Agencije za borbu protiv korupcije da propiše formular na osnovu kojeg se popunjava izveštaj o trošenju novca u kampanji.
Ovaj dodatak koji je predložen govori o tome da najkasnije u roku od pet dana od dana raspisivanja izbora treba da donese taj dokument, a onda sledeći stav koji se predlaže da se doda kaže da se izmene i dopune ovog akta ne mogu vršiti tokom izborne kampanje.
Po nama je ovo kontradiktorno. Ideja je dobra i ideju podržavamo, ali ovako napisan predlog je kontradiktoran.
Zakon koji menjamo u članu 2. definiše da izborna kampanja počinje danom raspisivanja izbora. Znači, vi govorite u prvom stavu koji dodajete da u roku od pet dana od raspisivanja izbora treba da se donese neki akt, a onda u sledećem stavu kažete - u toku izborne kampanje ne može da se menja akt.
Naš amandman je samo predlog da se izbaci ovaj prvi stav o obaveznosti da se u roku od pet dana od raspisivanja izbora donese akt, jer taj akt je donet, postoji već. Da li će da se promeni ili ne, o tome treba da vodi računa direktor Agencije i da ne dođe u situaciju da kada tek po raspisivanju izbora izmeni akt na osnovu koga stranke treba da primenjuju izveštaj.
Znači, ukoliko se usvoji ova promena koju ste predložili, doći ćete u kontradiktornu situaciju. Dva ova stava će biti međusobno suprotstavljena i postaviće se pitanje koji stav ovog zakona direktor treba da poštuje i kako treba da postupi u skladu sa zakonom. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsednice, kolege poslanici, čuli smo u izlaganju kolege Babića, koji je ovlašćen da ispred grupe poslanika Srpske napredne stranke predloži danas ovaj zakon, odnosno da ga obrazloži, puno lepih reči, dobrih namera, plemenitosti, brige za građane Srbije. Problem je što takve reči slušamo svakodnevno kod donošenja svih zakona, ali realnost u Srbiji je drugačija.
Slušali smo kako ćemo sprovoditi reforme koje će poboljšati uslove poslovanja, dovesti strane investicije. Za rezultat imamo da je Svetska banka Srbiju pomerila sa 77. na 91. mesto po uslovima poslovanja i da stranih investicija u Srbiji danas ima manje nego u prethodnim godinama.
Slušali smo kako se ovde donose najbolji medijski zakoni, usaglašeni sa Evropskom komisijom u Briselu, a kao rezultat imamo zavođenje medijskog mraka, ukidanje pojedinih emisija, cenzuru i razne druge stvari o kojima se govori danas isto u ovoj Skupštini u jednoj drugoj sali.
Imali smo tokom kampanje i u ekspozeu izraženu veliku brigu o penzionerima od strane predsednika Srpske napredne stranke, koji je u kampanji, kada su mu trebali glasovi, govorio da penzije neće biti smanjivane, a u ekspozeu je rekao da će biti poslednja mera koju će Vlada uraditi. Kao rezultat imao to da prvo na koga je Vlada udarila bili su penzioneri. Tako je i danas.
Ovaj zakon se obrazlaže željom za štednjom, kako će ovo poboljšati ugled stranaka i kako će građani posle ovoga više ceniti političke stranke.
Mislim da će vreme pokazati da je prava namera predlagača ovog zakona suprotna, da je namera da se ugase političke stranke u Srbiji, da se onemogući legalan, transparentan rad političkih stranaka u Srbiji, jer ovoliko smanjenje sve stranke, osim možda SNS, neće osetiti u svom redovnom finansiranju.
Zašto ovo govorim? Srpska napredna stranka danas iz budžeta dobija preko 49 miliona dinara mesečno. Za redovan rad stranke veličine kakva je SNS u Srbiji, to vam odgovorno tvrdim, ne treba vam mesečno više od 22, 23 miliona, da platite prostorije u svakoj opštini ili gadu u Srbiji, da platite zaposlene u stranci koji rade, da platite sve račune za komunalije, da platite odlazak funkcionera na putovanja, ako oni to ne rade helikopterima, kao što smo imali priliku da gledamo u kampanji, kako ministri helikopterima odlaze na predizborne skupove, ne treba vam više od 22, 23 miliona.
Ovim smanjenjem, ako se usvoji, SNS dobijaće nešto više od 30, 33 miliona dinara mesečno. Znači, više će im ostati svakog meseca 10 miliona. Mislim da je SNS našla i način kako da te pare iskoristi i predlaže u ovom zakonu da se ukine zabrana kupovine nekretnina iz sredstava koja se dobijaju iz javnih finansija. Čuli smo da je namera da se otvaraju edukativni centri ili ne znam šta pri strankama. To jeste jedna lepa ideja. Ali, pitam – koja će druga stranka u Srbiji moći to da radi? Koja stranka sa sredstvima koja dobije može da plati osnovne troškove? Koja stranka nema dugove iz kampanje koje mora da servisira praktično do narednih izbora?
Ova izmena zakona nije došla slučajno. Ona je pripremljena jednim medijskim spinom. Taj spin je krenuo sredinom prošlog meseca, kada pre nego što smo mi poslanici ovde dobili rebalans, izašla je vest kako se strankama rebalansom povećavaju sredstva za redovan rad, što je bila neistina.
Podsetiću vas, rebalansom koji je ova skupština usvojila, sredstva za redovan rad političkih stranaka smanjena su u ukupnom nivou za preko 64,5 miliona dinara, ali to niko nije hteo da kaže. Nije hteo da kaže ni predsednik SNS, pa je rekao kako je to što će stranke da dobijaju više, što je neistina, posledica lošeg zakona koji je usvojen 2011. godine, kada je DS upravljala Srbijom. Onda je stvorena jedna klima u javnosti kako se stranke bavite, kako uzimaju od penzionera i zaposlenih, a sebi povećavaju, što nije istina, smanjeno je rebalansom, a ovim merama biće smanjeno, kolega kaže 30%, a ja mislim da će biti smanjeno i više. Ne znam kakva je kalkulacija, koliki je iznos poreskih prihoda u odnosu na rashode bez transfera budžeta. Nemamo to u obrazloženju zakona, ta računica nije izvedena.
Onda je meni bilo zanimljivo kada sam čuo taj argument, da pogledam kako je tekla rasprava 2011. godine, kada je usvajan ovaj zakon. Srpska napredna stranka, koja je imala poslanike tada u parlamentu, bila je vrlo kritična, bila je opozicija. Bila je vrlo kritična i na zakon koji ima 47 članova dala je 39 amandmana i napadali su zakon za mnoge stvari. Gotovo ništa od tih stvari nije danas u izmenama ovog zakona koji predlažete, sem ove stvari da se sredstva računaju u odnosu na prihodnu stranu budžeta. To je jedina stvar.
Mogu da vam navedem nekoliko stvari koje ste napadali tada. Napadali ste komercijalnu delatnost stranaka kao način finansiranja. Govorili ste da stranke ne mogu da se finansiraju izdavanjem u zakup prostorija koje imaju. Zašto to niste sada promenili izmenama i dopunama ovog zakona?
Govorili ste kako su mogućnosti priloga pravnih lica koruptivni rizik zakona. Danas nema izmena toga da se smanjuje. Neću da govorim sada koje ste sve epitete tada koristili, ali možemo i o tome da govorimo. O uvođenju tog zakona, u tom zakonu izbornog jemstva, govorili ste da je to gušenje političkog života, gušenje opozicije. Zašto današnjim izmenama niste predložili da se ukine izborno jemstvo?
Kritikovali ste način raspodele novca za izbornu kampanju, da se 80% sredstava deli prema broju osvojenih glasova na kraju kampanje i da to nije dobro, da stranke ne znaju za koliko mogu da se zaduže.
Govorili ste o tome kako ovaj zakon daje prevelika ovlašćenja Agenciji za borbu korupcije i kako će to biti instrument vlasti za borbu protiv opozicije. Evo, kažite kako je to Agencija bila sredstvo vlasti za borbu protiv opozicije i kako je Agencija odgovorila na kršenje zakona posetom gospodina Đulijanija Srbiji 2012. godine? Da li smo ikada čuli epilog te prijave i tog predmeta koji je Agencija obrađivala 2012. godine?
Kritikovali ste i raspodelu novca za redovan rad koji je predviđen zakonom, koji govori o tome da se sredstva dele na osnovu broja glasova dobijenih na izborima. Vi ste tražili da to bude na osnovu mandata, a da taj novac može da se prenosi ako poslanik ili odbornik promeni stranku ili poslanički klub, što ste u svom izlaganju vrlo kritikovali i vrlo ste zabrinuti zbog te pojave. Mi delimo tu vašu zabrinutost i pozivamo vas da otvorimo dijalog o izmeni političkog sistema u Srbiji, o izmeni Ustava i izbornih zakona, koji bi sprečili to što se dešava u Srbiji poslednjih nekoliko godina, što smo imali kulminaciju toga pre nekoliko dana i u parlamentu Vojvodine.
Često se u ovom parlamentu čuje kako je ova Vlada posvećena borbi protiv kriminala i korupcije. Spominje se Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije, koja je usvojena u avgustu prošle godine. Taj Akcioni plan, da vas podsetim, predviđa rokove za obavljanje nekih stvari i neki rokovi su 12 meseci. Znači, to je trebalo da se uradi do avgusta meseca ove godine. Jedna od tih stvari su izmene i dopune ovog zakona na način da se utvrde i razgraniče obaveze Agencije za borbu protiv korupcije i DRI.
To nije urađeno. Mi smo doneli Akcioni plan da biste mogli da se hvalite da ga imate, i strategiju, ali da ga ne sprovodite. Ovo je još jedan dokaz da se to ne sprovodi. Gde su izmene zakona koje regulišu odnos Agencije za borbu protiv korupcije i DRI? Tih izmena nema.
Ovaj zakon koda je usvajan 2011. godine, usvajan je, kao što ste sami rekli, posle javne debate. Nije usvajan po hitnom postupku. Mogli su svi zainteresovani da kažu svoje mišljenje, da iznesu svoje kritike, da daju predloge. Sada to nije slučaj. Ponovo je hitan postupak. Zakon je u prošli petak dostavljen poslanicima. Danas je na dnevnom redu, naravno, po hitnom postupku.
Tada je zakon baziran 2011. godine, ponavljam, na preporuku koju je GREKO, znači grupa zemalja za borbu protiv korupcije, 2010. godine dao kroz 10 preporuka. Kada je usvojen zakon i počela njegova primena 2012. godine, posle analize GREKA, njihova ocena je bila da je Srbija ispunila svih 10 preporuka i da Srbija zaslužuje priznanje za sveobuhvatnu reviziju pitanja finansiranja političkih stranaka i GREKO sa zadovoljstvom konstatuje da su sve preporuke na zadovoljavajući način ispunjene.
Da li je danas bilo ko mogao da kaže bilo šta o ovom zakonu, osim onoga što ćemo mi danas govoriti u ovoj Skupštini? Nije mogao. Imamo jeftinu demagogiju pod navodnom kapom štednje kojom želite da prikrijete stvarnu nameru, nameru da onemogućite političkim strankama u Srbiji da rade transparentno i pošteno sa onoliko sredstava koliko trenutna situacija u Srbiji dozvoljava. Da ste danas izašli sa predlogom da se smanji za 15%, 20% izdavanje za političke stranke, mi bismo vas podržali. Naravno da stranke treba da dobiju manje u trenutku kada se od građana uzima jedan deo njihovih primanja i penzija da bi ova država mogla da ostane, ali sa ovolikim smanjenjem neće se postići taj cilj.
Ušteda koja će se sprovesti kroz ovaj zakon, ne znam kolika će biti, tri i po, četiri milijarde dinara, 350, 400 miliona dinara, izvinjavam se. Hajde da vidimo koje ćemo mostove, škole, šta ćemo napraviti od tih para. Sa druge strane, dovešćete političke stranke u situaciju da neće moći da finansiraju svoj redovan rad, dovešćete ih možda u situaciju da podlegnu nekom prljavom novcu, da postanu korumpirane. Ono što ste se plašili da će se dešavati, sada stvarno može da se desi to što ste govorili 2011. godine.
Mi smo dali nekoliko amandmana na ovaj zakon da bi na kraju mogli da glasamo za njega. Ponavljamo, potpuno nam je neprihvatljivo da iz sredstava za redovan rad mogu da se kupuju nekretnine. Neprihvatljiva nam je ova stopa smanjenja. Predložili smo da se smanji za nekih 15% iznos sredstava koje stranke treba da dobijaju. Slažemo se da treba da se prebaci na stranu prihoda, odnosno poreskih prihoda procenat na osnovu koga se izračunava iznos sredstava koji će stranke dobijati, ali ponavljamo, namera ovog zakona nije štednja, nije ušteda, nije veći ugled političkih stranaka, ni njihov bolji rad. Namera da se političke stranke ugase, kao što su ugašeni mediji, kao što nisu stvoreni uslovi za bolje poslovanje, kao što su smanjene plate i penzije.
Ukoliko želite na kraju diskusije našu podršku za ovaj zakon, razmotrite naše amandmane, odnosno prihvatite ih i mi ćemo u tom slučaju podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani kolega, o medijskoj situaciji u Srbiji ocenu je dala Evropska komisija. Ja jesam malo parafrazirao, koristio sam reči koje se u politici koriste, ali o tome da postoje problemi u ostvarivanju medijskih sloboda, jasno je govorila Evropska komisija, kao što vam Svetska banka govori da ste pogoršali, a ne poboljšali uslove poslovanja.
Ako je vaš odgovor da nema problema u medijima u Srbiji, to što ću ja biti danas u jednoj emisiji sa vašim kolegom koji sedi sa vaše leve strane, koji je i prošle nedelje bio na Javnom servisu, i svaki dan je tamo, a ja ću biti danas i ko zna kad ponovo. O tome se radi. Ne možete vi dati jednu emisiju i da kažete – sve je u redu, sve je super, evo, bićemo večeras.
Neka vas vaš kolega podseti šta je on govorio kada je usvajan ovaj zakon, o vašoj stranci i o državnim funkcionerima, danas predsedniku Vlade i predsedniku Republike. Ja ne želim na taj način da vodim diskusiju i da sad citiram njegove reči. Nemojte da me provocirate.
Ono što hoću da vam kažem jeste da vas niko ne ucenjuje. Mi vam kažemo šta mislimo da je održivo u ovoj situaciji, po našem mišljenju. Na osnovu toga ćemo se opredeliti za glasanje ili ne, na kraju rasprave.
Koliko niste u pravu govori činjenica da ste malopre izrekli da se ne ovim zakonom, nego nečim drugim određuje koliko stranka dobija po poslaniku i da zato manje vredi poslanik SNS u smislu novca koji se izdvaja iz budžeta, da se razumemo, od poslanika naše poslaničke grupe, što jeste stvar ovog zakona. Pročitajte zakon, molim vas.

Dobro, to što ste pričali o tome da niste bili u medijima, evo predsednik vaše stranke, tada u tim teškim vremenima za vašu stranku je upravo bio u ovoj emisiji u kojoj ćemo večeras kolega Martinović i ja da budemo, sa mnom, gost jednom. Generalno ne pratim tu emisiju i nisam brojao koliko puta je bio. Bio sam jednom i on je bio jednom.
Tako da ne možete da kažete da niste mogli da prođete, bili ste tamo. Možemo da uzmemo da merimo vremena koja su imale stranke u medijima u 2011, 2012, 2013. godini i danas. Nemam nikakav problem, siguran sam da ta statistika ide u korist tvrdnje da danas predstavnici opozicije ne mogu da se pojave, gotovo da ne mogu da se pojave nigde.
Pošto ste rekli da hoćete da pričate šta je bilo nekada, evo pročitaću vam. Jedan poslanik, tu je negde blizu vas, kako je govorio 2012. godine. Srpska radikalna stranka od 2008. godine upozorava da SNS, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića finansiraju tajkuni i mafijaši. Danas je ta tvrdnja dobila potvrdu. Uhapšen je Dušan Stupar zbog učešća u velikoj pljački pančevačke „Azotare“.
Dušan Stupar nije samo finansijer Nikolića i Vučića, nego je svoju poslovnu zgradu na Novom Beogradu ustupio na korišćenje centrali tzv. Napredne stranke. Srpska radikalna stranka podseća da je Nikolić u koaliciji sa Bogoljubom Karićem, čovekom koga je svojevremeno optuživao da je najveći kriminalac u Srbiji.
Podsećamo i da je i Stanko Subotić takođe veliki prijatelj Tomislava Nikolića. Dakle, reč je o stranci koja od 2008. godine ne dobija nijedan jedini dinar iz budžeta RS. To je apsolutni dokaz da je SNS stranka koja se finansira na apsolutno nelegalan način, da je finansiraju tajkuni, mafijaši i kriminalci.

Ne znam da li je i kada je Boris Tadić bio kralj, pa postao car, ali čini mi se da danas Srbijom vlada vladar sveta, svemogući, nepogrešivi, jedan jedini, neponovljivi. Onog trenutka kada neko nešto kaže i posumnja u tu jedinstvenost i neponovljivost, ako to uradi u nekom javnom nastupu, obruši se na njega sva sila medija, pod kontrolom ove Vlade, a emisija,  ako se radilo o nekoj emisiji, volšebno nestane iz etra.
To je stanje danas u Srbiji. Dok je za vreme tog kralja i cara o kome vi govorite moglo slobodno da se kritikuje onoliko koliko je bilo prostora. Da li je bilo idealno – nije. Slažem se sa vama. Da li je bilo zloupotreba tada i napada na ovaj parlament – bilo je. U svom izlaganju sam govorio upravo o tome kako je ovde ceo ovaj zakon pripremljen tako što je krenuo napad kako će stranke po rebalansu da dobijaju više, a ne manje. To niko nije hteo da kaže, pa ni predsednik Vlade.
Na kraju pozdravljam ovu principijelnost SNS da tamo gde ima kupovine poslanika treba da se izađe iz vlasti. I pozivam vas, da u svakoj opštini i gradu gde je bilo kupovine odbornika prilikom prekomponovanja izađete odmah iz te vlasti. Hvala.

Poštovana predsednice, član 86. stav 4. govori da predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine.
Ne znajući za ove probleme koje smo imali danas na početku rada, naša poslanička grupa je uputila vama molbu, pošto to jedino možemo, da u skladu sa ovim članom Poslovnika odložite današnji početak rada Narodne skupštine, odnosno raspravu o 1. i 2. tački dnevnog reda, s obzirom da se raspravlja o rešenju koje je proizvelo štrajk advokata u Srbiji koji traje već skoro dva meseca.
U trenutku dok se razgovori između ministra i advokata vode mi treba da raspravljamo o jednom problemu, o rešavanju problema koji nije plod dogovora dve strane i smatramo da je besmisleno danas raspravljati o nečemu što neće dovesti do rešenja, da ćemo za nekoliko dana ili nedelja ponovo morati da sednemo ovde i raspravljamo o istim zakonima.
Ne vidimo svrhu da vodimo danas raspravu o ove dve tačke i molimo vas još jednom da odložite početak rasprave o ove dve tačke dnevnog reda kako bi se napravio dogovor i onda taj dogovor ovde kroz izmene zakone sproveli i rešili jedan veliki problem koji je danas blokirao pravosuđe u Srbiji. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Mi smatramo da je ovaj amandman dobar. Ja se slažem sa argumentima da je donošenje ovih izmena u Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i usaglašavanje sa Zakonom o sudijama, u ovom delu, pravila koja važe za sudske pripravnike dobro, ali to ne znači da ne možemo da napravimo još jedan korak dalje i da izbegnemo mogućnost da ovaj zakon, ako ga usvojimo ovako kako je predloženo, bez amandman koleginice Batić, bude u suprotnosti sa nekim drugim zakonima.
Mislim da je u tom smislu taj amandman dobronameran i da pomaže državi da se otklone moguće nedoumice oko toga šta se dešava ako ne postoji radno mesto, a država ova je, između ostalog, proklamovala princip štednje.
Govorimo ovde, jedino ne mogu od kolege Babića da shvatim, pošto govori o pet ljudi, pa nekad kaže – pet ljudi u poslednjih godinu dana, a nekad kaže – pet ljudi u poslednjih tri godine.
(Zoran Babić, s mesta. Pet za tri godine.)
Dobro, da znamo tačno o kojem broju ljudi se radi. Mali je broj ljudi i prosto mi je neverovatno da se ne uprazni radnih mesta toliko da se primi tih pet ljudi i da može da se desi situacija da neko položi i ispuni sve ove uslove koje sada predviđa izmenjen zakon, a da nema slobodnog mesta.
Teško mi je da zamislim tu situaciju, u ovom trenutku ako se radi o pet ljudi na tri godine. Šta može da bude problem? I trebalo bi pratiti, ukoliko se ovaj zakon izmeni, šta će se dešavati. Da se ne pojavi možda 55 ljudi pa da se onda napravi problem, da onda država nema mogućnosti, ni slobodnih mesta, ali ni sredstava iz budžeta da primi sve ove ljude, i šta ćemo onda da radimo? I u tom smislu mislim da je ovaj amandman dobar, dobronameran, i mi ćemo ga podržati. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Dosta smo slušali o tome šta je namera predlagača ovih izmena zakona, a to je da se onima najboljima, najboljim tužilačkim pripravnicima koji polože ispit sa odlikom, a takvih je bilo pet u prethodne tri godine, omogući da budu po automatizmu primljeni u radni odnos.
Ono što smo mi želeli da uvedemo kao još jedan uslov koji treba da ispune je da su ti tužilački pripravnici ceo svoj staž odradili u tužilaštvu. Sada nemam podatke, a nemamo ministra u ovoj raspravi koji bi mogao možda da nam da podatke za ovih recimo pet slučajeva koliko je bilo tužilačkih pripravnika koji su i ceo staž, ako su uopšte bili, dobili tu ocenu – položio sa odlikom, došli iz reda tužilačkih pripravnika, koliko ih ima.
Smatramo da ako je želja nekog mladog studenta koji je završio pravni fakultet i želja mu je da radi u tužilaštvu, on će doći da radi kao tužilački pripravnik, radiće tamo minimum dve godine, a onda posle toga će izaći na pravosudni ispit i ukoliko položi ovaj ispit sa odlikom biće primljen kao tužilac saradnik. Smatramo da su to ti ljudi koji zaslužuju poseban tretman, mogućnost da nastave da rade u tužilaštvu i verovatno tamo da ostvare celu svoju profesionalnu karijeru.
Znate da se pripravnički staž pre polaganja pravosudnog ispita može odraditi i u advokaturi i u radu u sudu, ali i u radu u državnim organima, pa se drugačije računa potrebno vreme, ili čak u privredi, u preduzećima, pa se dodatno još jedna godina predviđa u tom slučaju. Tako da, siguran sam i znam da postoje ljudi koji upišu pravni fakultet sa željom da jednog dana budu sudije, ili da budu baš tužioci, ili baš da rade u advokaturi, ili da imaju neku jasnu ideju i smatramo da ova jedna posebna iznimka treba da se odnosi na one koji, da kažem, imaju tu jasnu ideju, motiv i želju da ceo svoj život provedu u tužilaštvu, pa onda završe fakultet i krenu da rade u tužilaštvu kao pripravnici, polože ovaj ispit sa najboljom ocenom, a zatim po automatizmu nastave da rade u tužilaštvu i tu završe karijeru.
Očekujem da ćete prihvatiti ovaj naš amandman i očekujem da ćemo vrlo brzo ovde govoriti, kao što je malo kolega želeo da govori o perfetku, ja bih više voleo da govorimo u futuru, a ako govorimo o prezentu, možda bi mogli da govorimo o tome da je Svetska banka danas Srbiju spustila za 14 mesta na svojoj svetskoj rang listi o uslovima poslovanja, zato što je ocenila da u 2013/2014. godini Srbija nije izvela reforme kako bi upodobila i unapredila sistem poslovanja u svojoj zemlji. Danas je Srbija, čini mi se, na 94 mestu te liste na svetskom nivou. Jedina zemlja iz regiona koja je na lošijem mestu od nas je, nažalost, Bosna i Hercegovina. Mislim da to nije dobar uvod u 2015. godinu, godinu kada nam trebaju nove investicije, nova radna mesta, kada su nam potrebni bolji uslovi poslovanja, kako bi strani investitori došli. Ovo je jedna loša vest i nadam se da će Vlada imati odgovor na to uskoro. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Želim na početku da kažem da se zahvalim gospodinu Babiću koji je našoj poslaničkoj grupi u četvrtak ponudio da i mi potpišemo predloge prva dva zakona o kojima danas raspravljamo, Zakona o sudijama i Zakona o javnim tužiocima. Mi, na kraju, nismo se priključili ostalim kolegama poslanicima u potpisu, ne zato što imamo nešto protiv ovih rešenja, više smo tražili neka objašnjenja koja nismo mogli da dobijemo u tako kratkom roku koji nam je bio ostavljen za izjašnjavanje, a možda najviše zbog toga što su ovi zakoni ušli u proceduru po hitnom postupku.
Mislim da to nije ostavilo dovoljno vremena, ja hoću da podsetim kolege poslanike da je bio četvrtak a da smo mi u petak počeli raspravu o budžetu, juče smo raspravljali ovde do kasno u noć o amandmanima, tako da jednostavno nije bilo dovoljno vremena da napravimo konsultacije i da vidimo i sagledamo sve aspekte rešenja zakona koje danas raspravljamo.
Takođe, hoću da kažem da se ne slažemo ni sa besomučnim spajanjem tačaka dnevnog reda koje nemaju veze jedna sa drugom. Koliko je loša ta praksa, pokazuje da smo juče usvojili jedan zakon na kraju dana o kome reč jedna u Skupštini nije rečena od strane predlagača, od strane poslanika u ovom parlamentu. Mislim da je to loša prak-sa, bez obzira na to da li su zakoni mali ili veliki, tehničke izmene ili neke druge, da se usvajaju bez bilo kakve diskusije u parlamentu, to je loše. Da krenemo redom.
Apsolutno se slažemo sa potrebom da se izvrši usklađivanje Zakona o sudijama i da se ograničenje da se sudije sa 40 godina staža po sili zakona idu u penziju izbriše iz našeg zakona i smatramo da je to korisno za naš pravosudni sistem. Mi ćemo to rešenje podržati. Ponavljam, nije nam jasno šta je to što je hitnost kod donošenja ovog zakona? Sigurno članstvo u UN i u SE ne mogu da budu razlog za donošenje nekog zakona podhitno. Članovi smo UN kao Srbija od 2006. godine, a ako gledamo u istoriju mnogo dugo godina, od 2002. godine čini mi se da smo u Savetu Evrope i ne vidim kako to može da bude razlog?
Kada se ovakav zakon sa ovakvim obrazloženjem stavi pred poslanike, ja onako u nekom žargonu kažem – fali mu samo ime i prezime. Ovom zakonu fali ime i prezime. Znači, ime i prezime ljudi koji bi došli pod udar ovog zakona, ako ga mi ne izmenimo pod hitno. Ja bih zamolio predlagače da iskoriste svoje pravo i mogućnosti koje im daje Poslovnik i da nam do kraja godine daju izveštaj na koliko se tačno ljudi ova izmena odnosila, odnosno koliko bi ljudi do kraja godine, ukoliko ne promenimo zakon, po sili zakona moralo da ode u penziju, a sada neće otići? Da znamo tačno o kome se radi.
Ovo nije prvi put u ovom mandatu da Skupština usvaja zakone koji imaju ime i prezime. Usvojili smo krajem leta izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, samo da bi jedan čovek mogao da, pored svoje funkcije i posla u visokoškolskoj obrazovnoj ustanovi, ostane i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Mislim da je jako loše ako ova Skupština donosi zakone koji imaju ime i prezime, koji se ne odnose na sve, nego se zbog hitnosti ili nečeg drugog donose samo radi jedne osobe. Smatramo da je to loša praksa. Moguće je da nisam u pravu i zato vas pozivam da nam omogućite do kraja godine da vidimo o kojem tačno broju sudija se radi i da me razuverite da ovo nije zakon pisan za neku osobu. Ne znam kako se zove, ali mi tako izgleda kada čitam obrazloženje za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Slično je i kod Zakona o javnom tužilaštvu. Slažemo se sa izmenom i sa usklađivanjem koje predviđa da se obriše rok od 40 godina radnog staža kao osnova za penzionisanje, ali želimo da skrenemo pažnju ovom prilikom da se ovde briše ceo član 89, koji, kako kaže predlagač je obrisan iz Zakona o sudijama u nekom ranijem trenutku. Sadašnji član 89. je davao mogućnost da se javnom tužiocu ili zameniku javnom tužioca produži radni vek za još dve godine, kako bi završio posao na određenim predmetima, ukoliko takav predmet donese Državno veće tužilaca.
To više neće biti slučaj. Znači, sada ako imamo nekog tužioca koji radi na nekim važnim predmetima, a napuni 65 godina života, on će morati da ode u penziju, bez obzira da li radi na nekom važnom predmetu. To samo konstatujemo kao činjenicu, ništa više od toga.
Poslednja izmena u ovom Zakonu o javnom tužilaštvu je izmena koja govori da se tužilački pripravnik, koji na pravosudnom ispitu bude ocenjen – položio sa odlikom, prima u radni odnos na neodređeno vreme, a ne kao što je do sada stajalo da ima prednost. Imali smo neke dileme i uspeli smo u nekom kratkom roku, tu nam je isto kolega Babić pomogao, da se konsultujemo da takva rešenja postoje i kod sudskih pripravnika i nije neki presedan koji bi se sada napravio, ali smo ipak tu dali jedan amandman koji govori o tome da se ovo odnosi na tužilačke pripravnike koji ceo svoj pripravnički staž odrade u tužilaštvu. Znate da pripravnički staž može da se odradi ili u advokaturi ili u sudstvu, radom u upravi ili čak radom u javnim preduzećima ili u preduzećima uopšte. Smatramo da se ova mogućnost da se nagrade oni najbolji, tu se slažemo, koji polože ispit sa odlikom, ipak odnosi samo na one koji ceo pripravnički staž odrade u tužilaštvu. To je naš amandman i na osnovu njega ćemo se, prihvatanje ili ne, opredeliti za glasanje ovog zakona.
Poslednji zakon, koji nema nikakve veze sa prethodna dva, je Zakon o izmeni Zakona o legalizaciji objekata. On jeste, naravno, vrlo jednostavan, produžava jedan rok koji ističe 1. novembra za još šest meseci, koji bi trebao da omogući građanima koji su podneli zahtev za legalizaciju, a nisu uspeli svu dokumentaciju za sada da obezbede, da im se da još šest meseci da to učine. Onda se u raspravi, ne znam kako, došlo sada na upiranje prstom ko je kriv za broj nelegalnih objekata u Srbiji. Govori se ovde o jednom roku koji je praktično ova ista vladajuća većina usvojila pre godinu dana i tada nije dobro sagledala rok, da godinu dana nije dovoljno. Možemo mi sada međusobno da se optužujemo ko je za to više kriv, ali vi ste odredili ovaj rok i mislim da treba da budete spremni da prihvatite kritiku za to što ste tada pogrešili i rok niste dobro odredili i što sada tražite da se taj rok produži za još šest meseci.
Mi možemo da se složimo sa onim što je vrlo često argument kolega – a šta ako se ovo ne usvoji? Da, šta bi se desilo ako se ovo ne usvoji? Možda je to i jedini argument zbog koga ćemo mi podržati ovaj zakon, jer ako se ovo predloženo zakonsko rešenje ne bi usvojilo, veliki broj građana koji nisu stigli da prikupe dokumentaciju bi bio u problemu. Smatramo da građani imaju dovoljno problema i da država treba da uradi sve da im olakša, a ne da im oteža i sa te strane ćemo podržati izmenu ovog zakona, zato što treba građanima pomoći. Priču o tome ko je kriv dajte da vodimo kada dođe neki ministar, kada budemo imali više vremena da se pripremimo, više podataka. To je možda najneobičnija stvar kod svih ovih zakona, što dolaze kao predlog poslanika, a nema ministara ovde. Ministar koji je pre godinu dana, gospodin Ilić, ovaj zakon obrazlagao nije više zadužen za tu oblast. Neko drugi je ministar, pa bi opet možda mogao da prebacuje na neki bivši režim krivicu.
S druge strane, ministar pravosuđa, koji je potpisao ove dve inicijative, mogao je i da se pojavi ovde i da predloži to kroz Vladu i da onda govorimo o stanju u pravosuđu i da vidimo možda zašto je pravosuđe blokirano već više od mesec, skoro mesec i po dana i zašto nema rešenja i dogovora sa advokatima. Ali, verovatno je to bila i namera, da se ovako ovi zakoni stave u proceduru, bez Vlade, bez ministra ovde, da bi se izbegla ta vrsta rasprave. Mi možemo raspravu, naravno, da izbegavamo ovde, možemo da je ukidamo u medijima, da se ni o čemu ništa ne govori i da se čuje samo jedna strana, jedna istina, ali život ide nekim svojim putem. Stigne do ljudi glas da možda nije baš sve onako kako oni mogu da vide u medijima, da nije baš sve onako kako im pričaju predstavnici Vlade, predstavnici vladajuće većine, da ima i neko drugačije mišljenje, da je možda i neko drugi kriv za njihove probleme, a ne samo bivši režim do 2012. godine. Danas je, evo, kraj 2014. godine, pa valjda je neko za nešto bio odgovoran u ovoj zemlji u prethodne dve godine, za ono što nije dobro urađeno. Kao što se svako hvali onim što je dobro urađeno, mislim da nam elementarna pristojnost nalaže da prihvatimo kritiku na ono što nije dobro urađeno u tom periodu i da iz te kritike nešto izvučemo i da u narednom periodu budemo bolji.
Iskreno se nadam i, bez obzira na konstruktivnost kod predlaganja ovog zakona, a još jednom ponavljam da nam je bilo ponuđeno da to podržimo i mi, mislim da ne treba kod ovakvih izmena zakona isključivati Vladu, ne treba isključivati ministre. Neka oni dođu i neka predlože iste ovakve zakone sa dva ili tri člana i daju nam mogućnost da govorimo o situaciji i o stanju u određenoj oblasti na koju se zakon donosi, jer ovako smo danas, čini mi se, uskraćeni za kvalitetnu diskusiju, ali to je stvar ovog parlamenta, načina na koji radimo prethodnih šest meseci, koji po nama nije dobar i koji ne daje odgovore na probleme građana sa kojima se oni danas suočavaju. Hvala.