Ja sam rekao na početku da je jasno da ovaj amandman teško da bi mogao da bude prihvaćen, jer jednostavno procedura poslanička nam nije davala mogućnost da intervenišemo u drugim članovima, gde je mesto pravoj intervenciji za uvođenje ove akcize.
I, naravno, da ćemo se mi boriti onoliko koliko imamo mogućnost, mi to od nekoliko poslednja dva-tri redovna zasedanja na početku predlažemo izmene i dopune zakona, poslanička većina nije do sada imala razumevanja, nadali smo se da će biti kod ovog zakona koji je predložila Vlada. A, o tome ko je kriv za osiromašenje građana, pa ja mislim da je sasvim jasno da je najveće osiromašenje građana nastupilo u poslednje četiri godine.
Upravo je tada stopa siromaštva porasla sa 8 na 12%, a stopa ugroženih od siromaštva sa 12 na 25%, po čemu smo prvi u Evropi po izveštaju Svetske banke. Hvala.

Sada se postavlja pitanje na koji član se odnosi naš amandman, s obzirom da je Odbor intervenisao, izvršio neke izmene i onda je pitanje da li uopšte naš amandman ima smisla. Možda bih ja odustao kada bi mogao da ispratim sve ono što je Odbor radio, jer u pripremi materijala do amandmana Odbora nisam mogao da dođem.
Ali, zašto je bila suština naša da obrišemo stav 2. člana 6. Predloga zakona? To je što jednostavno smatramo da ova odredba da će Vlada utvrditi vrstu pojedinačnog pakovanja kafe za krajnju potrošnju koja će se obeležiti kontrolnom akciznom markicom, jednostavno ne može da se nalazi u ovom članu. Znači, ovaj član govori o kontrolnoj markici, o tome na koje se generalno proizvode stavlja, kako izgleda, ko štampa, Narodna banka, ali ne govori na kojoj flaši treba da se nađe, da li na paklici ili ne paklici, pakovanju cigareta. Dakle, nema drugih akciznih proizvoda, oni se ne spominju u ovom članu, sem kafe.
Znači, kao da je Vlada sama sebe limitirala intervencijom na onim članovima zakona gde je ova odredba trebala da se nađe. Znači, Vlada je imala potpuno odrešene ruke da promeni svaki član zakona ili da ga dopuni, da predloženi neki novi član, a mi kao poslanici nemamo.
Naša zamerka je da ovaj stav koji treba da se nađe, ne treba da se nađe u ovome članu, jer ovaj član ne definiše kako izgledaju pakovanja za krajnju potrošnju na koje se stavlja markica, nego samo kako ta kontrol markica treba da izgleda.

Ponovo meni, iz potpuno nejasnog razloga se, da kažem, proizvodi od kafe i kafa detaljno razrađuje u članovima koji govore o opštim nekim akciznim proizvodima.
Znači, član 20. govori da ima pravo umanjenje obračuna te akcize u visini plaćenih akciza na proizvode koji su nabavljeni od proizvođača, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvođač samo proizvodi, odnosno uvozi, a koji se kao reprodukcioni materijali upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda na koji se plaća akciza. Znači, ovo je moglo da se primeni na kafu. Ne razumem zašto je moralo isto ovo sve da se napiše, doda novi stav koji govori da ima pravo na kafu, na povraćaj, odnosno umanjenje akcize kada je u pitanju kafa.
Vidim, mislim, ovaj predlagač se dosta potrudio da jasno definiše kafu ali po meni je na potpuno pogrešan način. Umesto da opšte norme koje postoje i koje se odnose na sve akcizne proizvode, eventualno doradi kako bi mogao da se primenjuje na proizvodnju i promet kafe, on sada u članove ubacuje iz nekog razloga samo kafu kao akcizni proizvod i definiše šta se sa tim radi.
Iz tog razloga smo predložili brisanje ovog člana, jer smatramo da je potpuno nepotreban, da je moga da se primeni važeći član 20. i na proizvode sa kafom koji govori o mogućnosti da se vrši umanjenje obračuna te akcize.
Tako da, naravno, tu se onda postavlja i pitanje kako će se to raditi? Ko će da radi taj obračun, pošto stalno slušamo kako je poreska uprava preopterećena i ne može da odradi neki deo posla koji bi trebao da odradi, a sad, evo, dodajemo jedan novi potpuno bespotrebno.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ovaj amandman koji je veliki broj poslanika podneo, traži brisanje člana 25. Mislim da je bolje od svakog obrazloženja onoga što piše u članu 25. i onoga što smo mi naveli kao razlog za brisanje, je ovaj trenutak u kome mi vodimo ovu raspravu.
Sada je dvadeset do dva, mi ovde kao u romanu Mek Koja – I konje ubijaju zar ne, borimo se ovde ko će duže da ostane, da li mi koji smo predložili amandmane ili predstavnici Vlade koji se smenjuju, leteći zajedno sa pomoćnicima koji ulaze i izlaze, da vidimo ko je izdržljiviji. A jedini razlog za sve ovo što se dešava je, što je predsednik Vlade promenio svoju odluku, do juče je bilo da će doći poslednji četvrtak u mesecu da odgovara na pitanja, ali izgleda da je promenio odluku i mi sad moramo s brda, s dola, na silu da završimo ovu sednicu pre tog četvrtka kako pitanja Vladi ne bi bilo.
Mislim da je ovo unižavanje parlamenta da način na koji mi vodimo ovu raspravu u ovo doba noći, o pitanjima koja su navodno važna za građane Srbije, jer evo, slušamo kako ceo ovaj zakon treba da iskoreni ilegalnu trgovinu kafom, da omogući bolje punjenje budžeta, suficit i ne znam ni ja, slične stvari, ali ne bolji život građana, i da jedini razlog zbog koga mi sada sedimo ovde, to da predsednik Vlade ne bi morao da dođe u četvrtak od četiri sata po podne, da odgovara na pitanja poslanika.
Ja mislim da vi predsedavajući, treba da prekinete ovu sednicu, jer ovo nije takmičenje u izdržljivosti, nego je ovo parlament koji treba da ugovori i raspravlja zakone i da prekinete ovu raspravu. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Ovaj član 26. govori o primeni određenih članova zakona koje treba da usvojimo i govori da će se ti članovi primenjivati od 1. januara 2018. godine. Time se, u stvari, vidi besmislenost ovog zakonskog predloga, odnosno hitnost, potreba da se hitno donese ovaj zakon za odredbe koje treba da počnu da važe tek za godinu dana.
Pogotovo kada se to stavi zajedno sa drugim zakonima koji se donose, gde se stupanje na snagu pomera, čak se ukida i onih obaveznih po Ustavu osam dana, nego se kaže – mora hitno, narednog dana. Znači, građani i oni koji su zainteresovani za promene zakona, po pravilu, od strane ove Vlade, imaju jedan dan da se pripreme za zakonska rešenja.
Vlada u ovom slučaju kaže – godinu dana. To bi bilo dobro, ali je problem što se ovakva politika i ne sprovodi u drugim zakonima. Mi smo već raspravljali o nekoliko zakona koji će stupiti na snagu narednog dana po objavljivanju. I naredni neki zakoni koji su na dnevnom redu imaju tu odredbu.
Ja bih samo molio ministre, kad usvajaju zakone u Vladi, da budu dosledni i da usvoje jedan princip. Taj princip treba da bude onaj koji je u korist građanima, privredi i ostalima. I kao što su ovde rekli – na korist privrede, pre svega, je da se upoznaju godinu dana sa odredbama zakona i pripreme, da se tako ponašaju i u drugim slučajevima, a ne da nam donose zakone koji stupaju na snagu sa važenjem sutra. Hvala.

Mi smo u ovom amandmanu predložili ono što predlažemo više od godinu dana kao posebnu izmenu i dopunu Zakona o PDV-u, a to je da se hrana za bebe oporezuje nižom poreskom stopom od 10%. Za ovih godinu i po dana, za koju naravno Vlada i vladajuća većina nisu prihvatili ovu našu inicijativu, čuli smo razna obrazloženja, od strane Vlade pre svega.
Prvo je bilo da je za ovakvu promenu potrebno mnogo administriranja da bi morala poreska uprava da se sada bavi evidencijom šta je to hrana za bebe i da su moguće zloupotrebe. Sledeće obrazloženje je bilo da i ako bi se to usvojilo, to ne bi dalo efekat i ne bi se smanjila cena hrane za bebe.
Poslednje u ovom obrazloženju amandmana koji se ne prihvata, naravno, objašnjava se kako se pravi hrana za bebe, od čega i koliko je to sve oporezovano, pa kako je mleko oporezovano 10%, kako je voće, meso, povrće oporezovano svetom nižom stopom i da, u stvari, kad vi sami napravite hranu od svih tih prirodnih sastojaka, vi ste državi platili samo 10%, a ne 20%. Dvadeset posto plaćate samo kada kupite gotovu onu kašicu.
Umesto da Vlada govori o suštini ovoga, to je ono što je ministarka ovde rekla za ovaj zakon u načelnoj raspravi, to malo vremena koliko smo imali da govorimo, da se ovim zakonom ne rešavaju socijalna pitanja, a samim ovim članom koji je Vlada predložila dalje obrazlaže da se rešavaju socijalna pitanja, jer kaže da smanjenje ovom stopom na brikete će doći do novog zapošljavanja i, naravno, time se vodi neka socijalna politika, ulazi u kontradikciju.

Naravno, ovo pokazuje odsustvo bilo kakvog jasnog plana za pomoć i podršku porodicama sa decom. Umesto da razmišlja i dođe u Skupštinu sa predlogom zakona o finansijskoj podršci sa decom i sa drugim zakonima koji će promeniti dramatičnu situaciju u Srbiji, Vlada najavljuje, srećom, da kažem, samo najavljuje, svoju meru, meru povratka PDV-a za hranu za bebe i bebi opremu, koju je uvela na velika zvona, uz veliku pompu 2012. godine. I tada se nije obazirala na komentare da je to komplikovano, da neće ljudi moći da ostvare, da je previše administriranja, sve ove argumente koje sada ponavljaju zašto se to ukida.
Mogli bi da prihvatimo ukidanje kada bi znali jasno koje su to druge mere koje slede. Ali, nažalost, mi samo u ovom zakonu imamo jednu rečenicu koja se ponavlja da će ovo stupiti na snagu kada se usvoji novi zakon o finansijskoj podršci sa decom, a sudbina tog zakona je tužna, zato što Vlada dve godine piše taj predlog zakona. Još uvek predlog ne postoji kao nacrt koji je upućen u javnu raspravu, daleko je od parlamenta, a bliže nam se izbori i bojim se da nećemo dočekati skoro, ukoliko budemo, naravno, slušali samo ovu Vladu, ovaj predlog zakona. Taj predlog zakona o finansijskoj podršci sa decom nije menjan od 2009. godine, a stanje se za to vreme dramatično pogoršalo. Nije bilo dobro ni ranije, ali je sada dramatično loše. I umesto da imamo neku konkretnu politiku, mi imamo samo najavu ovog. Umesto da imamo nadogradnju, da imamo nove mere, više nešto da uradimo, mi samo najavljujemo – ovo ćemo ukinuti, a daćemo nešto, a šta, kako i koliko, niko danas ne zna.

Član 10. stvara preduslove za prestanak mogućnosti refundacije PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe. Pošto ne vidimo jasnu alternativu u ovom predlogu zakona i koju to politiku drugačiju Vlada misli da vodi, mi smo predložili brisanje i ovog člana.
Moram da se osvrnem na diskusiju koja nas je uputila na stručnu literaturu, da mi sad treba da proučimo neke dijetetske proizvode i slične stvari. Lepo je to, ali mislim da je za ovu raspravu sasvim dovoljno pogledati zakon i diskutovati o onome što piše u zakonu i onome što Vlada hoće da obriše. Vlada hoće da obriše tu jednu jedinu meru koja je govorila o pravu na povraćaj PDV za bebu starosti do dve godine. Znači, za bebu starosti do dve godine, i to kaže – u prvoj godini starosti do 40 hiljada dinara, u drugoj godini starosti za 30 hiljada dinara. Evo, kako ćemo sad, vi ste govorili ovde, poslanica je govorila o tome kao šta ćemo, kako ćemo da diskriminišemo bebu, odnosno sad već dete od starosti tri godine i jedan dan? Evo ovaj zakon to radi, diskriminiše. Negde je morala da se povuče granica i ovaj zakon je povukao tu granicu. Mi ne znamo šta menjamo. Mi imamo najavu brisanja ovoga, a nemamo najavu šta će da se uradi. Imamo najavu donošenja zakona, najava koja traje već dve godine i nema rešenja. Pozivam vas, ako ne znate kako, uzmite naš predlog Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Hvala, predsedavajući.
Pa, evo još jedan razlog zašto smatramo da je najava ukidanja refundacije PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, ovako kako je predviđeno ovim zakonom, loša i zašto se mi protivimo tome.
U članu 12. se govori da pravo na refundaciju PDV-a nabavljenih do dana početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim se uređuje jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe, može se ostvariti itd. Ali, vi najavljujete Zakon o finansijskoj podršci sa decom, koji predviđa jednokratnu novčanu isplatu na ime kupovine samo opreme za bebe, a ova refundacija koja sada važi u zakonu je, kaže, refundacija PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe.
Znači, vi već ukidate ceo ovaj jedan deo troškova koji su mogli da se povrate za plaćeni PDV za hranu za bebe i ostavljate samo opremu za bebe i onda će verovatno napraviti se neka računica i ispatiti, ali samo za opremu za bebe, a ne za hranu za bebe i umesto da prihvatite amandman da se smanji stopa poreza na hranu za bebe, pa neka napravi napor Poreska uprava i definiše šta je to po ne znam kom pravilniku, ne, neće Poreska uprava ničim da se opterećuje. Videćemo kasnije u Zakonu o Poreskoj upravi kako to Poreska uprava misli da radi.
Vi ovde najavljujete ukidanje mogućnosti povraćaja PDV za hranu za bebe i to stoji u ovom zakonu. Pročitajte ga pažljivo.

Mi smo tražili brisanje stava 2. o kome se i do sada najviše govorilo upravo što je potpuno nepotreban po našem mišljenju, jer govori isto ono što govori i član 12. A to je, to smo više puta ovde čuli, kako će se refundacija prava na povraćaj PDV za hranu i bebi opremu moći da se ostvari do donošenja novog zakona.
Onda čak slušamo komentare kako evo mi ne znamo šta piše u tom zakonu, tamo piše ovako ili onako. Ne znamo zato što nije taj zakon bio u Skupštinu ovde ministre Nedimoviću. Ne znam odakle vama informacija, jer vi niste bili u prošlom sazivu ministar, niste bili ni poslanik, nije taj zakon ovde došao.
Možda ga je Vlada poslala treće, šestog, ne znam ni ja kog marta, pre nego što je Skupština raspuštena. Možda tada u tom trenutku sasvim sigurno niko nije mogao da vidi. Ali, ako je zakon bio napisan, mislim da ste onda nama dužni objašnjenje od 11. avgusta kada je formirana ova Vlada, do danas 28. decembra u četiri ujutru, šta je to vas sprečilo da ponovo isti taj zakon koji je Vlada već usvojila, prošla raspravu i sve to, znači četiri i po meseca, šta vas je sprečavalo da ga pošaljete u parlament? Zajedno sa ovim zakonom ovde, pa da vodimo neku kompetentnu diskusiju, možda da glasamo za taj zakon.
Tražimo ovde četiri meseca da se donese zakon i Vlada kaže nije rekla to što ste vi rekli. Rekla je – sada ćemo da formiramo novu radnu grupu, pa ponovo da radimo novi zakon. Imam odgovor od ministarstva, od ministra Vulina. Imam odgovor i to je istina, a ono što vi govorite nisu istine.
Šta vam je bio problem ako postoji taj zakon, u tom obliku, da ga ponovo predložite?

Ovaj član je jedan izuzetan član i pokazuje pravo lice ove Vlade, i kako ona sistematski uvodi pravnu nesigurnost u pravni sistem Srbije, umesto da radi obrnuto. O čemu se radi?
Imate jedan član 55, četiri stava koji govore o tome kako se donosi poresko rešenje o utvrđivanju poreza i onda se sada predlaže uvođenje novog stava koji počinje sa rečju – izuzetno. „Izuzetno, rešenje o utvrđivanju poreza, poreska uprava može doneti neposrednim odlučivanjem, kada je osnov za utvrđivanje poreza uvid u podatke iz evidencije nadležnih organa bez prethodnog izjašnjavanja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje“. Znači, Vlada pravi sistem koji je nepogrešivo protiv građana, poreskih obveznika koji je jedini u interesu države, odnosno Vlade u nameri da napuni budžet. Znači, izuzetno, ne znamo u kojim to izuzetnim slučajevima može da se donese poresko rešenje bez da se izjasni obveznik o, kako sama kaže ovde Vlada, činjenicama koje su značajne za odlučivanje.
Potpuna jedna katastrofa i obrazloženje za ne prihvatanje našeg amandmana, koje Vlada obrazlaže zašto donosi ovakvo rešenje da bi se uskladio ovaj zakon sa Zakonom o upravnom postupku koji kaže - ne može bez prethodnog izjašnjavanja da se donese neko rešenje, osim ako to nije regulisano zakonom. Otvaraju se vrata ovde da bez izjašnjavanja poreskog obveznika može da se donese poresko rešenje u izuzetnim slučajevima koji će na žalost postati pravilo.

Hvala.
Mi smo predložili brisanje st. 2, 3. i 4. člana 5. koji omogućuju da se nisu potraživanja koja država isplaćuje, da on ta potraživanja ustupi nekom trećem pravnom ili fizičkom licu.
Ono što je zanimljivo, Vlada kada je odbila naš amandman, ona je napisala praktično u obrazloženju suštinu zbog čega mi ne možemo da podržimo ovaj zakon. Ona je napisala da je ovo leks specijalis, da je ovaj zakon leks specijalis i pošto ova Vlada, nažalost, probleme rešava leks specijalisom i tom vrstom zakona, znači ne pravljenjem jednog predvidivog pravnog sistema u kome će i građani i investitori i domaći i strani znati šta može da ih očekuje, kakve obaveze, nego rešava probleme leks specijalisima. Tako i ovaj sada problem, nažalost, pokušava da reši leks specijalisom.
Ovo jeste stari dug i sigurno bi rešavanje ovog pomoglo „Petrohemiji“ da lakše posluje u budućnosti, ali putem leks specijalisa se ne radi. Imali smo leks specijalis i imamo ga danas za projekat „Beograd na vodi“. Imamo leks specijalise u raznim drugim slučajevima. To je ono što mi ponavljamo svaki put kad takav zakon dođe ovde, to ne stvara pravnu sigurnost. Naprotiv, pravi presedan i šalje poruku da postoje povlašćeni i oni drugi, i građani i investitori i da ova Vlada izlazi u susret koliko god želi i hoće onim povlašćenima, a ovi drugi su osuđeni na nesigurnost.

Hvala predsednice.
Kolege poslanici, teško je izabrati neku od 27 tačaka dnevnog reda o kojima imam 20 minuta nešto da kažem. Bilo je zanimljivo slušati ministarku koja je 27 minuta pokušavala da obrazloži onaj deo tačaka dnevnog reda koji se danas nalaze pred nama, koji su došli iz Vlade.
Mučila se moram da priznam, dosta, čitajući obrazloženja raznih zakona koji su pred nama pokušavajući da predstavi ono što je za građanima u tim zakonskim rešenjima dobro. Pa je onda rekla – imamo tri zakona gde se samo pomeraju rokovi i ništa se ne menja, samo rokovi. Sada, zašto se pomeraju ti rokovi ministarko. Zašto Vlada nije donela zakon kojim se uređuje radno-pravni status plate i druga primanja zaposlenih u javnim službama, državnim organima itd. na koji se obavezala zakonom donetim u februaru mesecu ove godine, da će biti donet do kraja ove godine?
Šta je to sprečilo najbolju Vladu na svetu, na planeti, kako god, kako slušamo svakog dana od njenih članova i njenog predvodnika? Koji su to kapaciteti vama potrebni i zašto vam je sad potrebno još godinu dana da to uradite, a niste uspeli da uradite za ovih deset meseci? Zašto da vam verujemo da će to biti urađeno? Apsolutno nijedan jedini razlog da vam verujemo nemamo.
Kada se pomeraju ovi rokovi, postavlja se pitanje odgovornosti zašto nešto nije urađeno i ko je odgovoran. Vi to, naravno, niste mogli da kažete, jer je vezano za 1. tačku dnevnog reda odgovornost na vama, odnosno na vašem Ministarstvu. Možete vi da kažete – ja sam ministarka tek četiri, pet meseci, ali mislim da ako je taj zakon pripreman, a trebao je da bude pripreman zajedno sa Zakonom o platama zaposlenih u javnom sektoru usvojenim u februaru mesecu ove godine, on je mogao i morao da se nađe u Skupštini, a ne da vi ovde dođete i tražite još godinu dana i da ne kažete pri tome ništa.
Druge dve tačke vezane su za plaćanje takse za Javni medijski servis i ponovo je praksa Vlade da jedan zakon koji se zove privremeni, u svom nazivu ima reč „privremeni“, postaje trajni. Ne sad u prvom koraku, sad vidimo da postoji još godinu da se produžava to privremeno, ali kao u slučaju otetih penzija što će biti trajno, čini mi se da će i ova pretplata, ovako kako je sada usvojeno, biti trajno rešenje, iako je obećano nešto drugo građanima pre pet godina kada je SNS dolazio na vlast. Obećano je ukidanje TV takse i TV pretplate, pa je vraćeno. Trebalo im je dve i po godine da ukinu, a onda samo posle pola godine su vratili.
Zakon o uređenju sudova nije stigao iz Vlade, ali se jedan kolega poslanik setio da pomeri rok. Nije znao baš da obrazloži zašto je to tako, zašto je još godinu dana potrebno da se odloži primena zakona. Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran u ovoj zemlji za to što se stvari ne rade i ne izvršavaju? Isti je slučaj i sa Zakonom o javnoj svojini, pet godina nije urađen, a sada tražite još godinu dana. Onda slušamo ministra malopre koji kaže – najveći broj, skoro svi su. Ko je uradio? Ko nije uradio? Trebaju nam precizni brojevi. Da li je to ova Vlada sposobna da uradi? Da li je sposobna da uradi nešto za građane?
Analogno ili digitalno? Hvalili ste se uvođenjem elektronske prijave za zamenu zdravstvenih knjižica. Pa, evo, odavde idite 500 metara, svako jutro sto ljudi stoji u redu na minus pet i smrzava se. Nije smešno. Ne znam zašto je vama to smešno. Da li je njima smešno što stoje u redu? Meni nije smešno. Ja sam prijavio svoju taštu pre 45 dana i još nije dobila to. Koja je to elektronska prijava, šta oni onda analogno posle rade ako ne mogu da završe izdavanje jedne najobičnije knjižice za 45 dana? Piše da je rok 60 dana, ali koji je to rok? Kad prođe taj rok, šta ćete onda da kažete? Bili praznici, Nova godina, Božić? Stalno slušamo neka nemušta opravdanja.
Onda dolazimo do nekih zakona koji imaju veze sa građanima, Zakon o PDV-u i akcizama, ali ne, nažalost, za dobro građana. Krivo mi je što tu nije ministar finansija, jer je, najavljujući ovaj zakon kada smo usvajali budžet, rekao da je on lično za predlog da se u Zakon o akcizama uvede akcize na zaslađene voćne sokove, energetska pića i zaslađenu vodu. Zato što je Srbija ugrožena epidemijom gojaznosti. Zato što imamo apel Svetske zdravstvene organizacije da preduzmemo neke mere. Jedna od mera je uvođenje akciza i poreza. Ne da bi se punio budžet, nego da bi se stvorio fond za edukaciju ljudi, za jedan zdravi obrok u školama i vrtićima, da vodimo računa o budućnosti ove zemlje i o njenim građanima. Ali, toga u ovom zakonu nema, zato što je ova Vlada sluga krupnog kapitala.
Ova Vlada ne sme da izađe na crtu nekoj „Koka-koli“ ili nekoj velikoj kompaniji i da kaže – za dobrobit naših građana, vaši proizvodi će biti dodatno oporezovani u Srbiji. Vi nemate hrabrosti za to i zato tog predloga nema. Ima povećanja akciza za cigare, za druge proizvode i to je u redu, ali vidimo da se tu Vlada najviše hvali kako je sprečila šverc cigareta, kako je neki duvan, tone ili stotine kilograma duvana negde zaplenjeno kao najveći problem kriminala u Srbiji. Ali, ne sme se utvrditi ko je rušio Savamalu i drugi slučajevi, za to hrabrosti nema.
Bilo mi je zanimljivo kod Zakona o PDV-u, ministarka koja je obrazlagala ovaj zakon pokušala je da objasni kako Zakon o PDV-u nije zakon kojim se rešavaju socijalna pitanja. Time je pokušala da obrazloži to što se jedina preostala mera koja je postojala u Zakonu o PDV, pošto je ova Vlada prvo ukinula, odnosno vratila PDV na hranu i opremu za bebe, ali je omogućila povraćaj, sada najavljuje i ukidanje tog povraćaja. Najavljuje ga tako što će to, kako kaže, stupiti na snagu kada famozni zakon o fiskalnoj podršci porodicama sa decom stupi na snagu. Ja vas pitam, zašto nemamo taj zakon? Dve godine slušamo najave da će tog zakona biti i dve godine nema ničega. Jedino što je Vlada, umesto da nadogradi mere, jer Srbija ima ozbiljan demografski problem i nije dovoljno koliko god vi pred izbore verovatno dođete ovde sa nekim rešenjem kako ćete neke pare davati roditeljima novorođene dece za kupovinu bebi opreme i hrane, to nije dovoljno.
Zašto nije mogla da ostane ova mera koja već postoji? Preglomazna administracija, problem poreske uprave da to sve obradi? A šta radi ta poreska uprava, čime se bave? Ne radi ništa, jer su rezultati vašeg omiljenog mentora i onoga čijim se ocenama hvalite je da u Srbiji raste siva ekonomija. Kako raste ako vi svi tako dobro radite svoj posao? Kako raste ako poreska uprava dobro radi svoj posao? Šta je problem? Problem je neznanje, nekompetentnost i nedostatak vizije, što se iz ovoga i vidi. Kao što ste se setili da možete, to je kontradiktorno, u Zakonu o PDV-u govorite o tome da se smanji poreska stopa na brikete i pelet, a onda kažete kako je to u stvari jedna socijalna mera, jer će gubitak u budžetu zbog smanjene stope PDV-a na brikete i pelet biti nadomešćen zapošljavanjem. Znači, vi objašnjavate mere u ovom zakonu da će imati socijalni efekat, a vi ste rekli da nema. Pročitajte zakon do kraja, pročitajte sve što u njemu piše, pa dođite ovde da ga branite.
Između ostalog, nije istina da samo tri zakona pomeraju rokove, i Zakon o javnoj svojini i Zakon o akcizama i Zakon o porezu na dodatu vrednost u jednom delu pomeraju neke rokove, na pola godine, godinu. Znači, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji po ko zna koji put pomera neke rokove. Stalno se nešto odlaže početak primene elektronske, valjda toliko vodite ove analogne da ne možete da se odvojite od njih i da pređete na digitalni.
Onda dolaze sad po dnevnom redu, između ostalog, tačke koje su predložili odbori Skupštine za razna tela, a koja nemaju sva veze sa finansijama, imaju veze i sa medijima, to je poseban skandal, i sa nekim drugim stvarima. Ali, meni je bilo jako zanimljivo da čitam jedan predlog, jer sam otkrio da u Skupštini postoji vremeplov. Ja bih molio da mi omogućite da koristim taj vremeplov. Evo, sad ću da vam objasnim kako sam zaključio to.
Kada čitate Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, čitate kako je došlo do toga i, naravno, ova većina tek krene u izbor novog onog trenutka kad starom prestane mandat, umesto da posao obavi pre, da nema praznog hoda, da nema toga da organi ne mogu da rade jer nemaju dovoljan broj članova, ali da to stavimo sad po strani. Kaže odbor radi, radi, radi i onda kaže – na 14. sednici održanoj 16. decembra 2016. godine odbor je predložio kandidata. Onda su valjda članovi odbori posle seli u taj vremeplov, jer kaže – odbor je na 15. sednici, logično, 15. dolazi posle 14, ali održane 20. avgusta 2016. godine. Znači, u prošlom vremenu!
Oni su predložili da se ovaj predlog razmatra po hitnom postupku. I očigledno da taj vremeplov nisu koristili samo članovi odbora, nego je koristio i kandidat, zato što je kandidat u svom dopisu Skupštini da prihvata kandidaturu, potpisao da prihvata kandidaturu za izbor na funkciju na koju je predložen od strane Odbora za finansije 28. novembra. Znači, dve nedelje pre nego što ga je odbor izabrao, on je znao da će biti izabran, odnosno da je izabran od strane odbora već. Ovo je razlog da se ova tačka ne razmatra. On je mogao 28. da kaže prihvatam kandidaturu na koju sam predložen od strane SNS-a, ali nije mogao da kaže prihvatam kandidatu na koju sam predložen od strane odbora, jer je odbor tek 20 dana posle toga doneo odluku. Znači, vi ste morali ili da koristite taj vremeplov malo manje i malo opreznije ili da vodite računa o tome kakve papire šaljete ovde u Narodnu skupštinu.
Pa, za razliku od vas, mi i u ovom kratkom vremenu uspemo da pročitamo neke od ovih tačaka. Ja priznajem, nisam uspeo da pročitam sve, nemam tu pamet, a Bogami nemam ni brzinu, jer u ovoj Skupštini da bi mogli da reagujete treba vam Husein Bolt u poslaničkom klubu da strči od onog trenutka kada se objavi saziv elektronski, digitalni, a ne analogni u sistemu Skupštine, imamo osam minuta da reagujemo i dopunimo predloge za dnevni red.
Ali, dobro, verujem da će sledeći put predsednica Skupštine biti još zahtevnija, da će nam ostaviti tri minuta, pa ćemo videti da li možemo da angažujemo Huseina Bolta da nam pomogne da za to vreme strči o odnese predloge na pisarnicu kako bi mogli da ostvarimo svoja poslanička prava.
Ovi zakoni ne sadrže gotovo ništa dobro za građane i to je posebno vidljivo u jednom onako banalnoj tački dnevnog reda predloga Autentičnog tumačenja odredba člana 5. stav 1. i člana 53. Zakona o eksproprijaciji. Znači, postala je praksa SNS-a da umesto da usvaja jasne zakone koji će moći da se sprovedu i koji će štititi interese građana i države i uvesti red. Vlada, odnosno vladajuća većina pribegava ovim autentičnim tumačenjima i umesto da izmeni zakon ona donosi autentično tumačenje ovde.
Šta ovo autentično tumačenje ima za posledicu? Ima za posledicu da se prekine sa sudskom praksom u slučajevima, pre svega vezanim za EPS, za postavljanje dalekovoda i činjenicu da EPS neće da plati građanima zemljište koje oni ne mogu da koriste zato što su postavljeni dalekovodi na njihovom zemljištu ili prolazi iznad njihovog zemljišta. Znači, EPS je koristio rupu u zakonu, međutim sud je zauzeo suprotnu praksu i šta kaže sve ovo? Kaže – u sudovima trenutno postoji 102 predmeta čija je ukupna vrednost 723 miliona dinara. Znači, nekih šest miliona evra.
Znači, mi ovim treba da sprečimo građane koji ne mogu da raspolažu svojom imovinom, de fakto, da naplate to države onako kako kaže to Zakon o eksproprijaciji i umesto da se zakonom jasno utvrdi šta se dešava i kako se to reguliše. Mi imamo ovo autentično tumačenje koje treba da prekine uspostavljenu sudsku praksu, na štetu građana Srbije. Znači, svaki ovaj zakon je, gotovo svaki na štetu građana Srbije. „Petrohemija“ i dug od 105 miliona evra koji sada treba da postane javni dug i ovde se govori da je to tzv. istorijski dug, nastao u nekoj prošlosti, provlači se kroz godine, a kakvo je preduzeće, evo od 2014. godine posluje pozitivno. Izmiruje sve svoje obaveze, čak uspeva da vrati i neke obaveze iz tog istorijskog prethodnog perioda.
Postavljam pitanje šta ćemo sa nekim drugim preduzećima koja danas nisu na dnevnom redu? Šta ćemo sa onima kojima smo regulisali istorijski dug kao RTB, a oni u 2016. godini od četiri milijarde dinara koliko su potrošili 4,6 milijardi dinara koliko su potrošili električne energije plate 200 hiljada, pa se istaknuti član SNS-a i direktor Spasovski smeje i kaže- pa, šta, neće da nam isključe. I, ko će te dugove, ne te istorijske nego one koji se stvaraju svaki dan od strane partijskih rukovodilaca, nesposobnih kadrova SNS-a, ko će te dugove da vraća nego građani ove države.
Ono što me raduje, radujem me prvi dogovor za neki infrastrukturni objekata koji je ova Vlada uspela da dogovori, vezano je za deonicu autoputa, izgradnju deonice autoputa od Surčina do Obrenovca. Stvarno se nadam da će rok od tri godine koliko stoji u ovom sporazumu da je dogovoreno za izgradnju te deonice biti ispoštovan. Mislim da je dobro da znamo da te tri godine već teku, 36 meseci teče od 18. juna ove godine, znači, prošlo je već šest meseci, da će za dve i po godine biti otvorena ta deonica. Da to sada zapamtimo svi i da se spremimo za taj dan, ja ću biti srećan da budem tamo na otvaranju te deonice autoputa, pa sve ako me tadašnji premijer ko god on bio u tom trenutku kamionom preveze preko mosta i dalje.
Zanimljivi su, naravno, kandidati za izbor člana Saveta REM-a, s obzirom da posle nekoliko neuspelih pokušaja i blokiranja više od godinu dana da se izaberu članovi koji dolaze na predlog Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izdržavanje zaštite dece da konačno imamo neki predlog koji će verovatno proći. Međutim, ono što mene zanima je da li će taj jedan član koji bude izabran imati snage i hrabrosti i podršku drugih članova da uradi nešto po pitanju emitovanja rijaliti programa u Srbiji. Da li ćemo po ugledu na zemlje u okruženju ograničiti vreme emitovanja na one kasne večernje sate kada mladi ljudi, odnosno deca ne gledaju televiziju ili ćemo te programe kao što je slučaj do sada da će se ti programi emitovati 24 sata dnevno i činiti više od 60 ili 70% programa nekih nacionalnih emitera. To je naravno i pitanje za ministarstvo. Ono je dok je bio prethodni ministar pokazalo da nema hrabrosti da se sa tim obračuna, ali hajde da vidimo šta će novi ministar i njegov novi državni sekretar uraditi.

Nisam potrošio vreme. Hvala vam.

Ovo je druga stvar, potrošio vreme nisam, hvala Bogu ja planiram da živim još dugi niz godina, na radost moje porodice, a na vašu veliku nesreću.