Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko, mi smo predložili da se promeni tačka 1. u članu 27. koja govori da se za vreme odsustva sa posla zbog sprečenosti radi bolesti ili povrede van rada, zaposlenom isplaćuje 100% osnovne plate umesto 65% prosečne plate kako ste vi predložili Predlogom zakona.
Vaše obrazloženje za odbijanje amandmana na ovaj član je da je ovo rešenje usaglašeno kroz socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima i članovima Socijalnog ekonomskog saveta Republike Srbije. Međutim, ovo rešenje krije u sebi i jedno novo smanjenje, odnosno još jedno smanjenje i udar na zarade zaposlenih koji su pogođeni ovim zakonom, a njih je preko pola miliona kako smo to više puta govorili u ova dva dana.
Naime, do sada je to pravo zakonom bilo utvrđeno na najmanje 65%, pa se u nekim slučajevima kolektivnim pregovaranjem taj procenat povećavao. Ovim rešenjem vašim vi sada to više ne dozvoljavate i kao Vlada koja nije sklona da uvažava kroz socijalni dijalog ulogu sindikata koji bi trebali da brinu o pravima radnika, vi isključujete svaku mogućnost da se nekim kolektivnim ugovorima, pregovorima dođe do boljih prava radnika, samo zato što brišete tu reč „najmanje“.
Mislimo da ljudi koji su sprečeni da dolaze na posao zbog bolesti teško da se može opravdati njihovo umanjenje zarade za to vreme, sem razlozima budžeta i potrebe da se štedi, ali realne potrebe ljudi koji su bolesni su verovatno da im u tim danima treba više novca, nego kada rade, jer treba da se leče, da obezbede lekove koji su sve skuplji i skuplji, da verovatno u nemogućnosti da dođu do lekara u državnoj službi zato što se čeka, zato što su gužve, možda odu kod nekog privatnog lekara i tamo plati pregled i sve to iziskuje nove troškove
Sve to iziskuje nove troškove, a za to vreme mu se umanjuje plata. Smatramo da je to duboko nepravedno i da je naše rešenje mnogo pravednije s obzirom da živimo u 21. veku i da su se za neke slobode i prava radnika davno izborile neke generacije, ali izgleda da je došla neka generacija koja želi da nas vrati i pretvori sve u robove. Hvala.

Član 30. govori o tome da, izuzetno od članova 26. do 29. ovog zakona, pravo na naknadu plate profesionalnih pripadnika Vojske Srbije utvrđuje se u skladu sa posebnim zakonom. Mi smo predložili da se dodaju na kraju reči: „sa tim što način uređenja ne može dovesti profesionalne pripadnike Vojske Srbije u nepovoljniji položaj u kojem bi bili primenom odredbi ovog zakona“.
Predlagač to nije prihvatio, obrazlažući da će, ono što i sam ovaj član govori, biti donet poseban zakon koji će regulisati pravo na naknadu zarade na platu i na ove druge stvari vezano za naknadu plate za vreme odsustvovanje s posla zbog bolesti, zbog neraspoređenosti ili naknada plate zaposlenog koji je udaljen sa rada.
Mene neprihvatanje ovog amandmana brine, jer je naša želja bila da onemogućimo da taj poseban zakon, u moru ovih drugih posebnih zakona koji će biti doneti, kako je to predlagač predložio, a koji bi navodno trebao da raskrči džunglu propisa koji postoje, pa ćemo sada umesto jedne dobiti drugu džunglu, umesto ove valjda žute demokratske dobićemo naprednjačku džunglu, to će očigledno biti jedina razlika, jer teško da će se neko lakše snaći u šumi tih novih zakona, da stavimo ograničenje da prava profesionalnih pripadnika Vojske Srbije ne mogu da budu manja nego što im garantuje primena ovog zakona i predlagač to odbija. Znači, u najavi se sprema još jedan udar na pripadnike vojske, koji su sada sa ovim s smanjenim dnevnicama na 150 dinara, smanjeni su njihovi prihodi, a očigledno je namera predlagača da nekim novim zakonom to dodatno smanji. Jer, da nije ta namera, on bi prihvatio ovaj amandman.
Onome ko ume da čita, on bi shvatio šta je predloženo, onome ko ne ume ne može niko da pomogne. Ono što građani treba da znaju to je da je namera ove Vlade da nastavi i da je politika koju oni kandiduju na izborima da nastavi da gura ruku u džep građana, da uzima sve što tamo može da nađe, i zato građani treba da izađu na izbore i ne glasaju za Aleksandra Vučića i njegove podanike.

Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarka, vi ste malopre onako nadahnuto govorili kako se zakoni donose u Skupštini i kako su neprimerene naše diskusije i da ćete vi negde otići i napisati neki zakon, a u obrazloženju za ne prihvatanje našeg amandmana, upućujete nas na amandman, obrazloženje pod brojem 92, pa sada mi moramo da se vratimo i da vidimo šta je to 92 i da vidimo šta ste tamo napisali.
Tamo ste napisali da je nešto dogovoreno sa Socijalno-ekonomskim savetom i da je to razlog. Znači, vi ste ti koji isključujete parlament, jer vi sa nama ne diskutujete argumentima, nego činjenicom da se neko negde drugde nešto dogovorio. U tome jeste problem, vašeg doživljaja parlamenta i vas i svih članova Vlade od premijera pa dalje.
Vi mislite da ste vi bogom dani, i da se vi za sve u ovoj zemlji pitate i da o svemu odlučujete. Parlament je taj, mi ovde svi, nas 250 smo predstavnici građana i građani su ti koji preko nas usvajaju neke zakone i preko nas se čuje njihov glas.
Ne može vaš argument da bude – vi ste se to dogovorili sa Socijalno-ekonomskim savetom, nego morate da nam kažete zašto vi smatrate da naši argumenti nisu dobri.
Sada da se vratim na sam amandman. On reguliše nekoliko stvari.
Prvo, naknadu za troškove prevoza. Vrlo je zanimljiva argumentacija koju smo čuli. Ja ću da vam pročitam član 39. stav 2. Ustava Republike Srbije – sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija, može se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Mi smo čuli ovde argumente da vi ovim zakonom želite nekome da zabranite da promeni mesto stanovanja. Da, vi mu ovim zabranjujete, jer neće moći da ostvari pravo na naknadu troškova za prevoz.
Drugo, govorite samo o mogućnosti povećanja koju on dogovara sa poslodavcem. Šta ako se neko preseli bliže? Možda treba da dobije manje? Da li hoćemo da ga ohrabrimo da ćuti o tome, da ne dođe poslodavcu i kaže – ne, ja sam se preselio, treba da mi plaćate manje za taj prevoz. Da li takav odnos imate prema službenicima. Vi tako definišete ovaj član zakona, da mislite da su svi prevaranti i pokvareni i da ih samo treba kontrolisati i kažnjavati. Vi nudite samo batinu, a ne normalan dijalog i normalna prava.
Šta dalje kažete u ovom članu zakona, u stavovima 3. i 4. – da se troškovi za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, da njihovu visinu usvaja Vlada, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalnog-ekonomskog saveta, nakon što se za takvu vrstu troškova steknu uslovi u budžetu Republike Srbije.
Znači, ako se ne steknu, tog prava nema.
Nema prava. To pravo ili postoji ili ne postoji. A ne možete vi da ga uslovljavate uslovima zbog budžeta, valjda ti ljudi rade, zaposleni u javnoj upravi rade da bi ostvarili cilj neki. Nastavnici da nauče decu. Zdravstveni radnici da izleče bolest. Ne radimo mi svi da bi vama budžet bio, kako vi volite da kažete, kao apoteka, cakum-pakum. Pogrešno su postavljene stvari u ovoj zemlji i ovim zakonom. Mi smo zato protiv njega.

Poštovana predsedavajuća, član 33. govori o otpremnini. Vi ste predlogom člana 33. predvideli da zaposleni ima pravo na otpremninu ako mu prestane radni odnos zato što je utvrđen kao višak zaposlenih ili zbog proteka roka u kojem je bio neraspoređen u skladu sa zakonom, kao i da zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju.
Što se tog dela ovog člana tiče, mi smo predložili jasniju i mnogo širu formulaciju, a to je da zaposleni kome prestane radni odnos ima pravo na otpremninu u skladu sa zakonom koji utvrđuje radne odnose, znači, ne ova ograničenja koja dodatno smanjuju pravo na otpremninu zaposlenih.
Takođe, naš amandman ima i drugi deo. Nešto sam već o tome govorio. Treći stav ovog člana kaže – pravo na otpremninu profesionalnih pripadnika Vojske Srbije utvrđuje se posebnim zakonom. Mi smo smatrali da treba da se doda deo koji kaže – s tim da njihov položaj ne može biti lošiji u odnosu na položaj u kojem bi bili primenom odredbi ovog zakona. Vi ste, naravno, odbili ovaj amandman, zato što želite da suzite, pre svega, prava zaposlenih na otpremninu samo na ova tri slučaja, a ne i na druge slučajeve kada nekome prestane radni odnos, a takođe, želite da ostavite prostor da profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije nekim posebnim zakonom smanjite prava na otpremninu vezano i za pravo kada se ta otpremnina stiče i kolika treba da bude.
Vrlo je zanimljiv poslednji deo vašeg obrazloženja, koji kaže da će se prava za ostvarivanje ovog prava vezano za otpremninu, njihova visina i način na koji se to ostvaruje, biti uređen u skladu sa posebnim zakonom, te ne postoji bojazan, ne znam kako vi to sad nama tvrdite da ne postoji bojazan, profesionalnih pripadnika Vojske Srbije da će oni biti u lošijem položaju u odnosu kada bi se primenile odredbe ovog zakona.
Ono što sve vreme ponavljamo je da je ova politika da su svakim zakonom koji je skupštinska većina usvajala u poslednje četiri godine samo smanjivana prava u poslednje četiri godine, samo su smanjivana prava zaposlenih, prava radnika, prava koja su izborena pre više decenija. Sada dolazite vi, navodno najsposobniji i najbolji, i pokušavate da smanjite prava vezana za ostvarivanje raznih drugih prava, zarade i sve drugo, svaka tačka zakona, svaki član zakona, svih zakona koje smo usvajali ovde, smanjivala su prava. Nema slučajeva da su nekim zakonom proširivana prava. Znači, samo se kažnjavaju ljudi koji u ovoj zemlji rade, bilo da rade u privatnom sektoru, bilo da rade u državnom.
Mi smo ovu raspravu, da podsetim one koji su tada možda bili ili možda nisu bili, da smo sličnu raspravu i slične argumente iznosili i kada je usvojen Zakon o radu. Mi sada njih ponavljamo ovde kada se govori o platama u javnom sektoru, ali smo smatrali da zaposleni u privatnom sektoru moraju da imaju neka prava, da ne budu robovi. Vi građane Srbije pretvarate i ovim zakonom i svim zakonima koje smo doneli u robove. To će građani na izborima kazniti.

Naravno, kada nemate argumente, vi posegnete za hiljadu ponovljenim neistinama, o nekim navodnim procentima i smanjenju procenta broja nezaposlenih. Kada lepo pogledate tu statistiku kojom se hvalite, onda ćete da vidite da je broj nezaposlenih u Srbiji na početku 2012. godine bio 753 hiljade, a da je danas taj broj 751 hiljada.
Postoje razni načini u matematici da vi praktično jedan isti broj ili to smanjenje od 2.000 u apsolutnim brojevima u procentima pretvorite sa 26 na 17. Možete da ih pretvorite i u pet, ali to nema veze sa realnim životom. To je dobra stvar, što je realan život mnogo drugačiji od te vaše ružičaste statistike. To možete da imate samo na toj vašoj ružičastoj televiziji, a građani Srbije žive jedan drugačiji život i zato će vam se na izborima zahvaliti i poslati vas u istoriju.

Poštovana ministarko, ovaj član 36. govori o obavezi rukovodioca organa da je dužan da organizaciju rada planira i da je ostvari tako da troškovi budu u okviru budžeta i ponovo se stavlja na prvo mesto budžet, a ne funkcija organa koji treba da pruži neku uslugu ili da obavi neki posao.
Sada mi je zanimljivo, vi ste u obrazloženju ovog zakona, koji ste nam predložili, ima onaj obavezan deo koji kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, vi ste tu napisali da neće biti troškova za budžet osim što će biti zaposleno petoro ljudi koji će raditi u ministarstvu i naveli ste koliki će biti njihovi troškovi. Za 12 meseci to je nekih skoro četiri miliona dinara.
Sada vas pitam kao rukovodioca organa koji je planirao neki posao, koji očigledno ne može da se završi u okviru planiranog budžeta koji je usvojen krajem prošle godine, da li sada potpadate pod član ovog zakona kao neki rukovodilac koji nije dobro planirao svoj budžet, jer sami kažete da vam je potrebno da zaposlite još pet ljudi i za to da dobijete četiri miliona dinara na nivou godine?
Da li je svrha rada državnih, odnosno svih javnih službi, svih zaposlenih u javnom sektoru da se povinuju njegovom veličanstvu budžetu? Po nama oni treba da razmišljaju o funkciji zbog koje postoje, nastavnici i prosvetni radnici da obrazuju decu, zdravstveni radnici kako da poboljšaju zdravstveno stanje građana Srbije, sudije i tužioci kako da bude više pravde, a naravno da je budžet potrebno poštovati i tu nema spora, ali ne može on da ima prioritet u odnosu na obavljanje onih funkcija koje svi oni treba da ostvare.
Ovaj član smo zato predložili da se obriše jer je on potpuno u suprotnosti sa politikom koju mi vodimo, ali u skladu sa politikom ove Vlade i još jedan dobar razlog da se ne glasa za Aleksandra Vučića na narednim izborima.

Ograničenja, naravno, postoje i u Zakonu o budžetu,  tako da je njihovo mesto ovde sa te strane i potpuno suvišno. Gospodin Babić bi mogao da ne zamara mozak u ove kasne sate i računa kolike su te plate, napisala je ministarka, ja nisam ništa u tom smislu govorio loše i da su te plate velike ili male. Dva savetnika sa osnovnom neto platom od 43.266 dinara, što je veće od proseka, dva samostalna savetnika sa prosečnom osnovnom platom od 54 hiljade i jedan viši savetnik sa prosečnom platom od 67 hiljada. Ja sam govorio o tome da je na ovom primeru pokazao da nije uvek moguće sve planirati, nego neke stvari vam vodi život. Osnovna valjda treba da bude funkcija obavljanja posla za koji je određeni državni organ zadužen.
Ta ideja o krečenju škola i bolnica, koje neko nije okrečio 12 godina, a sada će neko da okreči za 100 dana, pa, ja vas pitam - a šta ste vi radili četiri godine? Što niste okrečili te škole i bolnice za prvih 100 mandata, ako je to maksimum znanja i umeća i doprinos boljitku života građana Srbije? Da li će to pokrenuti srpsku privredu, omogućiti bolje uslove školovanja, bolje uslove lečenja? Naravno da neće. To je jedno obično predizborno krečenje i to će građani Srbije prepoznati i kazniti.

Član 39. ima naslov – usaglašavanje posebnih zakona i onda se ovde sada govori da će se do 1. januara 2017. godine doneti zakoni kojim se uređuje radno pravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima, organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pa, dalje kako će se sve ovo razređivati. Znači, kao da ništa ne piše u ovih, kao što i ništa ne piše u prethodnih 38 članova ovog zakona. Ponovo se donosi zakon koji će da odredi plate u javnim službama AP lokalne jedinice, javnim agencijama i sl.
Vrlo je u obrazloženju jedna reč koja onako para uši i ako građani gledaju ovo mogu da shvate u političkom životu šta znači reč – prilagođavanje zatečene plate. U praksi ove Vlade, kada god se govorilo o prilagođavanju zarada, penzija ili nečega drugoga, to je samo bio način da se izbegne reč – smanjenje.
Znači, poštovani građani i obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana, Vlada priznaje da je namera kada se budu doneli svi zakoni koji predviđa ovaj zakon i uspostavio taj famozni navodni sistem doći će do prilagođavanja vaših zarada, a to čitajte po rečniku ove Vlade, smanjenja zarada, jer u svakom slučaju kada se govorilo...

... o prilagođavanju to prilagođavanje je značilo manje primanje.

Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarka, član 28. govori o prigovoru protiv upravne radnje i mi pozdravljamo što se sada ovim zakonom uvodi ta mogućnost. Međutim, stav 2. ograničava pravo i govori da je prigovor dozvoljen samo ako upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta.
Mi smatramo da je to ograničenje nepotrebno i loše i da, da kažem, ograničava dobru nameru predlagača da se dozvoli ovaj institut prigovora protiv upravne radnje. Smatramo da, budući da su upravne radnje materijalni akti koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao što su vođenje evidencije i izdavanje uverenja, pružanje informacije, primanje izjava i druge radnje kojima se izvršavaju pravni akti, te da protiv upravne radnje se može izjaviti prigovor, kao i da se prigovor može izjaviti ako organ ne preduzme upravnu radnju koju… (isključen mikrofon.)

Znači, smatramo neprihvatljivim sa stanovišta zaštite interesa stranke uslovljavati izjavljivanje prigovora samo ako upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta. Čitav niz upravnih radnji i organa je najčešće povezan sa donošenjem upravnog akta i u svim tim fazama, po našem mišljenju, stranka treba da ima pravo na izjavljivanje prigovora.

Hvala predsedavajući.
Poštovana ministarko, mi smo smatrali da poslednji deo prvog stava ovog člana, koji govori da postavlja određeni preduslov za donošenje odluke o postavljanju privremenog zastupnika, a koji kaže, znači nabraja, kada sve privredni zastupnik može da se uvede po ovom zakonu, a onda se na kraju kaže – sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede. Jednostavno ne treba da stoji u zakonu zato što se tim rešenjem ostavljaju vrlo delikatna i preširoka diskreciona ovlašćenja organa, koji će da proceni da li je nešto hitno i da li postupak treba da se sprovede bez nekakvih jasnih kriterijuma i šta je to hitno, koji je to neki rok koji se smatra hitnim i šta znači formulacija da postupak mora da se sprovede.
Iz tog razloga smo predložili da se ovaj poslednji deo 1. stava obriše, jer smatramo da je potrebno ostaviti mogućnost uvođenja privremenog zastupnika od strane organa u ovim svim slučajevima koji su navedeni, ali da ovaj deo o hitnosti i sama ova formulacija ne znači ništa, a može da znači svašta, da postupak mora da se sprovede. Jednostavno je nejasna i preširoka i smatramo da ne treba da se nađu u Predlogu zakona.

Prvi stav člana 122. kaže – ovlašćeno službeno lice može stranci koja se poziva na ispravu naložiti da je podnese ako strankama njome raspolaže ili može da je pribavi. Naš amandman je bio da se dodaju reči – samo ako organ ne može takvu ispravu pribaviti.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem da se navedeni član odnosi na pribavljanje isprava koje ne moraju nužno da budu sadržane u službenim evidencijama koje organi moraju da vode po službenoj dužnosti.
Mi nismo ni na koji način uticali na to da šta se dešava sa ispravama koje organ nema, ali smo rekli, u s skladu sa proklamovanim načelima ovog zakona, da organ ona dokumenta koja može da pribavi po službenoj dužnosti, da ta dokumenta ne traži od stranke u postupku.
Tako da, ne shvatam na koji način je ovo obrazloženje za neprihvatanje našeg amandmana.
Mi nismo dovodili u pitanje šta se dešava sa onim dokumentima koje organ nema, nego smo samo tražili da ona dokumenta koja organ može da pribavi, da njih ne traži od stranke da ih donosi, nego da ih pribavi sam, u skladu sa načelom da organ radi pribavljanje svih mogućih dokumenata koji su potrebni strankama u postupku koji se vodi pred organom.

Hvala predsedavajući, čekao sam da u skladu sa članom 86. obrazložite razloge za kraći rok od sedam dana koliko je propisano za sazivanje sednice. Smatram da je povređen taj član zato što vaše obrazloženje ne govori ništa.
Vi ste rekli da ste sazvali sednicu u roku kraćem od sedam dana zbog potrebe da se razmotre tačke dnevnog reda koje je predložilo 195 kolega narodnih poslanika. Čitajući predloge zakona nisam mogao da shvatim razloge zbog kojih je morao da bude prekršen ovaj član, odnosno zbog čega je moralo da se iskoristi ovo pravo predsedavajućeg, jer tačke koje su predložene, a to su Zakon o platama zaposlenih u javnom sektoru, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji apsolutno po svojoj sadržini, po tom kada stupaju na snagu i na šta se odnose nema nikakvog opravdanja za skraćenje ovog roka.
Da je na dnevnom redu predložen izbor ministra odbrane, recimo, mogao bih da razume brzinu, jer smo juče imali činjenicu i javnost je mogla da čuje da predsednik Republike protiv Ustava i zakona prenosi na nekog svoje Ustavom dato ovlašćenje da komanduje Vojsci u miru i ratu.
Srbija nema ministra odbrane već tri nedelje. Imamo nekog vršioca dužnosti koji će sada potpuno protiv zakona i Ustava da naredi upotrebu Vojske Srbije kako ga je ovlastio predsednik. Ja vas molim da odložite početak ove sednice. Hvala.

Hvala predsedavajući, smatram da je povređen stav 2. člana 27. Poslovnika Skupštine, koji govori da predsednik Skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika.
Vi ste sada pročitali svoj predlog i niste čak želeli ni da nam obrazložite predlog za spajanje tačaka dnevnog reda, a ja ću još jednom da ponovim koje su to tri tačke dnevnog reda - jedan je Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, pod dva Predlog zakona o opštem upravnom postupku i pod tri, ova dva zakona je inače predložila Vlada, a treća tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji je predložio dr Branislav Blažić.
Član 157, na koji ste se vi pozvali, govori o tome da se može spojiti rasprava tačaka dnevnog reda koje su međusobno uslovljene i čija su međusobna rešenja povezana.
Čitajući ove predloge zakona u ovom kratkom vremenu, koje smo imali, 24 časa i 15 minuta, ja nisam uspeo da vidim nikakvu vezu između ovih zakona. Znači, Zakon o platama zaposlenih u javnom sektoru nema apsolutno nikakve veze, ni međusobne uslovljenosti sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji ili sa Zakonom o opštem upravnom postupku, koji je jedan sistemski veliki zakon i nikako ne može da se poveže ni sa jednim od ova dva zakona.
Ponavljam da sam i ovih poslednjih nekoliko sednica mislio da je ova vladajuća većina iscrpela sve na gašenju demokratije u parlamentu, ali vi nas iznenađujete i svaku sednicu pomerate tu granicu sve niže i niže, da ne kažem da tonemo sve dublje i dublje.
Molim vas da ovaj Predlog povučete sa glasanja, jer nije u skladu sa Poslovnikom skupštine. Hvala.