Hvala.

Predsedavajući, evo da ono vreme koje po Poslovniku poslanička grupa ima, želim da iskoristim i da govorim nešto o pojedinostima, sada vezano za Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Naši prethodni amandmani na ove prethodne zakone bili su izraz protesta protiv poteza vladajuće koalicije da onemogući da govorimo o ovim kasnijim članovima, odnosno zakonima koji su na dnevnom redu. Za ovaj zakon smo namerno i svesno predlagali amandmane čiji se članovi brišu.

Smatramo da je onako kako je ovaj zakon predvideo, da su ove evidencije preobimne, da ne postoje jasni razlozi i objašnjeni kriterijumi zbog čega recimo, u članu 20. je predviđeno da se podaci čuvaju 10 godina, u članu 21. o kome sada govori, koji definiše evidenciju događaja 20 godina, pa evidencija naredbi pet godina. Znači, kako idete od člana do člana, ta evidencija se iz nepoznatog potpuno i neobjašnjenog razloga čak i u odredbama kasnijeg onog obrazloženja zakona ne vidi zašto su ti rokovi različiti.

Zašto sam se javio baš po ovoj tački, to je vrlo jedna zanimljiva evidencija kako se definiše evidencija događaja i bilo bi lepo da čujemo da li postoji takva evidencija događaja koji se desio 24. odnosno 25. aprila 2016. godine u delu Beograda koji se zove Savamala. Recimo, podatke o događaju, opis događaja, pa mesto događaja, datum i vreme, nivo izveštavanja i klasifikacija događaja, ime, prezime, adresa i podatke za kontakt lica koje je prijavilo događaj, a znamo da je događaj kada su srušene zgrade, privatne imovine i kada su građani lišavani slobode prijavljeni policiji, a policija nije reagovala.

Takođe, bilo bi zanimljivo da vidimo evidenciju naredbi koju definiše član 22. ovog zakona i da vidimo da li je i ko je u stvari izdao naredbu da policija te večeri ne postupi? Ko je bio taj glavni fantom iz Savamale, pre dve godine u Beogradu?

Član 26. govori o evidenciji javnih skupova. Zašto sam se sada javio? Zato što mi je jako zanimljivo, pre godinu dana imali smo javne skupove u Beogradu nekoliko uzastopnih dana posle održavanja predsedničkih izbora na kojima, po rečima samog ministra, nikada nije došlo do kršenja javnog reda i mira. Ministar je tada poručio da dokle se to dešava građani koji se tamo okupljaju nemaju nikakvu bojazan da će biti na bilo koji način tretirani od strane policije. Onda nekoliko meseci kasnije saznajemo da ministar nije govorio istinu, što je neki njegov manir. Kako smo to saznali? Tako što su za preko više od 20 ljudi pokrenute prekršajne prijave kao navodnih organizatora neprijavljenih javnih skupova. Protiv tih ljudi se danas gotovo svakodnevno vode prekršajni postupci, iako je tada rečeno da ti javni skupovi dokle god ne ugrožavaju javni red i mir neće biti tretirani njihovi učesnici od strane policije.

Sada je jako zanimljivo da li postoji evidencija tih javnih skupova iz aprila meseca prošle godine gde se govori i o datumu održavanja, broju angažovanih policijskih službenika, broju učesnika, da li je bilo poginulih, povređenih ili neke materijalne štete ili razlozi za zabranu, sve to što ovaj član govori. Te stvari su vrlo važne, da znamo da li i kako i zašto nas ministar laže.

Naravno, najbolji način da se nastavi sa lažima. Da nije bilo nikakvih reakcija države na taj skup, onda ne bi bilo ni procesa koji se danas vode, a svi vidimo da se vodi proces preko više od 20 ljudi i ministar na to nema odgovor. Kao što na pitanje ko su fantomi iz Savamale on pita o ubistvu gospodina Ranka Panića.

Znači, gospodine ministre, šest godina imate vlast, pitajte tadašnjeg ministra policije, vašeg sadašnjeg kolegu iz Vlade, ko je odgovoran za postupanje policije tog dana kada je nastradao Ranko Panić. Pitajte direktora policije koji je bio do skora direktor policije, bio je, čini mi se, direktor policije i dok ste vi bili ministar policije. Znači, ni u kakvu vezu ne možete da dovodite ni Borisa Tadića, ni druge učesnike u vlasti i Vladi do 2008. godine.

Gospodine ministre, vaša je dužnost i odgovornost da date odgovore na ono što se dešava sada. Sada pozivam vas da date odgovor šta je rekao Oliver Ivanović kada je došao u BIA nekoliko dana i nedelja pred svoje ubistvo i rekao i ukazao ko mu preti i sa koje strane je ugrožena njegova bezbednost. Ubistvo gospodina Olivera Ivanovića, gospodine ministre, desilo se u vašem mandatu pre nekoliko nedelja i vi nemate odgovor na to. Vi i vaši mediji danas ćutite o tome i gledate da sakrijete tu svoju sramotu, ali mi vam nećemo dati da to sakrijete i obećavamo vam, kao što se u vreme „Sablje“ saznalo i ko je i kako ubio gospodina Stambolića i mnoga druga ubistva. Onog dana kada odete sa vlasti sve će biti razotkriveno.

Pretpostavljam da mi nećete dati pravo na repliku. U svakom slučaju, ovaj aplauz koji je dobio potpredsednik Vlade za izjavu da Kosovo i Metohija nije Srbija, jer vi ste rekli - dok ste vi u mandatu u Srbiji neće biti ubijani ljudi koji drugačije misle. Pošto je Oliver Ivanović ubijen pre manje od dva meseca u Kosovskoj Mitrovici, ja sada pitam vas – da li ste taj aplauz dali tome da Kosovo i Metohija nije Srbija?

Jer ovo replika, gospodine predsedavajući?

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, ja pitam vas, da li ste vi tužiocu rekli koga je Oliver Ivanović pre svog ubistva označio kao pretnju za svoju bezbednost i zašto gospodine ministre država Srbija ništa nije preduzela da zaštiti bezbednost gospodina Olivera Ivanovića. To su pitanja na koje vi nemate i nećete da date odgovor. Ja nemam šta da kažem tužiocu, ali vi imate šta da kažete tužiocu.

Ja vas pozivam ako niste to uradili sada, da sada odmah posle ove Skupštine odete do tužioca i da kažete sve ono što znate o tome ko je pretio gospodinu Oliveru Ivanoviću.

A kad je neka druga vlast bila u ovoj Srbiji, kada su bile iznesene pretnje političarima, vašem predsedniku sadašnjem i bivšem predsedniku stranke, oni su dobili policijsko obezbeđenje. Kada su došli i rekli da je njihova bezbednost ugrožena, kada su otišli iz SRS i to je istina i njima se srećom ništa nije desilo. A vi ovde svojim političkim protivnicima crtate metu na leđima, kao što ste to radili Oliveru Ivanoviću pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji u septembru i oktobru mesecu prošle godine, kao što to radite svima nama danas ovde u Skupštini.

Ovaj član zakona je vezan za vođenje Nacionalnog DNK registra i govoriću više o tom zakonu, ali pošto u tom zakonu ne postoje rokovi, upućuje se na ovaj član ovog zakona, vezano za rokove za čuvanje raznog materijala koji se i DNK materijala, ali i biometrijskih podataka kao što dužica oka, otisaka prstiju, dlanova, drugih delova tela, uzorka glasa, uzorka rukopisa.

Znači, ogromna količina podataka koja se za potrebe istrage uzima po ovom zakonu i ovom članu čuvaće se tri godine, a ako je vezano za forenzičku registraciju za potrebe krivičnog postupka čuvaće se čak 60 godina.

Mislimo da je apsolutno neprihvatljivo i da se ne odvaja da li se ovde radi o svim ovim stvarima koje su uzete o žrtvama, o ne znam, slučajnim svedocima ili onima kojima je uzet ceo neki deo ili ceo ovaj materijal da bi se isključili iz istrage, o okrivljenima, pa oslobođenima ili na bilo koji način nikakve razlike u tome od koga dolazi ovaj materijal se po ovom članu ne vodi.

Zato je sporan i ovaj zakon, zato je sporan i ceo zakon o DNK registru, jer je neprihvatljivo i potpuno nije u skladu sa praksom da se na ovaj način barata sa DNK materijalom pojedinaca, na čuvanje ovolikog broja podataka na ovoliki broj godina, bez kažem, jasne razlike o kojim slučajevima se radi, kako se do toga došlo, da li su u pitanju žrtve ili okrivljeni, ili na kraju osuđeni počinioci nekog krivičnog dela, je loše rešenje.

Jednostavno, ukoliko se ovaj zakon ovako usvoji zajedno sa zakonom o DNK registru, dobijamo jednu državu, državu „velikog brata“ gde možemo da očekujemo da jednostavno se prikupe podaci svih građana Srbije, a da se onda sa njima raspolaže na način, na koji to neko smatra da treba bez bilo kakve zakonske zaštite.

Hvala.

Ministre, vršite zamenu teza. Znači, evo ga stav koji kaže – podaci iz stava 1. ovog člana koja se odnose na lica osuđena za seksualne delikte iz oblasti seksualnog iskorišćenja i seksualnog zlostavljanja dece čuvaju se trajno. Znači, ne 60 godina, nego trajno. To nije sporno.

Sporan je član pre toga, koji kaže da se podaci iz člana 1. koji se odnose na forenzičku registraciju za potrebe krivičnog postupka čuvaju 60 godina. Znači, bilo kog krivičnog postupka 60 godina. Znači, bilo kog krivičnog postupka 60 godina, e, to je sporno. To je sporno, jer to su podaci za potrebe krivičnog postupka, znači svi koji su uključeni u postupak, i žrtve i osumnjičeni i oni koji posle toga budu osuđeni, ali i oni koji posle toga budu oslobođeni.

Po ovom zakonu svi njihovi podaci čuvaće se 60 godina. To je neprihvatljivo u jednoj normalno demokratskoj zemlji.

Gospodine ministre, ne delim vaš neki, da kažem, optimizam, ili ne znam kako to da nazovem sada kada ste govorili o ljudima koji su vrhunski stručnjaci koji postupaju sa ovim materijalom, kako ste vi to rekli, i to me jako isprovociralo. Govorio sam o tome i u načelnoj raspravi.

Vezano za ubistvo gospodina Vlastimira Miloševića. Znači, tu vidimo, da ovlašćeno lice, neovlašćeni veštak, biolog, koji ima verovatno sve te, kako ste govorili, mogućnosti, sertifikate, da pristupa, kaže kako je pogrešio i kako nije ono što je u istrazi prvo bilo nađeno na mestu zločina, DNK materijal koji je ukazivao na izvršioca gospodina Velju Nevolju, kako taj sada materijal nije njegov. Odjednom nije njegov, a kako je drugi neki materijal, navodno kontaminiran, postupanjem od strane od strane kriminalističke policije.

Ceo jedan slučaj, koji kako vi kažete, DNK treba da pomogne u rešavanju najtežih slučajeva i to je najsigurniji način za identifikaciju počinilaca krivičnih dela, evo, na jednom delu vidimo kako pada u vodu, gospodine ministre. Pada u vodu.

Iskreno se brinem da u toj bazi gde će se nalaziti na ovaj način skupljeni podaci od svih građana Republike Srbije, da ne budem ja možda označen kao izvršilac nekog krivičnog dela, da ne znam, nekom čudnom radnjom, postupanjem kriminalističkog inspektora, pronađe se moj DNK materijal negde, koji ste vi uzeli, recimo kada je meni provaljeno pre nekoliko meseci u stan, ja sam dao svoj materijal, otiske, i šta je sve od mene traženo, da bih pomogao istrazi, o kojoj nemam nikakvih saznanja već više od pola godine. Ali, sada su moji otisci i sve se nalazi u bazi MUP, i ja s obzirom na način na koji vi radite, imam opravdanu sumnju da ne završim kao okrivljeni za neko krivično delo, sa kojim nemam veze.

Ponovo želim da istaknem da je ovaj zakon sporan, s obzirom da prikuplja ogromne količine podataka o svim građanima Srbije, a da način na koji će se ta evidencija, odnosno svi ti podaci koristiti, po nama nije dovoljno razrađen. I, ono što smo predlagali nekim drugim zakonima i ono što sada ovde predlažemo je jasno upućivanje na poštovanje zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, i to je suština ovog našeg amandmana.

Vlada ovo nije prihvatila, obrazlažući tako da se sa Zakonom o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova poziva na ovaj Zakon o evidenciji podatka o ličnosti. Smatramo da takvo rešenje, odnosno naše rešenje nije u suprotnosti i da ne bi bilo nikakvih problema i opterećenja da se i u ovom zakonu jasno navede da će se poštovati i primenjivati odredbe koje govore o Zakonu podataka o ličnosti.

Zašto je to važno? Važno je zato što se i kroz ceo ovaj zakon sva mogućnost nadzora, odnosno nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, ostavlja jedino u rukama MUP-a. Smatramo da, s obzirom na osetljivost podataka koja se prikupljaju i prikupljaće se tek o ogromnom broju građana Srbije, potrebno je da postoji primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i nadzor od strane Poverenika.

Ovo je amandman na član 7.

Član 7, vi ste sada upravo, ministre, ovde govorili ko ima pravo da traži uvid i mi smo definisali, hteli da definišemo upravo ovim članom ko na osnovu zahteva nadležnog organa vrši pretraživanje. Tražili smo da se jasno stavi da pretraživanje iz registra može da vrši samo ovlašćeno lice forenzičke službe Ministarstva, a da o rezultatima pretrage dostavlja izveštaj nadležnom organu postupka koji je zahtevao pretragu iz stava 1. ovog člana.

Taj deo našeg amandmana nije prihvaćen sa obrazloženjem da se ovaj način pristupanja definiše sledećim članom ovog zakona, članom 8. Ja mogu da se složim, ali ne bi bilo nikakvih problema da se i to nalazi.

Međutim, sporan je ovaj sledeći stav 2. Stav 2. kaže da se zahtev dostavlja u pismenom obliku, a izuzetno usmeno, uz obavezu naknadnog dostavljanja pisanog zahteva.

Znači, ako ste vi ovde rekli da ovaj zahtev može da podnese samo sud, kako to sud usmeno traži da se izvrši uvid i pretraživanje registra? Znači, apsolutno je nemoguće da stoji da izuzetno usmeno može da se radi pretraživanje po registru.

Zato smatramo da je vrlo važan ovaj drugi deo našeg amandmana, koji predviđa brisanje ovog dela – izuzetno usmeno, jer ne znamo koje su to situacije kada se sud, kako ste vi ovde rekli, mada Zakon govori o nadležnom organu postupka, a to očigledno nije samo sud, ali ste vi nama ovde govorili da je sud, pa sad vidimo da to u stvari nije sud i da neće biti samo sud, i zato je sporno to. Koji je to državni organ, koji god bio, da li je sud, da li je tužilac postupajući ili ko god, koji ne može pismenim putem da zahteva i da pošalje zahtev za pretragu registra, nego će to da uradi usmeno? Koja je to brzina danas, u današnjem vremenu, gde mi ne možemo da iza jednog takvog zahteva ostane pisani trag?

Član 9. govori o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona i vrlo je kratak, kaže: „Nadzor nad sprovođenje ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo“.

Naš amandman kaže da se na kraju dodaju i reči: „i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“. Ukoliko se ova odredba ne uvrsti u Zakon, onda naravno, osim Ministarstva, nijedan drugi državni organ neće moći da ima nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Ne slažem se sa mišljenjem, obrazloženjem Vlade da se ovaj amandman ne prihvata zato što Poverenik za informacije od javnog značaja nema pravo nadzora nad sprovođenjem posebnog zakona. On ima ukoliko taj posebni zakon to predvidi. Ukoliko predvidimo usvajanjem ovog amandmana pravo nadzora, taj Poverenik će imati pravo da nadzire, bez toga naravno neće imati, po automatizmu naravno ne može da ima.

Bez obzira na te neke insinuacije, ne znam šta one treba da znače, da niko ne spominje Zaštitnika građana, ovo je vrlo jasna materija koja govori o podacima i zaštiti podataka ličnosti i normalno je da ovde govorimo o Povereniku, ne o osobi, ne o ličnosti, nego instituciji. Kada smo i govorili o Zaštitniku građana, nismo govorili o pojedincu, ni prethodnom Zaštitniku građana, ali ni o ovom Zaštitniku građana.

Bilo bi zanimljivo da čujemo šta radi Zaštitnik građana. Da li postoji? Da li on i dalje prima onu istu platu od 369 hiljada dinara, a o kojoj smo ovde slušali danima i danima dok se vodila predsednička kampanja? Kako se ona završila, kako smo dobili novog Zaštitnika građana, ni jednu jedinu reč da čujemo o plati Zaštitnika građana. Građani bi trebali da znaju da je ona i dalje 360, možda i više, hiljada dinara, jer je tako definisao zakon, jer je platu Zaštitnika građana definisao zakon, kao što platu i nadležnosti Poverenika definišu zakoni ove zemlje, a ne čaršija, a ne politička rasprava ili bilo šta drugo.

Ministre, mi se ovde, predlaganjem ovih amandmana, nismo bavili politikanstvom. Potpuno je normalno da jedan ovakav zakon, koji se bavi podacima, informacijama, u konkretnom slučaju DNK registru, i sami ste ovde rekli da ima veze sa Zakonom o zaštiti podataka, da se jasno poveže i ostavi mogućnost nadzora Povereniku, pa ko god on bio, gospodin Šabić danas, a sutra, kada vi izaberete nekog drugog, koga god da izaberete, da znamo ko je odgovoran i kome građani mogu da se obrate ukoliko smatraju da imaju neki problem. Hvala.

Predsedavajući, molio bih vas da vodite računa o vremenu, jer na kraju je ministar, van vremena koje ima na raspolaganju, krenuo da vređa bivšeg Zaštitnika građana koji je, za razliku od ovog sada, radio svoj posao, pa smo dobijali izveštaje… (Isključen mikrofon.)

Znači, gospodine predsedavajući, da pratite diskusiju mogli biste da primetite da je prvi koji je govori o Zaštitniku građana bio gospodin ministar. On je ušao u politiku i on je počeo da priča o tome kako se sada ne spominje Zaštitnik građana, a ranije se spominjao. Ranije se spominjao jer je radio svoj posao, ako ga nije radio kako treba, vi ste onda kao većina trebali da imate hrabrosti i snage da ga smenite. Ali ne, vi ste rešili da ga ovde provlačite kroz blato, pričajući razne neistine, kao što pričate i o svim drugim političkim protivnicima.

Tako da, nemam nameru da ovde budem ničiji advokat. Siguran sam da gospodin Saša Janković kao bivši Zaštitnik građana poštuje zakone ove zemlje i podnosi Agenciji za borbu protiv korupcije redovne tačne izveštaje, a ne kao vaši kandidati, nosioci prvi sa liste za beogradske izbore, koji ne prikazuju svoje pravo imovinsko stanje, pa onda Agencija menja, na volšeban način, preko noći njihove podatke iz imovinske karte i kako i da li imaju vikendice na Zlatiboru i da li su dobijaju za određena učestvovanja u raznim istraživanjima 25 miliona dinara ili 25.000 dinara.

U vaše vreme, kada vaši članovi danas vode Agenciju protiv korupcije moguće je da se preko noći menjaju podaci o ličnostima koji se tamo nalaze, gospodine ministre, tako da ja više nemam nikakvog poverenja ni u to što na sajtu Agencije mogu da vidim, jer danas mogu da vidim jedno, a sutra, ukoliko to vama treba i odgovara, videću nešto sasvim drugo.

Tako da, gospodine ministre, da li neko ima audi i kako ga je zaradio i da li ga je prijavio vi kao ministar policije sasvim sigurno imate mogućnosti da saznate. Nemojte ovde da dolazite kao poslanik opozicije i Nebojša iz Beograda, da se prenemažete i da tražite da neki državni organ nešto otkrije.

Hvala, predsedavajući.

Postavio bih pitanje potpredsednici Vlade i ministarki dr Zorani Mihajlović. Naime, u decembru mesecu postavio sam pitanje vezano za izgradnju objekta od 150 kvadratnih metara od privremenog materijala, kako je stajalo u dozvoli, na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, koji je, kada je počeo da se gradi, građen od betona i izgrađen u veličini od hiljadu i po kvadratnih metara. Pitanje sam postavio u decembru, dobio sam odgovor kako je 20. novembra Republička građevinska inspekcija izvršila inspekcijski nadzor nad izgradnjom objekta i naložila investitoru uklanjanje izgrađenog objekta.

Danas, u martu 2018. godine, ne da taj objekat nije uklonjen, nego je on počeo i sa radom. U njemu se nalazi kafana i u toj kafani skijaši provode određeno vreme, a investitor ili investitorka ostvaruju profit.

Sada se postavlja pitanje – da li smo mi pravna država, da li imamo institucije koje brinu o sprovođenju zakona i da li je Ministarstvo građevine i Republička građevinska inspekcija, da li one rade i služe za sprovođenje zakona? Očigledno da ne. Očigledno da ne iz razloga što je investitor zaslužni, ugledni, uvaženi član SNS i kao takav, verovatno zbog osvojenih glasova na izborima u Beogradu, ima prava da sazida šta mu se hoće gde god hoće, jer kad dobijete glasove na izborima, vi možete i da gradite gde vam padne na pamet i šta vam padne na pamet, pošto je to odgovor za, čini mi se, sve probleme danas u društvu. Nemate pravo da govorite, nemate prava da pitate, jer niste osvojili glasove.

Sada, kako se zove država koja tako funkcioniše? Da li je to demokratska, pravna država ili fašistička država, to je nešto o čemu bi u ovom parlamentu trebalo da se razgovara. Nadam se da će predsednica Skupštine ispuniti makar jedno svoje obećanje koje je dala na kolegijumu koji smo imali prošle nedelje, a to je da će jedan set zakona koji ćemo raspravljati ovde u prolećnom zasedanju, biti iz oblasti građevinarstva, jer onda ćemo moći možda da upitamo ministarku nešto i o ovom slučaju, nešto o tome kako danas u Srbiji ponovo cveta divlja gradnja i kako je svako peto gradilište danas u Srbiji nelegalno.

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade. Kada smo na isti način na koji, nažalost, i danas raspravljamo o važnim zakonima, usvojili krajem godine uz budžet Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, tamo nismo predvideli način da se ženama koje se nalaze trenutno na porodiljskom odsustvu povećaju njihove zarade, odnosno naknade ukoliko su zaposlene bile pre odlaska na bolovanje u javnom sektoru.

Povećanje plata u javnom sektoru koje je izvršeno 1. januara ove godine nije obuhvatilo trudnice, zato što je zakon ukinuo mogućnost da se njihove naknade koje isplaćuje država, koje nažalost kasne i dalje, i kasniće do početka primene zakona 1. jula ove godine. One su uskraćene za ovo povećanje, i predstavnici roditelja iz nevladinih udruženja pokušavaju već tri meseca da dođu do predsednice Vlade, da pokušaju da nađu rešenje za ovaj problem. On može vrlo lako da se reši, ako ne znate kako pogledajte naš Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom, gde stoji ova zakonska odredba koja daje mogućnost da se ove naknade usklađuju ukoliko se zarade, koje se isplaćuju javnom sektoru ili druge minimalne zarade u Srbiji povećavaju, naknade za trudnice se takođe povećavaju. Hvala.