Ja se nadam da žiri u sastavu Nebojše iz Beograda sa saradnicima će imati razumevanja za kolege poslanike koji su juče pokušavale da ostvare dobar utisak i da ove teške reči i hladne kojima Vlada odbija sve ove ingeniozne predloge na članove Zakona o strancima, da će razumeti njihovu tremu i njihovo zalaganje, jer takmičenje u ovom poltronstvu je nešto novo za njih.

Razumem da Nebojša iz Beograda ima veliko iskustvo u tome, ali da neki od kolega… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Nažalost, mi smo slušali juče i slušaćemo danas amandmane koji, kako sama Vlada kaže, nisu vezani za ono s čime se ovaj zakon bavi. Znači, ne uređuju prava i obaveze stranaca u Republici Srbiji i to ćemo slušati danas.
Ja samo molim žiri za razumevanje, da ovi nastupi ovde… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.
Da li je ovo sednica Narodne skupštine ili nešto drugo, građani koji ovo gledaju sigurno imaju svoje mišljenje. Sasvim sigurno da nije sednica Narodne skupštine, a šta je, o tome možemo da razgovaramo.
Drago mi je što ste se uključili na mesto predsedavajućeg i počeli da sprovodite one mere Poslovnika koje govore o redu na sednici, s obzirom da smo imali prilike i danas kod izlaganja narodnih poslanika da čujemo najstrašnije uvrede upućene narodnim poslanicima, na koje vi niste reagovali.
Nadam se da ćete isti aršin primenjivati do kraja i da ćete isto tako voditi računa da li su izlaganja poslanika u skladu sa temom koja se danas raspravlja, da li govore o temi, ili ne, ili ćete nastaviti sa praksom da samo i jedino što radite je da kažnjavate poslanike opozicije.
Nemam nikakav problem, možete da nastavite da me kažnjavate, ali me time nećete ućutkati, tako da vas molim da vodite računa da isti aršin primenjujete prema svima. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Amandman na član 1. koji smo podneli je – briše se. Nismo imali nameru da na taj način podnosimo amandmane na ovaj set zakona. Podneli smo amandmane na početne članove ovog zakona kada smo videli kakvu farsu sprema vladajuća stranka, sa željom da na dnevni red i na raspravu u pojedinostima ne dođu amandmani i zakoni koje smo podneli, s obzirom da su ovi zakoni negde od oktobra, novembra meseca u proceduri i spremili smo amandmane i na Zakon o policiji i na Zakon o DNK registru i na Zakon o bezbednosti u saobraćaju na putevima. Dva amandmana na Zakon o policiji su prihvaćeni od strane Vlade, što znači da nisu bili pisani tek tako.

Bila je to reakcija na farsu koja je spremljena danas da se praktično ne dođe do rasprave o svim ovim važnim zakonima, da na prvih 10 članova Zakona o strancima slušamo takmičenje u besmislu i poltronstvu.

Mi smo doneli odluku da ne učestvujemo na taj način u raspravi. Pustićemo vas da istrošite vreme onako kako ste zamislili. Vreme koje nam na drugi način po Poslovniku preostaje, iskoristićemo da govorimo o amandmanima na ove druge zakone koje smo podneli.

Žao nam je što se Skupština pretvara u ovo, to je odluka vladajuće većine i mislim da bi bilo sasvim prigodno se na kraju ove rasprave da nagrada za najbesmisleniju, najpoltronskiju diskusiju, dodeli Nebojši iz Beograda. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povredili ste član 100. Vi kao predsedavajući ako hoćete da se uključite u diskusiju, onda treba da siđete sa mesta predsedavajućeg, da se javite za reč i da govorite o tome da li ja Srbiju želim da predstavim kao fašističku zemlju ili vi od Srbije pravite fašističku zemlju, pa da diskutujemo o tome.

Jedino što ste vi mogli po Poslovniku je da poslaniku koji je ukazao na povredu Poslovnika i obrazlagao je to mnogo šire, odgovorite da li smatrate da je Poslovnik povređen ili ne, a ne da tumačite moje izlaganje, koje je izazvalo njegovu reakciju i traženje povrede Poslovnika.

Ubuduće, ako želite da odgovorite meni ili nekom drugom kolegi, budite hrabri, budite dostojanstveni, držite se Poslovnika koji ste obavezni da poštujete, javite se za reč, pa onda objasnite da li ja ili neko drugi Srbiju predstavlja kao fašističku zemlju ili ovo što vi radite uvodi Srbiju u fašizam.

Hvala predsednice.

Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, danas ćemo načelno raspravljati o ovih 18 tačaka dnevnog reda, o brojnim zakonima i izmenama zakona koji izgledaju ovako kako izgledaju. Sasvim sigurno da nećemo moći da kažemo dovoljno o puno važnih stvari koje su danas na dnevnom redu. Vi ste govorili 43 minuta, ja imam 20 minuta, i s obzirom da sam predsednik jedne opozicione poslaničke grupe, neću govoriti o dobrim stvarima ovog zakona.

Znači, dobrih stvari ima, ali govoriću o onim lošim. Loše je, recimo, gospodine ministre, što mi danas nećemo mnogo moći da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Svake godine u Republici Srbiji 600 ljudi izgubi život u saobraćajnim nesrećama, 5.500 teško, preko 15.000 lakše povređenih, više milijardi evra materijalne štete. To su važne stvari.

Kada je ovaj zakon donošen 2009. godine, bilo je na dnevnom redu Skupštine 63 tačke dnevnog reda, ali je ovaj zakon raspravljan odvojeno, zato što je važan. Važan je za građane da razgovaramo o tome kako je moguće, da je nasilnička vožnja, kako je propisano u ovom zakonu se obavezno kažnjava zatvorom, kako je moguće da čovek koji u Beogradu vozi mostom u suprotnom smeru, ne završi u zatvoru, nego dobije materijalnu kaznu za koju on kaže – nema veze, imam para, mogu da plaćam, i neke poene. U kakvom je stanju ova država kada je to moguće i da li će izmene koje se ovde nalaze to promeniti?

To od vas nisam mogao da čujem u nekoliko minuta koje ste potrošili na ovaj zakon. Nažalost, gospodine ministre, kao bivši predsednik Skupštine, treba da znate da nažalost, nećemo o ovome moći da razgovaramo ni u pojedinostima, zato što su poslanici vaše poslaničke grupe na prvih 10 članova prvog zakona u ovom paketu, Zakona o strancima, podneli 340 besmislenih amandmana, sa idejom da potroše vreme, da ne dođemo ni na raspravu u pojedinostima o ovom zakonu, ni o Zakonu o policiji, ni o svim ostalim zakonima koji se nalaze u ovom paketu. I to je loše i tako nećete ostvariti onu nameru o kojoj ste govorili ovde, o potrebi da se ovaj zakon menja, jer građani o tome neće moći da čuju ništa. Veliku priliku propuštamo da govorimo o onim stvarima koje se nalaze u ovom zakonu i da li su sve dobre i da li su dovoljno dobre. Vi ste naveli neke i to što ste naveli podržavam, ali ponavljam da se li zakon ovakav kakav je sprovodi i da li će posle izmena se sprovoditi na drugi način?

Zakon o javnom redu i miru, pričali smo o tome na odboru. On ima jedan član, podneli ste ga i ja to pozdravljam, u oktobru mesecu sa idejom da se povećaju kazne za korišćenje petardi. Mi smo danas u martu, prošlo je to vreme. Nije vaša krivica, krivica je predsednika Skupštine i većine koja nije htela da ovo uvrsti ranije u dnevni red. Da li bi onda sprečili da jedno dete, bila je vest da dete od dve godine je uhvatilo petardu i izgubilo šaku, da li se to možda ne bi desilo, da je usvojen ovaj zakon? Sada je kasno, a nama je zbog svega što se dešava u ovoj zemlji, nasilja na sportskim manifestacijama i drugim mestima, možda potrebno temeljnija izmena Zakona o javnom redu i miru,a ne samo ovaj jedan član. Ovaj član nije sporan, sporno je sve drugo.

Zakon o nacionalnom DNK registru, govorili ste o tome da je DNK identifikacija najbolji način za pronalaženje izvršioca krivičnih dela i kako će ovaj DNK da omogući bolji obračun policije sa kriminalom? Ne znam da li se to odnosi na slučaj Velje nevolje, jer je njega upravo DNK veštak oslobodio optužbe za izvršenje krivičnog dela ubistva. Prvo je navodno nađen DNK materijal na mestu gde je bio ubijen, a onda je veštak rekao nije taj DNK dobar, odnosno nije njegov bio nađen tu. Nađen je samo na kolima koja su učestvovala u transportu lica koja su osumnjičena za ubistvo, odnosno niko nije osumnjičen, izvršio ubistvo, imamo samo pomagače. Sada vidimo na suđenju da će verovatno Velja nevolja da bude oslobođen i od pomaganja, jer kažu DNK materijal nije bio čist.

Da li će DNK ovaj registar koji vi nama predlažete da uvedemo u naš pravni sistem, sprečiti da se Velja nevolja i razni drugi kriminalci ne oslobađaju sudova, kada se tamo nađu? Ja nešto mislim da neće. Šta će da se desi? Vi u tom zakonu potpuno isto tretirate DNK materijal i žrtava i osumnjičenih i odraslih i dece. Po ovom zakonu će nečiji DNK materijal koji se nađe tamo možda kao neke žrtve da ostane. Da li ćemo ga obrisati? Ne može DNK žrtve da bude u istom registru i da se isto tretira kao i DNK počinioca krivičnih dela. Vi to ovim zakonom niste regulisali na pravni način i zato je ovaj zakon loš, ali nažalost nećemo imati prilike da raspravljamo o njemu u pojedinostima zato što ćemo raspravljati o strancima i investitorima.

Hajde da se vratimo na te strance i investitore. Da li su stranci i investitori gospodin Vasilev iz Bugarske, koji se krije ovde u Srbiji, ali ne nešto mnogo krije, nego i pored poternice koja je bila za njim raspisana i u Bugarskoj i evropske poternice, on je u Srbiji radio svoje poslove, privatizovao firme, javljao se na konkurse, dobijao poslove sa državom, kao i neki isto tako biznismen Gica iz Rumunije, pa je u partnerstvu sa državljaninom Srbije koji je prijatelj SNS dobijao poslove od Ministarstva finansija, da li su ti to stranci investitori o kojima ćemo slušati kada ovde bude rasprava u pojedinostima? Da li se Srbija pretvara u sigurnu kuću za kriminalce? Ili će Srbija da krene u borbu protiv kriminala i korupcije, jer ono što ste govorili godinama unazad da se na nekim listama pomera ta percepcija korupcije, sada je počelo na tim listama, nažalost, da se pokazuje da Srbija ide unazad, pa je na listi Transparency international percepcija korupcije u Srbiji porasla i pali smo za nekih pet mesta, čini mi se, na toj famoznoj listi.

Zašto je to slučaj? Zato što imamo profesionalnu i depolitizovanu policiju. Ako je tako, zašto inspektor Nebojša Blagotić iz Niša, kada je poveo istragu protiv jednog istaknutog prijatelja vladajuće stranke i finansijera, koji sa predsednikom Vlade putuje i predstavlja srpsku privredu, on bude naprasno i pokazuje se kasnije protivzakonito penzionisan. Čovek umesto da bude nagrađen što se bori protiv kriminala i korupcije u državi Srbiji, on bude penzionisan na silu. Onda ga sud vrati, onda ga ministar, odnosno direktor policije ponovo penzioniše.

Šta je on otkrio? Otkrio je kriminalne radnje, ali je otkrio da u toku njegove istrage podaci iz istrage, kako sam kaže, preko BIA-e i SNS stižu do onih koje on istražuje. Da li će sada, ministre, usvajanjem ovog zakona o policiji, to biti onemogućeno? Neće. Odgovorno kažem da neće. Šta zakon o reformi policije donosi? Pre svega, donosi mogućnost ministra da sam zaposli van konkursa ljude, ako se u aktu o sistematizaciji pokaže potreba za određenim brojem izvršilaca na tom mestu. Taj akt je inače poverljive prirode. Ministar će moći da zapošljava ljude, naravno, samo i isključivo iz svoje stranke.

Ono što ovaj zakon donosi, ako se ovako usvoji, je narušavanje ustavnog prava građana na privatnost. Na koji način? Zakonom se propisuju bezbednosne provere ne samo za one koji se zapošljavaju u MUP-u ili već kako se po zakonu nalaže, nego kaže – za sva lica u neposrednom okruženju lica koje se bezbednosno štiti. Gde se taj krug završava? Koje je to neposredno okruženje, ministre? Lica koja se bezbednosno štite. Ovako široko ostavljajući u zakonu, dolazimo u situaciju da svaki građanin Srbije će moći da bude proveravan od strane MUP-a, a znamo gde to vodi. Znamo države u kojima se na takav način država odnosila prema ljudskih pravima građana, kako su se stvari u tim državama završavale. Možemo da ih zovemo fašizmom, ovako ili onako, ali istorija je puna takvih primera.

Sledeća stvar, ovaj zakon neće pojačati vezu i saradnju između tužioca i policije. Ono što će ostati zakonom definisano je da policijski službenik primenjuje policijska ovlašćenja po naređenju nadležnog službenika, javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdato u skladu sa drugim posebnim zakonom. Time će ostati mogućnost da postupajućem policijskom službeniku koji postupa u istrazi po nalogu tužioca neko drugi može da kaže šta treba da radi i da li će da sprovodi tu istragu ili da je opstruira. Da se to dešava, pokazuje anketa Udruženja tužioca Srbije. Kaže da je više od 200 istraga analizirano, a u više od pola slučajeva tužilac je morao da interveniše kako bi se ispunio nalog koji je on u skladu sa zakonom dao policijskom službeniku, jer policijski službenici nisu hteli da izvršavaju te naloge.

Da li je to, recimo, slučaj u slučaju Savamale? Da li je moguće, gospodine ministre, posle svih tih sjajnih promena Zakona o policiji iz 2016. godine, da se 24. aprila, odnosno u noći 24. na 25. april 2016. godine, u gradu Beogradu suspenduje Ustav na nekoliko sati? Da naoružana maskirana lica drže zarobljene građane Republike Srbije, dok druga maskirana lica ruše nečiju privatnu imovinu i da dve godine ništa ne znamo o tome od strane policije? Od strane tužilaštva smo imali da je policija opstruirala ovu istragu, da nije postupala po nalozima tužilaštva i da jedino onaj koji bi trebalo da podnese krivicu za to što se dešavalo tog dana treba da bude odgovorni policijski službenik, dežuran u centru gde su se građani javljali te noći, tražili pomoć policije, zato što ih je neko privodio, lišavao slobode, suprotno zakonu, Ustavu, a odgovor dežurne policije je bio – zovite komunalnu policiju.

Da li ćemo mi dočekati borbu protiv korupcije kakva postoji u Rumuniji, kakva postoji u Izraelu? Neko je juče ovde govorio o Izraelu kao uređenoj zemlji. U Izraelu policija trenutno saslušava predsednika Vlade za optužbe o korupciji. Da li je policija saslušala ministra Vulina da objasni odakle mu 200 hiljada i više, ne znam koliko evra da kupi stan i da li može u normalnoj državi da odgovor bude: „poslala mi tetka iz Kanade“ i da policajac koji postupa kaže: „da, u redu je, nema potrebe za daljom istragom“? Postoji tetka iz Kanade, ona je poslala, nema nikakvih problema.

Sve ovo, ministre, uz sve ove zakone, nalazi se i jedan sporazum, međunarodni, o saradnji sa Ruskom federalnom službom za bezbednost. Ja sam ga pažljivo pročitao. Tamo se nalaze toliko opširni pojmovi, da se ja pitam da li mi na ovaj način prepuštamo našu bezbednost i uvid u stanje bezbednosti i to na koji način ova država štiti bezbednost svojih građana, drugoj državi?

Neki pojmovi su jasno definisani – štićenih lica, objekata, postupanje u razmeni informacija. Ali, postoje i preširoko definisani pojmovi. Mislim da bi bio red da nam kažete da li je to slučaj i sa sporazumima koje imamo sa drugim bezbednosnim službama drugih država. Ili je ovo neki ekskluzivitet?

Sve ovo, ministre, način na koji započinjemo ovu sednicu, način na koji ćemo voditi raspravu o ovim zakonima, važi za građane Republike Srbije, treba sve nas da zabrine. Usvajanje na ovaj način, ovih zakona, bezbednost građana neće biti povećana. Borba protiv korupcije i kriminala neće biti efikasnija.

Ono što ćemo dobiti, dobićemo partijsku policiju, mogućnost ministra da samostalno zapošljava ljude, dobićemo, u krajnjoj liniji, jednu nelogičnost.

Prvi zakon, o izmenama Zakona o policiji, govori o tome da jedino Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu da koriste termin – policija. A u Zakonu o bezbednosti saobraćaja nam stoji termin – komunalna policija. I šta ćemo sad? Šta ćemo sad? Da, ima tri godine da usaglase zakone. Tri, po tri, po tri godine. Vi danas ovim zakonom ponovo produžavate rokove za donošenje podzakonskih akata u policiji, iako nisu doneti svi podzakonski dokumenti na vreme i tako samo produžavate vreme i svoju samovolju.

Nema potreba da odgovaram na gluposti svakakve koje se ovde čuju. Dakle, ministre, pošto nećemo imati prilike da govorimo u pojedinostima, tačka 4) član 135. izuzetak prijema van konkursa, kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Znači, ne ministre to što ste vi govorili, to je tačka 3) i to nije sporno, to zapošljavanje rodbine i dece.

Nastradali policajac. Ali, govorite neistinu ministre. Govorite neistinu i stalno govorite neistinu.

Ako ste rekli da je nasilnička vožnja stvar samo prekršajna, zašto usvajamo ovaj zakon, čemu svrha, ako je problem samo u Zakonu o prekršajima samo iako tu nema nikakve krivične odgovornosti.

Govorili ste o investitorima u naše vreme i kako smo njihova imena saznavali od DEA. Možda smo mi njihova imena saznavali od DEA, ali su oni sedeli zajedno sa vama i igrali šah, gospodine ministre i bili vaši prijatelji i sada su se vratili u Srbiju i kažu – mi imamo poverenja u ovu državu. Mi vidimo kako idu ti slučajevi i kako se jedan po jedan vaš prijatelj ne oslobađa na sudu, jer je dokaz takav da ne može da se oslobodi, nego slučajevi zastarevaju, gospodine ministre.

Na kraju ću da vam citiram, gospodine Čerčila koji je rekao: „Niti je uspeh konačan, niti je neuspeh smrtonosan. Hrabrost je da nastaviš dalje, i ono što se računa“.

Ja gospodine ministre, nisam ni obeshrabren ni uplašen da se borim za ono u šta verujem.

Hvala, predsedavajući.

Voleo bih da znam ko je gospodina Panića ubio? To pitajte ministra policije, direktora Policije, a možda je najbolje da pitate onoga ko mu je rekao da ne ode u bolnicu povređen…

(Srbislav Filipović: Sram te bilo.)

… ko mu je rekao da se krije i ko je posle dva dana posle toga preminuo od unutrašnjeg krvarenja, a nije otišao da zatraži medicinsku pomoć. E, to je pitanje.

(Srbislav Filipović: Đubre jedno.)

Možete da kažete…

Gospodine predsedavajući, hoćete li da reagujete na reč đubre?

Da li je to u redu?

Ne čujete nikog? Hvala.
Onda me slušajte dobro, ja gospodina Legiju i nikoga iz zemunskog klana nisam video, ali vaš ministar Lončar ima slike sa njima. Od zemunskog klana kupovao je stan. Ako hoćete nešto da objasnite građanima Srbije, objasnite to.
Ako hoćete da odgovorite ko je odgovoran za ubistva i Gavrilovića i Buhe i svih ostalih koje ste… Hajde da krenemo od toga ko je ubio Olivera Ivanovića. Hajde, odgovorite na to.
Gospodine ministre, jedna od vaših brojnih funkcija je i šef Biroa za koordinaciju službe. Na koga je ukazao gospodin Ivanović pre svog ubistva da mu preti i da mu je bezbednost ugrožena? Od koga? Kažite to, a nemojte da pričate o Buhi, Gavriloviću, o nečemu pre 15 godina.

Hvala predsednice.

Na današnji dan je 50 dana od ubistva Olivera Ivanovića. Pedeset dana porodica Olivera Ivanovića i građani Srbije nisu dobili odgovor ko je ubio Olivera Ivanovića.

Moje pitanje je ministru policije, predsednici Vlade – ko je ubio Olivera Ivanovića?

Moje pitanje je ministru policije, sekretaru Biroa za službe bezbednosti - šta je pisalo, šta je Oliver Ivanović rekao i na koga je ukazao kao pretnju po svoju ličnu bezbednost?

Mislim da porodica i građani Srbije zaslužuju da dobiju odgovor šta je država, ako već ne možemo da vodimo istragu o tome ko su bili neposredni izvršioci ubistva, onda možemo porodici i građanima Srbije i dužni smo odgovor - ko je od strane Olivera bio označen kao pretnja za njegovu bezbednost i šta je na osnovu saznanja da takve pretnje postoje država Srbija preuzela?

Da li je, a znamo da nije, onda bar da saznamo odgovor zašto nije ništa preduzeto da se pojačaju mere bezbednosti i da se spreči zločin koji se desio pre 50 dana?

Svestan sam i sumnjam da ću dobiti odgovor na ovo pitanje postavljeno ovako. Verujem da će i druge kolege zatražiti odgovor na ova pitanja. Znam da su podnete inicijative za formiranje anketnog odbora. Mi ćemo to podržati i žao mi je što je danas, čini mi se, ova Skupština jedino mesto u kome se još u ovom tragičnom slučaju govori.

Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministra finansija – zašto država Srbija nije preduzela ništa da napravi promene u svom radu, da usvoji preporuke koje je Uprava za sprečavanje pranja novca još u julu mesecu 2016. godine poslala Vladi kao obavezu Srbije da pred Međunarodnom organizacijom za borbu protiv pranja novca država Srbija se legitimiše kao zemlja u kojoj nije moguće pranje novca iz koga se finansira korupcija i kriminal, kao i terorizam?

Zašto to nije urađeno duže od godinu i po dana, što je za posledicu imalo da je pre nekih mesec dana država Srbija se našla kao jedina zemlja sa evropskog kontinenta u društvu još deset zemalja, kao što su Irak, Sirija, Jemen, Etiopija, Tunis, zemlje koje su označene od Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca kao zemlje koje su rizične i koje ne ispunjavaju standarde za sprečavanje pranja novca kojima se finansira korupcija, kriminal i terorizam?

Godinu i po dana preporuke Uprave su stajale u Vladi. Godinu i po dana preporuke i akcioni plan koji su predloženi od strane Uprave nisu razmatrani od strane Vlade Republike Srbije.

Tek u februaru mesecu se načelno neko iz Vlade pred ovim telom obavezao da će država Srbija preduzeti ono što se obavezala, a što nije uradila duže od godinu i po dana. Posledica toga je danas, gospodo koji volite razne svetske liste na kojima se Srbija nalazi na ovom ili onom mestu, je da smo jedina, ponavljam, zemlja iz Evrope na ovoj sramnoj listi, jedino iz razloga što Vlada nije htela ništa da uradi. Moje pitanje je – zašto Vlada nije htela da uradi i preduzme mere za sprečavanje pranja novca kojima se finansira korupcija, kriminal i terorizam? Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ja sam hteo da pohvalim Vladu za predlaganje ovakvog člana, i naš amandman je bio da ga samo još malo jezički doradi i da naglasi potrebu da se izveštaji, koji će sada biti dostavljani Skupštini, što je dobro i što tražimo u brojnim zakonima Vlade, uglavnom ne prihvata, kada tražimo kao amandman, dostavlja Skupštini na razmatranje. Mogu da razumem da su možda naši amandmani i predlozi možda previše odlazili u neke detalje.

U svakom slučaju, izmena ovog člana je dobra, kao što bi bilo dobro i svi ovi amandmani koje slušamo već ceo dan gospodine ministre, da ih, iako nemaju smisla sa Zakonom o budžetskom sistemu, prihvati Vlada, odnosno da se na kraju izglasaju.

Iskreno se nadam da će poslanici vladajuće većine biti istrajni i da će, kada neće povući te amandmane iz procedure, i za njih glasati, i tako napraviti jedan dobar, mnogo bolji Zakon o budžetskom sistemu, jer svi ovi amandmani su dobri.

Ono što nije dobro, što slušamo od vladajuće hunte već tri dana ovde, su stvari koje pričaju da se nalaze u budžetu, a one se ne nalaze u budžetu. Evo, recimo priča o nekim stanovima za 500 evra kvadrat, koji će da se grade u narednih 10 godina. Ja bih voleo da dođemo na raspravu o Zakonu o budžetu u pojedinostima i da vidimo onda gde se, na kojoj tački u budžetu, nalaze pare za taj projekat. To ne možete da nađete nigde. Da uzmete najveću lupu, da probate da pročitate ono što nam je Vlada poslala, ne možete da nađete. Ali, šta možete da nađete? Možete da nađete za sledeću godinu tri miliona evra za gondolu u Beogradu, i planiranih još sedam miliona evra svih građana Srbije za jedan sumanuti projekat gondole u Beogradu.

Još jednom pozivam kolege poslanike, uzmimo te pare, od tog sumanutog projekta, promenimo Zakon o veštačkoj oplodnji, dozvolimo parovima da, ne samo jedni imaju pravo na jedno dete finansirano iz budžeta u veštačkoj oplodnji, nego i za drugo i treće. Time, od tih 10, odnosno 15 miliona evra, možemo 5.000 beba u Srbiji da napravimo. Hajde pametnije da iskoristimo taj novac.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 104. kada mi niste dali pravo na repliku. Pravo na repliku se dobija u sledećim slučajevima. Evo, da pročitam…(isključen mikrofon.)

Ja sam se javio da samo pozdravim ovu najavu vanrednih parlamentarnih izbora koje ministar finansija upravo najavio, jer je sasvim sigurno da za godinu dana kada budemo raspravljali, odnosno Skupština neka bude raspravljala o budžetu za 2019. godinu, ministar Vujović neće moći da sedi tu, jer bi onda morao da objasni sve ovo sada što je najavio da će se desi zašto se nije desilo, jer se to sasvim sigurno neće desiti, jer ne znam koje ćete vi to stručnjake naći od strane ove vladajuće hunte da vam urade …. (Isključen mikrofon.)

Za razliku od prethodnih amandmana koji nemaju apsolutno nikakve veze sa članom zakona koji su predloženi, što je i Vlada u odgovoru zašto se amandmani ne mogu prihvatiti i napisala, naš amandman ima veze sa članom 3. Predloga izmena Zakona o budžetskom sistemu koji govori o finansiranju nadležnosti autonomne pokrajine, toliko da eventualno građani, ukoliko budu pratili objašnjenja kolega iz SNS-a i njihovih amandmana koji nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim članom.

Mi smo stavili i naglasili potrebu da se transferima obezbedi nivo zagarantovan članom 184. Ustava Republike Srbije o visini budžeta AP Vojvodine. Svaki put kada se usvaja budžet vodi se rasprava o tome na koji način i da li je ispoštovana ova odredba Ustava. Različite se metodologije primenjuju, kao što se primenjuju različite metodologije i kod priče o dugu grada Beograda. Kada ovde poslanici iz vladajuće lopovske većine govore o dugu Beograda od milijardu i dvesta miliona evra ….