Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7047">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Na koji način? Ja sedim u klupi i ništa uvredljivo, ni o čemu nikome nisam rekao.
Nemojte, ja nikoga ne mobingujem ovde. To radite vi, poštovana predsednice. Dobro je što je ovo u prenosu da svi mogu da vide na koji način vodite sednicu. Znači, ja ni jednom jedinom rečju nikoga nisam uvredio, ništa protivno Poslovniku nisam uradio, jer da jesam, vi biste rekli koji sam član Poslovnika povredio i zašto ste mi izrekli opomenu.
Ja ne govorim, ja sedim u klupi i ništa ne radim što je suprotno Poslovniku.
Poštovana predsednice, smatram da ste povredili član 100, koji kaže da predsedavajuća, odnosno predsednik Skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Vi ste malo pre govorili o meni, pretpostavljam, kad ste rekli da sam koristio neke izraze.
Rekli ste da je poslanik kome je izrečena opomena nešto rekao pre dva dana. Pošto ste meni danas izrekli…
Ako mogu da završim ovo objašnjenje.
Ja bih samo želeo da iskoristim svoje pravo i da obrazložim u čemu je povreda Poslovnika.
Ali, niste vi ti koji možete da skratite.
Ja ne znam ko je, ali Poslovnik ne daje vama to pravo.
Samo mi recite koji član vam je dao to pravo da vi meni skratite moju diskusiju od dva minuta?
Ne, ja vas samo molim da mi kažete koji član Poslovnika vam daje to pravo?
Hvala, poštovana predsednice.
Gospodo ministri i kolege poslanici, član 2. je u suštini ključan, on po nama daje mogućnost Vladi da ostvari projekat kojim bi se 177 hektara na desnoj obali Save iskoristilo na najbolji mogući način, ali u skladu sa zakonima koji važe u Srbiji i, po našem mišljenju, po interesima građana Republike Srbije i građana Beograda. Mi smo predložili ovde da se doda novi član 2a. Moram da ga pročitam, pre svega zbog javnosti, a verujem da su kolege to pročitale.
On glasi: „Postupak eksproprijacije ne može započeti pre pravosnažnog okončanja postupka izbora investitora za izgradnju projekta po javnom pozivu.
Javni poziv investitorima za realizaciju projekta mora da sadrži i sledeće obaveze uslove: 1) obaveza investitora da obezbedi finansijska sredstva za eksproprijaciju koja se sprovode prema odredbama ovog zakona; 2) obaveza investitora da obezbedi sredstva i pruži garancije za izgradnju poslovno-stambenih objekata; 3) obaveza investitora da obezbedi sredstva i pruži garancije za izgradnju pratećih infrastrukturnih objekata; 4) obaveza investitora da obezbedi sredstva i pruži garancije za izgradnju objekata i infrastrukture IT sektora i naučno-tehnoloških parkova na najmanje jednoj trećini površina javne namene.
U postupku iz stava 1. biće izabran za investitora samo onaj ponuđač koji ispuni sve uslove utvrđene u stavu 2. ovog člana. Javni poziv se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“, najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije i na zvaničnoj internet stranici Vlade Republike Srbije.“
Dakle, ništa u projektu „Beograd na vodi“, onako kako je predstavljeno u ovom parlamentu, zbog koga donosimo zakon koji se bavi pitanjima eksproprijacije i postupcima za dodeljivanje građevinske dozvole, ništa od toga sada ne postoji. Niti je utvrđen i po javnom pozivu određen investitor, niti taj investitor daje, znamo danas, ikakve garancije da će uložiti sredstva o kojima se ovde priča, od tri i po milijarde do onih 150 miliona, koliko, kad se uozbiljimo, se govori da će biti investirano u prvom trenutku. Niti se govori o tome da će investitor platiti ulaganje u infrastrukturu. Naprotiv, ovaj zakon govori da to može da se radi na kompenzaciju. Znači, može da se izgradi škola za koju će investitor da kaže da je izgradio za 100 miliona evra i da time traži da se plati jedna trećina infrastrukturnog opremanja, koliko je otprilike procenjeno da će to biti. Najgore je od svega što ovaj zakon predviđa da će se konačan obračun u članu 15. obaviti po okončanju izgradnje poslednjeg objekta. Znači nikada.
Dakle, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman, da stvari uvedemo u zakonske principe, da javni interes proglasimo zato što će se graditi naučni-tehnološki parkovi i da ceo ovaj projekat završimo, ali ga privedemo meri i zakonima Republike Srbije i meri koja je potrebna građanima Beograda, a ne građanima Republike Srbije koje će ovaj zakon koštati najmanje 40 miliona evra, koliko smo čuli da je procenjena vrednost koju će Vlada Republike Srbije u skladu sa ovim zakonom morati da plati za eksproprijaciju. Hvala.
Hvala poštovana predsednice.
Gospodo ministri, kolege narodni poslanici, odbijanje ovog amandmana i uopšte tekst zakona koji predviđa da se Predlog za eksproprijaciju može podneti u roku od pet godina od dana stupanja na snagu, a ne roku od godinu dana, kako stoji u članu 25. važećeg Zakona o eksproprijaciji kojim se ovaj zakon praktično derogira, govori o veri u ovaj projekat Vlade.
Dakle, u normalnim slučajevima kada se radi eksproprijacija rok da podnesete zahtev je godinu dana, a ovde o tolikoj hitnosti, važnosti da što pre krenemo mi taj rok produžavamo na pet godina. Zašto? Šta je problem? Nemamo pare? Da li nemamo pare ili ne verujemo da će taj projekat biti završen u celini do kraja? Zašto se ovim zakonom za projekat koji čujemo da je toliko važan, da proglašavamo javni interes da bi izgradili poslovno stambeni objekat mi ovim praktično pokazujemo da ne verujemo da ovo može da se završi, da nema para za njegov završetak? Šta ćemo da radimo kada prođe rok od pet godina? Koliko će biti izgrađeno na prostoru o kome se danas govori na 177 ha? Da li će biti izgrađeno sve sa makete kako je rekao premijer ili za 10, 15 godina koliko je rekao gradonačelnik?
Ovaj član zakona je najbolja slika šta se u stvari ovde sprema. Sprema se da se krene sa prvom fazom, da kada ta prva faza ne uspe, da se investitor izvuče i da ne snosi nikakav trošak i da je ceo rizik na ovom projektu na građanima Srbije. Ceo rizik je na građanima Srbije, jer oni moraju da plate za eksproprijaciju iz budžeta, a građani Beograda moraju da plate za investiciono opremanje, jer voda ne može da se dovlači cev po cev kako se gradi zgrada, nego morate da dovedete ceo vodovod za ceo kompleks za dva miliona kvadrata. To morate da uradite odmah i to će da nas košta odmah. Kanalizaciju morate da rešavate odmah za sve kvadrate, a ne kako se kvadrati grade. Struju morate da rešite odmah, jer ne možete posle kada se završe zgrade da prekopavate ponovo i dovlačite električnu energiju, gasovod i ostale stvari, telekomunikacije.
To su investicije u opremanju ovog zemljišta koje iznose 33 milijarde dinara, koje moraju da se daju odmah, a vi ovim pokazujete da ne verujete da će ovaj projekat zaživeti, to je ono što mi od početka govorimo. Ovakav megalomanski projekat, kako je zamišljen, ne može da se ostvari i investitor se obezbedio, on neće uložiti 3,5 milijarde, uložiće 150 miliona, videće šta će da se desi sa stanovima koji se prodaju ili ne prodaju, ovako ili onako, ne zna se po kojoj ceni i on će otići, a mi ćemo ostati ovde sa dugovima, sa još jednim neostvarenim snom. Hvala.
Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodo ministri, mi smo tražili da se ovaj član izbriše, jer je neprecizan i nije u skladu sa drugim zakonima koji se primenjuju u Republici Srbiji.
Znači, ovde se spominje – organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da su organi jedinice lokalne samouprave skupština opštine, odnosno grada, predsednik opštine odnosno gradonačelnik opštinskog odnosno gradsko veće i opštinska odnosno gradska uprava.
Znači, nigde u Zakonu ne postoji takav organ, tako da mislimo da je ova formulacija neprecizna, a takođe i nepotrebna zato što, kao što se i u nekim drugim stvarima a koje ovaj zakon ne tretira, poziva se na Zakon o eksproprijaciji, u Zakonu o eksproprijaciji stoji tačno kako i koji organ postupa i kako se utvrđuje stvarna i mesna nadležnost.
Smatramo da je ovaj član u ovom zakonu potpuno suvišan, da unosi jednu zbrku, da ne unosi pravu stabilnost nego nestabilnost i da jednostavno o ovom članu, ovom zakonu, ni u jednom zakonu nema mesta.
Naravno, Vlada je odbila ovaj amandman. Rekla da odlučuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, ali organ onako kako je definisan u ovom zakonu, organ nadležan za imovinsko pravne poslove ne postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ja sam vam naveo koji su organi lokalne samouprave. Ne postoji organ zadužen za imovinsko. Postoje službe u opštine, ali to nisu organi u skladu sa zakonom. Smatramo da ovaj član zbog toga mora da se obriše. Hvala vam.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, ja sam hteo da kažem da je govornik pre poslednjeg govornika, tako sam se javio, ali mi niste u skladu sa Poslovnikom dali reč, povredio člana 107, odnosno vi, zato što niste reagovali kada govornik nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine.
Ovde je rečeno da poslanici opozicije nariču i plaču u svojim diskusijama. To bi bilo kao kad bih ja rekao da poslanici Vlade - trabunjaju i baljezgaju. Mi ne koristimo takve izraze.