Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7047">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Ja moram samo da ponovim da usvajanjem ovog amandmana, ne otklanja se glavna zamerka Agenciji za borbu protiv korupcije. U članu 15. a ministar je postavio pitanje ovde, pošto je konačno Vlada rešila da se ne brani samo ćutanjem.
Po kom to članu Agencija može bilo šta da kaže. Znači, Agencija postoji da između ostalog daje procenu rizika korupcije u odredbama predloga zakona i oni su to uradili u skladu sa zakonom, u skladu sa svojim obavezama.
Kako vi govorite o uspešnoj borbi protiv korupcije i podršci nezavisnih organa, ako tako pežorativno govorite o onome što je posao Agencije za borbu protiv korupcije.
Prethodno je govorio.
Ja govorim o članu 15.
Govorio sam.
Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, ostao je još samo jedan. Jedan, ali vredan.
Ne mogu da razumem, posle svih poziva, pre dva dana, koje je premijer uputio ovde da se uključimo u projekat, da učestvujemo, da kontrolišemo i tih istih poziva koje su danas kolega Babić, kolega Jovičić i neki drugi ovde, takođe, nama ovde upućivali, zašto ovaj amandman nije prihvaćen ili ovaj prethodni, koji je koleginica Lazić obrazložila, ili ovaj naš?
Ja ću pročitati kako on glasi. Mi smo predvideli dodavanje novog člana 16. „Vlada je dužna da Narodnoj skupštini dostavi na razmatranje i usvajanje detaljan plan realizacije projekta u kome se posebno iskazuje finansijski plan projekta.
Uz plan iz stava 1. ovog člana, kao njegov sastavni deo podnose se i dokazi o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju kod korisnika eksproprijacije i dokazi obezbeđeni sredstvima investitora za realizaciju projekta.
U cilju praćenja realizacije projekta Vlada će, po stupanju na snagu ovog zakona, obrazovati radno telo koje će sačinjavati predsednici nadležnih odbora Narodne skupštine, ministarstva nadležnih za poslove finansije, građevinarstva i prostornog planiranja, kao i predstavnici udruženja arhitekata, univerziteta, naučnih institucija i Inženjerske komore Srbije.
Vlada je dužna da podnosi Narodnoj skupštini šestomesečne izveštaje o realizaciji projekta.“
Evo načina na koji mi hoćemo da učestvujemo u ovom projektu. Sve vreme nas pozivate i gospodin Vučić pre dva dana, gospodin Babić danas nekoliko puta, gospodin Jovičić, i ne znam još ko ne. Kažete – evo učestvujte u projektima, evo načina, kroz institucije sistema. Vaš odgovor je – biće formiran nadzorni odbor i on će da kontroliše realizaciju projekta, a Vlada će kroz godišnje izveštaje, jednom godišnje kada se usvaja završni račun davati izveštaj o tome koliko je sredstava iz budžeta otišlo.
Sve vreme nam pričate dođite, uključite se, mi govorimo – hoćemo kroz institucije, ne partijski. Vi ste rekli, gospodin Vučić više puta, vi gospodine Jovičiću više puta, gospodin Babić isto. Ne znam da li kolega Martinović ne mogu da se setim dugo je trajalo. Izvinite ako niste vi.
Znači, vi ste sve, evo, ne znam, jeste li vi gospodine Marinkoviću nešto rekli? Niste to rekli, dobro.
Ja se izvinjavam. Evo, gospodin Mrkonjić je sam rekao da je on to rekao. I onda nećete da prihvatite ovaj amandman koji predviđa radno telo u kome učestvuju predstavnici Skupštine svih poslanika ovde, stručni ljudi i time obezbeđujem transparentnost, time obezbeđujemo da svi gledaju kako se taj projekat razvija i koliko on košta građane Srbije. Znači, ja ne mogu da razumem posle svih ovih diskusija zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
Ako hoćete da učestvujemo, ako ste nas pozvali, glasajte za ovaj amandman jer ćete tako omogućiti svim poslanicima, a pošto smo mi narodni poslanici poslati ovde od strane građana i svim građanima, da imaju uvid u to kako se ovaj projekat razvija, koji su troškovi građana Republike Srbije i koja je na kraju krajeva i korist.
Ja vas pozivam ministre da kažete konačno nešto, da kažete zašto je ovaj amandman odbijen i kako mislite da se ostvari ta kontrola gde treba da učestvujemo i mi ako će se to sprovoditi samo kroz Nadzorni odbor u kome će Republika Srbija kao manjinski partner kada se formira javno preduzeće za sprovođenje, odnosno privredno društvo za sprovođenje ovog projekta Republika Srbija, sami ste to govorili ovde i premijer i vi, da će imati udeo vlasništva 30, 31 i 32%. Znači, imaće manje predsednika u tom Nadzornom odboru. Kako onda vi mislite, šta znači taj poziv, sem toga da se on ovde ponovi 20 puta i da ostane samo, da ode tako u vetar. Mi smo dali konkretan model na koji možemo da se uključimo u ovaj projekat, a vi ga odbijate. Vi ga odbijate, a pozvali ste nas u njemu da učestvujemo. Ja vas molim da promenite mišljenje. Vi možete kao predsednik Vlade da kažete da prihvatate ovaj amandman ili eventualno prethodni amandman ako vam se više sviđa koleginica Lazić, ali on je na istom tonu sa istom idejom, da se Skupština uključi u sprovođenje ovog projekta tako što će biti formirano ili radno telo ili neko posebno skupštinsko telo.
Hvala poštovana predsedavajuća, molim vas da mi omogućite da obrazložim poslednji amandman danas. Izvinjavam se što ću morati da govorim glasno pošto vidim da predsednica ne želi da mi to omogući.
Mi smo predvideli da u članu 17. čiji prvi stav govori da zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“ doda drugi stav koji glasi – ovaj zakon počinje da se primenjuje od dana usvajanja plana realizacije projekta iz člana 16. stav 1. ovog zakona.

Vlada je odbila ovaj amandman iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije. Omiljena reč Vlade celishodnije i svrsishodnije. Uopšte ne obraćajući pažnju šta smo mi napisali. Mi smo ranije predlaganjem novog člana 16a predvideli da se Narodnoj skupštini pre nego što ovaj zakon stupi na snagu i počne da se primenjuje dostavi plan realizacije projekta u kome se posebno iskazuje finansijski plan projekta. Mogli ste da kažete ne slažemo se sa vašom idejom, ne treba Narodna skupština ništa tu da zna, a ne da ovde ponavljate dva dana – dođite, uključite se.

Znači, mislim da to nije u redu i da ste trebali na drugi način da odbijete ovaj amandman ako već niste hteli da ga prihvatite. Želim, na kraju da se izvinem zaposlenima u ovoj Skupštini što ćemo raditi i na Veliki petak …
To sigurno nije krivica poslanika opozicije jer smo mi imali svega sat, sat i po vremena danas da govorimo.
Poštovani gospodine predsedavajući, smatram da je povređen član 27. Poslovnika koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. Mi smo juče, odnosno danas rano ujutru završili raspravu. Jedna od glavnih stvari je bila činjenica da je premijer više puta naglasio kako je ceo dan bio prisutan. Samo što smo počeli raspravu, sat vremena, ovlašćeni predstavnik nije tu.
Molim vas da obezbedite prisustvo ovlašćenog predstavnika, kako bi mogli da vodimo raspravu u skladu sa Poslovnikom i sa našom praksom. Jutros smo dobili obaveštenje da će umesto gospodina Milojevića gospodin Tomić biti ovlašćeni predstavnik i ne znam zašto on nije mogao ovih sat vremena da ostane ovde i da završimo ovu raspravu onako kako vodimo sve rasprave u parlamentu sa prisustvom ovlašćenog predstavnika. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Želim na početku da se izvinim vama i gospodinu Tomiću za moju intervenciju po Poslovniku. Ja nisam čuo obaveštenje zašto gospodin Tomić nije tu. Izvinjavam se i vama i gospodinu Tomiću, moj je previd i moja greška što se tiče toga. Želeo sam da on bude prisutan, jer sam imao nekoliko pitanja vezano za ovaj izbor i konstatacija.
Prvo pitanje. Iz obrazloženja ove odluke vidimo da je u Nišu trebalo da se popuni deset upražnjenih mesta, a danas je pred nama devet kandidata. Na izbor, koliko smo čuli, javilo se 175. Da li je moguće da od 166 kandidata nijedan od njih nije bio dovoljno kvalifikovan da popuni to deseto mesto? O čemu se tu radi i zašto se pred nama ne nalazi predlog za deset kandidata za sudije Osnovnog suda u Nišu?
Takođe, vezano za izbor za sudiju Osnovnog suda u Sjenici, ne znam koliko je gospodin Tomić upoznat, ali mi često ovde imamo rasprave o učešću pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Ovaj put za sudiju u Sjenici se bira sudija srpskog većinskog naroda. Ne znam da li će to proizvesti problem kod naših kolega i da li će naše kolege predstavnici stranaka nacionalnih manjina reagovati zbog ovog izbora i kakva je možda tu bila struktura među ostalih 17 prijavljenih kandidata i, generalno, kakva je struktura sudija u Osnovnom sudu u Sjenici. Da li postoje problemi ovog tipa?
Slažem se da je naša uloga danas svečana i važna i ona je završetak jednog procesa koji ja želim da verujem da je obavljen na najodgovorniji način. Mi danas treba da se odlučimo za devet kandidata, od 175, za sud u Nišu, koliko nam je predloženo. Mi nemamo nikakve podatke druge o onim kandidatima koji nisu prošli, da možemo mi možda na određeni način da cenimo da li je ovih devet predloženih stvarno najbolje. Tu moramo da verujemo onome što nam je predložio Visoki savet. Ili, osam kandidata, koliko biramo, od 257, koliko je predloženo.
Imamo vrlo malo podataka i oni mogu da vas zavaraju na prvo čitanje. Pitanje je koji kriterijum uzmete. Ako uzmete kriterijum prosečne ocene studiranja, vidite da tu ima raznih proseka. Od 9.32, 9.13, 9.21 do 7.13 ili 6.97. Onda je meni bilo zanimljivo, kod jedne kandidatkinje za sudiju, koja je imala prosečnu ocenu 7.13 pa mi je to pobudilo sumnju. Čitao sam dalje biografiju i onda sam video na kraju da je, recimo, pošto je ona pomoćnik do sada bila u Apelacionom sudu u Nišu, da je prva na rang listi po broju glasova koji su sve sudije Apelacionog suda u Nišu dale, što verujem da je dobra preporuka, da se ona u svom radu pokazala i da ta ocena, prosečna ocena sa studiranja, ne mora ništa da znači, kao što i znamo svi u životu.
Tako da, verujem da je ovde bilo puno analize i podataka. Nama je ovde ostavljeno da to potvrdimo ili ne. Mi nemamo nikakvu zamerku konkretno ni za jednog od danas predloženih kandidata, ali smatramo da je vreme za reformu Ustava, načina na koji se biraju sudije, da se to što je moguće više depolitizuje i da parlament u budućnosti nema ovu ulogu koju mi imamo danas, a to je da praktično samo potvrđujemo odluku Visokog saveta pravosuđa, bez mogućnosti da se upoznamo sa svim onim kandidatima koji nisu prošli tu njihovu ocenu da treba da budu i onda samim tim ni mi ne možemo da damo neko veće ili drugačije mišljenje, nego samo da potvrdimo ili ne ovaj izbor koji je danas pred nama. Hvala.
Ja ne znam kako ruka može da dobije reč, može osoba koja je podigla ruku i tražila po Poslovniku da vam se obrati, poštovana predsednice.
Molim vas da slušate pažljivo šta govorim, jer vidim da kod prethodnog kolege niste slušali, pa ste govorili da je on reklamirao član Poslovnika koji on nije reklamirao. Znači, ja vam sada po članu 97. Poslovnika, predlažem stav 3. da kao predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana.
S obzirom da je danas tu, iako nije poslednji četvrtak u mesecu, i premijer, i veći broj članova Vlade, veliki broj poslanika i neki ljudi na galeriji, a niste nam dali obaveštenje o kome se radi, predlažem, s obzirom na važnost ove teme, da produžimo raspravu, odnosno dupliramo vreme koje je predviđeno za raspravu u poslaničkim grupama. Verujem da i predstavnici stranaka koji podržavaju Vladu, i mi iz opozicije, imamo želju i potrebu mnogo stvari da kažemo o zakonu koji je danas na dnevnom redu, pa vas pozivam da stavite ovaj predlog pred Skupštinu da se ona izjasni. Hvala vam.
Hvala poštovana predsednice, mislim da treba da sačekate da čujete moje obrazloženje o povredi Poslovnika, pa onda da se izjašnjavate, a ne unapred da govorite da li ja zloupotrebljavam Poslovnik, institut povrede Poslovnika ili ne.
Član 27. – predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.
Shvatam da ovaj Poslovnik u članu 27. je povređen zato što ste danas rekli sami da ste pozvali odbornike Skupštine Grada Beograda, beogradskih opština. Mi raspravljamo o zakonu koji, koliko smo mogli da čujemo u raspravi pre ove sednice i obrazloženje je važno za Republiku Srbiju. Mene zanima zašto niste pozvali odbornike gradske skupštine Vranja, Leskovca, Užica, Čačka, Niša, Subotice, Zrenjanina, znači svih građana Srbije kojih se tiče ovaj zakon.
Hvala poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, ja sam očekivao u današnjoj raspravi da dobijemo, kao poslanici, javnost Srbije, odgovore na neka pitanja i razjašnjenja oko određenih kontraverzi koje postoje, koje prate ovaj projekat od samog početka. Do sada u ovoj raspravi nisam dobio, ja ću pokušati u ovih nekoliko minuta koliko imam na raspolaganju da postavim ta konkretna pitanja i da, nadam se, kasnije dobijem i odgovor na to.
Ovaj zakon po meni ima tri važna aspekta. Prvi aspekt je pravni. Mi danas raspravljamo o leks specijalisu, o zakonu koji se odnosi samo na jedan konkretan slučaj. Verujem da predsednik Vlade, kao i svi koji su završili Pravni fakultet znaju to svi mnogo bolje nego ja, da se zakoni donose kao opšta norma, da važe unapred za nebrojeno mnogo slučajeva, a da se ne donose zarad jednog jedinog konkretnog slučaja. Na taj način donošenjem ovakvog jednog zakona mi ne jačamo pravnu sigurnost u Republici Srbiji, radimo upravo suprotno.
Govorilo se ovde o nekoliko leks specijalisa iz naše prošlosti. Svaki od onih koji je spominjan, iz 70-ih godina vezano za Gazelu, iz 2009. vezano za magistralni gasovod 11, nije se spominjao ni onaj iz 2013. godine za Južni tok, su zakoni koji jesu doneseni za jedan konkretan projekat, ali infrastrukturni projekat. Ono što Zakon o eksproprijaciji dozvoljava, a to je da oduzmete privatnu imovinu nekome uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne da biste izgradili… Oduzimate je zato što možda on ne želi da tu svoju imovinu da nekom drugom za novac, možda želi da je koristi kako mu Ustav kaže bez ometanja.
Naš Zakon o eksproprijaciji propisuje koji su to slučajevi kada to može da se uradi i nigde u tom zakonu ne stoji da to može da se radi da bi se gradili stambeno-poslovni objekti. Ovaj zakon, ako se usvoji, uzeće privatnu imovinu nekoga i dati drugom privatniku da na osnovu toga stvara profit.
Rekao je premijer – nije istina, biće preduzeće koje će da koristi tu imovinu, odnosno da pravi poslovno-stambeni prostor i da stvara profit. Čuli smo da će u tom preduzeću, na osnovu prenete imovine, odnosno prava na zakup imovine, kao država Srbija imati 30, 31, 32%, ali neko drugi će imati onaj veći deo i uložiće neke pare, a možda će, ukoliko ovaj projekat ne zaživi, on celo to preduzeće prodati nekome, nekom trećem, nekom koga ne znamo.
Šta će biti sa pravom na korišćenje zemljišta u tom slučaju? Na koji način će država Srbija zaštiti svoje interese? Odgovor na to pitanje nismo dobili.
Drugi aspekt je stručan urbanistički. Slušali smo u uvodnom izlaganju premijera 29 minuta o istoriji urbanističkog razvoja Beograda i dela o kome danas raspravljamo. Stručna javnost koja nije učestvovala u pripremi ovog zakona, jer javne rasprave nije bilo, iznela je svoje mišljenje. Akademija arhitekata Srbije i Odeljenje za arhitekturu i urbanizam SANU, imenom i prezimenom, najugledniji ljudi iz struke rekli su svoje mišljenje. Oni, nažalost, nisu imali s kim da razmene stručno mišljenje, jer ni dan danas mi ne znamo, sa druge strane, ko je idejni tvorac, u urbanističkom smislu, projekta „Beograd na vodi“.
Imali smo slučaj da je jedna maketa poslužila kao osnova za reizradu posebnog prostornog plana područja za posebnu namenu, a da su taj plan potpisali ljudi koji su uglavnom završili prostorno planiranje na Geografskom fakultetu. Postavljam pitanje – koji je to stručnjak, sa kim stručna javnost u Srbiji treba da polemiše o tome da li je ovakav projekt kakav je zamišljen, sa ovolikim kvadratima stambenog, poslovnog prostora, nešto što je dobro za Beograd?
Nisam stručan, ali želim, kao predstavnik zakonodavnog tela, da pre nego što usvojimo zakon dobijemo deo te rasprave i čujemo različita mišljenja, a ne da se onaj ko misli drugačije etiketira da nekoga mrzi, da mrzi svoj grad, da mrzi svoju zemlju.
Da li su oni koji su bili protiv Ajfelovog tornja u Parizu bili etiketirani kao mrzitelji svoje zemlje? Da li su u raspravi koja se vodila pre nekoliko godina, kako je to rekao premijer, o izgradnji kula od stakla u Londonu članovi Kraljevske akademije arhitekata bili proglašavani za mrzitelje svoje zemlje, svog grada samo zato što su imali drugačije mišljenje. U demokratskim društvima tako se ne vodi rasprava.
Hajde da govorimo, svi se slažemo, pretpostavljam, slažem se da je to zemljište najveći potencijal za razvoj Beograda, ali da li je ovo pravi put? Da li je pravi put da se investitoru, za koga čujemo da je obezbedio novac, ali nigde to ne možemo da vidimo, nijedan papir, nijedan ugovor još uvek ne postoji …Da li će se na ovaj način taj potencijal Beograda i Srbije na najbolji način ostvariti? Pustimo da svako kaže svoje mišljenje. Nemojmo nekoga ko ima drugačije mišljenje proglašavati za mrzitelje.
Poslednji aspekat o kome ja želim da govorim je ekonomski, jer je ovo pre svega, predstavljeno kao ekonomski, znači, šansa za ekonomski razvoj Srbije, i na osnovu toga mi danas izglasavanjem ovog zakona treba da ustanovimo javni interes.
U celom obrazloženju zakona postoji jedna jedina rečenica koja kaže – ekonomska analiza pokazala je da je predloženi projekat sprovodljiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora - tačka. Ni jednog broja.
Koja ulaganja od strane države, koja ulaganja od strane lokalne samouprave, koja ulaganja od inopartnera? Koliki je profit na kraju? U kom roku će se ceo taj projekat završiti? Toga nema. Ima ova jedna rečenica.
Obavezna tačka koja mora da prati svaki zakon je finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Kaže se – za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta. Tačka. Kolika?
Jedini broj koji sam ja uspeo da zapišem je 40 miliona evra za prvu fazu eksproprijacije, rečeno u raspravi. Koliko faza eksproprijacije treba da bude i kolika je konačna cifra?
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)
Ne znam gde piše, voleo bih da vidim, gde piše u ovom Predlogu zakona koji smo dobili.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše 850 prva faza 40 miliona.
Dobro, evo, ja bih voleo stranu da vidim u ovom zakonu gde to piše.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)
Hvala, dobro.
Možemo da postavimo i pitanje ako je do sada rešeno 179 od 246 objekata iz prve faze, po kom zakonu je to rađeno? Mi danas donosimo zakon. Ako je moglo po važećem zakonu, zašto onda ceo posao se ne završi po važećem zakonu? Zašto leks specijalis? Zašto uvođenje pravne nesigurnosti?
Podsetiću vas, pre nedelju dana evropski komesar Han, govoreći o tome zašto je važno da Srbija otvori prvo poglavlje 23, 24, koji govore o reformi pravosuđa, ljudskim pravima, rekao da je pravna sigurnost temelj demokratije, pretpostavka za investitore i važan ekonomski faktor. A, ministarka Kori Udovički, koja danas nije ovde, prošle nedelje je rekla – da je nepredvidivost poslovnog ambijenta ono što odbija privrednike.
Usvajanjem ovog zakona, koju poruku mi šaljemo, da u Srbiji ne postoji pravna sigurnost. Da je u Srbiji politička volja jača od svega. Da vaša investicija, vaša privatna imovina neće biti zaštićena Ustavom i zakonima, jer može politička volja donošenjem leks specijalisa da vam tu vašu imovinu otuđi za neku naknadu, pravičnu, nepravičnu, utvrdiće neki sud, ali može da vam je otuđi. To nije poruka koja privlači investitore u ovu zemlju. To nije poruka da su svi investitori dobrodošli.
Dobrodošli su samo oni koji imaju političku podršku. Dobrodošli su samo oni koji su dobri sa Vladom Republike Srbije, pa će Vlada za njih da izmeni zakon, ako treba, da pogazi Ustav, da uradi sve. U takvoj zemlji nema ozbiljnih investicija. Rad ove Vlade u prethodne tri godine, na ovaj način, diskriminišući sve investitore doveo je do toga da danas Srbija je na začelju po stranim investicijama u regionu, na začelju po stranim investicijama po glavi stanovnika u regionu. Pre četiri godine bili smo prvi, danas smo poslednji.
Ova Skupština, i tu se slažemo, je rekao je premijer usvajanje ovog zakona je ključ da se ovaj projekat sprovede do kraja. Ja vas pozivam da ne glasate za ovaj zakon, da ga ne usvojimo, da se Beograd da razvija, ali primereno, po pravu, pravdi, zakonima ove zemlje, dajući šansu svima koji žele da investiraju u Beograd da dođu, da ostvare te svoje investicije, da zaposlimo Srbiju, da zaposlimo građane Srbije, a ne da uradimo to samo za privilegovane investitore. Hvala vam.
Hvala.
Da ne bude zabune i nedoumice, da ne ispadne da smo mi koji smo kritikovali donošenje ovog zakona neko ko ne zna ni da pročita zakon, u ovom Predlogu zakona ne postoje nikakvi brojevi koji govore o tome koliki je trošak Republike Srbije za eksproprijacije. Znači, nađite mi stranu, pokažite mi, da ne ispadne da ja ne umem da čitam i da mi ovde ne znamo šta govorimo. Rekao sam šta piše o ekonomskoj računici isplativosti projekta. Mogu vama da verujem na reč ili ne u onome što ste vi pričali sada meni i građanima Srbije, ali ja to do danas nisam mogao da pročitam nigde, da se upoznam sa tim, a treba da danas o tome glasamo na kraju dana.
Javna rasprava se zato vodi, da bi se sve ove stvari u toku javne rasprave razjasnile. Nije sastanak sa predstavnicima Akademije arhitekata posle Uskrsa odgovor na to što nije bilo javne rasprave i što struka iz Srbije nije mogla da da svoje mišljenje. To je sve moralo da se uradi pre. Vi stalno ponavljate da nema rizika, a ja se bojim da ima rizika. Grad Beograd mora da uloži u infrastrukturno opremanje ogroman novac, ovde piše u ovom Predlogu zakona 33 milijarde dinara, da dovede vodu, struju, odvod kanalizacije, da obezbedi saobraćajnu infrastrukturu. Procena je da će se na kraju naplatiti 33,6 milijardi dinara, ali nigde nema garancije da će se to i desiti. Hvala.