Hvala, poštovana predsedavajuća.
Gospodo ministri, govorili smo o ovome i u načelnoj raspravi. Znači, mi smatramo da u svakoj prilici treba jačati demokratsku i civilnu kontrolu rada Vojske. Ovaj naš amandman je jedan korak u tom pravcu, a to je - otvaramo mogućnost da inspektor odbrane, znači, po potrebi, u situaciji kada ima saznanje da ministar nije otklonio nezakonitosti ili nepravilnosti u radu, koje je utvrdio inspektor ili drugo ovlašćeno lice u poslovima obavljanja inspekcijskog nadzora, o tome obavesti nadležni odbor Narodne skupštine.
Druga stvar koju smo predvideli je da jednom godišnje izveštaj svoj koji se i do sada u okviru izveštaja o radu Ministarstva nalazio, da se posebno taj izveštaj podnosi nadležnom odboru Narodne skupštine. Smatramo da je jačanje kontrolne uloge odbora skupštinskih pozitivna stvar i da toga nikada ne može da ima previše, pogotovo u situaciji kada se oni mehanizmi koj i sada postoje u sadašnjim zakonima i Poslovniku ne poštuju.
Ponoviću, ministar odbrane nije podneo izveštaj Odboru za poslednje tromesečje 2014. godine. Dobili smo pisani izveštaj za treće tromesečje 2014. godine, ali nikad o njemu na Odboru nismo raspravljali. Poslednji put Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je raspravljao o izveštaju ministra odbrane u julu mesecu 2014. godine, pre šest meseci, kao i poslednji put kad je Vlada ovde bila da odgovara na pitanja poslanika. Znači, konstantno se od strane ove Vlade i stranaka na vlasti, potpredsednika stranke i gospodina ministra, koji je sada izašao, umanjuje uloga parlamenta u demokratskoj kontroli, u civilnoj kontroli Vojske, konkretno u ovom slučaju.
Zato smatramo da ima mesta apsolutno da se ojača uloga odbora, da se omogući Inspektoratu da se obrati u određenoj situaciji, tačno navedeno kojoj, nadležnom odboru Republičke skupštine, kao i da se taj godišnji izveštaj koji je, kako kaže ministar, više puta je to ponovio, nalazi u godišnjem izveštaju koji, evo, nismo još uspeli da vidimo. Možda postoji, možda se radi na njemu, jeste, evo, tek je kraj januara meseca, možda ćemo ga dobiti do leta. Ali, da vidimo i taj izveštaj odvojeno. Možda je taj Inspektorat malo ažurniji od ministra koji, evo, ne može da sastavi taj izveštaj već ceo mesec. Da ne govorim o tome da tromesečne izveštaje ne dostavlja i ne dolazi na Odbor da o njima razgovara.
Smatramo da je u interesu Skupštine da se usvoji ovaj amandman, da će se time omogućiti kvalitetnija demokratska civilna kontrola rada Vojske Srbije. Hvala.

Hvala.
Upravo o tome sam govorio, da vladajuća stranka, na svaki mogući način umanjuje ulogu parlamenta. Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove je iz vaše stranke. Predsednik Odbora saziva sednice, a ne poslanici opozicije. Mi nemamo na to pravo. Mi smo ukazivali kod raspodele odbora da je loše da na mestu predsednika Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i na mestu predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti budu predstavnici vladajućih stranaka, da to umanjuje mogućnost kontrole, zato što predsednici sazivaju sastanke, ne članovi Odbora.
Mi ne možemo da sazovemo sastanak. A i zašto bi sazivali sastanak, sve i da možemo, kad vi ne dođete? Sami ste rekli da niste mogli. Znači, mi moramo sa vama da se dogovorimo, da vidimo kad vi možete, pa onda da se eventualno to sazove, ali ja neću da branim predsednicu Odbora, nek ona to uradi. Znači, loša je praksa, o tome sam govorio, vladajuća stranka radi na tome da se umanji kontrolna uloga parlamenta, kroz jedan mehanizam kontrole, kroz podnošenje izveštaja skupštinskih odbora.
Znači, loša je praksa i o tome sam govorio, vladajuća stranka radi na tome da se umanji kontrola, kontrolna uloga parlamenta, parlamenta kroz jedan mehanizam, kontrole kroz podnošenje izveštaja o skupštinskih odbora.
Znači, ne možemo mi da sazovemo sednicu neka je sazove vladajuća većina, članovi vaše stranke. Mi ćemo doći kao što dođemo na svaki odbor i raspravljamo i budemo konstruktivni, a imate između ostalog zaključak odbora. Posle događaja na Paradi ponosa 2014. godine gde smo tražili izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane i o događajima, ima zaključak odbora, Ministarstvo unutrašnjih poslova vam je poslao izveštaj, vi nam nikada niste poslali izveštaj.

Nadam se da je ovo pravo na repliku, poštovana predsedavajuća. Hvala.
Znači, predsednik odbora na početku mandata 2008. godine bio je predsednik opozicije Odbora za odbranu i bezbednost, kako se zvao taj odbor tada. Taj odbor na žalost zbog opstrukcije predsednika godinu i po ili dve dana nije radio, nije mogao da radi. Da bi mogli da odblokiramo rad odbora predsednik odbora je promenjen i bio je gospodin Dušan Bajatović, to je radi istine, pune i potpune.
Ne smatram da je dobra praksa i podržavao sam praksu da to mesto predsednika odbora preuzme neko iz opozicije, a 2010. godine to niko nije hteo. Vi iz SRS niste hteli. Srpske radikalne stranke, vi to niste hteli.

Ne, poslanici SRS gde je bio gospodin Martinović 2010. godine nisu hteli da preuzmu mesto predsednika odbora kada je gospodin Todorović smenjen.

Evo, ja ću da vam kažem u kojoj sam ja bio, ako vi kažete u kojoj ste vi bili stranci. U kojoj ste vi bili stranci?

Radi te javnosti vi kažite u kojoj ste vi bili?

Evo vi kažite prvo, pa ću ja da vam kažem, ako vi možete da se setite, pošto ja vrlo dobro znam.

Ja mislim da je vaše obraćanje bilo mnogo manje primereno nego moje.

Znači, tada Zaštitnik građana, u to vreme nije imao odbijanje od strane ministra odbrane da dostavi neki dokument kao što imamo sada slučaj i zbog čega Odbor za kontrolu službi bezbednosti  će danas zasedati. Posle priče i priče koja traje danima zašto nije gospodin Zaštitnik građana dobio dokumenta koja je tražio od ministra. To se tada nije dešavalo, jer je postojalo poštovanje zakona i Ustava u to vreme za razliku od sadašnjeg vremena. Hvala vam.

Ako je nešto dobro iz ovih replika, to je da je sada reč – mučenik, dozvoljena u parlamentu, očigledno da se koristi i da se jedan predstavnik jednog državnog organa da se kvalifikuje kao – mučenik, ali dobro.
Znači, poštovani kolega, ako je dobra praksa da predstavnici opozicije budu na čelu nekih važnih odbora, kao što ste vi rekli, i da je tada uskraćeno pravo opoziciji da bude na mestu predsednika Administrativnog odbora, ko je danas na mestu predsednika Administrativnog odbora? Ko je danas? Ko je danas na mestu predsednika Odbora za odbranu i unutrašnje poslove? Iz koje je stranke? Iz koje stranke je na mestu predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti, pravosuđa, finansija?
Ako smo mi uveli lošu praksu o kojoj vi govorite, što je ne promenite, što ne pokažete, što ne iskoračite više? Ja vam govorim, naprotiv, da smo mi počeli mandat sa tim da predstavnik opozicije bude na mestu ovog odbora. Odbor nije mogao da radi upravo ovo što mi tražimo danas kao opozicija, da raspravlja o izveštaju ministarstva. U to vreme predsednik odbora nije sazivao sednice na kojima su izveštaji koji su dolazili iz ministarstava mogli da se raspravljaju. Nije sazivao sednice sa tim dnevnim redom neko sa nekim drugim dnevnim redom je sazivao sednice. Onda je smenjen i onda godinu i nešto dana nije bio predsednik tog odbora i tek na kraju, znači posle dve, dve i po godine, je gospodin Dušan Bajatović, vaš koalicioni partneri današnji, postao predsednik tog odbora, da bi mogao odbor da radi onaj zadatak koji mu je propisan Poslovnikom.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili, vi lično, član 100. Poslovnika, koji govori o tome da predsedavajući, ukoliko želi da učestvuje u diskusiji može to da uradi tako što će sići ovde, u poslaničke klupe, prijavite se za reč i onda reći što ima.
Vaše je pravo da odgovorite na reklamiranje povreda Poslovnika, a mislim da je način na koji ste vi to radili apsolutno neprimeren. Nemate vi pravo u komentaru da li je neko povredio Poslovnik ili ne, da govorite da li je neka poslanička grupa ozbiljna ili ne, da li je neko član neke ozbiljne poslaničke grupe ili ne.
Molim vas, vi stalno praktikujete to pravo koje ste sami sebi dodelili, suprotno ovom poslovniku koji je ta mrska većina, pre nekoliko godina donela, vi ste u obavezi dok predsedavate ovom Skupštinom da ga poštujete. Ako vam se ne sviđa, promenite ga, imate većinu. Imate većinu već dve i po godine, mogli ste da donesete mnogi bolji Poslovnik ako vam ovaj ne valja, ali očigledno vam valja, pogotovo na način na koji ga vi primenjujete tako što ste sebi dali za pravo da radite samo ono što vi hoćete i da ga ne poštujete.
Znači, ako imate neki problem i nešto hoćete da saopštite ovde građanima, siđite ovde, prijavite se za reč, prepustite predsedavanje nekom drugom, pa kažite to što imate. Ne primereno je sa tog mesta da dajete takve komentare i molim vas više to ne radite. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, smatram da je povređen član 107. Ja ću, za razliku od prethodnog govornika, reći za koji deo člana 107. smatram da je povređen. To je prvi stav koji glasi – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mi smo sada čuli ovde optužbe kako neko neće da radi i kako, eto, do pre dva dana nije mogao da se usvoji neki zakon koji je za dobrobit građana Srbije. Mi smo ovde čekali da se vladajuća većina godinu i po dana smisli da je jedan takav zakon potreba građanima Republike Srbije. Kada je taj zakon došao konačno na dnevni red, posle godinu i po dana, a toliko je važan, mi smo ovde imali dovoljno političke pristojnosti da ne govorimo o tome zašto se tek sada raspravlja, odnosno tek pre dva dana o tom zakonu. Ovo je krajnje bezobrazno, da neko ko godinu i po dana nije dao da taj zakon dođe na dnevni red Skupštine sada nekome govori o tome da li je bio tu nije bio na glasanju kada je taj zakon konačno usvojen, samo zato što je javnost dovoljno pritisla vladajuću stranku da taj zakon stavi na dnevni red. Mislim da je ozbiljno narušeno dostojanstvo Skupštine ovakvim izlaganjem, gde se sada neko napada šta je radio po pitanju Zojinog zakona pre dva dana.
Ponavljam, mi smo imali političku pristojnost da ne govorimo o tome zašto je taj zakon godinu i po dana stajao u parlamentu. Svaki put kada je gospodin Milisavljević predlagao taj zakon, on nije dobio dovoljno uvažavanja da poslanici vladajuće većine pritisnu to dugme, godinu i po dana, a sada ste se vi setili kako je to bitno i nekome spočitavate šta je radio pre dva dana.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, članovi Ministarstva odbrane, pripadnici vojske, kolege poslanici, imamo danas izmene i dopune dva važna zakona i svi se slažemo da je posle više od pet godina vreme da se izvrše izmene i dopune Zakona o odbrani i vojsci, s obzirom da su u međuvremenu usvojeni neki zakoni koji su odredbe postojećeg zakona praktično izmenili ili ostavili nesprovodivim. Mislim da je dobro što su danas pred nama ova dva zakona.
Ono što nisam uspeo da čujem danas od ministra, niti da zaključim na osnovu onoga što piše u obrazloženju ova dva zakona jeste zašto su ova dva zakona podneta u Narodnu skupštinu po hitnom postupku? Osim, ako to nije, a očigledno da jeste politika Vlade Republike Srbije, da praktično svi zakoni, bez obzira na njihovu sadržinu dolaze u Skupštinu po hitnom postupku, raspravljaju se bez mogućnosti da se vodi neka javna rasprava o njima i da se poslanici dovode pred svršen čin da nešto moraju da usvoje onako kako je predloženo, bez mogućnosti da kvalitetno utiču na izmene i promene ili da čujemo da postoje i neka druga rešenja.
Ovo pogotovu govorim zato što je činjenica da su ove izmene i dopune plod javne rasprave koja je vođena u 2014. godini. Svestan sam toga i zato mi nije bilo jasno zašto je posle svega toga hitan postupak? U Zakonu o odbrani se uopšte ne kaže zašto je hitan postupak potreban, dok se u Zakonu o vojsci govori da postoji član 192. postojećeg zakona koji prestaje da važi sa 1. januarom 2015. godine, zapravo sa 31. decembrom 2014. godine.
Danas je koliko znam, 26. januar 2015. godina. Dakle taj član zakona ne važni već 26 dana i ono što se nama iz opozicije često ovde postavlja kao pitanje kada kritikujemo zakone koji se donose dan, dva, tri pre nego što neki rok treba da istekne - šta će biti ako se ne usvoje ove izmene, onda danas postavljam pitanje – šta se to desilo 1. januara zbog čega je ovaj zakon trebalo doneti do 1. januara i kakva je šteta nastala u ovih 26, 27, 28 dana, koliko će biti dok se ovaj zakon ne usvoji? Ništa od toga nismo čuli od ministra, ali sada već po navici, imamo ponovo hitan postupak kod donošenja zakona, pa tako i ova dva bitna zakona.
Najveći deo izmena i dopuna ovog zakona smatramo da su dobri i podržaćemo te izmene naravno uz nekoliko sugestija koje smo dali kroz amandmana.
Da ovi zakoni nisu idealni ili najbolje mogući, govori sam postupak Vlade, koja je, a to ovde nije rečeno, sama dala pet amandmana na izmene i dopune Zakona o Vojsci 20. januara. Znači, 15. decembra prošle godine Zakon je usvojen, a onda je Vlada nešto malo više od mesec dana kasnije shvatila da je nešto pogrešno napisala u tom Zakonu o Vojsci, pa nam je dala amandmane. Tako da to ponovo govori o tome koliko je neozbiljno kada se zakoni donose po hitnom postupku i koliko sve to nema smisla. Da bi bilo mnogo bolje da radimo onako kako je predvideo i Ustav i Poslovnik ove Skupštine, da zakoni dolaze po redovnoj proceduri, da o njima može da se vodi rasprava, da se organizuju javna slušanja, pa tek onda da ulaze u Skupštinu.
Ali, dobro, imamo to što imamo danas i ja želim da se osvrnem na neke stvari za koje mislim da nisu dobre. Iako je ministar objašnjavao da nije dobro da ostane član 14. u zakonu, koji govori o tome da pripadnici Vojske i službenici ministarstva sada ne mogu da učestvuju u nekoj saradnji sa nevladinim sektorom, odnosno da o tome ministar daje saglasnost, jer to ostavlja mogućnost arbitriranja ministra da nekome da, da nekome neda, pogotovu što postoji član zakona gde se pripadnicima Vojske i ministarstva omogućava saradnja sa stranim nevladinim organizacija i sa stranim organizacijama, pa nije jasno zašto se to ograničava na domaće.
Takođe, smatramo da je potrebno na drugi način definisati ograničenje prava vojnih lica i pripadnika ministarstva na njihovu političku aktivnost. Smatramo da politička aktivnost ne treba da bude dozvoljena, ali mislimo da postoji i drugi način njihovog učešća u društvenom životu zajednice koji ne treba da bude predmet zabrane niti odobrenja ministra.
Takođe smatramo da postojeći član 63. Zakona o Vojsci treba da ostane. Nije nam jasno da je razlog za brisanje određenih tačaka na osnovu kojih može da se pokrene postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti je činjenica da se to do sada u praksi nije pojavilo. Mislimo da treba da ostane mogućnost, to govori o tome da vršenjem dužnosti u pravnom licu, bez odobrenja nadležnog organa, osnivanje privrednih društava, neprenošenje upravljačkih prava, a to sve može da dovede do eventualnog sukoba interesa, da to treba da ostane u zakonu, bez obzira što se to do sada u praksi nije pojavilo. Možda će se pojaviti, pa će se onda pojaviti problem što u zakonu ne postoji to ograničenje.
Takođe smatramo da termin - vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, treba da stoji. Ne slažemo se da se uvede termin - i ratno vazduhoplovstvo. Mislimo da je istorija Srbije u poslednjih 20-ak godina toliko opterećena i da je pacifikacija na svakom mogućem mestu nešto što će doprineti boljoj budućnosti građana Srbije i naše dece. Smatramo da termin - ratno vazduhoplovstvo, ne treba da se uvodi da je primereniji termin i današnjem trenutku i budućnosti koju želimo za našu zemlju i našu decu da ostane termin - vazduhoplovstvo.
Zakon o odbrani uvodi jednu važnu novinu. To je inspektorat odbrane i nadležnosti inspektorata odbrane i mi to podržavamo, ali smatramo da inspektoru odbrane treba zakonom omogućiti da se u određenim slučajevima može obratiti i nadležnom odboru Skupštine Srbije, kao što imamo slučaj da se inspektor, koji kontroliše rad VBA i VOA, može u određenim situacijama obratiti i nadležnom odboru Skupštine. Mi smo predvideli našim amandmanom da se ta mogućnost uvede, kao i da se uvede mogućnost da se jednom godišnje, ne mogućnost, nego obaveza da inspektorat odbrane jednom godišnje podnese izveštaj nadležnom odboru.
Smatramo da je demokratska civilna kontrola Vojske vrlo važan segment našeg društva i bezbednosti svih nas. Smatramo da se nažalost ono što je predviđeno trenutno zakonskom regulativom ne sprovodi do kraja i da bi bilo bolje da se zakonima uvedu mogućnosti obaveze većeg učešća Narodne skupštine kao centralnog mesta u kome sede predstavnici građana, svi mi, jer da je to slučaj i da se na tome više radi i insistira, verovatno ne bi imali situaciju koja se dešava u poslednjih nekoliko dana, gde imamo sukob ministra odbrane sa jednom Ustavom definisanom državnom institucijom, institucijom Zaštitnika građana, gde se koriste krajnje neprimerene reči i optužbe od strane ministra na izveštaj i primedbe koje je Zaštitnik građana u skladu sa svojim ovlašćenjima dao.
Da postoji i da se više radilo na demokratskoj i civilnoj kontroli rada Vojske i vojnih službi bezbednosti, da su se koristili svi mehanizmi kontrole koje ima ova Skupština, Odbor za kontrolu službi bezbednosti, verovatno bi već bio sazvan i tražio da se istraži sve ono što stoji u izveštaju Zaštitnika građana. Takođe, ministar odbrane bi, verujem, trebalo da ima više poštovanja prema Skupštini, pa bi ispunio svoju obavezu koju mu nalaže Poslovnik Skupštine, da tromesečne izveštaje podnosi nadležnom odboru, a ja kao član tog odbora želim da vas obavestim da ministar odbrane od jula meseca prošle godine nije bio na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i nije nam predočio izveštaj tromesečni za drugo, za treće ni za četvrto tromesečje 2014. godine. Šta je razlog toga da on izbegava da izvrši tu svoju obavezu - ne znam. Da li je želeo da izbegne da na odboru razgovaramo o svim onim pitanjima koja su bila interesantna za građane u prethodnih šest meseci? Ja ne znam i ne znam da li će ministar danas nešto od toga reći, ali u svakom slučaju, mesto za to je nadležni odbor.
Da je nadležni odbor raspravljao, npr. o svemu onome što se dešavalo krajem septembra na dan kada je organizovana parada ponosa u Beogradu, verovatno ne bi danas u januaru vodili polemiku o tome, nego bi čekali. Slažem se u jednom delu da sud treba da utvrdi svačiju odgovornost, ali postoje pitanja koja nisu za sud. Na primer pitanja – ko je dao naređenje pripadnicima Vojske da budu pored brata premijera i brata gradonačelnika Beograda, ko je potpisao to naređenje, po kom osnovu i da li je tu bilo nekih zloupotreba?
Naravno, kada ministar neće da poštuje parlament, kada nema kvalitetne demokratske civilne kontrole, onda imamo raspravu u medijima, onda imamo optužbe koje idu na neki lični nivo, potpuno su neprimerene jednom demokratskom dijalogu i zato pozivam ministra, prvo da prihvati naše amandmane, jer smatramo da će oni poboljšati predložene predloge zakona i nama omogućiti ove izmene i dopune zakona, a zatim i da poštuje zakone koje danas usvojimo, odnosno usvojimo za dva-tri dana, kada će već biti glasanje, ali i one zakonske odredbe koje se sada ne menjaju i koje važe, a koje podrazumevaju da on kao ministar ima određene obaveze da odgovara parlamentu Republike Srbije koji ga je izabrao za tu funkciju, a ne glavni odbor ili predsedništvo njegove stranke i da ima obaveze da jača demokratsku i civilnu kontrolu Vojske, jer je to preduslov za dalji razvoj Vojske Srbije kao bitnog segmenta našeg društva.
Nadam se da će današnja diskusija i rešenja koja će biti usvojena doprineti da se Vojska Srbije dalje razvija, da bude jedan segment društva kojim RS može da se ponosi, koji, pre svega, ispunjavanjem međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela prethodnih godina i učešće pripadnika naše Vojske u mnogim međunarodnim misijama, preko 500 pripadnika učestvuje i rizikuje svoje živote svakog dana kako bi međunarodni ugovor Republike Srbije, pre svega, bio povećan, da će se na tome nastavku rada i dizanja tog ugleda u budućnosti nastaviti, ali, ponavljam, preduslov za to je dalja demokratska i jača demokratska i civilna kontrola rada Vojske. Hvala.

Hvala.
Smatram da je povređen član 106. koji govori da govornik može da govori samo o temi. Čuli smo sada da ministar nije gost, nego da je govornik. U tom slučaju on je mogao da govori samo o tački dnevnog reda. Ako je imao potrebu da odgovori na neka pitanja koja su se pojavila ovde u raspravi danas, onda je mogao da koristi repliku, kao i svi mi drugi, jer se ovaj Poslovnik odnosi i na njega i da proba u dva minuta da nam objasni to što ima da nam objašnjava 26 minuta, jer mi ovde u ovoj raspravi treba da budemo ravnopravni.
Ako je ministar govorio 26 minuta kao repliku, molim vas da se i nama dozvoli da 26 minuta najmanje odgovorimo ministru na sve ono što je on ovde izneo, što nema nikakvog dodira sa tačkom dnevnog reda.
Tačke dnevnog reda su izmene Zakona o odbrani i izmene Zakona o vojsci, da pojavile su se ove teme, da govorili smo o njima i pravo na repliku imao ministar u trajanju od dva minuta, a ne 26 minuta sada u šest sati kada je najveća gledanost Skupštine, tek sad se ministar setio da vadi ovde papire, samo one koji njemu odgovaraju i da građanima predstavlja samo jednu stranu priče.
Biće Odbor za kontrolu službi bezbednosti, pa će se na njemu čuti i druga strana gospodine ministre, niste vi jedini koji imate šta da kažete u ovom slučaju i u svih tih 26 minuta niste odgovorili na pitanje koje sam vam postavio jutro u 11 sati kada sam govorio. Ko je potpisao naređenje da pripadnici Vojne policije budu sa bratom predsednika Vlade kada je bio incident?

Hvala.
Koliko sam shvatio odgovor ministra na moje pitanje je da su se pripadnici Vojne policije i „Kobre“ našli slučajno pored brata premijera tog dana. Znači, nije nikakva procena bila da je njemu bezbednost ugrožena. Oni su svi zajedno krenuli kod mame na ručak. Ja sam to tako razumeo, ali bilo bi dobro da se u utvrđivanju Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a bogami i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove te stvari do kraja dovedu i da vidimo da li je to zaključak, kako sam ja sada razumeo ministra.
Takođe, da ne bi ostalo možda nejasno građanima Srbije, predsednik moje stranke je dva puta biran na demokratskim slobodnim izborima za predsednika Republike. Zato, po proceni, pretpostavljam, nadležnih organa je utvrđeno da mu je potrebno obezbeđenje, ne zato što predsednik jedne opozicione stranke, jer kao takav ne bi mogao sigurno da dobije nikakvu brigu od ove države, pošto ni mi ovde ne može da dobijemo ni reč. Ali, kao bivši predsednik ove države, biran na slobodnim izborima, dva puta za predsednika Republike, po proceni nadležnih organa, pretpostavljam, ne po vašoj ličnoj volji, vi na to nemate pravo.
Imate pravo da utvrdite da li je nekome potrebno dati obezbeđenje i onda potpišete tu naredbu. To nije stvar vaše lične volje. Pretpostavljam da je to tako.