Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, guvernerka i ostali gosti iz Narodne banke i iz Ministarstva, hitan postupak po kome donosimo ove zakone nije u redu, a još manje je u redu tajming, odnosno vreme koje je bilo ostavljeno narodnim poslanicima da se upoznaju sa zakonima i da se pripreme za raspravu.
Ja sam dobio zakone koji su došli iz Vlade, ne govorim o Narodnoj banci, juče u devet sati, a već u deset smo imali Odbor za finansije. Na koji način Narodni poslanik može da se upozna sa predloženim izmenama za samo sat vremena, koje su vrlo značajne i za građane i za privredu, da o njima kvalitetno diskutuje, a onda za 24 sata da uputi kvalitetne amandmane?
Mi smo čuli ovde od predstavnika Vlade i Narodne banke da mi možemo da se upoznamo na sajtovima izvršne vlasti i Narodne banke sa predloženim izmenama, sa nacrtima, da idemo na javne rasprave i da proveravamo kako izgledaju ti zakoni. Mislim da je to ponižavajuće za Narodnu skupštinu da se na taj način govori o narodnim poslanicima, da oni treba da traže i da mole da se njima dostavi predlog zakona na vreme. Mislim da bi predsedništvo ove Skupštine trebalo u tom smislu da obavi konsultacije sa Vladom Srbije, u smislu poštovanja Poslovnika.
Prvo ću govoriti o Zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu kojim se na neki način proširuju ingerencije Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnom sistemu, ali, s druge strane, provlače se neke odredbe koje nemaju veze sa usklađivanjem ni sa ovim, ni sa drugim zakonima koji su danas u proceduri. Pokušava da se umanji odgovornost guvernera i funkcionera Narodne banke u nekim slučajevima i umanjuje se mogućnost kontrolnog rada Skupštine, izveštavanje nadležnost skupštinskog odbora.
Iz kog razloga se smanjuje, odnosno ukida izveštavanje nadležnog odbora kada je u pitanju šestomesečni izveštaj o monetarnoj politici? Nema nijednog razloga za ukidanje ovog izveštaja, kao ni za ukidanje izveštaja o regionalnoj saradnji koji se svodi na onaj godišnji izveštaj. Mogao je on da bude i šestomesečni, nije morao da bude tromesečni, slažem se, ali nije dobro ukidati ove odredbe iz prostog razloga što ako se zalažemo za reformu propisa, ako smo za približavanje EU, veći nadzor, veća kontrola od strane nezavisnih organa, od strane Narodne skupštine i od radnih tela Skupštine svakako je potrebna i ja sam siguran da ćete se vi sa tim složiti. Mislim da je stanje u bankarskom sistemu izuzetno loše i da nam ovako ponuđena rešenja na brzinu, koja nisu mogla da se prodiskutuju, ne idu u korist.
O čemu sam govorio? Član 86b. – odgovornost funkcionera Narodne banke. Na jedan vrlo neadekvatan način menjaju se odredbe odgovornosti funkcionera Narodne banke kada je u pitanju šteta koja je prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Predlaže se da se definicija da su odgovorni za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom promeni i da se kaže da su odgovorni ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Prilično jedno rešenje koje ne može tačno da se definiše u zakonu. Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje prouzrokovanu štetu i krajnju nepažnju, ali ne prepoznaje ovaj relativan stav o postupanju u dobroj veri. Iz kog razloga se to radi? Da li na taj način želi Narodna banka da se ogradi od moguće štete koja će nastati i za koju ne želi da odgovara?
Dalje, ukoliko izvršni odbor donosi odluku o ukidanju dozvole za rad platnoj instituciji, zašto se briše odredba, to niste čak naveli ni u obrazloženju, zašto se briše odredba da guvernerka potpisuje to rešenje? Ko ga potpisuje ako guvernerka predsedava izvršnim odborom, nego guvernerka? Zašto se to briše iz zakona? Da li će u svom poslovniku i statutu predvideti da neko drugi treba da potpiše to rešenje, kao što je u predloženom zakonu Narodna banka predložila da guvernerka Narodne banke može odrediti drugo lice da prisustvuje sednicama Narodne skupštine po pitanju zakona iz njihove nadležnosti?
Da li je moguće da u ovako teškoj situaciji, u bedi zbog koje su pritisnuti finansijski i građani i privreda, guvernerka ne može da prisustvuje sednicama Skupštine ili viceguverneri? Zašto to nije moglo tako da se definiše? Koja to druga lica mogu da prisustvuju po ovlašćenju guvernera Narodne banke? Ja mislim da ne mogu druga lica i da samo u izuzetnim slučajevima guverner može da odredi viceguvernera da zastupa Narodnu banku po pitanju zakona iz nadležnosti Narodne banke. To govori o odnosu prema građanima, to govori o odnosu prema privredi. U kom smislu?
Malopre je gospodin Vujović govorio da je dobro što su ovi zakoni objedinjeni, objedinjena je rasprava, zato što se tiču jedni drugih i red je da budu zajedno. Onda je rekao da su izmene Zakona o javnim nabavkama dobre i neće štetiti našoj privredi zato što je ona u prednosti jer posluje na domaćem terenu jer, u odnosu na inostrane firme, ima tu veliku prednost da poslovne prostorije ima na teritoriji Republike Srbije. Ali, pitam - da li, gospodine Vujoviću, domaće firme imaju istu mogućnost kreditiranja kao inostrane firme, da li zelenaške kamate koje se nude našim kompanijama mogu da budu i približno male kao što su male u razvijenim ekonomijama? Naravno da ne mogu i naravno da ne mogu domaće firme poslovati u istim uslovima kao strane kompanije, kao veliki sistemi. Mislim da nije dobro da se na ovaj način govori o domaćoj privredi. Ona treba da se podrži, da se pomogne, a ne da se na ovaj način gleda da se uštedi milijarda i po dinara. Ali, o tom zakonu ću govoriti kasnije. Samo sam napravio digresiju u odnosu na Zakon o Narodnoj banci.
Pitanje za gospođu Tabaković po pitanju bankarskog sistema je - koliko će građane Srbije koštati transformacija Srpske banke u banku za podršku vojnoj industriji? O tome nismo čuli ništa. To pitanje interesuje građane i ja vas molim da zbog narodnih poslanika i građana nas obavestite koliko će to koštati građane Srbije.
Drugo pitanje, kolika je devizna štednja građana, odnosno koliki je iznos depozita do 50.000 evra kod četiri grčke banke? Da li će budžet Srbije i građani Srbije biti primorani da spašavaju one koji su položili novac u ovim bankama? Da li je tačno da je 20% depozita ili 1,7 milijardi evra štednja u ovim iznosima u četiri grčke banke? Šta će biti ako se iskomplikuju pregovori ovih banaka, imajući u vidu najnoviji razvoj političke i ekonomske situacije u Grčkoj? Da li imamo odgovor na to pitanje? Koji je odgovor na pitanje građana koji su se zaduživali u švajcarskim francima? Kako će se njima pomoći jer, istina je, oni su sami najodgovorniji za to što su se zadužili u francima, ali ukoliko država interveniše po mnogim drugim manje značajnim temama i donosi zakone čak za neke manje važne grupe, mislim da je red da se i o ovom problemu država na neki način postara.
Što se tiče Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita, ovo je zakon koji je na neki način donet u prinudi, pod pritiskom Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Vi govorite da to nije slučaj, ali to se može jasno videti iz obrazloženja ovog zakona. Nije prvi put da obrazloženje koje Vlada šalje nije u skladu sa nastupima predstavnika u parlamentu.
Evo šta kaže predlagač u obrazloženju – ovakva promena statusa Agencije propisana je kao obaveza Republike Srbije prema ugovoru kojim je odobrena kreditna linija od strane EBRD radi obezbeđivanja stend-baj linije za potrebe finansiranja Fonda za osiguranje depozita.
Dakle, potpuno je jasno da je intencija Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj bila da se napravi maksimalno nezavisna regulatorna agencija i telo. Mislim da Vlada u svom pokušaju nije uspela i nije se ni približila jednom takvom rešenju. Kako Vlada Srbije zamišlja nezavisnu agenciju, najbolje govori član 11, o načinu na koji se bira upravni odbor agencije. Jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija imenuje i razrešava Vlada. Jednog člana imenuje i razrešava Narodna banka Srbije. Nezavisne članove upravnog odbora imenuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, uz prethodno pribavljenu saglasnost Narodne banke Srbije.
Da li iko u ovoj sali i da li iko od građana može da veruje da je ovo rešenje to koje će nam doneti nezavisnost Agencije za osiguranje depozita? Šta nama garantuje da, kao kod slučaja izbora direktora „Železnica“ od strane Vlade, neće biti ova rešenja menjana preko noći, ali da jedini kriterijum ipak ostane samo pripadnost najjačoj političkoj stranci vlasti?
Drugo rešenje koje je izuzetno zanimljivo i pokazuje vaš odnos prema parlamentu i pokazuje vaš odnos prema predlaganju zakona, vi ste predložili zakon u kome ostavljate da upravni odbor agencije utvrdi da li će agencija imati jedno direktora ili će imati odbor direktora. Zašto niste to utvrdili ranije na Vladi? Da li je moguće da je upravni odbor od pet članova, kažem sad opet, zavisnik od Vlade, da su oni kompetentniji nego što su svi ministri u Vladi zajedno? Da li je moguće da ste uputili nepotpun predlog, predlog koji nije dorečen? Jer, vi kažete da će upravni odbor, nakon donošenja ovog zakon i nakon izbora upravnog odbora, odlučiti o tome da li će ova agencija imati jednog direktora ili više direktora. Pri tom, ovo građani Srbije treba da znaju, smanjuju se ingerencije ove agencije, ali se povećava broj direktora, potencijalno. Do sada je agencija imala jednog direktora, a sada će imati više direktora. Takođe, neće važiti Zakon o ograničenom broju službenika, a smanjuju se ingerencije. To isto piše i u ovom predlogu.
Zašto ovaj predlog nije dobro razmotren? Zašto nisu nađena konačna rešenja, nego se ostavlja na arbitrernosti nekakvom upravnom odboru, koji će navodno biti nezavisan, a potpuno je jasno da danas u Srbiji niko ne može da radi bez pritiska i ništa nije nezavisno, upravo zbog takvog odnosa vlasti.
Na kraju, Zakon o javnim nabavkama. Ovo je, da kažem, jedan predlog koji pokazuje svu neozbiljnost vlasti i pokazuje koliko je Vladi bitno kako funkcioniše privreda, koji je položaj domaćih ponuđača i pokazuje jednu potpunu nespremnost da se Vlada uhvati u koštac sa recesijom, sa problemima privrede, sa bedom koja svakog dana sve više pritiska građane Srbije.
U obrazloženju ovog zakona, gospodine Vujoviću, vi kažete da će ovo rešenje dovesti do ušteda od oko 1,5 milijarde dinara na godišnjem nivou, izmena Zakona o javnim nabavkama. Ako se svi dobro sećamo u Narodnoj skupštini, kada je donošen Zakon o javnim nabavkama, imali smo velike najave, da će ovaj zakon doneti takve fenomenalne uštede, da će građani Srbije tek osetiti te blagodeti i da će bukvalno uživati.
To je bila jedna najava u rangu fabrike za proizvodnju čipova ili, recimo, kanala Dunav-Morava-Egejsko more. Predstavnici vladajuće većine su bili puni hvale za zakon koji će omogućiti da se smanji korupcija, da se obezbedi u budžetu dodatno finansiranje za najpogođenije slojeve stanovništva, da se omogući jedan pravi procvat Republike Srbije. Na žalost, ništa od toga se nije desilo. Imamo situaciju da je korupcija još veća, što potvrđuju nezavisne svetske agencije, i ne možete vi neprestanim ponavljanjem da je neka bivša vlast kriva za sve to, izbeći odgovornost za to.
U prošloj nedelji imali smo gospodine Vojinoviću, izveštaj revizora, koji govori upravo o javnim nabavkama. Umesto da se pobrinete za promenu Zakona o javnim nabavkama, kvalitetnu primenu, pre svega kada su u pitanju državni organi, ministarstva, vi ste posegli za tom merom da odmah zavučete ruku u džep kod građana ili kod privrede, zato što samo tamo još može nešto da se izvuče. Kod krupnog kapitala više ništa ne može, jer smo se obračunali sa svim kriminalom i korupcijom, sada su na redu i dalje građani, kojima se smanjuju plate i penzije. A Državni revizor kaže da, od kontrolisanih 135 subjekata, u kojima se potrošilo 16,5 milijardi dinara za potrebe javnih nabavki, imamo 363 slučaja nezakonitih javnih nabavki. Imamo 7,56 milijardi dinara nezakonitih javnih nabavki, imamo 45,81% slučajeva kontrolisanih koji su nezakoniti u slučajevima javnih nabavki, i to, navešću neke primere.
Imate primer Ministarstva građevine i urbanizma u 2013. godini, imate, nije bivša vlada, ova Vlada, ili bivša Vučićeva i Dačićeva vlada, ili Ministarstva za saobraćaj za 2013. godinu, ili imate Kancelariju, čuvenu, za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina, gde takođe imate ogromne nepravilnosti prilikom javnih nabavki i dodele sredstava udruženjima.
Zašto niste tu pokušali da primenom Zakona popravite i da omogućite da se ne smanjuje mogućnost domaćoj privredi da bude konkurentna stranim ponuđačima prilikom javnih konkursa i tendera koje organizuje država. Zašto ste posegli za merom od 1,5 milijardi dinara, prema privredi, kada ste već uštedeli milijardu evra samo na osnovu donošenja ovog zakona.
Samo što tu milijardu, nažalost, niko još uvek ne vidi. Niko ne vidi, a građani vide da žive sve lošije, da žive u sve gorim uslovima, da država Srbija pomaže samo krupne kapitaliste, pomaže samo one koji dolaze sa strane, i to po ne transparentnim uslovima, od čuvenih Potenkinovih sela koji se tiču fabrike čipova, avio delova i ostalih šarenih laža, koje treba da umire građane Srbije da se oni strpe još malo, a već 2017, 18, 19 ili 20. krenuće boljitak po njih. Pa, neće krenuti zato što iz ovog postupka, iz ove procedure kojom vi nastupate u Narodnoj skupštini se potpuno vidi da nemate interesa da budete odgovorni, da zakone predlažete onako kako treba u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, i to je nešto što dovoljno govori o načinu na koji shvatate reforme. Reforme se na ovaj način ne sprovode, reforme ne mogu biti izgovor, one treba da budu uzrok, a posledica treba da bude ipak bolji život. Hvala.