Ne znam na osnovu čega vi možete da dokažete da vam se uskraćuje bilo kakvo pravo, jer ako uzmemo u obzir da smo u toku proteklih godinu dana imali oko 1.500 sati rasprave, od toga je opozicija imala 1.200 sati rasprave i 90% išlo je u direktnom televizijskom prenosu. Ne znam na koji način vi nas sada optužujete da mi uskraćujemo pravo narodnim poslanicima, pre svega, poslanicima opozicije da javno građanima iznose svoje stavove.

Verujem da građani Srbije shvataju da ovo što ste vi rekli ni na koji način ne stoji, jer ko god prati rad parlamenta vidi da i do pet sati mnogo tog vremena koristite i vi i mislim da je upravo možda i to razlog zbog čega sve manje glasaju za vas.

Dakle, ako vaš član poslaničke grupe, obrazlažući svoj amandman, govori o temi koja apsolutno nije tačka zakona o kojoj je reč, onda, dopustite da ja u reagovanju na to, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, govorim u odnosu na ono što on govori.
Dakle, ja nisam nametnula temu koja je van ove tačke.
(Zoran Krasić, sa mesta: Replika.)

Razmatrajući ovaj amandman došli smo do uverenja da na ovaj način prejudiciramo verifikaciju mandata, što mislim da nije u redu.
Verifikacija mandata se sprovodi po određenom postupku i on je vrlo jasan. Ako bismo onemogućili da narodnom poslaniku bude verifikovan mandat mi bismo mu uskratili mogućnost da on u skladu sa zakonom napusti drugu funkciju, već bismo ga unapred sprečili da postane narodni poslanik.
Zbog toga, zbog ove rečenice da neće biti verifikovan mandat, da je samo traženo mišljenje Agencije i da se na taj način obavezuje mi bismo mogli da prihvatimo, ali pošto kaže neće biti verifikovan mandat, onda mislimo da to nije u skladu sa načinom na koji se biraju i verifikuju mandati narodnih poslanika.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zaista, iz iskrene namere da zaštitimo Narodnu skupštinu i narodne poslanike od beskrupuloznih namera kojima je ova institucija, i mi u njoj bili izloženi povodom nečega što je bila nečija konstrukcija, dakle, potpuna neistina, mi smo, dakle, namerno stavili ovaj član u zakon, kao što je i kolega Petronijević rekao, kako bismo prekinuli tu salvu rafala koja je bila upućena prema narodnim poslanicima, potpuno neutemeljeno i bez ikakvog osnova.
Dakle, ono što sada i mi znamo, od samog početka izgleda kao suvišno, bilo je neophodno kako bismo prekinuli jednu kampanju koja se vodila protiv Narodne skupštine i narodnih poslanika, prihvatam amandman koji je podnet, potpuno u uverenju da svi zajedno delimo nameru da ovu instituciju štitimo od onih koji imaju potrebu da devalviranjem ove institucije i nas u njoj, zapravo, omogućuju da se u društvu dešavaju stvari koje nisu prihvatljive. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik predlagača želim da kažem u ime predlagača da su prihvaćeni sledeći amandmani: na član 8. amandman koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić; na član 9. amandman koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović; na član 15. amandman koji je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović; na član 16. amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu; na član 19. amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević; na član 19. amandman koji je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Na član 19. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici LDP-a, poslanik Milisav Petronijević, Odbor za pravosuđe. Pošto je tekst amandmana istovetan, prihvaćeni su amandmani onih koji su podneli ovaj amandman.
Na član 20. prihvaćen je amandman koji je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović; na član 27. amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić; na član 41. amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu; na član 42. amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić itd., Poslanička grupa Napred Srbijo; na član 55. amandman koji je podneo narodni poslanik Mirko Munjić; na član 56. amandman koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović, kao i amandmani koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu na član 55. i na član 60. Hvala vam.

Dakle, činjenica je da se izostavlja jedna odredica koju je predvideo Ustav, a to je da je Narodna skupština najviše predstavničko telo. To nije politička terminologija, radi se o suštini. Postoje i drugi nivoi predstavljanja građana i u tom smislu Narodna skupština jeste najviše predstavničko telo.
Ne vidimo nikakav smisao ovakvog amandmana. Dakle, ne razumemo uopšte zašto bi menjanje odredbe Ustava imalo više smisla od činjenice da se Ustav primenjuje doslovno. Zato je za nas ovaj amandman bio neprihvatljiv.

Jedino zbog čega mogu da budem zabrinuta jeste činjenica da vi predajete pravo studentima. Dakle, ovo jeste zaista da se čovek zamisli, ali možda nije čudno zato što ste vi očigledno lekcije o parlamentarizmu i demokratiji učili od svog lidera, iz njegovih knjiga. Verujem da na ono što jeste nauka iz oblasti demokratije i parlamentarizma i doprinos koji je svet u toj oblasti dao niste baš mnogo obratili pažnju. Hvala.

Ako mi dokažete da u toj knjizi piše bilo gde da je Skupština jedino predstavničko telo, onda ću se složiti sa vama, ali to ne možete da dokažete zato što to prosto nije tačno.

Dakle, vi ste došli na ono što ja tvrdim – da postoje i druga predstavnička tela. To je prvo. Drugo, vi ne menjate svojim amandmanom reč „jedino“, pa tražite da se briše „jedino“ ili da se doda „jedino“. Ovde se radi o gradaciji, vi tražite da se briše „najviše“. O tome se radi i u tome jeste problem.
Dakle, vašim amandmanom vi tražite da se briše da je Narodna skupština najviše predstavničko telo, što naravno ne možete sporiti ukoliko uzmete u obzir, a uzimate u obzir, činjenicu da postoje i druga predstavnička tela, koja su niža.

Radi se o tome da nama ne bi bilo sporno da prihvatimo onaj deo vašeg amandmana koji se tiče nastavka rečenice, gde stoji – jezici i pisma nacionalnih manjina, ali vaš amandman sadrži i drugi stav, kojim tražite da se stavovi 2. i 3 brišu.
Smatramo da je to nemoguće zbog toga što postoje određeni uslovi koje je neophodno obezbediti prethodno kako bi se mogao ostvariti princip i pravo narodnog poslanika da se izjašnjava na svom jeziku. Smatrali smo da je neophodno unapred obavestiti o toj nameri, kako bi se obezbedili tehnički i drugi uslovi da se ovo pravo može ostvariti. Iz tog razloga nismo mogli da prihvatimo vaš amandman, jer on sadrži odredbe da se briše ovaj član.
Mislimo da je zaista neophodno da postoji prethodno izražena namera, kako bi se omogućili uslovi da se poslanik obraća na svom jeziku, da pisane akte dostavlja na svom jeziku, ali da istovremeno i drugi poslanici mogu da prate ono što on govori. Vi ste amandmanom kojim tražite brisanje ovih odredaba zapravo onemogućili tu proceduru.

Ovde se nigde ni jednom jedinom rečju ne upućuje narodni poslanik da se obraća sekretaru. Ovde se samo sekretar obavezuje da obezbedi. Molim vas da čitamo ono što piše: „Narodnom poslaniku koji ima nameru da se u radu Narodne skupštine služi svojim jezikom, u smislu stava 2. ovog člana, stalno ili u određenom slučaju, generalni sekretar je dužan da obezbedi...“. Ne upućuje se narodni poslanik na obraćanje generalnom sekretaru za to pravo. Prosto, niste u pravu, ali je činjenica da tehničke uslove mora da obezbedi generalni sekretar.
Da ste intervenisali u smislu da ste ovaj stav menjali tako da se narodni poslanik obraća predsedniku Narodne skupštine kako bi se to obezbedilo, mi bismo taj amandman prihvatili. Pošto vi tražite brisanje ova dva stava, prosto nismo mogli da prihvatimo.

Samo nemojte vi da govorite o tome ko se s kojom nacionalnom manjinom obračunava, da ne bismo morali da vas podsećamo šta ste upućivali drugim nacionalnim manjinama u nekom drugom periodu, kada niste bilo tako veliki evropejac.
Sada želim da kažem nešto drugo. Ponavljam, prihvatili bismo ovaj amandman u njegovom prvom delu da ne postoji drugi deo, kojim se brišu odredbe 2. stava istog člana, zbog činjenice da mora da postoji procedura u kojoj se tehnički omogućuje da se to pravo ostvari. Samo zbog toga nismo.
Ako ste vi hteli da i sada govorite o tome da vam se ovaj drugi deo ne sviđa iz nekih razloga zbog kojih vam se čini da se narodni poslanik upućuje na sekretara, onda je trebalo definisati amandman koji bi otklonio tu nejasnoću, ali ne bi ukinuo čitav stav, koji je neophodan kako bismo mogli u tehničkom smislu da obavežemo nadležne skupštinske službe da omoguće ostvarivanje ovog prava.

Gospodine Nikoliću, ako vi mislite da je vaša politička prošlost nešto što biste vi sakrili u svoj privatni život, onda je to vaš lični odnos prema tome, samo moram da vam kažem da ono što ste javno zastupali u vašoj političkoj prošlosti jeste deo vaše političke biografije danas. To nije deo privatnog života, nikada se ne bih usudila da se bavim bilo kojim pitanjem privatnog života bilo kog čoveka. Ali, ono za šta ste se zalagali, posebno kada su u pitanju odnosi prema nekim drugim pripadnicima nacionalnih manjina, to nije privatni život i ja ni na koji način ne povređujem Poslovnik ako podsećam sve nas ovde u sali, a pre svega vas, da ne zaboravite na to i da se bar sada ogradite javno od tih stavova. To bi bio minimum kojim biste pokazali da ste zaista promenili mišljenje.

Poštovane kolege, mislim da zaista materija ovog zakona ne sme da bude da se bavi utvrđivanjem jezika i pisama koji su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Za to postoji zakon. Sve institucije, pa i ova skupština, u obavezi su da poštuju taj zakon.
Dakle, nema nikakve potrebe da se mi sada bavimo definisanjem i diferencijacijom u odnosu na to šta neko procenjuje da jeste jezik ili nije jezik i koji bi to jezik smeo da bude, a koji ne bi, i da li bi nekakav strani jezik neke države mogao biti u upotrebi u Skupštini Republike Srbije. U Skupštini Republike Srbije primenjuje se zakon kojim se definiše koji su jezici u službenoj upotrebi, kao i pisma.