Poštovani potpredsednici parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, danas u Skupštini Srbije raspravljamo o dva sistemska zakona, o dva zakona koji su, po meni, najvažniji zakoni koje ova Skupština može i treba da donese. To su zakoni koji utvrđuju sistem obrazovanja od predškolske ustanove, preko osnovne škole, srednje škole, do fakulteta. Od ovih zakona zavisi budućnost naše dece, zavisi budućnost sadašnjih đaka i budućih đaka, zavisi budućnost svih građana Srbije. Zato smatram da je sramota što se ova dva zakona podnose Skupštini po hitnom postupku. To nije korektno i to nije korisno, Skupštini da se da svega nekoliko dana da može da pročita i analizira zakone i podnese amandmane.
Logično je pitanje šta to SNS krije i šta to hoće da sakrije, pa moraju sistemski zakoni koji se tiču obrazovanja da se donesu navrat-nanos za nekoliko dana? Šta ste to sakrili što mi ne treba da vidimo, pa nam dajete malo vremena? Vi ste dali kao razlog to što morate brzo da uradite racionalizaciju u sistemu obrazovanja, odnosno moraju da budu otpušteni neki profesori i nastavnici koji su tehnološki viškovi, da ne bi bilo negativnih posledica po budžet Republike Srbije. Pa, kako to nije bilo negativnih posledica po budžet Republike Srbije pet godina koliko je SNS na vlasti? Sada ove godine će imati, a do juče nije imala.
Znate, niste objasnili tu temu sa tehnološkim viškovima. Evo, ja vam dajem jednu ideju. Inače nam je svima jasno da imamo manje dece, jasno nam je da imamo više školskih zgrada nego što imamo dece, da imamo očigledno više i nastavnika nego što imamo dece. S toga vas pitam, zašto onda odeljenja broje po tridesetoro dece u razredu? Zašto imamo tridesetoro dece u razredu? Hajde da napravimo da ima dvadesetoro najviše dece u razredu, pa da i ti koji su do sada bili na plati i ostanu na plati, da imaju šta da rade i da iskoristimo škole, a ne da budu prazne zgrade.
Dakle, ako ste hteli da se bavite tehnološkim viškovima, mogli ste to da uradite tako što ćete promeniti dva ili tri člana, to bi bile izmene i dopune i taj bi deo rešili, a onda da se posvetimo reformi obrazovanja na pravi način. Ne može da se sprovede reforma obrazovanja ako se ne napravi u društvu dogovor o tome kakvo mi obrazovanje želimo.
Potrebno je da napravimo dogovor između vlasti i opozicije. Između struke i politike. Između sindikata i ministarstva. Dogovor svih, kakvo obrazovanje želimo, kakve programe želimo, koji su parametri i na koji način ćemo do toga doći. Zašto nam niste ponudili nacionalni konsenzus i rekli – hajde da se dogovorimo ovih 10 tačaka koje ćemo sprovoditi bez obzira ko je na vlasti, bez obzir ko je vlast, a ko je opozicija. Vi ste danas u ovoj sali rekli – svaki put ministar kreće iz početka, i zato tapkamo u mestu i to ne valja. E, pa, da ne bi svaki put ministar kretao iz početka, zašto nas niste pozvali na dogovor? Ovim zakonom koji ste vi predložili niste pozvali nikog na dogovor, i na žalost, misli, da ovaj zakon neće odgovoriti glavnom zadatku, a to je da deca kada završe školu budu kompetentna i da svoja znanja mogu da primene.
Suština izmena koje vi predlažete danas odnose se na uspostavljanje potpune kontrole izvršne vlasti nad obrazovanjem. Dakle, uspostavlja se princip subordinacije, uspostavlja se i hijerarhija. Ministar je na čelu, ministar po toj hijerarhiji bira direktore, direktori ocenjuju nastavnike. Dakle, imamo jasan sistem subordinacije.
Ovakav koncept, koji ste vi predložili, protiv koga smo mi i Socijaldemokratska stranka, neće zbog toga glasati za ovaj zakon u kojem ima i nekih dobrih rešenja, ovakav sistem je u potpunoj suprotnosti sa onim što ste u obrazloženju napisali i danas rekli nekoliko puta. Da, potrebna je veća autonomija, profesionalna autonomija nastavnika, potrebna je veća autonomija, profesionalna škola. Treba da oni imaju mogućnost da prave neke dodatne programe. Važno je da se škola prilagodi svakom detetu. Svega toga neće biti i ne može biti zato što vi otvarate ovim zakonom mogućnost da ministar strahom vlada u obrazovanju. Tamo gde ima straha, gde je hijerarhija i suborganizacija, tu nema ni kreativnog mišljenja, ni kritičkog mišljenja i ne možemo dobiti one rezultate koje bi želeli da dobijemo.
To što vi radite danas, to je radio Slobodan Milošević. Bili su zavodi nekada, pa je onda Milošević ukinuo te zavode, odnosno, sve ih stavio pod kapu ministarstva i pod kapu ministra. U vašem konceptu, apsolutan upliv dnevne politike. A znate zašto? Možda vi to ne razumete, vi ste političari, vi ste ministar, vi jeste proveli 30 godina i više, kako kažete u obrazovanju, i imate znanja iz te oblasti, ali vi ste političar. Ministar je političar, i Vlada vodi politiku u jednoj zemlji. I, ne možemo da tvrdimo, ministri nisu političari, neće biti upliva politike, neće biti stranačkog uticaja.
Dakle, ministar, u ovom vašem zakonu je sve. Ministar je Bog. Ministar donosi nacionalni okvir. Ministar donosi program predškolskog obrazovanja. Ministar donosi program osnovnog obrazovanja. Ministar donosi program srednjeg, srednjoškolskog obrazovanja. Ministar bira direktora. Ministar razrešava direktora. Ministar ima mogućnost u određenim slučajevima da razreši i dekana i rektora. Da bi ministar imao toliku moć, morali ste da degradirate Nacionalno prosvetni savet, morali ste da ukinete autoritet stručnjacima u oblastima obrazovanja koji su dobijali ranije od građana Srbije, odnosno od Skupštine Srbije. To je razlog zašto sada Nacionalno prosvetni savet uvodite da bira Vlada, a ne Skupština, ne Skupština i skupštinski odbor u kome sede predstavnici svih političkih stranaka, predstavnici građana iz svih delova Srbije, predstavnici nacionalnih manjina koji su ranije raspravljali o tome ko će biti članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i birali i njih i predsednika.
Dakle, postojao je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta koga je birala Skupština Srbije, dakle, on je imao veći autoritet od ministra. Mi za vas juče nismo glasali, dakle, Skupština je glasala za premijera i tim koji je premijer ponudio u paketu. A za predsednika Nacionalno prosvetnog saveta je glasala Skupština pojedinačno, znali smo ko je. Takva ličnost je vodila Nacionalno prosvetni savet koji je donosio sve najvažnije odluke u oblasti obrazovanja u kome su nedvosmisleno bili stručni ljudi i čije su odluke bile objavljivane u „Službenom glasniku“ i u „Prosvetnom glasniku“. Sada vi ukidate i nadležnost Nacionalnom prosvetnom savetu. Sve odluke koje su sada oni donosili, sada donosi ministar, a Nacionalno prosvetni savet je savetodavni organ ministra. Ministar, naravno, ne mora da uveži savet Nacionalno prosvetnog saveta ukoliko mu se taj savet ne dopada.
Disciplinujete i zavode, pa, kažete – zavodi će imati veću nadležnost. Da, ali oni donose programe, projekte gde im vi dajete smernice ili zahteve, dajete im rok relativno kratak da urade nešto. Ako ne urade nešto u tom kratkom roku, vi imate mogućnost kao ministar da smenite direktora zavoda.
Dakle, nastavnici, su ocenjeni od strane direktora. Direktori odgovaraju vama, a ne školskom odboru i ne kolektivu, oni će biti u strahu. Tamo gde postoji atmosfera straha, nema mogućnosti za razvoj. U takvom sistemu ne možemo očekivati dobre rezultate. Ne može sistem da se zasniva na samo jednom čoveku, jednoj ličnosti. Vi kažete – ja vam garantujem, pošto sam profesionalac da neće biti partijskih direktora. Ja vam kažem – hoće biti svi direktori. To je posledica ovog zakona, svi direktori će biti članovi ili simpatizeri SNS, jer vi nećete imati snage da se oduprete zahtevu stranke i nalogu stranke da određene ljude imenujete za direktore. Ako pokušate da se suprotstavite, bićete smenjeni, jer i vi zavisite od volje SNS.
Zamislite situaciju da vi niste ministar, jer ja verujem da vi imate dobre namere i vi polazite stalno od sebe i od onoga što hoćete da sprovedete u sistemu obrazovanja. Šta ako sutradan, za godinu dana vi padnete sa vlasti i dođe neki drugi minstar, dođe LJiljana Čolić, onda ona ukida Darvinovu teoriju, šta mi onda da radimo? Onda moramo da menjamo zakon da bi ponovo uspostavili mehanizme da ne može jedan čovek da odluči o svim programima i da postavi sve direktore u ovoj zemlji. Dakle, razmišljajte o tome da se na to mesto može naći i neko zlonameran, koji su mehanizmi kontrole kada ceo sistem praktično sada zavisi od ministra.
Zašto mi pričamo toliko o tome i zašto govorimo danas, praktično svi iz opozicije, da je loš taj sistem subordinacije i hijerarhije. Istraživanja pokazuju da deca koja idu u škole u kojima postoji ta profesionalna autonomija u zemljama koje su to razvile, dakle, škole gde se prilagođavaju programi i potrebama i interesima dece, gde nastavnici sami dodaju ono što smatraju da treba, ta deca imaju bolje rezultate. Vi to znate jer znate testiranja koja su rađena na nivou tzv. PISA testovi, na nivou zemalja OECD i nekih pridruženih zemalja. Prema tim testovima, na žalost, mi vrlo rezultate pokazujemo. Dakle, Srbija je zemlja koja nema naftu, nema zlato, nemamo dijamante, glavni resurs koji imamo jesu ljudi. Mi hoćemo da naša deca ne budu jeftina radna snaga 2029. godine, ili 2035. godine, oni koji su danas ušli u prvi razred. Mi tu decu treba da školujemo za 2035. godinu i hoćemo, ne da budu jeftina radna snaga, nego da imaju kompetencije da mogu da rade poslove koji su visoko plaćeni.
Prema testiranjima iz 2012. godine, nemamo, nažalost, kasnija testiranja, vaš prethodnik je rešio taj problem tako što nije hteo da se Srbija testira i dobra je stvar što ste vi to sada promenili i ponovo ulazimo u tu mogućnost testiranja, tako da 2015. godinu nemamo. Ako pogledate 2012. godinu, pa mi imamo 35% funkcionalno nepismene dece koja završe 8. razred osnovne škole, a 35%, znači, u onom odeljenju od 30 desetoro je funkcionalno nepismeno. To je katastrofa.
To ne znači da oni ne znaju da čitaju i da pišu, znaju da čitaju i da pišu i znaju i da ponove pesmice i to njihovo znanje isključivo reproduktivno i to je najniži nivo znanja.
Svi znaju koji su glavni gradovi svih zemalja ali to ne mogu da primene u životu niti to kome treba da zna koji su svi glavni gradovi svih zemalja i da zna pesmice napamet, ali ne umeju da odvoje bitno od nebitnog, ne umeju da rešavaju probleme i da iskoriste to svoje znanje. To je ono što nas zanima da se promeni, to ne može da se promeni ovakvim, čvrstom rukom i upliva ministarstva u obrazovanje.
Dakle, ovaj zakon će omogućiti ministru jednu stvar, to je tačno, to je da smeni LJubu direktora škole u Zemunu, nije sporno da će te moći lako da ga smenite, da smenite bilo kog direktora uprkos onome šta misle roditelji, šta misle deca i šta misle nastavnici.
Mi se zalažemo za drugačiji koncept. Nama je važno šta misle nastavnici, šta misle roditelji, koje su potrebe i koji su interesi dece i oni moraju biti na prvom mestu.
Da bi napravili reformu, moramo da napravimo neki društveni ambijent da bi ta reforma mogla da se sprovede.
Ne može da se sprovede reforme ukoliko ne ubedimo građane da je škola važna, ukoliko ne motivišemo decu da idu u školu, ukoliko ne objasnimo da su nastavnici neko koga moraju da poštuju i roditelji, a moraju da poštuju i deca.
To se neće desiti ako vi tolerišete i ne sankcionišete one sa lažnim diplomama lažnih fakulteta, već te ljude kandidujete na najvažnija mesta.
To se neće desiti ako one koji su plagirali doktorske radove ne sankcionišete, nego ih predlažete za najvažnija mesta.
To se neće desiti ako ne kaznite i javno ne prozovete sve one koji učestvuju u falsifikovanju završnih ispita.
Dakle, to je posao ministarstva. Treba mnogo da radite na implementaciji onoga što već postoji, što ste vi dosta i preuzeli u ovom zakonu.
Mogu da vam kažem i da smo, iako je bilo kratko vreme, uspeli da utvrdimo šta je jedna od stvari koju krijete u ovom zakonu i potpuno suprotno govorite danas o tome, a to je cena vrtića koju će plaćati roditelji dece koji idu u vrtić.
Po zakonu koji je još uvek važeći, 80% te cene snosi lokalna samouprava. Vi sada taj zakon menjate i pišete, lokalna samouprava će snositi do 80%. Znači, može i mnogo manje.
Ako lokalna samouprava, to je SNS, pošto je svuda na vlasti, smanji doprinose za vrtiće, automatski će građani morati da plate duplo više.
Dakle, uvodite mogućnost da budu vrtići duplo skuplji. Malo pre odgovarate kolegi, svesni smo da je potreban širi obuhvat, da i oni koji nemaju para treba da idu, da imaju mogućnost da idu u vrtiće, a otvarate mogućnost za povećavanje cene.
Evo, podneli smo jedan amandman koji kaže – neka lokalna samouprava pokrije najmanje 80%, a možda neka hoće i 100% da deca iz te lokalne samouprave imaju besplatan vrtić. Zašto vi sada omogućavate da se cena vrtića podigne?
To je direktno suprotno onome što ste pisali u obrazloženju zakona.
Iz ovih razloga, SDS neće glasati za ovaj zakon.