Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, mi danas nastavljamo raspravu o setu pravosudnih zakona, o setu zakona koji treba da načine ovu državu pravnom državom, o setu zakona koji treba da donesu vladavinu prava.
Svesno to govorim, niko od nas nije zadovoljan kako je funkcionisala država do sada, ni u proteklih osam godina, ni u proteklih 15 godina, ni u proteklih 50 godina. Ovi zakoni će omogućiti da uspostavimo vladavinu prava, jer vladavine prava nema bez nezavisnog suda, nezavisnog sudstva, nezavisnih stručnih sudija.
Sudije su u današnje vreme kod nas u velikoj meri ponižene. Sudije su degradirane. Oni ne zauzimaju položaj koji bi trebalo da zauzimaju. Većina sudija obavlja svoj posao stručno i savesno. Ne mogu da kažem da je većina korumpirana ili da većina ne zna. Većina zna i dobro radi svoj posao.
Postoji manji broj sudija koje su svakako korumpirane i koje su nestručne i zbog kojih postoji percepcija građana da je sud korumpiran. Dokazi za to su u tome što je sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković pravosnažno osuđen za krivično delo primanje mita, prvo osuđen na osam godina, a onda mu je umanjena kazna na šest godina.
Dokaz za to je da od 60 sudija Trgovinskog suda u Beogradu protiv njih 20 se vode krivični postupci, što sigurno ne može da govori o tome da oni rade posao na jedan savestan način. Dokaz za to je ono što smo pomenuli juče da je za pet i po godina zastarelo 4.300 krivičnih predmeta.
U takvoj atmosferi samo, ponavljam, radikalne i korenite promene mogu dovesti do poboljšanja u sudstvu i do vraćanja vere građana u sudije i u sud. Kada uđete u jednu zgradu suda vi bi trebalo da osećate, kao i svi građani, kao i okrivljeni, poštovanje prema sudu, da stojite pred sudijom i gledate ga sa dužnim poštovanjem.
Za razliku od toga kada uđete u sud kod nas, ne zna se šta je bednije. Da li sudnica u kojoj sudija sudi, često su te sudnice, juče sam uzimao primer Mionice, da, baš u Mionici sudi se u učionici osnovne škole, gde nema grejanja i gde sudija sedi u kaputu. Ili je bedniji odnos stranaka prema sudijama, okrivljenih prema sudijama koji sudijama prete i dobacuju. Sudija bi trebalo da bude neko uzvišen, neko ko deli pravdu, ko se nalazi iznad svih u postupku, naravno ne samo iznad zakona.
Za takav položaj sudije nisu uspele same da se izbore, nismo uspeli da se izborimo svi zajedno do sada i sada imamo jedan set zakona koji će omogućiti nama da pomognemo sudijama i sudstvu da zauzmu onaj položaj koji im pripada.
Dakle, pored životne potrebe da promenimo pravosuđe u potpunosti, postoji i ustavna obaveza predviđena Ustavom i Ustavnim zakonom da mi donesemo nove zakone o sudijama i novi zakon o visokom savetu sudstva.
Zakoni koji su pred nama u potpunosti su izrađeni u skaldu sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa. Ponavljam, tu Nacionalnu strategiju je doneo ovaj parlament u maju 2006. godine. Pored toga, u ove zakone su ugrađeni elementi međunarodnih standarda za pravosuđe i ugrađene su sve one odredbe koje stoje u Ustavu Republike Srbije.
Ovde su kritikovana neka rešenja. Ta zakonska rešenja su preuzeta iz Ustava. Na neka od njih ću ukazati na kraju.
Šta je to što nam donosi novi zakon o sudijama? Donosi nam jedan potpuno novi način izbora sudija. Taj način izbor sudija rešen je Ustavom. Dakle, Ustav u članu 147. jasno predviđa kako se vrši izbor sudija u ovoj zemlji. To se ne može menjati.
Prvi izbor sudija praktično obavlja Narodna skupština Republike Srbije. Mi ćemo taj posao raditi. Ali, da ne bi uticaj politike i političkih stranaka koje postoje u Narodnoj skupštini bio takav da može da opredeljuje ko će biti sudija, mi smo ovim zakonskim rešenjem i ovim zakonskim predlogom predvideli da predlog za to daje visoki savet sudstva. Nije to možda dovoljno i pitanje je da li će visoki savet sudstva raditi bez ikakvog uticaja, poznatih uticaja rodbinskih, profesionalnih. Zato smatramo da treba doraditi još nešto u tom smislu, a to je doneti jedan novi zakon, a to je zakon o pravosudnoj akademiji. Taj zakon je u izradi i pohvaljujem Ministarstvo pravde što je počelo rad na tom zakonu.
Zakon o pravosudnoj akademiji bi trebalo da uspostavi da pre prvog izbora, oni koji žele da budu sudije, pohađaju pravosudnu akademiju, da dobiju ocene i da na kraju te pravosudne akademije visoki savet sudstva uzme one najbolje, sa najvišim ocenama, i njih predloži Narodnoj skupštini za izbor.
Gde se mi, kao poslanička grupa ZES, ne slažemo ni sa SRS, ni sa DSS? Ne slažemo se u konceptu. Naš koncept je da sudije treba da bira sud, odnosno druge sudije, odnosno praksa, da taj izbor bude nezavisan od politike. Ovi zakoni predviđaju potpunu nezavisnost sudstva od politike. Mislim da smo se za to borili svih ovih godina i zato mi je drago da smo došli do jednog takvog rešenja.
Dakle, osnovni principi na koje smo ukazivali i u kampanjama stranačkim i u borbi za osvajanje demokratije do 5. oktobra su bili nezavisno sudstvo, koje podrazumeva budžet sudski kojim će rukovoditi visoki savet sudstva i izbor sudija nezavisno od političkih stranaka. Mislim da je važno da to javnost zna. Ovim zakonom se to omogućuje.
Visoki savet sudstva daje predloge i zato je predviđeno da može dati jedan ili više predloga. Nije loše da bude jedan predlog. Ne treba Skupština ovde da odlučuje ko će biti sudije. Ipak više to treba da odlučuje visoki savet sudstva. Biću srećan da nam uvek predlože po jedan predlog, s tim što prethodno prođe proceduru koja je propisana ovim zakonom.
Što se tiče drugih novina u pogledu izbora sudija za stalnu sudsku funkciju, dakle, taj izbor u potpunosti radi visoki savet sudstva i zato u zakonu piše da visoki savet sudstva bira i razrešava sudije. A još jedan je razlog što tako piše, zato što je to predviđeno Ustavom Republike Srbije. Zamolio bih kolege da pogledaju Ustav Republike Srbije, u kome jasno stoji u nadležnosti visokog saveta sudstva da bira i razrešava sudije. Nije tačno ono što je rekao kolega Petković da on samo razrešava, a da prvo bira Skupština. Dakle, visoki savet sudstva bira i razrešava sudije i tek tada sudije, kada se izaberu od strane visokog saveta sudstva, dobijaju stalnost i stupaju na stalnu sudijsku funkciju.
Još jedna novina, jako važna u ovom zakonu, jeste vrednovanje sudija. Sve vreme dok sudija obavljaju svoju sudijsku dužnost biće u obavezi da idu na obuku, dakle obavezni su da se obučavaju, obavezni su da se specijalizuju, obavezni su da prate sudsku praksu. Tu obuku će organizovati država, o trošku države, dakle oni neće plaćati tu obuku, a tokom njihovog rada postojaće vrednovanje svake tri godine.
Dakle, najmanje u tri godine svaki sudija će biti ocenjivan i može da dobije ocenu da ne zadovoljava. Ukoliko dobije ocenu da ne zadovoljava, automatski se pokreće postupak razrešenja sudije koji ne zadovoljava da bude sudija i na nezadovoljavajući način obavlja svoju dužnost. Takođe, postoje i ocene da jedan sudija može da izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju ili uspešno obavlja sudijsku funkciju i od toga će zavisiti napredovanje svakog sudije.
Sledeća novina su disciplinske mere i disciplinski prekršaji. To ranije nismo imali u zakonima. Mislim da je to važno da građani znaju, građani koji su svakodnevno u kontaktu sa sudom i sudijama, važno je da znaju da smo mi sada predvideli da će svaki sudija odgovarati za prekršaj, ukoliko povredi načelo nepristrasnosti kao sudija, ukoliko neopravdano kasni u izradi i donošenju odluke, što je građanima jako važno.
Ukoliko uzme da radi neki predmet koji nije po redu kako mu je pristigao, nego su mnogi drugi pristigli, a njih neće da obrađuje, nego obrađuje neke za koje ih neko zamoli da rade preko reda. Ukoliko kasne na zakazana ročišta ili pretrese, ukoliko neopravdano odugovlače postupke, ukoliko ne poštuju radno vreme, ukoliko se upuštaju u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupcima koje vode.
Dakle, ovo je samo deo razloga za izricanje disciplinske mere prekršaja, a te disciplinske mere prekršaja mogu biti ili opomena, ili oduzimanje 50% od plate za 12 meseci ili zabrana napredovanja u roku od tri godine.
Sve to deluje još uvek neefikasno ako ne sagledate da postoji još jedna odredba ovog zakona, a to je da ukoliko se učini teški prekršaj ili ukoliko tri puta učini sudija prekršaje koje sam naveo, automatski se pokreće postupak za njegovo razrešenje. Dakle, taj postupak mogu inicirati sva lica, i to je dobro, i građani mogu naći zaštitu od sudija koji neprofesionalno, pristrasno i nesavesno vrše svoju funkciju.
Što se tiče Zakona o Visokom savetu sudstva, Visoki savet sudstva predstavlja praktično vrhovnog garanta sudske nezavisnosti. Visoki savet sudstva je taj, kao što sam rekao juče, koji predlaže budžet za ceo sudski sistem, Visoki savet sudstva je taj koji se bavi trošenjem budžeta u pravosuđu, a ne više Ministarstvo pravde. Visoki savet sudstva je taj koji je nezavisan u trošenju svog budžeta za svoj rad i Visoki savet sudstva je u potpunosti nezavisan od izvršne vlasti i ne može ga izvršna vlast ucenjivati time da li će mu dati sredstva, da li će mu dati prostorije za kancelariju. On sam o tome odlučuje.
Visoki savet sudstva se bira uglavnom iz redova sudija. Dakle, imamo 11 članova Visokog saveta sudstva, od kojih su sedam sudije. Dobro rešenje je, iako ga je kritikovao kolega Petković, da predsednik Vrhovnog kasacionog suda bude i predsednik Visokog saveta sudstva.
Prvo se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda, a onda on po funkciji postaje predsednik Visokog saveta sudstva. Takvo rešenje postoji u svim zemljama u Evropi. Izborne članove Visokog saveta sudstva tačno je da bira Narodna skupština Republike Srbije, ali bira u jednom postupku koji prethodno ima opšti izbor među sudijama. Govorim o izbornim članovima iz redova sudija.
Prvi put mi dajemo mogućnost svim sudijama da biraju svoje predstavnike u Visoki savet sudstva. Dakle, članove iz reda sudija će birati sudije i osnovnih sudova, i apelacionih sudova, i privrednih sudova, i Vrhovnog kasacionog suda. Svi će učestvovati u izboru i svih vrsta i svih stepena sudova će biti predstavnici članovi Visokog saveta sudstva.
Tako izabranih sedam članova imaju apsolutnu većinu u Visokom savetu sudstva i ne može ministar pravde, koji je takođe član, ili predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, da preglasa izabrane članove koji su sudije.
Što se tiče izbora iz redova advokata, to Advokatska komora rešava na način kako ona smatra i misli da treba, i ne treba ovim zakonom to propisivati. I treba Advokatska komora da bude autonomna od svega ovoga.
Što se tiče predstavnika pravnih fakulteta, vrlo je jasno uređena procedura da će sednica dekana svih pravnih fakulteta u Srbiji odrediti postupak kako se vrši izbor predstavnika od strane pravnih fakulteta. Nije to obavezno neko ko je na najstarijem fakultetu u Srbiji, samo dekan tog fakulteta obavlja tehnički deo posla, odnosno saziva sednicu i sam predlog formalno dostavlja visokom savetu, odnosno Narodnoj skupštini.
Dakle, uspeli smo, posle osam godina rasprave o pravosuđu, da dobijemo Visoki savet sudstva koji je nezavisan od izvršne vlasti. Siguran sam da će on biti garant nezavisnog sudstva i nezavisnog pravosuđa.
U javnosti smo bili svedoci velike polemike koju su uglavnom inicirali neki članovi Društva sudija. Polemika se odnosila na to da li je opšti izbor koji je predviđen ovim zakonom u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom. Ne samo da je opšti izbor u skladu sa Ustavom i ne samo da je opšti izbor neophodan, nego je on i predviđen Ustavnim zakonom.
Podsetiću vas, Ustavni zakon je donela ova skupština, donela ga je kvalifikovanom većinom, donela ga je kao zakon koji treba da pomogne u sprovođenju Ustava, i u svom članu 7. stav 2. Ustavni zakon kaže - izbor sudija i predsednika sudova izvršiće se najkasnije u roku od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. Mi imamo obavezu, prema Ustavnom zakonu, da izvršimo izbor sudija i predsednika sudova.
To nam je Ustavni zakon omogućio i to je naša obaveza. Da li je ovaj član Ustavnog zakona neustavan, da li možda nije u skladu sa Ustavom, o tome bi mogao da odlučuje Ustavni sud, ali dve godine se niko nije setio i hteo da podnese inicijativu za ocenu ustavnosti ovog člana.
Društvo sudija, koje nas ubeđuje da ovo nije u skladu sa Ustavom, nije takvu inicijativu nikada podneo. Mislim da i oni dobro znaju, i da su podneli tu inicijativu, da bi Ustavni sud odlučio da ta odredba jeste u skladu sa Ustavom. Prema tome, naša obaveza je da izvršimo izbor sudija.
Postoji još jedna stvar, da ne bi imali neke lažne dileme oko opšteg izbora, juče smo pričali o mreži sudova i zakonu o uređenju sudova. Svi sudovi su novi, novi je Vrhovni kasacioni sud, nije ranije postojao i ima drugačiju nadležnost. Novi su apelacioni sudovi, nisu ranije postojali.
Novi su viši sudovi, novi su i osnovni sudovi i imaju drugačiju teritorijalnu nadležnost, drugačije uređenje. Sada, po zakonima, kada jedan sudija ide u drugi sud, kada ide u viši sud, kada ga biramo za neki sud, mora da bude izabran ponovo od strane Narodne skupštine Republike Srbije.
Znači, nemoguće je, bez obzira na našu promenu i bez obzira na odredbe o opštem izboru, da neki sudija bude izabran u ove sudove koje sam naveo, a to su praktično svi, a da ne prođe postupak izbora.
Ako govorimo o političkim razlozima i političkom uticaju, a ovde je preneo jedan poslanik, to jeste teza Društva sudija u kome je rečeno da će biti politički izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva, pa će onda tako politika da izabere sve sudije.
To nije tačno. Taj izbor vrši Visoki savet pravosuđa. U Visokom savetu pravosuđa, koji opet kada su u pitanju sudije ima 11 članova, šestoro su sudije, profesor pravnog fakulteta i predstavnik Advokatske komore. Samo je ministar član i član je Republički državni tužilac. Dakle, nema uticaja politike i izvršne vlasti niti na izbor Visokog saveta sudstva.
Na kraju moram da kažem jednu značajnu stvar, izvinjavam se što prekoračujem vreme. Sudije koje su do sada birane izabrane su u vreme Tita, izabrane su u vreme Miloševića, birane posle 5. oktobra i sve te sudije su birane u Skupštini Srbije, uz uticaj politike i od strane političkih stranaka koje su bile u tim parlamentima.
Ovo je prvi put da će sudije birati druge sudije, odnosno njihova struka. Ovo je prvi put da je taj izbor nezavisan od politike i ne vidim nijedan razlog zašto bi se bilo koji sudija plašio izbora od strane svojih kolega sudija. Mislim da nema razloga da se brine nijedan sudija koji savesno i stručno obavlja svoj posao.
Kriterijume za taj opšti izbor utvrdiće Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom. Tražim, naravno, u ime naše poslaničke grupe da Ministarstvo prenese, odnosno ministar, a naravno tražićemo od člana Odbora za pravosuđe da se trudi da ti kriterijumi budu merljivi, da budu objektivni, da budu profesionalni i da bude u potpunosti odsustvo politike prilikom izbora. Hvala.