Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministarko, na početku moram da konstatujem da gospodina Mlađana Dinkića ponovo nema u sali. Dakle, nije ba bilo u sali kada sam diskutovao na temu budžeta Republike Srbije, a nema ga ni danas u sali da raspravlja sa poslanicima o zakonima koje on sam predlaže. Mislim da to jeste nepoštovanje parlamenta i da je to nepoštovanje građana Srbije.
Vlada Republike Srbije je pokazala jutros da ne uvažava ni parlament, ni poslanike, ni građane, koji su birali nas, koji su birali i vas, koji ste ministri, jer niko nije došao u 10,00 sati, kada smo trebali da počnemo ovu raspravu. Raspravu smo morali da odložimo za 11,30.
Mislim da je nemoguće govoriti o svih sedam zakona koje ste spojili u jednu tačku dnevnog reda, a radi se o vrlo važnim zakonima za život građana Srbije. Bio je predlog da se produži rasprava, da ona bude dupla, a vladajuća većina to nije dozvolila. Zato ću govoriti samo o Zakonu o javnim preduzećima.
Zakon o javnim preduzećima trebalo je da dovede do departizacije i do depolitizacije javnih preduzeća. To se ovim zakonom neće desiti.
Svi smo mi svedoci, koji smo pročitali ovaj zakon, da se ovim zakonom vrši legalizacija partijskog uticaja na javna preduzeća.
Podsetiću građane Srbije da su se sve političke stranke ili skoro sve političke stranke koje su učestvovale na prethodnim parlamentarnim izborima obavezale i potpisale da će dovesti do departizacije javnih preduzeća. Svi mi znamo koliki je problem to što politika upravlja javnim preduzećima. Svi mi znamo koliko su ta javna preduzeća u proteklim godinama, ne mislim samo na period proteklih 12 godina, mislim i na period od pre 2000. godine, koliko su se u tim godinama uništila i urušila javna preduzeća i koliko su se javna preduzeća koristila za podmirivanje partijskih potreba stranačkih kadrova.
Sam ministar Dinkić je juče rekao da nije bilo konsenzusa u Vladi da se sprovede departizacija do kraja, ali nije hteo da nam odgovori na pitanje ko je taj ko je protiv departizacije u Vladi, koja je to politička stranka koja je protiv departizacije i depolitizacije, da li je to SNS ili je to SPS. Odgovor na to pitanje nismo dobili. Mislim da je njegov odgovor bio neiskren zato što ne smatram da je teško pronaći većinu za departizaciju u parlamentu Srbije danas.
Jasno smo vam rekli da DS podržava departizaciju, LDP podržava departizaciju, LSV podržava, SVM i SPO. Nadam se da ima i nekih partija u vladajućoj koaliciji koje podržavaju departizaciju. Dakle, ne postoji problem da napravimo većinu za departizaciju i da sprovedemo departizaciju do kraja danas u parlamentu Srbije. Taj problem postoji očigledno u vladajućoj koaliciji.
Ovaj zakon za koji smatramo svi da je toliko važan, trebali smo da iznesemo na javnu raspravu, da se na javnoj raspravi i posle nje dogovorimo oko toga kako sprovesti departizaciju. To nije stvar političkih stranaka i nije stvar političkih ideologija. Dakle, ovo je naše određenje, svih koji učestvujemo u političkom životu, da li hoćemo da departizujemo ili nećemo da departizujemo javna preduzeća.
Ovim zakonom legalizuje se partijski uticaj zato što se uvodi partijska komisija. Vlada Republike Srbije će odrediti komisiju. To će biti partijska komisija. Po samom zakonu, u toj partijskoj komisiji ne mogu biti poslanici odbornici. Dakle, ne mogu oni koji su predstavnici građana, ali mogu da budu ministri. Dakle, u partijskoj komisiji, koju odredi Vlada, sedeće ministri iz Vlade. Verujem da će to biti i predsednici političkih stranaka.
Ta partijska komisija, koja ima pet članova, će određivati sve direktore javnih preduzeća. To određuje na takav način što partijska komisija predlaže tri, a onda će ministar da izabere jednog od ta tri. Ne mora to da bude najbolji, nego ona koji je najviše po ukusu ministra. Dakle, legalizujemo partijski uticaj u izboru organa javnih preduzeća.
Ko su direktori? Direktori mogu biti članovi partija po ovom zakonu i mogu biti partijski funkcioneri. Dakle, nema govora o tome da se bilo kakav uticaj partija izbacuje iz javnih preduzeća ovim zakonom.
Partijski funkcioneri navodno imaju obavezu ako postanu direktori da zamrznu svoje članstvo. Šta znači "da zamrznu članstvo"? Mi, koji sedimo ovde, znamo da to apsolutno ne znači ništa. Ne postoji u Zakonu o političkim partijama termin zamrzavanje članstva i to apsolutno ne znači ništa.
Mi ćemo imati visoke partijske funkcionere na mestima direktora javnih preduzeća. Ne vredi obrazloženje koje nam je ministarka dala, da URS neće kandidovati. Nismo mi danas na partijskoj tribini, da vi govorite o tome šta će raditi vaša partija. Vaša partija ima daleko manji deo i manji uticaj na Vladu Republike Srbije. Šta će raditi ove druge partije? Nije departizacija to što neko nama obeća, pa mi verujemo na reč – nećemo predlagati partijske funkcionere. Zato će svi drugi predlagati partijske funkcionere.
To smo videli i u proteklih tri meseca. Čitali smo u novinama ko su postali ljudi vrlo značajnih i važnih javnih preduzeća. Dakle, nije departizacija ni to što će umesto upravnog odbora organ u javnom preduzeću se zvati nadzorni odbor. Nije šija nego vrat. Nadzorni odbor radi sve isto što je radio upravni odbor. Ko sedi u nadzornom odboru? Sede petoro članova od kojih u samom zakonu piše da je jedan nezavistan. Jedan iz reda zaposlenih a tri su zavisna. Šta znači tri su zavisna? Od koga su zavisna? Zavisni su od političkih stranaka. Zavisni su od predsednika političkih stranaka.
Dakle, vi u sam zakon stavljate da će tri, što je većina od članova nadzornog odbora, biti partijski ljudi. Ne stručni ljudi, nego partijski ljudi. Mislim da apsolutno nema nijednog razloga da u ovaj zakon ne napišemo da ne mogu biti članovi visoki funkcioneri ili funkcioneri partija, da ne mogu biti članovi nadzornog odbora i da ne mogu biti direktori javnih preduzeća. Svi oni koji su u protekle četiri godine, da kažem dve godine bili na partijskim funkcijama, ne mogu biti direktori i članovi nadzornih odbora.
Možemo da dodamo još jednu odredbu. Ako ste bili direktori javnog preduzeća, ne možete u naredne dve godine biti na drugoj visokoj političkoj funkciji u državi. Na taj način, vrlo jednostavno, sada treba da se dogovorimo i da izglasamo jednom za svagda i da izvršimo departizaciju javnih preduzeća.
Ponavljam još jednom, žao mi je što nije bilo više javne rasprave. U toj javnoj raspravi bi možda neko rekao i šta se dešava sa imovinom javnih preduzeća. To niko nije pomenuo. Nije pomenuo ni ministar Dinkić kada je predstavljao zakon. Prvi put, i to je dobro da javno preduzeće ima svoju imovinu, ali ono što me zabrinjava je član 10. koji svi prećutkujemo, gde piše da javno preduzeće odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. To do sada nije bio slučaj.
Postavljam pitanje – ako znamo da javna preduzeća duguju ogroman novac, da li znamo i da li je rađena analiza kome duguju taj novac i ko je taj ko će po osnovu potraživanja preuzeti imovinu javnih preduzeća? Na taj način, na mala vrata se uvodi privatizacija javnih preduzeća, bez ikakve strategije, bez rasprave o tome i bez analize. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih DS neće podržati ovaj zakon. Hvala.