Hoću da podržim amandman koji su podnele  koleginica Božanić i druge kolege na član 13.
U pravu je kolega Obradović kada polemiše na temu da u ovom članu vidimo koliko je ovaj zakon besmislen i koliko je ovaj zakon neprimenljiv. Zarad građana, hoću da kažem, u članu 13. piše da svi oni zahtevi koji su podneti za legalizaciju su u stvari zahtevi za upis prava svojine. Legalizaciju radi organ lokalne samouprave, a upis prava svojine radi katastar, republički organ.
Vi ne znate šta je podneto u tim zahtevima, da li u tim zahtevima postoji ijedna isprava koja je potrebna, ijedan dokument, ijedan papir koji je potreban za upis prava svojine. Kažem vam iz prakse. Ima hiljade zahteva koji su bili samo podneti do određenog roka, bez ijednog jedinog dokumenta. Ne može takav zahtev da bude podoban za upis prava svojine, niti će o njemu katastar moći da odlučuje, prva stvar.
Druga stvar, kažete u stavu 3. člana 13. da će u roku od 90 dana opštinski organ, znači organ lokalne samouprave, da dostavi organu nadležnom za upis prava svojine sve podnete zahteve, sa svom dokumentacijom koja je propisana u ovom zakonu. Otkud će da dostavi u roku od 90 dana ako nema u predmetu te propisane dokumentacije? Ko kaže da će ljudi u narednih 90 dana dostaviti propisanu dokumentaciju? Nemoguće je da se dostavi katastru predmet sa svom propisanom dokumentacijom, jer nje nema u predmetu. Nemoguće je da za 1.300.000 objekata, koliko kažete da ih ima i verovatno podnetih zahteva, da se 1.300.000 predmeta dostavi katastru. Šta će da radi katastar sa 1.300.000 predmeta koje dobije u narednih 90 dana?
Rekli ste, kada smo raspravljali u načelu, da će biti zaposleno 30, 40 ljudi u Beogradu. Vidite, taj posao ne može da se uradi.
Ovim zakonom vi prosto onemogućavate da se završi postupak legalizacije koji još uvek traje. Ako lokalna samouprava dostavi kompletne spise predmeta katastru, pitam vas – šta će ostati u Sekretarijatu za legalizaciju, odnosno onim sekretarijatima koji se bave legalizacijom u opštinskim upravama? Oni više nemaju papire. Znači, oni više ne mogu da rade legalizaciju, ne mogu da nastave sa postupkom legalizacije. Onaj ko hoće da dobije građevinsku i upotrebnu dozvolu, a do sada je nije dobio, neće moći da dobije u postupku legalizacije, jer će ceo predmet, svi spisi da se spakuju i pošalju u katastar u narednih 90 dana.
Koliko će sedeti u katastru 1.300.000 predmeta, to građani samo mogu da pretpostave, jer i sada, kada hoćete da se uknjižite u Beogradu, to traje po 6 meseci. Dakle, da li je neko čitao ovo što ovde piše? Hajde da ste napisali – dostaviće informaciju ili pozvaćete građane u roku od 90 dana oni podnesu novi zahtev sa potrebnim ispravama u katastar, pa da tako upišu pravo svojine, a ne da spakujete kompletan predmet. Šta to znači, da će da spakuju i projekte? Šta će da rade ovi u katastru sa projektima? Pogubiće se i projekti i papiri i fotografije i dokumenti od opštine do katastra. Kada će se to vratiti u katastar? Kako ćemo nastaviti sa legalizacijom?
Dakle, napravili ste odredbu koja dokazuje i pokazuje da je nemoguće ikada više sprovesti legalizaciju objekata u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smo podneli smo jedan amandman koji bi omogućio da se podzakonskim aktom bliže urede uslovi, sadržina i način izrade zapisnika o izvršenom uviđaju, specifikacija posebnih fizičkih delova, kao lica koja vrše uviđaj izrađuju specifikaciju iz člana 8. ovog zakona i da se on ima doneti u roku od 30 dana. Prosto, falila je jedna ovakva odredba u zakonu i nije se prema ovom zakonu znalo na koji način će se raditi specifikacija fizičkih delova prilikom postupka upisa prava svojine.
U obrazloženju zašto je odbijen ovaj amandman piše da je to zato što su sličan amandman podneli Aleksandar Antić i Dejan Rajčić. Veliki broj amandmana opozicionih poslaničkih grupa je odbijen. Odbijen je zato što vas je, valjda, bilo stid da usvajate amandmane opozicije, pa ste usvajali i amandmane koji su slični i koji dolaze iz poslaničkih grupa vladajuće većine.
Hoću, prosto, da vas ohrabrim da vas ne bude stid i da ste slobodno mogli da usvojite amandmane koje je predlagala DS, koji su čak u nekim delovima bili različiti ili za nijansu bolji nego što su predlagali poslanici iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije.
Svejedno, mislim da smo pokazali tokom ove rasprave da su stvarno sve poslaničke grupe podnosile amandmane, da su poslaničke grupe podnosile vrlo slične amandmane, što je još jedan dokaz da ovaj zakon stvarno nije valjao u onom tekstu koji je došao u Skupštinu, pa vas molim da idući put kada neki zakon budete poslali u Skupštinu Srbije, da napravite prvo konsultacije i da ne dođete u situaciju da nam sve poslaničke grupe izmene amandmanima, maltene, sve članove predloženog zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste jedan od ključnih članova ovog zakona i jedna od ključnih razlika između nas koji smo pisali ove amandmane i predlagača ministra Ilića, koji je predložio da svi mogu da upišu pravo svojine, bez obzira da li su platili naknadu za uređenje građevinskog zemljišta ili nisu.
Prošli put smo govorili o tome da se na taj način pravi ogromna nepravda, jer većina naših građana je platila naknadu za uređenje građevinskog zemljišta kad je dobijala građevinsku dozvolu ili kada su u postupku legalizacije legalizovali svoje objekte.
Mi smo u ovom amandmanu dali predlog da do 100 kvadrata, dakle, oni ljudi koji jesu socijalno ugroženi, oni ljudi koji nemaju drugde da žive, oni ljudi kojima zavisi od upisa prava svojine i mogućnost da ostvare svoje pravo na život, da oni besplatno mogu da upišu pravo svojine. Ali, isto tako smo rekli da svi oni koji imaju više od 100 kvadrata, moraju da plate naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Zašto smo to rekli? Zato što tajkuni kojima vi sada pokušavate, i verujem da ćete uspeti, s obzirom da niste prihvatili ovaj amandman, tajkuni koji su zidali po Dedinju u ekstra zoni, koji su izidali nekoliko spratova više nego što su imali građevinsku dozvolu, sada mogu na tim stanovima da, po vama, upišu pravo svojine a da ne plate naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Ta naknada u ekstra zoni nije mala. Ta naknada može da bude i 200 evra i 300 evra po kvadratu. Vi im sada omogućavate da tu naknadu ne plate, odnosno uterujete im u džep stotine hiljada evra.
Možete da dođete na Savski venac, možete da dođete na Dedinje, da vidite koji su to objekti koji nisu uspeli da se legalizuju u ovom periodu, nisu mogli da dobiju građevinsku dozvolu u gradu Beogradu, a sada im vi omogućavate da mimo bilo kakvog propisa, pride i da ne plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i upišu pravo svojine nad svojim stanovima.
Dakle, nisu ti ljudi odvajali od usta da bi napravili hiljadu kvadrata na Dedinju, što je vrednost milion evra. Nisu to oni o kojima ste vi pričali, pa da vi sada morate da im omogućite da to urade besplatno. Ne. Vi njima omogućavate nešto drugo, a to je da oni dodatno zarade 300 hiljada evra, 400 hiljada evra, 500 hiljada evra, jer će oni te stanove prodati ili su ih već prodali po tržišnoj ceni od tri hiljade evra po kvadratu.
Molim vas da razmislite još jednom. Ovaj amandman nije pisan tek da bi se nešto pisalo. Dakle, do 100 kvadrata, onim ljudima koji nemaju drugi stan, kojima je to prvi stan, kojima je to krov nad glavom, treba dati besplatno. Sve preko toga nije potreba za življenjem nego je luksuz. Vi to dobro znate. U Zakonu o planiranju i izgradnji je bila predviđena odredba do 100 kvadrata besplatno a preko toga mora da se plati naknada, kao što su platili i svi drugi.
Na ovaj način pravite diskriminaciju, pravite nepravdu i uterujete pare u džep onima koji su najbogatiji u našem društvu.

Hteo sam da uputim repliku kolegi Šajnu koji me očigledno nije dobro razumeo, a sada sam razumeo da SNS se zalaže za to da naknadu gradu ili opštini ne mora da plati ni onaj koji je zidao stan od 200 kvadrata i onaj koji je zidao 10 stanova od 200 kvadrata i onaj koji zida kuću od 300 kvadrata. Hoćete da mi kažete da to treba da budu povlašćeni u našem društvu?
Dakle, ne treba da budu povlašćeni oni koji imaju prvu nepokretnost, koji u toj nepokretnosti žive, da im treba omogućiti da imaju gde da žive, u stanu do 100 kvadrata, nego će i na Dedinju i u Kaluđerici i svuda, u celoj Srbiji, neko ko je zidao i deset stanova da bi prodao dalje, treba da ne plati naknadu lokalnoj samoupravi. Da li vi znate šta govorite?
Da li vi znate da u ovoj zemlji od kad se zida svi plaćaju naknadu i svi su do danas plaćali naknadu, a onda je došao SNS na vlast i više ne mora da se plati naknada? Da li zaista mislite da ćete na taj način način dobiti poene kod građana?
Ljudi, molim vas, razmislite o tome što govorite i razmislite o tome šta radite. Vi omogućavate onima koji su nelegalno zidali, bez ikakvog papira, čak i na tuđem zemljištu da mogu da upišu pravo svojine na stanu do 200 kvadrata. To je amandman koji su usvojili kolege Antića. Stanu do 200 kvadrata? Ljudi, to je luksuz. Da upišu pravo svojine, a da ne plate naknadu opštini ili gradu? Čekajte, koja je sad to kategorija ljudi koja se pojavljuje u našem društvu koja odjedanput ne mora da plati a svi do danas su morali da plate? Svi u legalizaciji su morali da plate, a sada postoje neki koji ne moraju da plate. Šta to znači? Svi ovi koji su do sada plaćali, šta su oni? Građani drugog reda? Ispali su glupi.
Znači, svako u ovoj zemlji ko nešto plati državi taj je ispao glup, jer uvek može da dođe neka vlast pa kaže – može za džabe. Ljudi, prvo, to je diskriminacija. Drugo, to je ogromna nepravda. Treće, ne može da prođe na Ustavnom sudu. Ne mogu ovi u redovnom postupku da plaćaju, a ovi po Veljinom zakonu ne plaćaju. Ovi u legalizaciji plaćaju, a ovi po Veljinom zakonu ne plaćaju. Ljudi, to je nemoguće. Molim vas, nemojte deliti ljude. Hvala.

Ministre Iliću, stvarno mislim da vređa dostojanstvo Skupštine to burazersko obraćanje u ovoj sali. Prisustvovali smo tome i kada smo razgovarali u načelu. Držali ste ruku u džepu i pričali o nečemu što nema veze sa temom.
Spominjete danas stvari koje se odnose na Zakon o planiranju i izgradnji, a uopšte nisu tema dnevnog reda. S druge strane, "Stepa Stepanović" znate dobro da ima i vodu i struju. Znate vrlo dobro da imaju i vodu i struju i znate vrlo dobro da se ta naknada naplaćuje na račun lokalne samouprave i da niko ne može te pare da uzima i odnosi i trpa u svoje džepove. Ne naplaćuje se to u kešu, to ste možda vi navikli da se naplaćuje u kešu. Možda negde drugde, u gradu Beogradu to nije bilo.
Kolega Babić je postavio pitanje kada su građeni ti objekti koji se legalizuju. Građeni su pre 2000. godine kada je Aleksandar Vučić bio ministar. Dakle, milion i 300 hiljada objekata je izgrađeno većinom, 90% pre 2000. godine. Mi se bavimo pitanjem legalizacije svi zajedno od 2000. godine. Bila je legalizacija u zakonu od 2003. godine i ministar Ilić je bio ministar i 2004, 2005, 2006. i 2007. godine i ne znam koje sve godine. Nemojte postavljati pitanje nama zašto to nije završeno ili zašto nije urađeno. Iz vremena kada ste vi bili u vlasti, pre 2000. godine su ti objekti građeni.
Da li Karić ima više od 100 kvadrata ili manje od 100 kvadrata na Dedinju, pretpostavljam da vi to možete da odgovorite pošto je Karić član poslaničke grupe SNS? Ima nekoliko kuća, ima hiljade kvadrata na Dedinju. Verovatno ako ima nešto nelegalno da će to sada da legalizuje i da upiše svoje pravo.
(Predsednik: Vreme.)
Koristiću pravo poslaničke grupe.

Samo u jednoj rečenici. Mi predlažemo do 100 kvadrata kome je to prvi stan da ne treba da plati naknadu. Svi ostali kao i svi drugi u ovoj zemlji moraju da plate naknadu jer su tako plaćali i svi do sada i plaćali su svi u legalizaciji.

Ministre Iliću, kad nemate argumente i kad ne znate šta da odgovorite, vi onda izmišljate. Sramota je lagati. Sramota je lagati bilo gde, a naročito je sramota lagati u ovoj sali u Skupštini pred građanima u direktnom prenosu. Kako vas nije sramota da izmislite tako nešto?

Imam nešto konkretno. Od reči do reči, sve što ste rekli ste slagali, što govori o vama da ste vi patološki lažov.
(Predsednik: Molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.)
Ne znam kako vas nije sramota da izmišljate. Odakle vam tolika mašta da takve stvari izgovarate za skupštinskom govornicom?

Poštovani predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna ozbiljna politička tema. Tema koja interesuje građane Srbije godinama. Čuli smo od ministra da ima 1.300.000 nelegalnih objekata i DS smatra da tim ljudima treba pomoći da oni te objekte legalizuju. Smatramo da oni koji su socijalno ugroženi i koji nemaju novca i nemaju mogućnosti da njima treba da se izađe u susret i da se legalizuju objekti u kojima oni žive. Takva rešenja su bila predviđena u Zakonu o planiranju i izgradnji.

Dakle, nije legalizacija ništa novo. Bilo je to u zakonu od 2003. godine, a ministar Ilić je bio od 2004. do 2008. godine ministar. Pretpostavljam da je uspeo nešto od toga da legalizuje u tom periodu kao i poslednjih godinu dana koliko je ministar.

Ali, ova ozbiljna tema ne može da se rešava na ovako neozbiljan način. Mi danas raspravljamo o zakonu koji je neustavan, mi danas raspravljamo o zakonu koji je protivan drugim zakonima. Dakle, mi danas raspravljamo o nečemu što će dovesti do toga da građani Srbije budu prevareni.

Dakle, ovo što piše u novinama ovih dana kako će biti moguća legalizacija sa malo dokumenata, legalizacija besplatno, to nije tačno. Ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo nije zakon o legalizaciji, ovo nije zakon o planiranju i izgradnji u kome bi se eventualno menjale odredbe o legalizaciji koje su potrebne promeniti. Dakle, građani se varaju. Danas Vlada vara građane Srbije i priča ima da će moći da legalizuju objekte, a to znači da dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu za svoje nelegalne objekte. To nije tačno, to se ovim zakonom uopšte ne reguliše.

Dakle, posle donošenja ovog zakona i eventualne njegove primene niko neće moći da ima po ovom zakonu legalan objekat koga i do sada nema. Neće biti moguće da upiše bilo ko od građana hipoteku i da dobije kredit na osnovu hipoteke koja je na njegovoj kući. Niko neće moći ništa sa tim objektima da uradi.

Ono što je ova Vlada genijalno smislila, to je da svi uvedu u registar svoju imovinu, svoje nelegalne objekte i onda da im naplaćuje porez na imovinu, svoje nelegalne objekte i onda da im naplaćuje porez na imovinu.

Dakle, ovaj zakon ima za jedini cilj i jedini efekat da se građanima uzmu pare po osnovu poreza na imovinu sledeće godine, pa ko bude upisao pravo svojine na nelegalnom objektu, pisaće mu zabeležba da mu objekat nije legalan, banka mu ne daje nikakv kredit, nikakvu pogodnost nema, ali mu stiže čestitka svake godine u sanduče da plati porez na imovinu, a porez na imovinu je progresivna stopa 1%, 2%, 3%, ne znam koliko posto.

Da li vi stvarno mislite da ovo građani neće da vide? Da li vi stvarno mislite da će neko ko nema nikakvu pogodnost od ovoga i ne dobija građevinsku i upotrebnu dozvolu da upiše svoju imovinu da bi vi naplaćivali porez na imovinu? Ljudi, to se neće desiti.

Sa druge strane, ovaj zakon predstavlja takvu neravnopravnost među građanima. Prošli put smo pričali o tome kada ste ukinuli na 12 meseci konverziju ne bi li tajkuni mogli da grade u narednih 12 meseci, a da ne plate ono što su svi drugi morali da plate. Sad hoćete da uvedete da može na tuđem zemljištu da se legalizuje vaš objekat.

Ljudi, ne može se na tuđem zemljištu legalizovati vaš objekat. Ili možda može. Moglo je i 1945. i 1948. godine. Gospodin Ilić vrlo dobro zna kako su to radili komunisti, može. Dođu, uzmu sve.

Vi ste se sada setili prvi posle njih da kažete – može, vaša kuća i vaš objekat da se legalizuje na tuđem zemljištu. Ljudi, to ne može. To ne može, to nikada nije moglo. Mora prvo da se regulišu imovinsko-pravni odnosi na zemljištu, a onda da se ide u postupak legalizacije.

Druga stvar, predložili ste, reče kolega iz DSS, da se kuće za odmor mogu legalizovati. Vi ste predložili da se legalizuju poslovni objekti, poslovne zgrade, fabrike, sve što je nelegalno izgrađeno, bez obzira koliko ima kvadrata.

Ti što nisu išli 10 godina, kako ste vi rekli, na more i nemaju građani od čega da žive, pa nisu oni gradili zgrade od 10 spratova. Nisu oni gradili bolnice, nisu oni radili poslovne objekte, nisu oni pravili fabrike. Taj koji je gradio bolnicu i fabriku i zgradu, taj i te kako ima para da ide na more.

Ovaj zakon pogoduje tajkunima koji nisu hteli da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Svi mi ostali građani smo morali da platimo i svako u ovoj zemlji mora da plati. Ovi tajkuni za 10 spratova ne moraju da plate. Za koga vi radite?

Ovo nema nikakve veze sa siromašnim građanima. Ti siromašni građani, njima ćete možda na prevaru da uzmete porez na imovinu. Nikakav problem ovim ne rešavate.

Mi smo raspravljali u našoj poslaničkoj grupi dugo o ovom zakonu i pisali veliki broj amandmana i pokušali da malo ovaj zakon za koji ja lično mislim da je nepopravljiv, zato što je neustavan, tako da neće ni doći do njegove primene nikada, da popravimo u slučaju da vladajuća većina ipak odluči da jedan ovakav zakon usvoji.

Podneli smo amandmane koji idu u pravcu da kažu, da ne mora da plaća naknadu onaj za prvih 100 kvadrata koji rešava svoje stambeno pitanje. Ne treba ljudi koji su socijalno ugroženi i koji nemaju od čega i nemaju gde drugde da žive, da plate naknadu.

Ne žive oni u 500 kvadrata, ti ljudi žive u stanovima do 100 kvadrata, pa smo rekli da mogu da se legalizuju objekti do 300 kvadrata, a ne zgrada od 10 spratova, mogu stanovi do 150, 200 kvadrata, bruto, a ne stanovi po nekoliko stotina kvadrata.

Ne da vi legalizujete, odnosno upisujete pravo svojine na stanovima i kućama na Dedinju. Na šta to liči? Imate na Dedinju izgrađene objekte u ekstra zoni po pet spratova, gde je dozvoljeno dva ili tri sprata manje, a oni sada besplatno upisuju pravo svojine. To su ti ljudi koji nemaju da odu na more i odvajaju od usta, oni bre imaju zgrade od 10 spratova, ekskluzivnih objekata. Ovo je sramota i ovo ne može da bude definisano na ovaj način.

Zašto kažem neustavno? Svi smo svedoci da Ustavni sud i one odredbe iz Zakona o planiranju i izgradnji, koje su mnogo rigoroznije od ovoga, proglasio neustavnim.

Da li ste se zapitali zašto ih je oglasio neustavnim? Zato što se pravi diskriminacija. Ovome ne naplaćujete, a ovom ste naplatili. Ovom džabe zemljište, a ovaj je morao da plati zemljište.

To ne može u EU, to ne može ni u jednoj zemlji Saveta Evrope, ne može nigde. Umesto da donesete zakon o planiranju i izgradnji koji će da omogući legalizaciju po određenim pravilima, da nema diskriminacije, vi idete korak dalje i kažete da, doneseš potvrdu iz mesne zajednice, to je mesna zajednica Dedinje, rade tamo ljudi, to je mesna zajednica pored Užičke ulice i na osnovu potvrde iz mesne zajednice Dedinje, ti legalizuješ pet spratova u Užičkoj ulici, upišeš pravo svojine i nema veze.

Dakle, ovaj zakon ne bi smeo da počne da se primenjuje na bilo koji način. Pričali ste u uvodnom izlaganju i time ću završiti, o 1.300.000 objekata, a onda ste stavili u zakon, da će katastar da sprovede upise na 1.300.000. Ne znam da li ste bili u katastru Beograda u poslednjih šest meseci ili godinu dana ili pet godina, pa i u ono vreme od 2004. godine do 2008. godine kada ste bili ministar, jer ima puno nerešenih predmeta, a sada će da reše još 1.300.000 objekata. Sada će da reše 400.000 upisa, toliko će da urade u Gradu Beogradu, a ne mogu da urade 400.000 upisa narednih pet godina, da se zaposli treba stotinu novih ljudi da bi to moglo da se uradi, to je nemoguće.

Kažete, njiva, pašnjak, livada na Vračaru, na Terazijama, što nije taj katastar po službenoj dužnosti to promenio, od 1958. godine se zna da je građevinsko zemljište na Terazijama, a što ga vodi kao njivu?

Što od 2004. godine do 2008. godine niste promenili to, pa da se ne zove na Terazijama njiva? Šta je to kočilo, koja vlada? Koštuničina vlada, koji zakon je to kočio da se to promeni?

Molim vas, razmislite još jednom o ovom zakonu i molim vas da se što pre ovde u Skupštini nađu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.

Početkom maja meseca biće objavljena odluka Ustavnog suda koja je već doneta, šta rade ljudi koji su legalizovali do sada i po starom zakonu? Jel sve pada u vodu, svako može da ospori upise koji su, odnosno legalizacije koje su izvršene.

Kako se legalizacija nastavlja, na koji način, kojim zakonom? Ovo nema veze sa legalizacijom.

Ovo je upis prava svojine, na tuđem, bez papira, bez ičega i na kraju, postoji zabeležba, pa taj upis ne znači ništa. Hvala.

PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, sigurno je da je Zakon o javnim beležnicima, Zakon o notarima jedan od zakona koji treba da u potpunosti zaokruži reformu pravosuđa, da omogući da se sudovi u Republici Srbiji rasterete i da počnu da rade efikasnije, a da građanima bude dostupno ostvarivanje njihovih prava i to na jedan kvalitetniji način.
Da ne bi mnogo mistifikovali, notari će omogućiti građanima stručnu pomoć prilikom zaključivanja ugovora, različitih izjava, testamenata, raznih raspolaganja imovinom i sigurno je da će to dati veći kvalitet u ostvarivanju njihovih prava. Mislim da se oko toga svi u ovoj sali slažemo i mislim da se slažu i vlast i opozicija i ministar i predstavnici DS, ali ono oko čega se nikako ne možemo složiti i što smo istakli danas tokom rasprave, to je da se primena ovog zakona odlaže u nedogled.
Dakle, imali smo problem primene ovog zakona. Znamo za taj problem godinu dana. Rešenje koje ste nam vi ponudili u avgustu mesecu 2012. godine, kada kažem vi, mislim na poslaničku grupu SNS koja je predložila ovom domu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima u avgustu mesecu 2012. godine, tada ste nam ponudili kao rešenje odlaganje. Sada nam nudite kao rešenje ovog problema ponovo odlaganje. Gospodo, nije rešenje nekog problema tako što ćete odložiti, pa na kraju će to biti za godinu i po dana, a onda ćemo se sresti u februaru 2014. godine, jer ovaj zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. marta 2014. godine, a onda ćemo opet odlagati iz nekog razloga.
Prošli put kada ste tražili odlaganje zakona, a formirali ste već Vladu, rekli ste – nismo mogli da primenimo zakona zato što bivše ministarstvo nije donelo sva podzakonska akta. Tada ste tvrdili i tražili od ovog doma da vam treba šest meseci da donesete nove pravilnike, da donesete nova pravila, da primenite sve što je potrebno, da osnujete komoru, da donesete tarifu. Izvadio sam sve govore predstavnika predlagača od 29. avgusta 2012. godine iz kojih to može vrlo lepo da se utvrdi. Tom prilikom ste jedno sto puta rekli bivši režim i krivili nekog pre vas zašto nešto nije urađeno.
Koga krivite danas kada ste sedam meseci na vlasti? Ko je sada kriv? Sada je kriv sadašnji režim. Šta je to što se desilo u proteklih šest meseci? Koji su to pravilnici doneti koje ste nam u avgustu obećavali? Nije donet ni jedan pravilnik, nije donet ni jedan podzakonski akt, nisu napravljene nikakve izmene zakona. Nisu, jer i prošli put kada smo raspravljali, to smo vam dokazali u raspravi, tada nije bio ministar tu, bili su predstavnici SNS kao predlagači. Doduše, nije nam ni bilo jasno zašto Vlada ne predlaže te izmene i dopune, nego predlaže jedna poslanička grupa koja očigledno taj zakon ne može da primeni. Tako smo vam dokazali da su svi uslovi ispunjeni. Svi pravilnici su doneti tokom 2012. godine, svi podzakonski akti su bili doneti i nikakvi podzakonski akti nisu novi trebali ni da se donose. Nisu doneti ni do dana današnjeg, niti se sada predlaže nešto novo.
Mislim da je ovde po sredi svakako nesposobnost u organizaciji rada koju vi ispoljavate, jer vi niste uspeli za sedam meseci da ljude privučete da polažu u većem broju notarski ispit, da veći broj njih položi, da objasnite građanima koliko su notari značajni, zašto je taj posao i taj poziv značajan i u krajnjem slučaju koliko je taj poziv unosan, jer smo danas čuli od ministra da je jedan od glavnim razloga to što ekonomski nije isplativo biti notar.
Moram da priznam da sam iznenađen obrazloženjem ministra, da se u kritici ovog zakona on poziva na neke nemačke stručnjake. Iznenađen sam zato što je Zakon o javnim beležnicima rađen u saradnji sa nemačkim stručnjacima, zato što je GT Z jedna nemačka kompanija platila i izradu ovog zakona u smislu finansiranja članova radne grupe, finansirala i javnu raspravu o ovom zakonu i ovaj zakon dobio sve prelazne ocene i najbolje moguće ocene i od institucija iz Evrope, a naročito iz Nemačke.
U toj radnoj grupi su tada radili, jedan od naših najvećih pravnih stručnjaka za oblast javnog beležništva i opšteg građanskog prava, profesor Dragor Hiber i radio je profesor Oliver Antić koji je sada savetnik predsednika Republike. Nikakve promene zakona mi praktično nismo dobili. Po mom dubokom uverenju danas ovo o čemu raspravljamo nije ništa novo i mislim da su ove izmene zanemarljive.
Mislim da je pravi razlog za današnju raspravu odlaganje primene. Odlažemo primenu za 1. mart 2014. godine. Pa da se to ne bi protumačilo kao nesposobnost vlasti onda je predloženo da se promene tri, četiri člana, koja nikakvu suštinsku promenu, po meni, ne donose. Mislim da su te promene loše, da su nova rešenja koja se predlažu lošija od onih rešenja koja postoje u sadašnjem tekstu zakona i to ću vam objasniti zašto.
Prvo, menja se broj članova komisije, nije više komisija za ispit od šest članova nego od pet članova. Ne vidim neku značajnu razliku u tome. Druga stvar, neće više biti jedna komisija nego će biti više komisija. Ne znamo koliko, neodređen broj komisija i oni će imati neodređen mandat.
Znate, kada slušam rasprave celog dana danas kako je taj ispit mnogo težak i kako su strogi kriterijumi, što inače smatram da je dobro i tu smo se složili na Odboru za pravosuđe, i ministar i ja, a onda se predlaže više komisija, meni to deluje kao da će sad tu biti nekih drugih komisija koje će malo lakše da ispituju, da imaju manji i slabiji kriterijum i da ćemo mi u stvari imati neujednačen kriterijum između komisija. Tako ćemo doći u situaciju da neko ko bolje zna, a polaže pred jednom komisijom, ne položi taj ispit, a neko ko lošije zna, možda pred nekom drugom komisijom položi ispit iako mu je znanje mnogo manje.
Imamo iskustva iz drugih država i mislim da nam ta iskustva govore o tome da ispit mora da bude strog jer je vrlo značajno da ljudi koji postaju notari imaju i dovoljan nivo znanja. Loše je rešenje sa više komisija.
Druga stvar, suštinska izmena koju ste predložili, a to je da svi građani moraju ugovor o kupoprodaji nepokretnosti da overavaju, tj. zaključuju ispred notara, a ne da to mogu u jednom prelaznom periodu od dve godine i u sudu i kod notara. Sadašnje rešenje je takvo da se ugovori mogu overavati i u sudu i kod notara naredne dve godine. Zašto je to rešenje tako stavljeno? Zato što će početi primena ovog zakona kada se izabere 100 notara i formira komora, ali neće se izabrati onoliki broj koji je stvarno potreban. Biće opština u Srbiji gde nećemo imati od početka primene notara. U tim opštinama ljudi imaju prava da negde overavaju ugovore. Ako u prvih 100 notara nema nikoga iz Kuršumlije, neće valjda ljudi dolaziti u Beograd da overavaju kod notara u Beograd. Imali bi mogućnost prelaznog rešenja od dve godine da overe taj ugovor u sudu.
Ne možemo uskratiti građanima ni jedan dan da imaju mogućnost da overe ugovore ukoliko to žele. Mislim da je to prelazno rešenje mnogo bolje iz još jednog razloga. Videćemo da li notari rade dobro, ili ne rade. Šta ćemo u situaciji gde oni ne rade dobro, kada nemaju mogućnosti, itd? Ne može život da stane i da se onemogući ljudima da zaključuju ugovore o kupoprodaji.
Sam član 82. koji definiše šta sve mora biti u formi javnog beležničkog zapisa uopšte ne menjate. Sve ono što je bilo određeno osnovnim zakonom određeno je i sada ovim izmenama i dopunama.
Članom 83. koji govori o tome šta bi moglo da bude kod notara, takođe ostaje isti u svim svojim 12 tačaka, osim u jednoj gde uslovljavate da odmah kod notara moraju da se overavaju ugovori o kupoprodaji.
Šta ste naveli kao razlog za takvo rešenje? Naveli ste da nije ekonomski isplativo baviti se notarskim poslom ako to tako ostane. Prvo, ne postoji ni jedan dokaz za jednu takvu tvrdnju i niste me uverili u to. Ono što mi svi znamo, a to je da su notari, i u Evropi i u regionu jedni od najbogatijih ljudi, da zarađuju odlično. Njihova zarada i ekonomska isplativost tog posla zavisi od tarife, a tu tarifu treba da donese Ministarstvo pravde na predlog notarske komore. Onda donesite tarifu koja je veća ako mislite da nije ekonomski isplativo.
Svi znamo da notari još uvek nisu počeli da rade. Mislim da je prerano da procenjujemo da njima neće biti isplativ posao i mislim da je to čak i kontraproduktivno u smislu privlačenja i ohrabrivanja ljudi da se prijave i da obavljaju jednu ovako važnu delatnost.
Na kraju, ministre predlažem da usvojite amandmane koje je predložila DS. Smatram da je do 1. septembra dovoljno vremena da se uspostavi sistem i da se formira komora. Imate izabranih 55. Do sada jedini zadatak koji ima Ministarstvo je da izabere 45, nema drugih zadataka. Sve je urađeno, sve postoji još od 2012. godine samo treba 45 ljudi koji ispunjavaju uslove da polože notarski ispit. Mislim da to može da se uradi za šest meseci. Mislim da u narednih šest meseci možete da organizujete kampanju u tom pravcu.
Imam utisak i to je nešto što me muči, jer uvek u ovim našim raspravama kada se donose rešenja koja nisu dovoljno jasna postoji neka pozadina, a to je utisak kao da treba neko od nama poznatih da ispuni uslove, a uslovi su između ostalog i pet godina bavljenja nekim poslom u pravnoj struci. Možda će taj neko 1. marta 2014. godine da ispuni taj uslov pa mi svi sada treba da čekamo da krene sistem kada neko ispuni uslove da može da se kandiduje za notara.
Kao što sam i na odboru danas rekao isto imam utisak da kada formirate više komisija po pet članova da će biti nekih 15-20 ljudi koji će da primaju pare, a ne znamo šta će da rade. Kako više komisija, kada nemamo dovoljno kandidata ni za ovu jednu komisiju? Imali smo ukupno 260 kandidata, 55 je položilo, sada povećavamo broj komisija, a kažemo da nemamo dovoljno da se izabere 100 notara.
Kada se izaberu notari, onda uopšte ne treba više komisija, jer će se notari eventualno menjati kada neko prestane da obavlja svoju funkciju. Čini mi se da je tu motiv, kao da više nekih stručnjaka dobija platu od ove države što sedi u komisijama, a nemaju šta da rade. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, siguran sam da će ovaj dan biti upisan u našoj istoriji kao dan kada je u Srbiji srušena demokratska država, demokratska država koja je zasnovana na podeli vlasti.
Vi imate mogućnost da sprečite to, tako što današnjim diskusijama bi mogli da pomognete vladajućoj većini da ne izglasa jednu malo je reći skandaloznu odluku, odnosno jedan skandalozni predlog i nezakonit predlog koji smo dobili od Visokog saveta sudstva. Prosto ne mogu da verujem da je vladajuća većina dozvolila i da svi mi ovde dozvoljavamo da se u Skupštini Srbije raspravlja o predlogu koji dolazi od neovlašćenog predlagača.
To nikad nije moglo u Skupštini Srbije. To ne može po Poslovniku. Dakle, Visoki savet sudstva nema zakonsko ovlašćenje da predloži prestanak funkcije predsednici Vrhovnog kasacionog suda i takav jedan predlog je morao da bude odbačen i nije mogao da se raspravlja u Skupštini Srbije.
Naravno, očigledno da vladajuća većina smatra da može da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda na inicijativu ministra pravde, dakle na inicijativu izvršne vlasti i očigledno da smatrate da je to normalno.
Zbog građana ću objasniti zašto to ne može po zakonu, zašto to ne može po Ustavu i zašto jedan ovakav predlog o kome mi raspravljamo je nezakonit. Dakle, Visoki savet sudstva nema prava po zakonu o Visokom savetu sudstva da predloži prestanak funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda.
Funkcija predsedniku Vrhovnog kasacionog suda može da prestane na njegov lični zahtev i tada Skupština odlučuje o tom prestanku, može da prestane ukoliko joj prestane sudijska funkcija i tada Skupština utvrđuje prestanak funkcije, može ukoliko ne daj bože, umre ili izgubi poslovnu sposobnost i može da se vodi postupak razrešenja.
Visoki savet sudstva je ovde nama naglasio da se ne radi o postupku razrešenja, da mi ovde ne odlučujemo o razrešenju. Dakle, nemoguće je da dođemo u ovu situaciju kojoj se mi danas nalazimo, a da na najgrublji način ne budu pregaženi i Ustav i zakon.
Zašto je ovo očigledno bilo potrebno? Ovo je bilo potrebno da se uvede u praksu u ovoj državi, da kada se promeni vlast i kada se promeni ministar pravde, on može preko Visokog saveta sudstva da traži prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, jer mu se ne sviđa, a da se za to navedu navodno neki drugi razlozi.
Svi imamo dovoljno mašte da možemo da zamišljamo kako bi to moglo da se dešava i ko koga zašta da optužuje, a da mi ovde menjamo, kao zakonodavna vlast, nekoga ko je na čelu sudske vlasti.
Ukoliko donesemo jednu ovakvu odluku, slobodno možemo da kažemo da je završeno sa nezavisnošću pravosuđa i nezavisnošću sudstva u ovoj državi.
Pokušali ste da se sakrijete iza Odluke Ustavnog suda Republike Srbije, samo javnost radi, građana radi.
Odluka Ustavnog suda Srbije odnosi se na član 102. stav 5, kao što je i Veroljub Arsić rekao, predsednica izabrana na osnovu člana 144. stav 1. Da li primećujete razliku u brojevima. 102. stav 5. a ona je izabrana na osnovu člana 144. stav 1. piše u "Službenom glasniku", objavljeno u "Službenom glasniku", sada se izmišlja kako je falsifikovan "Službeni glasnik".
Veroljub Arsić nam je takođe rekao da nije ni mogla na osnovu 102. stav 5. to što je oglašeno neustavnim, jer on nije bio tada na snazi. Dakle, ponudili su nam kao razlog zato što je oglašen neustavnim član zakona koji u vreme izbora uopšte nije bio na snazi, nije bio u primeni.
Dakle, mislim da je svima jasno da su razlozi lažni, a da su u stvari pravi razlozi politički motivi, o čemu smo imali prilike da slušamo od visokih funkcionera jedne političke partije, čak je i javno izjavio da je politička odluka doneta da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Ovo je sada samo tehnika, a ta tehnika je protivzakonita.
O tome smo govorili u Odboru za pravosuđe, dakle, nije da se nije znalo. Pre dva dana smo o tome govorili. Od članova Odbora za pravosuđe je bila sakrivena Odluka Ustavnog suda, u materijalu koji je stigao, predlogu koji se poziva na Odluku Ustavnog suda, nikada nije dostavljena odluka Ustavnog suda, niko od članova Odbora tu odluku nije imao prilike da vidi. Mi smo je pronašli i u toj odluci se ne pominje ni jednom jedinom reči ni predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ni Nata Mesarević, niti ta odluka upućuje da njoj treba da prestane funkcija.
Da li je Ustavni sud hteo da da takvu instrukciju. On je mogao to da napiše, ali tako nešto nije napisao. Dakle, nemojte se sakrivati iza Ustavnog suda, nemojte se sakrivati iza Visokog saveta sudstva. Ovu odluku je inicirao ministar pravde i on je danas i došao da je obrazloži zato što stoji iza nje.
Smatram da ovakva odluka predstavlja urušavanje demokratskog poretka u Srbiji. Smatram da se rasprava o ovoj temi neće završiti danas u Skupštini Srbije. Mislim, da će nas ovakva odluka udaljiti od evropskih integracija, da je moguće da će ugroziti datum pregovora za pristupanje EU i siguran sam da će ona biti predmet rasprave pred Savetom Evrope koji inače radi monitoring vladavine prava, demokratije i ljudskih prava u našoj državi. Hvala.

Očigledno me kolega Arsić nije razumeo, u odluci Ustavnog suda se ne pominje ni predsednik VKS, ni to da treba da mu prestane funkcija, niti na bilo koji način piše šta treba to da se desi posle njihove odluke koji su oglasili neustavnim, član zakona, koji tada nije bio u primeni.
Druga stvar, postavili ste pitanje gde se žurilo, kada se biralo? Uzmite Zakon o sprovođenju Ustava i videćete da je bio rok od 90 dana, od konstituisanja VSS, da se izabere predsednik VKS. To je odgovor na pitanje koji ste vi sami postavili.

Predsedniče, sedite na istoj sednici na kojoj svi sedimo i znate ko je govorio pre kolege Arsića i zašto se i povodom čega kolega Arsić javio.
Dakle, javio se da replicira poslanici koja je govorila pre njega, Maji Videnović, i rekao je da to što govore pripadnici bivšeg režima drskost. Uvredio nas je. Prvo, ne govorimo ništa drsko, niti bilo kakve drskosti iznosimo. Drugo, nismo pripadnici nikakvog bivšeg režima.
Molim vas, opomenite kolegu Arsića da ne vređa poslanike u ovoj sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, smatram da apsolutno ne treba prihvatiti amandman kolege Milićevića koji se mnogo ne razlikuje od onoga što je predloženo tekstom zakona od strane Vlade.
Zašto ovaj zakon ima samo jedan amandman? Zato što nismo dobili nikakav novi tekst Zakona o planiranju i izgradnji. Dakle, ovim zakonom se menja samo jedan član, ali jedan vrlo važan član. Na to smo ukazivali i tokom rasprave u načelu.
Zakonom o planiranju i izgradnji, u trenutku kada je promovisana velika borba protiv korupcije, omogućava se svima onima koji su privatizovali preduzeća ili kupili preduzeća u stečaju ili izvršnom postupku za jedan dinar, 100 dinara ili hiljadu evra da grade na zemljištu koje je milionske vrednosti. Dakle, govorili smo o tome da se na ovaj način unosi ogromna nepravda u naše društvo. Svesni smo toga da je proces privatizacije napravio nepravdu i svi smo bili svesni toga 2010. godine kada smo doneli ovaj zakon o planiranju i izgradnji, izglasali ga u ovoj skupštini, da svi oni koji su privatizovali firme i platili u privatizaciji te firme manje, nego što je vrednost zemljišta, ne mogu da grade na tom zemljištu dok ne doplate do pune tržišne vrednosti zemljišta.
Ponovo ponavljam, ne vidim kako to može da bude u interesu građana i da mi sada ukinemo odredbu kojom se kaže da svi moraju da plate do pune vrednosti zemljišta. Ne vidim kako to može da bude u interesu ove skupštine. Ne vidim kako to može da bude u interesu Vlade.
Pitam SNS, SPS, koje su koalicioni partneri sa gospodinom Ilićem, da li su oni svesni kakav zakon nam je gospodin Ilić predložio da usvojimo? Ovo je zakon koji će omogućiti…
(Predsedavajuća: Gospodine Konstantinoviću, samo da vam podsetim, raspravu u načelu smo završili.)
Pričam o amandmanu. Ovo je razgovor o amandmanu, na član zakona koji se menja, a to je jedan jedini član koji se menja, pa je samim tim i jedan jedini amandman koji je podneo kolega Đorđe Milićević, praktično u istovetnom tekstu, kao što je to predložio gospodin Velimir Ilić.
Dakle, postavljam pitanje – da li ste svesni da ćemo omogućiti svima onima koji su jeftino, bud zašto kupili firme u privatizaciji da grade da zemljištu koje vredi milione evra i da će na taj način kada izgrade objekte postati i vlasnici zemljišta?
U ime DS tražim da se ovaj zakon povuče iz procedure. Još uvek postoji mogućnost za to i da se to učini danas. Apelujem na gospodina Ilića i na koalicione partnere da ovaj zakon danas povuku, jer ćemo učiniti ogromnu ne pravdu prema građanima Srbije. Hvala.

Ja sam očekivao da će na ono moje izlaganje ministar nešto reći, umesto toga, ministar je izašao iz sale i nije odgovorio.
Hoću da upozorim sve narodne poslanike koji su sada u sali i sve one koji nas gledaju.
Ako bi usvojili ovaj amandman, ili ako bi glasali za usvajanje Zakona, mislim da bi napravili najbolji i pravi primer političke korupcije. To je politička korupcija.
Kada donesete jedan zakon, ili usvojite jedan amandman, za koji se vidi tačno kome pogoduje, za koji se vidi da je rađen tačno za određene ljude koji su vršili privatizaciju u ovoj zemlji i hoću građanima da kažem, samo da zamisle koliko motiva ima neko ko treba da plati konverziju 120 miliona evra, koliko ima motiva da dogovori sa ministrom i sa Vladom da jedan ovakav zakon ili jedan ovakav amandman budu usvojeni u Skupštini.